Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! — začu se još iz kujne glas gđe Perse. — Vidiš ti to nji’ samo! Dobili goste, pa se nikom i ne fale! A, a, daću ja vama! Gledaj ti samo nji’!
— E, da?! — A moja familija, a i svi paori, uživaju već, bože, pa im već, već sve raste perje, pa me fale i vele: »Al’ umeš da cifraš!...« Pitajte samo gospodin protu kako mu se dopala molčanska keruvika?
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Ljubivoje Ršumović JOŠ NAM SAMO ALE FALE Sadržaj NI PET PARA 2 AKO VIDITE AŽDAJU 3 ŠTA JEDE MALA ALA 4 ZAŠTO AŽDAJA PLAČE 5 IDILA 6 ŠTA MAJKE IZ LIVNA
STANjU 14 SEĆANjE NA ASPIDU KOSANU 15 BABA ROGA 16 AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve prinčevi i princeze. Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Ej, ćurke ženske, pa iz toga vi držite da će on nju da prosi. Čovek je kazao, kao što svi obično fale devojku kad se udaje, a vi to držite za gotove novce. MATI: On je čovek pošten, neće da laže. OTAC: Pa šta je obećao?
Radičević, Branko - PESME
Al' najviše lepotice žale, O njemu zbore, pa divno ga fale. Ta sve je, vele, u njegaka dično, Sve u njeg' jedno uz drugo je slično: Uz vrat viteški ona kosa duga, Uz oko
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: Nego kao tvoj, da se sapinjem u njemu. STANIJA: Moj nije bezobrazan. Ne valja, ne valja. Fale ljudi: „Tako je u Beograd, tako je u Beograd“. Ja vidim da je zlo. LjUBA: E, majka, menja se svet. STANIJA: Ja!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kazne plaćate na licu mesta. Umesto da vas pojede grad, vi pojedoste njega! Od opštine ste napravili seoske vašare: fale vam još samo ringišpili i streljane pa da stvar bude potpuna! Nema šta, svadbe su vam maksimalne!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 84. Kad sam bila s majkom mojom, Meni fale ove dvore, Da su dvori samotvori, I u njima zlatni stoli, U stolima paunovi, I po dvoru paunice.
Kad ja dođoh u ’ve dvore, Ali nije, kako fale: Dvori mirom sagrađeni; Što u njima zlatni stoli I u njima paunovi, To su svekar i svekrva; Što po dvoru paunice,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Samo, katkad, Masin zadivi svojom koreografijom najnovijih: Stravinskog, de Fale, Satija. Tada, na primer, kod Stravinskova Proleća, dolazi do buke; frakovi se uzbune, dekoltovana grla viču, čuju se
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Baru si nacrtao, al prsti još te svrbe: Znak da tu fale jedna ili dve žalosne vrbe. Vrbe ne moraš crtati: one i same mogu da Dođu, u proleće, sa vetrom, ko zna otkuda ...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
IKONIJA: Dok trepneš, sve te mimoiđe! ANĐELKO: A posle malo navratim i „Kod konja”... IKONIJA: Samo ti fale još oni drogirani! ANĐELKO: A „Kod konja” omladina fina, sa sisama raznih veličina!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Što pametni ljudi fale, s tolikom željom i trudom ištu i svrh svega na svetu ljube i počituju, ono mora dobro biti. A ko viče na nauku?
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Samo bi za to birala čoveka. Sa seljacima — nikad! Oni vole da se fale i brukaju žene. S nekim iz čaršije, nekim čistim čovekom... Najbolje s popom. Prerovski pop Veličko...
Ćipiko, Ivo - Pauci
donja usnica, kao da je bez krvi; lice nabuhnulo, blijedo kao vosak, i maloprije, kad se nasmija, bijaše opazio da mu fale dva zuba u gornjoj rilici... Ali što mu to sada pada na pamet? Baš sada kada je provalija pred njime!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ban poglednu pašenoga svoga, nekakoga mlada Nemanjića, a Nemanjić gleda u zemljicu. Kad pijahu vino i rakiju, svi se fale za dobre junake, fale s' zetu i bogom se kunu: „Volimo te, Strahiniću bane, no svu zemlju našu carevinu“.
Kad pijahu vino i rakiju, svi se fale za dobre junake, fale s' zetu i bogom se kunu: „Volimo te, Strahiniću bane, no svu zemlju našu carevinu“. Al' da vidiš jada na nevolji!
“ Neki veli: „Ukloni me s puta, da me dobri konji ne pogaze“. Neki druže uz dolinu struže. Ona braća što se dobro fale, bratac brata poznat ne mogaše, kamoli će Turčin kaurina! A da vidiš Janković-Stojana!
Kroz plač zeta punica dariva, dariva ga zlaćenom košuljom. Al’ da vidiš i čuda i fale, kakva dara taste zetu daje! Gizdava mu poklonio vranca, vrana konja, brate, bez biljege, a na vrancu čultan do