Obradović, Dositej - BASNE
A eto Bosne, vidi se odavde, gdi sav 'rišćanluk Turkom daje, a niko ne prosi, nego jošte u svakom selu na'odi se, fala bogu, imajući' ljudi i gazda.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Može biti da je i vezir rekao da begaju). Tu nam vezir zlatna brda obećava, no najposle Karađorđe reče: „Fala ti, čestiti paša, mi znamo da car nama zuluma ne čini i rad je, i tebe je poslao da nas umiriš.
— Ja se izgovaram, da ako sam otvorio furunu, ja sam baš na vratima spavao, pa opet sam fala Bogu zdrav. — A oni opet: „Ta ̓odi ti sedi ovde u sneg, pak onda reci da nisi kriv” i proče.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
na oba lakta, pa diktuje: »Pišite, — veli, —: Proka Beleslijn (ili tako nekom), carskom katani u Galiciji, da smo svi, fala bogu, zdravi koje mi i njega pozdravljamo i molimo se bogu da se i on nama zdravo i veselo vrati, koje mi njega kao svog
je zdravo; razbio onu finu stivu lulu kad se oblačio na jutrenje, pa sad samo ređa i psuje i ponekad kašlje, al’ je sad, fala bogu, bolje.
puši cigare k’o i njegov štražmešter, fine, da se zna što je nemeška kuća, a neka ne žali novac koje nam je dao bog, fala bogu, dosta, i pozdravljamo ga svi, i baba i nana i bráta i Kata iz komšiluka, koja je sad već velika devojka i spevali
— Zaboga, mamâ, a što se vi toliko krenkujete! Nije to ništa tako strašno! Ima još, fala bogu, nedelja, pa eto može i kod nas doći. — Hu! Nemoj mi bar ti pristajati na jed! — obrecnu se gđa Persa.
Današnje su mladoženje k’o čikovi; taman ga upecaš i da kažeš: fala Bogu! a on isklizi k’o čikov. — Tu se gđa Persa setila sviju negdašnjih majstorija kojima su se poslužili (i pored
Kad se rodio, pripoveda Palčika, a baba kaže: »Fala bogu kad sam dočekala unuka; sad samo molim boga da me ne uzme k sebi dok mu baba ne sašije gaćice.
Pa, boga mi, vama se može čestitati; ova opština, k’o što vidim, dobro stoji. — Jeste, vrlo dobro. Fala bogu, kako koja godina, sve bolje. He, mi se staramo i štedimo, parohijani ne žale nego daju.
Možemo, fala bogu. Crkva bogata; ima tolike dućane, zemlje, vinograde, a i gotova novca dosta. Nego, izvol’te. Pođoše.
»Tjelo Hristovo primite, istočnika besmertnago fkusite!« Na što mu je gđica Jula rekla »Fala!« uzela naforu i odmah je progutala, i pocrvenela do ušiju.
— obrecnu se gđa Sida. — »Koješta pita«... Koješta sam se i ja nekad s tvojim tátom razgovarala; pa, fala bogu, eto, šta nam danas fali!? Da se nismo koješta razgovarali, ne bi se ni uzeli!...
— E, branim ja, pa neka se razbolem! — E, al’ možete onda i umreti! — Pa neka umrem... ima, fala bogu, ko će me žaliti. Valjda ćete me vi oplakivati?! — reče Jula i prestade kopati. — Te još kako!
a sutra dolazi, rano. — »Fala bogu kad je samo zbog toga!« — reče Jula u sebi, a posle dodade glasno: — Pa pozdrav’te ga, slatka tetka-Makro,
Afrika
Misliću uvek na tebe, u zemlji, Svojoj kući. „Na fala nu iga be a aha katasfi. Jiha nima ne pa riju noi je Sa hajiva maju laila tanake leba Badira sa haji uaje mani niju
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
) Prokleto Eva, oći da prevari svoga muž! (Otvori Fala Bogu opet sanduk.) Moi krasni život! (Premeće novce, pa posle ustane i protegli se malo.
Prokleto posla! Sad ne smim da idim!) MIŠIĆ: Sluga sam, kir Janja! Kako se nahodite? JANjA (pokloni se): Fala boga, zdrav sum; ama zlo, zlo! MIŠIĆ: Zašto zlo? JANjA: Rđavu vreme, nema novci.
JANjA (pokloni se): Fala boga, zdrav sum; ama zlo, zlo! MIŠIĆ: Zašto zlo? JANjA: Rđavu vreme, nema novci. MIŠIĆ: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Biće i novaca. JANjA: Kako ći biti kad je nevaljalu vremenu?
MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti. JANjA: Nemam, gospodine, nemam jedna krajcara zasad. MIŠIĆ: E, fala bogu, kad nemate sad, biće drugi put. Ja mogu drugi put doći. JANjA: Što, drugi put? (Prokleta Eva mu mignila!
MIŠIĆ: Zaboga, kir Janja, nemojte tako strogo postupati s vašom kćerju! Ta, fala bogu, kom ćete i vi, nju jednu imate, podajte je za njenu priliku. Zašto da se ne usreći kad vam je moguće?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Jesi l’ za razgovor? Gospodar Sofra je još za trpezom sedeo. — Jesam. Sedi, Čamčo. — Sipa mu u čašu vino. — Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara? Ta kod tebe uvek dobro ide. — Fala bogu, jesam.
— Fala, baš sam i ja sad ručao. Jesi l’ juče imao dobra pazara? Ta kod tebe uvek dobro ide. — Fala bogu, jesam. Imao sam noćas i lađara dosta u meani, samo ta vraška deca dame slušaju, već sve od posla izmiču.
Sedne pa piše pismo: „Ljubezni oče! Ako ste radi za mene razumeti, ja sam fala bogu zdrav, i molim boga za vaše zdravlje. Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu.
