Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U razgovoru mudrom, dok Vesper na nebu svetli, Mi ćemo slaviti mudrost i tihi život svoj; A kad jutarnjeg Feba oglase daleki petli, Tad - zbogom, druže moj! Dva verna i snažna roba pod ruke povesti mogu Potomka Romula hrabrog.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gde, u susret dana bela, Uzdišući Filomela Čeka da se javi s neba Kolesnica zračnog Feba; Gde pastir, okićen vencem, s pastirkom iđaše sretno U grad i polje cvetno; Istina božanska leži u drevnoj prošlosti
U razgovoru mudrom, Dok Vesper na nebu svetli, Mi ćemo slaviti mudrost i tihi život svoj, A kad jutarnjeg Feba oglase daleki petli, Tad zbogom, druže moj! Dva verna i snažna roba pod ruke povesti mogu Potomka Romula hrabrog.
Simbol je i zemlja, i nebo visoko, A suština ono što on sobom znači. Tavni veo noći ili svetlost Feba, Zvuk koji se hori iz prazne daljine, Odsev je istine, kojoj naći treba Pravoga imena, potpune celine.
On mladost pazi. I darove neba Očinski nežno u dušu joj sadi, Odvažnost lava i čistoću Feba, Ukrase sjajne u građana mladi', Rečju i delom on uvek prednjači U svetoj službi otadžbine svoje; Rečju ih krepi, a