Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čak i celo, nigde ne zakrpljeno. donese, nudi ga i razastire preda nj da mu pokaže haline. — Eve bre, eve. Nove. Još ne zakrpljene. Odmah mi dadoše, čim zatražih.
Čak i celo, nigde ne zakrpljeno. donese, nudi ga i razastire preda nj da mu pokaže haline. — Eve bre, eve. Nove. Još ne zakrpljene. Odmah mi dadoše, čim zatražih.
Afrika
Nijedna bela žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nastupi rano proleće, pa proklija, i mora ga na đubre baciti. A kad se eve žice pokidaju, u velikoj nuždi, vreba kad otac nije kod kuće, pa otvori silom čekmedže i odnese novac.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I, da to ne bi izgledalo kao poklon, ona tiho i gledajući ponizno u mater, moli je: — Eve, ’adžike, da vidiš... Ja ga istina... ali ti znaš bole. Obiđi da vidiš!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Lepo. STANIJA: Da vi bog da sreću, kjerko, ali ne verujem! 3. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO (Ljubi): Eve cedulja za teator. LjUBA: Ostavi tamo. VUČKO: Ama što će da se igra? LjUBA: Zar bi ti išo? VUČKO (trese glavom): Ja!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Gde si zapeo? — zapita u šali komandir jednoga pešaka. — U Bosnu, gospodine kapetane. — A gde ti je pasoš? — Eve! — i pokaza pušku. Za njima pođosmo i mi. Ali sada je velika nizbrdica, te se suljaju vozovi, iako su ukočeni.
— Sipi, sipi, majku mu, nećeš da bankrotiraš... — Ajde, eve da te častim. — Pa uvati bre koju „vešticu“... — A što mi daješ koščinu, te mi oni posle kažu da sam gu, ete,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Deca se zgledaše; poneko se zasmeja glasno, zaklonivši glavu za leđa drugareva. — Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga. — Odi, đače, ovamo; odi, ja sam učitelj. Deca se začudiše.
Sve tako, bez kraja!... — Zar baš nikad niste znali za igru sa drugovima, šalu, zabave ?... — Nikad. Ja nisam za eve to vreme ništa osećao, ništa želeo; živeo sam... to jest nisam upravo živeo, nego onako... — A detinjstvo ?
ležati na krevetu i misliti, ne bojati se ničijega hladna pogleda, ne strahovati od iznenadnih događaja... ostaviti eve na stranu, pa živeti... živeti slavno !...
Ovo nije ništa što imaš... sitnice... A ja ću tebi... ja ću tebi... Jesi čitala Monte-Hristo?... Onako ću ja tebe, eve isto onako... Pa baš ako hoćeš i onakav dvorac u zemlji ?... Tamo ima mnogo pećina, kopa se zlato...
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Međutim, niko živi i nikad od Adama i Eve nije video sitnu jeguljicu, onakvu kakva bi bila rođena od svojih predaka, niti je ko ikad video jeguljinog mužjaka.
Fakt da od Adama i Eve niko, nigde i nikad nije uhvatio ili video ni živu ni mrtvu jegulju posle njenog parenja, sadrži u sebi jednu misteriju
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
treba li ti što?“ započe ona. „Ne treba. Fala ti!“ „A drijema li ti se?“ „Ja sam malo pospao... Legoše li ljudi?“ „Eve sad!“ odgovori cura i sjede. „Ja nijednoga ne poznajem... Da, jednoga znam!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ova i ona kuća samo što nisu moje, a ostale eve su tuđe. Pokazuje dokle je snijeg lani bio (reče se u šali kad žensko, idući po rosi ili po blatu, podigne skute
Kad gođ je od bremena dobroća, sve trči 'čela ia ljepotu cvijeća, tako i ja eve tebe te tebe. Ja idoh po svijetu kâ i čela po cvijetu, i tražih neću li naći boljeg od tebe, a ja ne mogah ni ka tebe,
— Bog mu dao i pomogao! Rijetko ga tur'o, često mu nicalo! U trsu mu trsato, u klasu mu klasato; eve mu klas od zemlje otežao od roda zemaljskoga i blagoslova božjeg! U gumnu mu mnogo, u kući mu sporo!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Mesec je svake noći eve više rastao. Od njegovoga sjaja srebrilo se i nebo i more, pa čak i krila koja je mladunac širio.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Išao bi slobodno po polju, po zelenu lugu i dubravi.. U kući bi mu bilo eve veselo, stara majka dobila bi odmenu... I sve bi to bilo, da ne beše njega!... On ga upropasti, pogubi...