— ’De si sine moj, mišlja’ da si u moru propao. Što se kupaš u moru? — Falio sam što sam tako pisao, ali fala bogu kad se vidismo zdravi! Radosti nema kraja. Tu se sad sve unese.
— Pa nek’ dođu, nek’ vide. Fala bogu, nisam bankrot. — Za mene je to uvreda. No dajem ti reč, da ću se oženiti ovde u varoši. — Bog iz tebe govorio!
— Vi ste baš ludi! Ta i ja sam već, fala bogu, sedamdeset, i ja neću navek živeti, al’ dok živim, hoću da sam veseo. Ta nemojte ludovati.
I posle sto godina opominjaće se Čamče. Kazaće: Sad da nam je tu Čamča! — Fala bogu, nisam ni ja nikog prevario, valjda će se i mene ko opomenuti. — Saro, donesi vina, onog dobrog.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Ti si, brate, trideset i šesti ovog leta... – Pa, što ne stavite crnu tačku? – Dosad, fala bogu, nije niko poginuo, a i da jeste, crna tačka se po propisu ne stavlja u naseljenim mestima. – Ovo naseljeno mesto?
Matavulj, Simo - USKOK
Ali mu svijetli obraz i lijepo ime, vaistinu, niko ne ote dovijeka! — Fala ti, kneže, to su tvoje lijepe riječi! — reče Marko smjerno, oborenijeh očiju.
Pitomo lice, uglađenost, umnost i topla blagost bjegunčeva privlačahu starca, koji nastavi: — Fala bogu, sinko, kad me razumiješ! Tijem si mi, zanago, bliži srcu!...
Pa se okrete gostu, koji sjeđaše pognut: — Fala ti, ljubavni i boleći prijatelju, jer viđu da te teknulo u srce naše jadovanje i eto s nama zaplaka, prije no što okusi
— E, to ti liči, sinovče! Tome sam se nadâ! Fala ti što nas i u tome podiči! Tebi je, povrh čojstva, bog dâ i imaća, te možeš i dijeliti i dočekati i pomoći, i ti to
Tebi je, povrh čojstva, bog dâ i imaća, te možeš i dijeliti i dočekati i pomoći, i ti to sve činiš, valaj obilato! E fala ti u ime cijelog brastva što tako dočeka ovoga kućića i stradaoca! Janku se zavrtješe suze.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ljubim ruku. (Sednu.) PROVODADžIJA: Pa kako ste, kako se naodite? MATI: Blagodarim na pitanju, zdravi smo, fala bogu a to je, mislim, najviše. PROVODADžIJA: Tako je, zdravlje je najveće, to jest, blago na svetu.
(Ustanu.) OTAC: Meni je osobito milo. Ta molim. (Opet se svi posade.) PROVODADžIJA: Pa kako ste mi? OTAC: Fala bogu! MATI: Baš pripovedam kako smo sami, a toliki posao. OTAC: E, šta ćemo!
(Mladoženja daruje devojku; ona opet poljubi provodadžiju u ruku i odlazi.) PROVODADžIJA: E, fala bogu, srećno svršismo! MATI: Samo sreću od Boga! OTAC: To i ja kažem. MLADOŽENjA (provodadžiji tiho): Novce, zaboga!
MATI: Tako je, bogami, i mi nismo imali mlogo kad smo se uzeli, pak evo sad, fala bogu! OTAC: Ta izvolte, pijte. Ded more, punico, šta si se ti ulenjila. MATI (toči): Zapovedajte.
OTAC: E, fala Bogu, u nas su novci uvek gotovi! MATI: Vi ste naše dete, kome ćemo ako nećemo vama. Samo nek je sreće!
OTAC: Već zato ćemo se potruditi. PROVODADžIJA: E, sad, zbogom! (S mladoženjom odlazi.) OTAC: No, fala bogu, skide mi se briga s vrata! MATI: Vidi se biti dobar momak. OTAC: Kako je, tako je, samo nek ide beda iz kuće.
OTAC: Pa radi kako znaš. (Odlazi.) MATI (sprema s astala): Dobro je, dobro je. Fala bogu, kad se svrši. - Julka! DEVOJKA (iz druge sobe): Čujem, mamo. UGLED 9. DEVOJKA, MATI DEVOJKA: Šta me zovete?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Lepo mi i vi govorite. MILČIKA: Za narodnost treba da se jedan žertvuje. ŠERBULIĆ: Pa baš ja da se žertvujem? Fala vam! MILČIKA: A kako ste pređe govorili? ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3.
Da dižem barjak, pa posle da me obese! LEPRŠIĆ: Ništa zato; za narodnost nikakva žertva nije skupa. ŠERBULIĆ: Fala vam lepo... SMRDIĆ: Bogme i ja se ne bi odvažio. LEPRŠIĆ: Odrođeni sinovi praotaca svoji, ja ću ga podići!
ŠERBULIĆ: Oće li biti? LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Rus valjda nije došao zabadava SMRDIĆ: No, fala bogu, da i to doživim. LEPRŠIĆ: Jedno me samo obespokojava što se nameštaju strani ljudi za činovnike u vojvodini.
Sremac, Stevan - PROZA
Meni muka da odem i da kopam; nisam da testerim drva, a za pisanje, na priliku... e, pa pismen sam, fala bogu, toliko. Tek dok ja razdrešim bisage, ’oće mnogo šta da čuje svet. ’Oću da potražim stupce od nekih novina.
— Pa i mi mislimo, gospo’n-Pajo — reče domaćica i primače se bliže gostu. — A, sasvim! — veli polaženik. — E, fala, priko, fala! — veli zadovoljno domaćin. — Kajo, pipirevko moja, odi bliže, odi do mene... tu, vidiš, do mene sedi...
— A, sasvim! — veli polaženik. — E, fala, priko, fala! — veli zadovoljno domaćin. — Kajo, pipirevko moja, odi bliže, odi do mene... tu, vidiš, do mene sedi...
