Jakšić, Đura - PROZA
Zastravljena gomila ne disaše — slušala je kako vazduh, potresan besomučnom borbom, ječi i stenje kao eterom opijeni ranjenik što škripeći zubima, ječi, dok mu nevešti lekari lagano hladnim gvožđem košticu iz razmrskane desnice