Ništa, kao da nije ni bila... samo se izdiže gomila vlažne zemlje... Jadna Joka, kako smo lepo živele.... Ona meni eve: Šećerka, veli, metni mi ruku u nedra, a ja polako, polako... A-a-a-... ono!,.. Zar takav kraj dočekasmo?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A, po duši, od svega onoga što, SI me dosad učio ništa u našem selu ne služi, neto je eve prava besposlica. Niti me nauči kako se ore ni kopa, kako se sije i žanje, kako se u bašči radi a pojata gradi, kako se
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nijedna bela žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sve to meću pred Tašanu i otkrivaju pokazujući joj što su ponele. PRVA SLUŠKINjA Eve, snaške, sve je poneseno. Nije ništa zaboravljeno. Evo i sveće, i tamjan, i kadionica.
KATA (preneraženo, uplašeno, prilazi joj): Kako da se izludi, čedo? Kako da si sama? Pa eve tu sam ja! Ja bih ti svaki dan dolazila, ne bih te ostavljala; ama onaj stari, tatko ti, ne da.
Trza se, vraća nož.) KAFEDžIJA Sag će, sag će, moljem. Sakaš li taze raćija? SAROŠ Daj! KAFEDžIJA Aha, eve gu. Ja! Čista, suza, ak prepečenica, ama ladna, bolan da gu piješ!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ordonans, zadrži ga! — Nazad! — isprsi se na vratima Gruja. — Gospodine poručniče, eve ga šećer — pojavi se Isajlo, vukući jedva pun džak šećera. — A šta je ovo?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ah, brate, ti mene oženi, zarobi i vrza, a tebe Gospod! (Zagleda sebe.) Zar ja s’g ovakav da sam? Eve: i čakšire, i pojas mi se sm’knuje! Snaga mi većem haljinku ne drži. (Slučajno poklekne. Prkosno se ispravlja.
(Okreće se Koštani): Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!... (Vadi i baca joj novaca.) SALČE (Mitki): Drugi put će ona to, Mitke, drugi put! KOŠTANA Ali ovakva da sam.
Bolan od kako se rodija. — Toj sam ja!... Pa od t’j bol, jad dert li je, prokletija li neka — eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n me ne vaća. Zemlja me pije...
Znaš li šta je karasevdah? I toj težak, golem, karasevdah! Tuj bolest ja bolujem (pokazuje na sebe). Eve ostare, a još se ne nažive, još ne napoja’ i ne naceliva’... Još mi za lepotinju i ubavinju srce gine i vene! Aha!...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I to za čudo gde joj se obriče kroz besedno jedno čuveno slušanje useliti se u nju! Osuđene Eve kćer ide da je proslavi i na golemo je povisi, te mi veli da mu prigotovim slušanju joj ulazak.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A ove — ama znaš kako mi čes’ davaju, kako mi lackaju! „Strinke, strinke, mori! Eve ti moj sapun!“ vika jedna. „Uzni si, strinke Doke, moj sapun, kirid-sapun je!“ vika pa druga. Bož’ke!
Ovoj si je naše žensko znanje!“, pa zaokupila papučom po onim ženama, pa uza svaki udar samo vikne: „Eve, toj ti je za kuče u čašire!“ a on tada polete i viknu na nju iz svega glasa... Trže se i razabra.. Šta je ovo?
Tetka Doka se ponudi sama. Povisoka je, a kuražna je. — Što da tražim po ma’ale, eve sam ti ja! — veli Doka. — More, teto, — brani se Mane od ove nove i neočekivane napasti — nesi ti veće za tej rabote.
— Ja se veće jedanput prevari’... drugi put neće me lasno prevarite! — Jok, jok, sag je drugo! Prizortilo je... Eve, pratila ti ovoj cveće! Sama ga je trgala u bašču, za teb’ ga trgala!
da gu vidiš, tvoje Zone, pa da gu ne poznaš! Nikakva se naprajila! Eve, da vidiš, koliko gu milo za teb’ — tag će gu zar veruješ.