Moja će žena na leđa, a ti unutra. Tako, priko, fala! Ti ovde, a Kaja će na leđa menice da se potpiše. Raspitao sam, pa mi kazali da ima prava da se potpiše.
Ona je glavni jemac, a ti si, priko, samo jedna gola formalnost, da nas ima tri potpisnika. — E, baš ti fala! — Fala, gospo’n-Pajo, a mi ćemo već, što kažu, umeti biti blagodarni za to — reče Kaja nalivajući polaženiku čašu.
Ona je glavni jemac, a ti si, priko, samo jedna gola formalnost, da nas ima tri potpisnika. — E, baš ti fala! — Fala, gospo’n-Pajo, a mi ćemo već, što kažu, umeti biti blagodarni za to — reče Kaja nalivajući polaženiku čašu.
Radičević, Branko - PESME
U meneka dušu sunu; Pa mi, Bože, jošte tade I u dušu nešto dade, Ta i moja pesma ova, I nju meni ti darova. Fala, Bože, na dar ovi, O pomozi, blagosovi, Da mi kako s prava puta Duša mlada ne zaluta!
Ja se streso, stra mi stište grudi, Pa iz teška sanka se probudi. Probudi se, izbavi se strave, Fala, Bože, te nije na jave!
muka, Kad se voda nada mnome sklopi, Oj Dunavo, ti me ne utopi, Ti me diže, privati obala, Zato tebi do nebesa fala, Reko onda pa ću i svakada, Ali zbogom ostaj meni sada!
Bože, Bože, do neba ti fala! Eto amo idu deca mala, Tek što majka od sise odbila, I pustila iz svojega krila, Pa već, brate, taki sokolići,
“ Tu Stojan oči još jednom otvori, Pa spazi svoga bez glave zlotvora. Pa spazi Mila, što mu je odseče: „O fala, Mile!“ slabim glasom reče, Pa oči sklopi, malko se zatrese, A Bog mu dušu na nebo odnese.
To l' je ćerka ta bez mane? Taka od teb' vidim čuda? To l' je majka dočekala? To l' je, kučko, meni fala?“ 125. „Stani, već mi ne umače, Stan' da t' platim, tico lepa!
Sluša brižno: oh, on diše! Šta će ona zasad više! Višnjem Bogu jedno fala, Pa dragome pogledala, Kako, eto, spava tio, Pa kakav je otoič bio!
Zaviriše: eto li je! No, gle čuda, tu je nije! Započeše da se krste Oda jeze i od strave, Ćau reći fala Bogu! Ma što šiknu ispred nogu? Pogledaše, obamreše, Jer pred njima zmija beše, Zmija jedna duga, ljuta!
Turci viču: „Pogledaj nas, Ala!“ Srbi viču: „Bože, danas fala!“ Mesec sinu više stene gole, A da vidi šta s' tu radi dole.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Đe si mi, Rade, pobratime moj! Djedu stadoše oči. — Pa baš tvoj Rade, a? E, fala ti, pobratime, na toj časti. — Jest, vjere mi — zaneseno raspreda starac ne primjećujući da se djed uozbiljio.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Mogao je da stigne odavno. Već sam strepela gde li je odjahao. U onoj prvoj ljutnji, svašta je mogao... Evo ga, fala Alahu... JUSUF: Sad se priberi, Hasanaginice. Ako nesreća ne može da se izbegne, barem se odmotava i prolazi.
(Kratka tišina, dok beg zauzme mesto) BEG PINTOROVIĆ: Mi odnedavno više nismo rod... HASANAGA: Jes, fala bogu. BEG PINTOROVIĆ: To sad ne znači da treba da se gledamo popreko i da se krvimo.
HASANAGA: I, eto, rešio sam da dozvolim! Nek dođe, neka se oprosti s detetom! BEG PINTOROVIĆ: Baš ti fala! Ovo ti neću zaboraviti! JUSUF: A kad dolaze svatovi? BEG PINTOROVIĆ: Za šes dana. HASANAGA: Nešto mnogo brzo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Majka seda, klekne, i nudi č’a-Jovana, a ruka joj drhti... — Kusni, Jovane. Obiđi. Ja baš za tebe ostavih. Fala ti što si nas se setio. — I ne kazuje svoj bol, ne govori o sebi, većem o meni.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — Kako si? Šta radiš? — Fala bogu! zdravo, kako si ti? — A šta ti je te plačeš?
Prepanu se čipčije, e znadu da će s agom na čudo udariti, pa mu odgovore: — Fala, naš zlatni aga! Mi ćemo je lako izjesti, ali nećemo moći lako platiti. — Niko lasnije, vjere mi, kao vi meni.
— Bravo, bravo! — odgovori trgovac — po tome se vidi da si čovjek pošten, fala ti! — Nego, molim te, gospodaru, — pridoda seljanin — neka još koji dan u mene postoji kotao, jer ga onako bolesna ne
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Odkud te sreće? SVETOZAR: Eto se i ja zakanio malo. SOFIJA: Sedi. (Sednu.) Šta radi mama? SVETO3AR: Fala bogu, zdrava je. Pozdravila vas i ona i Kata. SOFIJA: Blagodarim. Zašt ne dođu, zaboga?
Kako ću se pomoći, ja ne znam. Kad se psovke ne boji, sve je drugo badava. KUM: Ja sam, fala bogu, pronašao jedan lek. MAKSIM: Kakav lek, kaži i meni, tako ti vere!
SOFIJA: Dakle, da se načinim pustaijom i da sramotim svoj rod. MAKSIM: Za ljubov tvoga rođenoga Makse. SOFIJA: Fala ti lepo! Pošteno moje ime neću nipošto okaljati. MAKSIM: A ja?
