Obradović, Dositej - BASNE
Zato neka nam je vsegda na pameti ona predivna i svako zlato u ceni prevoshodjaštaja Oracijeva sentencija: „Est modus in rebus, sunt certi denique fines, quos ultra citraque nequit consistere rectum: jest način u veštma, jesu
Zato neka nam je vsegda na pameti onaj prekrasni latinski stih: „Deo proximus est ille quem ratio movet: Bogu je najbliži onaj kojim razum upravlja.
I kako se ko vidi da bez nužde u đubretu i neporetku živi, pravično se o njemu i hudo mnjenije začinje i ima. No, „est modus in rebus: jest način u veštma” — kako smo i na drugom rekli mestu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Zavrzan. — Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika... — A ja petn̓est — reče Jovica. I počeše pričati o svojim prvim megdanima.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Samo bi trebalo da to jako želi. Jako! Francuz joj je ležao u krilu demonstrirajući svojinu. – Qui est Sinan? — upita. – Sais pas qui dtait Sinan... — šaputala mu je na uho Andrea. (Bože, kako sam ga samo mrzeo!
Zatim Francuz poče da se raspituje kada je otvoren Sinanov muzej. – Mais se n'est pas le musée! – Mais comment? – Puštamo da stvari propadnu kako same vole! — objasni mu Miki. — S'est plus naturel!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
” , vocant me. „Drž ga!“, svud se zaori. Domus mea silva est, Šuma mi nad glavom krov, Lectus mea durus est. A postelja tvrdi rov.
” , vocant me. „Drž ga!“, svud se zaori. Domus mea silva est, Šuma mi nad glavom krov, Lectus mea durus est. A postelja tvrdi rov. Dum montus abscendero, Psi, kad jurnem ustranu, Canes nihil habeo.
S’est un savoir inné Un lièvre, Rar sa noble stature, Est un chef—d'oeuvre De la Nature! Ako se izuzmu privatna pisma, ovo je sve što sam, na jeziku Paskala i Bodlera, u
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
'ajduka, vojnik posiječe i njega; eto četvrtoga, petoga, šestoga i tako dalje — vojnik je svijeh redom isjek'o do dva'est i devet. Dodija se arambaši čekajući, pa poče sam sobom: — Kuđ su se đeli oni vragovi?!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Godine rođenja tih pesnika su oko – 94. U predgovoru oni donose reči Siareove: „Le désespoir est notre condition naturelle.“ Pa ipak, što dalje, sve je knjiga radosnija.
Francuzi su stajali i šaputali uplašeno: „que c’est drôle“. Staja u kojoj ga je držao bila je mnogo skupa, a nikako nije dolazio do „slave“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sad će, vele, pustiti neke gasove da nas sve pomore. — Ne verujem, čoveče, plaše na sedamn'est. — More batali šalu, pustili su plakate.
— Oh, oui, oui. C'est plus que certain. C'est quelque chose comme victoire, vous savez! — Merci, merci, sestro Stephanson.
— Oh, oui, oui. C'est plus que certain. C'est quelque chose comme victoire, vous savez! — Merci, merci, sestro Stephanson. — Da, da, pa na jesen Srbija.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Et tamen rati vult, et dolor ipse est voluptas eius, mogao bih peći s Augustinom. To je kod tebe prosto nekakva potreba, nekakva...
O, blažena „romansirana historijo”, o, plutarhovska lektiro pubertetskih godina! O, vječito naličje stvari!... Tout est perdu sauf l'honneur!... Quarante siècles vous regardent!... Le Brave des braves...
Jer to je, na koncu konca, prirodni, nužni i jedino mogući tok zemnih stvari! Ali, quant à moa, c'est différent!...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Oni su ostali ispred Elbasana, Na Lješu i Skadru, kraj Jadranskog mora, I njihove grudi sa sedamn'est rana, Pozivaju sebi decu novih dana, Vraćene orlove sa albanskih gora.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
A sada slušaj, verni Ćerime! Dva’est momaka uzmi sa sobom, Pa jošte sutra kradom polazi; Na putu da te niko ne vidi, To dobro pazi!... Sve do Palanke...
PRVI TURČIN: Kaži, Ćerime, Da se sa brukom ne povraćamo: Dvan’est Turaka s deli-Ćerimom Jednog hajduka nisu smaknuli!...
(Otvara vrata, nišani i puca.) Zar krčiš, Suljo? Sedamn’est rana nosim sa sobom, A ti od jedne grebeš ledinu! (Glavaš, nanovo ranjen, posrne, ali se brzo ispravi, isuče nož i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali tada sam se setio Arlete... Zatim smo igrali fote. Na kraju osuđeni pita svakoga redom: „Quelle heure est-il“ — koliko je časova...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
navlači čakšire, Jedva čeka, jadan, tek da dobro svane, Leti bez obzira, k'o iz puške tane, Niti ide doma pređe dvan'est sati, Čeka dokle počnu sofru postavljati.
i R. položeno est, ježe pervim vzorom uvjedanu biti koje čije sočinenije jest.” Tako je uz ovu pesmu stavio početno slovo svoga
Jakšić, Đura - JELISAVETA
S malenim brojem, ali s lavovi, Sve gora ovih snažni sinovi — I osim turskog roblja, plena, bogatstva, Trin’est je rana donô sa sobom, Sve turskog noža besni tragovi... Pa još me pitaš: „Je l’ zaslužio?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— upitah ja Dulu. — Našli smo dvadeset i pet vorinti. Deset uze pop sebi za opijelo, a petn'est odnese knez sudu i sasu u carsku kasu. — A ko mu podiže biljeg? — Selo je podiglo biljeg svojoj Slatkoj Duši.