2. MAGA (stupi), PREĐAŠNjI MAGA: Dobro jutro, braca. MAKSIM: Bog ti dobro dao, Mago. Šta radiš, Mago? MAGA: Fala bogu, braca, zdrava sam. došla sam, eto, da pitam nešto seka Soku. MAKSIM: A šta ćeš je pitati.
KUM: Sad vidim šta je zec. 9. MAGA, PREĐAŠNjI MAGA (malo nebrižljivo obučena): Eto i ja sam se obukla. NIKOLA: Fala bogu; a zašto nisi malopre, da te pisar zateče? MAGA: Eto, nisam mogla da stignem. NIKOLA: Ej, drtino moja!
(Glasno): Ja ne znam, komšo, od nekog vremena izbegavaš moju kuću, kanda smo bogzna što pomešali. Ta, fala bogu, ako se nećemo mi sastajati i razgovarati, da ko će? DAMJAN: E, komšo, znaš, kuća je briga.
DAMJAN: E, komšo, znaš, kuća je briga. Čovek valja da ne izbiva iz posla, ako oće da zavredi što deci. KUZMAN: E, fala bogu, sad ćemo mi trokatne kuće zidati! Koliko se može! — Znaš, što sam te zvao.
KUZMAN: To i jest, ali s druge strane kad pomislim, ljudi smo smrtni, da mi se iznenada što dogodi. DAMJAN: E, fala bogu, kanda smo samo mi na svetu. A drugo, ima i dobri prijatelja.
Evo ja sam više puta mislio da ti pokažem, gdi mi ono malo leži, pak ako mi se što desi, bog ti, duša ti. KUZMAN: Fala, komšo, na tvom prijateljstvu; ali, opet, ne želim da mi mesto pokažeš. Znaš, novac je đavo.
KUZMAN: Kad tebi nije ništa, valjda neće ni meni biti ništa. Baš ti fala, komšo; više redi, kad sam na putu, ne mogu po celu noć od brige da spavam, bar ću se od toga oprostiti.
DAMJAN: Bogme, ja mojoj nisam još kazao, a ti čini kako znaš. KUZMAN: Baš ti fala, komšo. Tvoj je savet u svačemu bolji od moga. Kako ulučim priliku, taki ću gledati da skinem tu bedu s vrata.
DAMJAN: Ako sebi želiš dobra, nemoj bar do sutra. KUZMAN: Ali što ću, kad su mi od potrebe? DAMJAN: Pa, fala bogu, ja ću ti uzajmiti koliko ti treba. Ti si bar pošten čovek. Daćeš mi malo uverenje.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ne znaš koja je Sretinica, a znate svi da mi š njome oči vadite. STEVAN: Fala bogu, sad je došlo vreme da i gospođe sluge tuku. (Otide.) SULTANA: Uh! (Persidi.
Milostiva gospođa,... ja sam srećna devojka, molim, dajte mi ruku da je poljubim. PELA (sakriva ruke ispod vala): Fala, Perso, fala, ja znam da si ti dobra. PERSIDA: Ali ja molim, milostiva gospođa!
ja sam srećna devojka, molim, dajte mi ruku da je poljubim. PELA (sakriva ruke ispod vala): Fala, Perso, fala, ja znam da si ti dobra. PERSIDA: Ali ja molim, milostiva gospođa!
) Aha! Čekaj malo. (Uzme, pa i navlači.) Malo tesne, ali zato ništa, sad neće niko viditi kakve su mi ruke. Fala bogu, postado i ja velikom gospođom. Da me nešto vidi Sreta, kad stanem piti kafu, kako bi vrtio glavom!...
TRIFIĆ: I ti možeš po duši kazati da je ovo tvoja žena? SRETA: Gospodine, ja sam, istina, pio, ali, fala Bogu, nisam jošt mozak popio. Što će Pela za ovo stradati, to ne želim nikom. (Zamanjuje rukom.
TRIFIĆ: Kaži, sunce moje, i tebi ništa ne mogu odreći, samo kad pametno zaktevaš. SULTANA: Ti, fala bogu, dosta dobra imaš, a i ja sam ti toliko donela da me nikad zato prekoreti nećeš moći.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Nisam ni ja nikakav princ ni kralj, pak sam, fala bogu, lepo s tvojom materom živio. Zato baci te lakrdije, pa gledaj preslicu, ako misliš da budeš čestita i srećna. 3.
ALEKSA: Kako, gospodine? MARKO: Ništa, ništa; fala vam. Jedna devojka javila mi se. ALEKSA: O, molim, nemojte joj verovati. MARKO: Ona mi se zaklinjala da je prevarena.
No ja ću vam, gospodin baron, drugo što kazati. Nisam, istina, prebogat, ali opet toliko, fala bogu, imam da možete po vašem karakteru lepo živiti.
Prsten je kod mene. BATIĆ: Kod vas?... ALEKSA: Da, tu je prsten. BATIĆ: No, fala bogu, fala bogu! Kako me je ožalostio!... Ništa, samo kad je kod vas. Ali kako ga dobiste, za ime božije?
Prsten je kod mene. BATIĆ: Kod vas?... ALEKSA: Da, tu je prsten. BATIĆ: No, fala bogu, fala bogu! Kako me je ožalostio!... Ništa, samo kad je kod vas. Ali kako ga dobiste, za ime božije?
Nisam li ti sto puta kazivao da se ostaviš ti budalaština? Šta bi bilo da se nije slučajno ovako dogodilo? Fala ti, pošteni Batiću, ti si zaslužio da moj zet budeš.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— dira ga podnarednik Trailo. — Pa ovaj... podnaredniče, šta mu ga znam. Moglo je da bude, ali kad nije, opet fala! — i diže se. — Nemoj se, bre, naprežeš, može ti škodi — diraju ga. — Ama trebasmo da mu zavijemo glavu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Što se bolan ne podigneš? Evo došli prijatelji I odive, blago, tvoje, Što ne rečeš: dobro došli! Ne fala ti, ne valja ti! Pa ću tebe zamoliti Moj zavidni prijatelju! Traži tamo društvo tvoje, Imaš tamo dobra dosta!
Sakuj meni v’jence i oboce, A što tebi od toga ostane — Potkuj tvoga dobra konja vranca, Neka ti je među braćom fala!“ 106. Pasla moma jelenke, Na vodu ih navraća. Jelenci joj pređoše, Al’ ne može ta moma.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ja dođo’ da te zovnem da se nakaniš k nama na večeru, u moju kuću. — Fala, fala — veli Sreta. — Pa izvoljevajte, mi smo, znaš, onako, i već bog zna kako, radi. Tu će biti i kapetan. — Kapetan?
Ja dođo’ da te zovnem da se nakaniš k nama na večeru, u moju kuću. — Fala, fala — veli Sreta. — Pa izvoljevajte, mi smo, znaš, onako, i već bog zna kako, radi. Tu će biti i kapetan. — Kapetan?!
— Vrlo lepo, gospodin-učitelj, vrlo lepo! Fala za čas’! — veli tiho ćir Đorđe — ama straf me, neće da može, gospodine.
A seljak ustane posle toga, ispružuje noge, gladi se zadovoljno po obrijanoj bradi i veli: »E fala ti, Mićo, i baš si majstor! Nek ti je, vala, alal taj groš!« Umeo je i zube da vadi. I ovo poslednje s uspehom.
— Sas čes’ nema šala! — veli ćir Đorđe, koji se raspoloži tek kad onoga izvedoše. — Dobro i mnogo fala što ga izvedoste! Ća’ da izgubim glavu, bre, za jednu lolu i pangaloza! Ne znaje on more jošte koj sam ja!
— E, može, može onda! — veli ćir-Đorđe. — Fala, ćir Đorđe — veli mu Sreta — ti si moderan čovek. — Jesum, jesum! — Dakle na posao! — reče Sreta.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Od želje se sad najedoh mesa. VUK MIĆUNOVIĆ Fala Bogu, jest veliko čudo! Vidite li ovde u Kotoru baš ovoga Sovru providura i ostalu gospodu mletačku?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Fala ti Radoje, fala ti brate!“ reče serdar tronut do suza, „znam ja da je tako. Fala vi, braćo!“ „Pa i bez toga, serdare,
“ „Fala ti Radoje, fala ti brate!“ reče serdar tronut do suza, „znam ja da je tako. Fala vi, braćo!“ „Pa i bez toga, serdare, ne vrijeđaj
“ „Fala ti Radoje, fala ti brate!“ reče serdar tronut do suza, „znam ja da je tako. Fala vi, braćo!“ „Pa i bez toga, serdare, ne vrijeđaj Boga! Nije li ti naknadio ovijem djetetom?
Valjda su stari znanci, oni dvojica! Čovjek na prozoru ne trenu očima, no dugo i dugo stajaše nepomičan. Fala Bogu, koga gleda po tome pustome snijegu?
Sva se lica pomračiše. Đakon vidje e će oluja prasnuti, stoga udari opet u šalu: „Fala Bogu, fala jedinome! „Sastale se dvije banovine: „Crna Gora i Primorje ravno, pa obje zajedno ne mogaše isušiti ovliko
Sva se lica pomračiše. Đakon vidje e će oluja prasnuti, stoga udari opet u šalu: „Fala Bogu, fala jedinome! „Sastale se dvije banovine: „Crna Gora i Primorje ravno, pa obje zajedno ne mogaše isušiti ovliko rakije; a
Sunce granu te razbudi zvjerine po rasjelinama i tice po granama, ali Crnogorci ne kopornuše. Fala Bogu, umorni li bjehu ti ljudi! Da ih je neko iz daljega gledao, posumnjao bi bijahu li živi.
Što ćete de! on hoće da se sasvim pocrnogorči, i aferim mu za to!“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas. „Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut.
Evo ’vako poče: „Fala Bogu, brzo li rastu djevojke! Eto skoro minula godina, od kako liječah pokojnog Miluna. Stana tada bješe, Bože mi
„Striko, ručak je gotov“, reče mu cura. „Do malo ću se vrnuti“, reče on i izađe. „E, fala Bogu, svakome boniku čini se da mu je lakše, kad ložište promijeni!“ primijeti onaj stari.
Sitan, suh, smeten, e da si smišljao stvorenje taman u svemu protivno Radoju, ne bi mogao smisliti drukčije.“ „E, fala Bogu, što čujem!“ reče medik. „E, e, ne pogađa uvijek ni poslovica!“ „Koja poslovica?
Znam ga ja. E Crnogorca, na oči lošijega nije, ja mnim, rađalo se u ove naše krše... Fala Bogu, zbilja, kako to može biti!“ „A đevojka?“ zapita Vladika. „A đevojka kao vila!“ odgovori đakon. „Grehota!...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
4 Domaćine, fala, Bogorodica ti dala, što ti dala, to ti održala! Bog ti bio na pomoći, pa te sačuva od jada, od grada, od tresova, od
Zemlja dala, da ti pomože gospod Bog i sveti današnji god! 7 (DOMAĆIN U ZDRAVLjE PRIJATELjA) Fala, brate delibaša! Kako ti danas napio, tako bog uslišio!
I opet ti fala, moj bane stari svate, i spasi te Riste i Bogorodice. 2 STARI SVAT DOMAĆINU DEVOJAČKOG DOMA Za doma i domaćina i
6 VOJVODINA ZDRAVICA (Vojvoda od doma vojvodi od svatova) Fala, druže, desni a u boga sretni, vazda zdrav bio i u svatove 'odio, S desne strane sidio, veselo vino napijao a družinu,
zarastao, nijesam jauknuo; kako jednom skoči na mene punica i svat da mi otmu oružje, a ja se obranio jednom rukom, a, fala bogu, znate kad sam pred seljanima od prvoga maha odsjekao kokotu glavu i...