Čuo sam đe govore ljudi da su dvori nekakvog čivutskog cara Solomona bili na dvan'est ćoškova, a ja bi' se smio svojom djecom zakleti da na meni ima dvadeset i četiri ćoška.
Jakšić, Đura - PESME
smrti strašne Na rame mi tice sleću I zloslutnim grakću glasom: Pakost, zlobu i nesreću — Što zlokobnih Dva’est osam stojim leta, Prezirući, smejući se Pakostima bezbožnika; Hladna, nema — Za radosti i za zlosti Nepomična,
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kovač prestade tući i poviri na vrata da kravu vidi. —Je li zbilja na prodaju? — upita. —Dašto da j est! — reče jedan od seljaka. — Kud će s njome? — A što pitaš za nju? — obrati se Radi.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Arh. monastira Kovilja, svom počitajemom prijatelju Ingenium cui est, cui menѕ dіvіnіor, atque os magna ѕonaturum za znak spomena delce ovo posvećuje Sočinitelj Muza moja ljubno
Jer ko bi smeo posumnjati da on neće veliki nekada vojnik biti? A teneris assuescere multum est. U detinstvu se mora učiti onaj koji je rad sentenciju slavnog onog muža koji je pri pogledu neprijatelja prvi bacio
muža koji je pri pogledu neprijatelja prvi bacio oružije i počeo begati, celi svet uverenjem tresući: Dulce et decorum est pro patrіa morі (Slatko je za otečestvo umreti).
dakle, da je spolja na palati ovaj natpis iz istog Horacija izrezan bio: fіngere quі vіѕa poteѕt, — — — — hіc nіger est, hunc tu caveto. U palati bilo je ponajviše takovi ljudi koji su za najglavniju dužnost počitovali jesti i piti.
Šantić, Aleksa - PESME
Nosila spravite čvrsta Od daske debele dosta; No duža moraju biti Od Moguncijanskog mosta. I dvan'est diva. nek dođe Velikih i ustrajni', Jači no Hristofor sveti U Kelnskom hramu na Rajni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s sobom vodi devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera.
se savi oko Durmitora; ja udarih kroz taj pramen magle sa mojijeh devet mile braće i s dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera; u magli se, ljubo, rastadosmo, rastadosmo, pak se ne sastasmo; neka bog zna, dobra biti neće“.
“ Opremi se vojvoda Momčilo, pa on siđe niz bijelu kulu; dočeka ga devet mile braće i dvanaest prvobratučeda i četr'est od grada levera, a ljuba mu izvede čilaša; dobrijeh se konja dovatiše, otidoše u lov na Jezera.
Kud te sila slomi preko mora nadaleko četr’est konaka, preko mora, da ne vidiš doma, ni bez jada dovedeš đevojku, a kod tvoje zemlje državine, zemlje tvoje, Bara i
jada niđe nije bilo: da podigneš zemlju u svatove, a daleko kosti zanijeti braći našoj preko mora sinja, preko mora četr’est konaka, đe nam tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja žedna, pa kad vide preko
mlade, ja bih stio progovorit riječ, kad biste me, braćo, poslušali: mi hoćemo preko mora sinja, preko mora četr’est konaka, a vodimo mila sina moga, sina moga hitra đuvegliju, al’ su njega kraste nagrdile, i sina mi muka
To gledaju svi turski svatovi, ne šćedoše mene ni ćerati, ja ne šćeše, jali ne smjedoše. Evo ima četr̓est godina, Romaniju goru obiknuo bolje, brate, nego moje dvore, jer ja čuvam druma kroz planinu, dočekujem Sarajlije
toke kroz brkove kano mjesec kroz jelove grane kad obasja od petnaest dana; oko glave pera i čelenke, devet pera, dvan’est čelenaka, a trin’esto noja tice krilo, pa se krilo na čekrk okreće, te kazuje koji vjetar luše; a putalj ga glavom
kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane; oko glave perje i čelenke, devet pera, dvan’est čelenaka, a trin’esto noja tice krilo, pa se krilo na čekrk okreće, te kazuje koji vjetar puše; a putalj ga glavom
“ Bože mili, na svemu ti hvala! Tako radi jetrva Koviljka: ona hrani oba svoja sina, hranila ih do sedamn’est leta. Kad nastalo leto osamn’esto, pisat pođe carevi vezire, pisat pođe po zemljici carskoj i on kupi na carevu
velike dahije načetvero razd’jeliti vojsku, načetvero kô četiri brata; poći ćemo iz našega grada kroz našijeh sedamn’est nahija, isjeć ćemo sve srpske knezove, sve knezove, srpske poglavice, i kmetove što su za potrebe, i popove, srpske
vojsku, nji četiri kô četiri brata, pak na gradu otvoriše vrata, i odoše s vojskom po teftišu kroz njihovih sedamn’est nahija.