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A ovaj mu odgovori: „Bog ti pomogao! kako si? šta radiš?“ „Fala Bogu, | zdravo, kako si ti? a šta ti je te plačeš?
“ „Bravo! bravo!“ odgovori trgovac, „po tome se vidi, da si čovjek pošten, fala ti!“ „Nego molim te, gospodaru“ pridoda seljanin, „neka još koji dan u mene postoji kotao, jer ga onako bolesna ne mogu
Ražali se Hristu (fala njemu) da se muči, pa mu reče: „Pričekaj me malo, eto me!“ Kad k njemu dođe, uzme ga sv. Ignjatije na pleća.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Crnoga li joj leba, bogo moj! MILE: Zovu te neki napolju, oće da naruče! IKONIJA: Fala Bogu! Spremde mi to za kutnjak, oću dizludim! (Izlazi) STAVRA: Narod ogladnio slušajući! (Ulazi Prosjak.
Pridignide mu glavu! CMILjA: Polako, jauče, boli ga! IKONIJA: Nego šta, nego boli! Ajde, ne boj se, ja sam! Fala Bogu dok boli, a kad prestane... Pa poduvati ga, majku mu, nisi bogalj! Daj da ga sklonimo s ove kišetine.
A nit se bliznilo, nit se trojanilo, nit se stotinilo, nit se iljadilo, već fala Bogu kad imaš krpu na zakrpu! Nit sam ja na kraju apšen zbog nekog neslaganja, nego mi našli u magacinu manjak!
IKONIJA: Saće deset. SKITNICA: Moram da požurim ako mislim da stignem. Vama na svemu fala! Ono vam nikad neću zaboraviti! IKONIJA: Ma zašta fala, i ti bi meni pomogo! Nego jedno mi kaži.
Vama na svemu fala! Ono vam nikad neću zaboraviti! IKONIJA: Ma zašta fala, i ti bi meni pomogo! Nego jedno mi kaži. Ko te onako krvnički izdeveto?
Osedela, a nosiš periku plavu! Mišju rupu nabila na glavu! IKONIJA: Lepo, Boga mi, to mi je fala! A umela si od mene šolju zitina, kafenu kašiku masti, šoljicu brašna...
To će svako da primeti! Blagajnica, nosači, kondukteri, sprovodnici vozova, neko mora da primeti! Fala milom gospodu Bogu! Gde mi je tašna? To ga je sam Bog mlatno mojom rukom, da ga obeleži! Šta je sad? Zašto ćutite?
Pa kakva je ovo država? Poštene građane vređaju zatvorenici! GOSPAVA: Kad vidim kako izgledaju pošteni, kažem: fala Bogu što sam kurva! I koga sam ja samo našla da molim!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vidite li kakvi smo mi momci (sve nam ovo prvi od nji[h] grečeski besedi); ovakovi nas ima, fala bogu, u Hormovu do dve [h]iljade osim stari[h].
promenjujete, pak ako posle dođu kakve kavgadžije na vaše mesto i uzištu da mi igumanišu i zapovedaju, a meni toga nije, fala bogu, nužde trpiti”. „Šta? Mi otići, dok si ti onde! Nipošto.” Obeštam se i dam ruku.
ne ide od srca, nego iz usilovenija i pritvornosti, to će svak lasno poznati, van da je sasvim cepanica a takovi[h], fala bogu, među ljudma jedva će se naći od deset [h]iljada jedan.
Oni su sve to prinuždeni trpiti, a ja ne; zašto ja i proče moje društvo pešaci (kojega nas ima dosta, fala bogu), nami je lakše i opkoliti i preko preći, i gdi god vidimo [h]lad ili od kuća ili od drevesa, ili ako će i od
| HI LjUBIMI PREDRAGI DRUŽE! Evo me već, fala bogu, u odavno čuvenoj i zadugo poželjenoj Ingliteri, u gradu Doveru!
ibo ono što mi je na svetu poželateljnejše i dražajše bilo, to sam vašom milostivom pomoću polučio i u sostojaniju se, fala bogu i vami, na[h]odim: Adizonova i drugih vaše prosveštene nacije spisatelja knjige razumevati.
Ljubimi i predragi moj, gospodine episkope! Što rekosmo, to, fala bogu, i učinismo; ja Franciju i Ingliteru blagopolučno obiđo[h], i sad vam pišem iz sred Beča.
utoliti se — utišati se učastije — udeo, učešće fabula — basna favorit-ptica — omiljena ptica fain — nežan, fin fala — hvala faliti - hvaliti ferman — pismena zapovest, povelja ferula — lenjir kojim su decu kažnjavali u školi finik —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Da nije... onako šta... da nije kakav crvić u pameti? — Brne mirno odgovori: — Moja je pamet, fala bogu, zdrava, a ja se ne moram ispovidati: šta mi je!
— zapita Vrtirep. — Nosi te vrag, magarčino jedna! — veli Brne. — Šta reveš? Odlazi magarčino! — Baš vam fala, gvardijane, što nazvaste brata pravim imenom! — reče Vrtirep. Srdarina pođe k njemu sav nakostriješen.
— Zapovidajte! — jedva reče ona i pođe natrag. — Fala! — jedva izgovori on. Ispi vrelu kafu, ostavi banovac, pa, kao da ga ko tjera, odveza konja, uzjaha i odletje.
“ — Pij kafu, lipoto moja! — reče Maša, naslonivši mu ruku na rame. — Šta si tako zabrinut? Žâ ti je strica! E, pa fala bogu, umrićemo svi, ko prije, ko posli. — Tako je! — potvrdi Bakonja uzdahnuvši.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Skide rukavice i odbroja kočijašu sa dobrim bakšišom. — Na koga će sin, ako neće na oca. Fala, gospodine. — Možeš odmah da ideš — brzo siđe sa sanki. Požuri kroz dvorište Kuda će?
“ doviknuo je a konji ga galopom odneli niz put. Dobro je što ga nisam opsovao. Usta su mu bila puna voska. Fala bogu, poslužila me pamet. „Da razbijemo Levića kafanu!“ ja sam viknuo. Što igda mogu, viknuo sam. Svi su čuli.
Zar zbog stranke da izgubim glavu? Seti se Simke i prikova se uz plot. Aćim nije dao da se zgrada zapali. Fala mu. „Ljudi, morate sada kući. I ne bojte se dok sam ja s vama“, to je rekao, oslanjajući se o štap, a bio je žalostan.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ne pitaj. Kinjiše nas dušmani, prokleti da su; to ima da se priča, nije nam lako bilo. Nego, fala Bogu kad dođoste. — šta ćeš, dođosmo, Božja volja. — vi jadnici, vaše muke nigde? — .
Tako se izmiri'mo i otad, fala Bogu, lepo! — Sve je u intensivnom lečenju — daje svoje završno mišljenje učitelj, pa se posle razgovor nastavlja u
Sad se setih, boga ti, Iko, najedanput mi svanu. — E fala Bogu — kaže Iketa. — Taman sam se uplašio. Može čovek najedanput, znaš kako je...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
A ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — Kako si? Šta radiš? — Fala bogu, zdravo, kako si ti? — A šta ti je te plačeš?
A jedna najstarija ovca roguša reče: — Ma, fala da je tebe, bože, da mi je znati po našoj smrti đe će ove naše jadne kože?
— Bravo, bravo! — odgovori trgovac — po tome se vidi da si čovjek pošten, fala ti. — Nego, molim te, gospodaru, — pridoda seljanin — neka još koji dan u mene postoji kotao, jer ga onako bolesna ne
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Silni izlijev radosti mahom baci u zaborav svu muku i nevolju. —Fala, brate! — punom dušom govore mladome sucu, a njega ta riječ potrese do u dušu.
Kad sam bila dijete, nijesam mogla nikako do nje, ako se ne bih izula i podgla skute, a eto sada, fala bogu, može se suvim.
— mirnije će sestra. Miši odnesu što gođ nađu, a da neće duhan. . .'Ajde, umiri se, pusti me da spavam. — Fala bogu, proći ću se i bez duhana! „Svaka noć čini spati!
— i pruži joj sklenicu vina. — Nazdravi, stara! —Fala ti, sine, valjaće ti za dušu! — i drhtećom rukom prinese sklenicu k ustima.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Nije li moj otac i mlogi drugi ljudi, niste li i vi sami bili oskudni kad ste se ženili, pak eto ste, fala bogu, stekli! Moj je Vasilije vredan. MITAR: E, moja ćerko, sad nisu ona vremena koja su bila kad sam se ja ženio.
MITAR: Jesi, moj sinko, ti si se uvek pošteno vladao, i samo ti je škodilo što novaca nisi imao. No evo, fala bogu, i toga si dostao. Sad možeš biti moj zet. FEMA: Šta, tvoj zet, a mene niko ne pita kad se moja kći udaje.
Sad oću malo da budem prosta, da vidim kako se i prosto živi. MITAR: No, fala bogu! Jedva joj nađo leka. FEMA (češeći se): Da, prosto! Sasvim prosto! (Sari.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Misliću uvek na tebe, u zemlji, Svojoj kući. „Na fala nu iga be a aha katasfi. Jiha nima ne pa riju noi je Sa hajiva maju laila tanake leba Badira sa haji uaje mani niju
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nemoj tako, brate! — A da što ćete vi od mene? Puna kuća nejačadi... ali, fala bogu, imate se od čega naplatiti, odgovori Vojkan umiljato. — Znam da mogu, ali meni te žao!
—Fala bogu, kako vi znate. —A što ćeš od ona dva porubana govečeta? — prevrne gazda govorom. — Hoćeš jš ih otkupiti?
Ništa ne odgovorivši ženi, podiže gunjac, napi se, a ono što ostade pruži njoj. Žena ispi zaostalo nadušak. —Fala ti, Rade, kao da si me i vinom napojio! —Što ćeš ovdje? — upita je Rade, samo da nešto rekne.
— začudi se Maša i htjede da se istrgne iz zagrljaja. — Ostani, Mašo, još ostani! ... Ovako mi je lijelo ... Fala ti! Ovo ti neću nikada zaboraviti ... I sve strasnije je miluje...
—Ne budali! — veljaše ženi Maši, kad ga od toga odvraćaše. — Što ću sa ovo para, a ako su nakastili odnijeti mi ih... fala bogu, neka nose!
, Ali Božica neće da pruži ruke, već u Radu gleda. — Ponesi ga natrag, Mašo! Tebi isto fala! — smislivši reče Rade odlučno. — Ponesi ga natrag, molim te! — Zar sam ti teška, Rade?
— Evo, daj Marku novac, i fala ti! Uzmi! Pa, uzevši iz Mašinih ruku đerdan, dade ga Božici: —Na, tvoj je! Bud' što moje propada, neka je tvoje na
Bud' što moje propada, neka je tvoje na mjestu! —Zbogom, Mašo, zbogom! Opet ti fala! —Zbogom, Rade! ...Te noći prvim snom zaspi tvrdo, samo za kratko vrijeme, a kad se prenu, protegnu se i zijevnu,
— Fala ti, Rade! — veli mu Ante. — Da ne bi tebe, nikada kraju! Rade pođe naprijed. Prolazeći mimo ikonu svetoga Nikole hrišć
U putu Ivo uhvati Juru ispod ruke i, razblažen, stade da se izvinjava: —Zar se ljutiš na me? — upita ga. —Zašto? Fala vam, k'o gospodaru i boljem od sebe, ma ča ne valja, ni nikomu drago.
— smeteno izreče i skoro se zasrami, — vratićete mi... — Niste nam dužni, i fala vam! — zahvali mladić i k'o za. se reče: — Potriba je uvik...
Bolje bi bilo da nas je more svih izmećalo, — očito i sve življe jadaše se žena. — To mi je fala! — drsko se smijaše trgovac. — Pravo mi je kad sam lud! Ma prodaću do trsa, dok do svoga dođem! Hoću, viruj!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
sad je još dete, ali daće Bog, zapevaće jedared, doneće nam proleće u kuću, kad odraste... A ja, fala Bogu, i odrasla sam, i prerasla sam, i za sevdah ne znam, ali neka me što malo takne u srce, oko plače.
Kažu da to dugo traje i da poviše košta... Ali, ja velim, što god se ljudski radi, i poduže traje i poviše košta. Fala Bogu, kad sam došla dotle da o tome s vama razgovaram, da vas spremam za velike škole, iz kojih ćete mi doći gotovi
Vidim sad da nisi više dete, vidim. Gospodin si od glave do pete, i fala Bogu, fala Bogu. — U tišini se čulo disanje gospa Nolino, uzrujano, a i bolesno.
Vidim sad da nisi više dete, vidim. Gospodin si od glave do pete, i fala Bogu, fala Bogu. — U tišini se čulo disanje gospa Nolino, uzrujano, a i bolesno.
Baš ti fala, gospodin Joksime! Sad ću i ja na put i na odmor. Da sastavim bar još jedared srce sa onim krajem za kojim nisam presta
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
to je izgriženo, da je — opet izgriženo. »Dosta, g. spisatelj, dosta, fala vam na knjizi i aratos! Evo vam jošt forinte, samo nas ne terajte dalje da čitamo. Vi nas pošteno s ogrižajima poraniste.
Evo vam jošt forinte, samo nas ne terajte dalje da čitamo. Vi nas pošteno s ogrižajima poraniste. Sve krpež i ogrižaj. Fala vam lepo, zapovedajte i drugi put s objavlenijem na prenumeraciju, pak ćemo se razgovoriti.
Fala vam lepo, zapovedajte i drugi put s objavlenijem na prenumeraciju, pak ćemo se razgovoriti. A sad dosta; fala vam i opet na krpežu i ogrižinama!« Ljubezni moji čitatelji, s krpežom se kuća drži, a ogrižaji čoveka iz nevolje vade.
Za tebe osobita zvezda sija, i ja čitam u mojoj pameti da ćeš ti vrlo znatan čovek biti. Ti si već, fala bogu, sad veličak, i ja meni za dužnost vodim tebe u svet, tvome opredeleniju pustiti, jer kad je Velimir od dvanajst
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al' govori Kraljeviću Marko: „Fala tebe, care poočime! Kad ti staneš mene dvore gradit, mene hoće sirotinja kleti: „Gle kurvića Kraljevića Marka!
A da reče Zmajognjanin Vuče: „Mili bože, na svem' tebe fala! Evo ima devet godin' dana kako s' molim tebe istinome ne bi li se s Porčom udesio, ti mi dade danas ga desiti“.
Sve to gleda Đerzelez Alija: pa govori Đerzelez Alija: „Mili bože, na svemu ti fala kad s' desiše zatvorena vrata na kulama i na kapijama, više b' Vuče jada učinio!“ Pa pobježe svome Sarajevu.
Milo bilo duždu od Mletaka, ruke širi, te g’ u lice ljubi: „Fala, prijo, na besjedi takoj! Kad ja stekoh mila zeta svoga kom ljepote u hiljadi nema, voljeću ga nego oko jedno, voljeću ga
svate lomnu Goru Crnu, Goru Crnu i Bjelopavliće, neka bide barem pet stotina, pet stotina đeverskijeh svata, nek je fala i mene i tebe. Kad sakupiš kićene svatove, ti, sestriću, da si pod Žabljaka, pod Žabljaka u polje široko“.
Kunem vi se i bogom i vjerom, ne dam tako tri komata dara“. Kad začuše kićeni svatovi, te svatovi jednu riječ kažu: „Fala tebe, vojvodo Milošu! Fala tebe, gospodsko koljeno, kad si taki viđen među braćom, kad si viđen i kad si pogodan“.
Kad začuše kićeni svatovi, te svatovi jednu riječ kažu: „Fala tebe, vojvodo Milošu! Fala tebe, gospodsko koljeno, kad si taki viđen među braćom, kad si viđen i kad si pogodan“.
A kad viđe vojvoda Miloše, grohotom se junak nasmijao: „Fala bogu, fala istinome! Kud se ono Maksim zatrčao?“ A ne vidi jade iznenada.
A kad viđe vojvoda Miloše, grohotom se junak nasmijao: „Fala bogu, fala istinome! Kud se ono Maksim zatrčao?“ A ne vidi jade iznenada.
Mili bože, na svem tebe fala! Da se kome onda pridesiti i očima jade pregledati: kade pade krasna poglavica, a zgleda se mloga porodica, u junake
s’ Ivan konjma povratio, pa odreši dva konja viteza, jednog jaše, a drugoga vodi; kliče Iva kroz lug popevati: „Fala, Turci, dva pašina sina, koj’ mi danas konje pokloniste!
Kako bi nam raja dodijala?“ Sve dahije na noge skočiše, Memed-agi svi se pokloniše: „Fala, joldaš, Fočić-Memed-aga, tvoja pamet pašovati može! Mi ćemo te pašom učiniti, tebe ćemo svagđe poslušati“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Lezet, taj slas’ nema!... — Fala, fala, čorbadžijo, za taj čes’ i reči tija! — veli snebivljivo Mane. — ... Ta već nedelja dana kako gu nosim, pa sve si
Lezet, taj slas’ nema!... — Fala, fala, čorbadžijo, za taj čes’ i reči tija! — veli snebivljivo Mane. — ... Ta već nedelja dana kako gu nosim, pa sve si