Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To je bilo na naš Čisti ponedeljnik 1788. godine [28. februara]. „Mi smo gonili Turke do Čačka — priča dalje moj otac — naša je vojska bila iz same valjevske nahije.
Taj barjačić pobodemo među nas. To je bilo 15. februara 1804. leta. Sutradan eto ti počeše ljudi iz bližnji sela sa oružjem dolaziti, i svima je čisto milo i nakupi se oko 700
Drugi dan dođe moj stric. On ostane u vojsci, a ja odma odem da tražim džebane, i 17. februara dođem u Zabrežje, poručim i dođe mi tu Petar Jerić iz Zvečke i Isailo Lazić i pop Leontije iz Urovca.
Rano sutradan (18. februara 1804. godine) javim se majoru Mitezeru, moga oca dobrom prijatelju, i mome poznaniku, jer me je otac često k njemu slao.
a oni nama kontromanska kola, te ti mi u kola, na golim daskama, od Zemuna u Boljevce: a odande u Zabrežje pređemo 18. februara.
Moj stric Jakov sa vojskom ode pred nji̓, i 23. februara pobiju se, gde pogine od naše strane buljubaša Isailo Lazić iz Urovaca, a od turske strane pogine nji̓ov aga Arpadžić beg.
(Oni su svi posle na Čokešini izginuli.) Februara 25. ostavim dve vrećice tj. 32 oke baruta i nešto olova toj vojsci u planini Gomilici kod Svileuve.
Ja onu istu noć 26. februara stignem u našu vojsku u Grabovicu jedan sat do Valjeva, i odma odvojim najbolji̓ 200 momaka i sa Lukom iz Kutišice
Sutradan, 27. februara, pošljem onu jednu vrećicu od 16 oka baruta knezu Nikoli Grboviću i njegovu sinu Milovanu, da oni dadu polovinu knezu
vrećicu od 16 oka baruta knezu Nikoli Grboviću i njegovu sinu Milovanu, da oni dadu polovinu knezu Miliću Kediću. Februara 28. pozovem Turke iz Valjeva na dogovor, i dođe mi Sali-spahija, koji je bio moga oca ćata, i jošte pet stari̓ Turaka.
To je bilo na poklade 28. februara 1804. godine, a isti dan i Jakov je na Svileuvi razbio Turke, i kažu da je oko 270 Turaka poginulo.
Ja onu istu noć stignem u Zabrežje (poslednjeg februara 1804. godine), no Živković ne bejaše doneo, džebanu. Pređem na boljevački čardak, gde mi dođe neki obrlajtnant, koji je
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ZLOSLUTNI BROJ Baš uoči samih belih poklada, 25. februara hiljadu osam stotina sedamdeset neke godine, bio je u Smederevu u novoj gazda-Nikolinoj kafani kao neki bal — šta li je.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Spominjao je, opet kao pošašavio, i neku Črnogorku, lepoticu, sa zelenim očima, i trepavicama boje pepela! Krajem februara zima poče malo da popušta. U zavetrini, u zalivu Matvejeva, led je počeo da puca.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Iz želje da duboko razdvoji Slovene i Grke, Turska je fermanom od 28. februara 1870. godine pristala da se osnuje crkva nezavisna od grčkog patrijarhata. Ta se nova crkva nazvala „egzarhat“.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali time nije propala i ideja o jednom srpskom listu. Stefan Novaković, kupivši Kurcbekovu štampariju, počeo je od februara 1792. izdavati Slavenno-serbskія vъdomosti, »posvjaščene rodu i svjaščenstvu«.
17. februara 1758. bude zakaluđeren, i dobije ime Dositeja, jednog od svojih svetih uzora, starog hrišćanskog sveca koji je kao mlad
TEODOR PAVLOVIĆ Rodio se 14. februara 1804. u Karlovu, u Banatu. Srpsku školu svršio je u mestu rođenja, gimnaziju u Temišvaru, Velikoj Kikindi, Segedinu i
Potom se vratio u Vršac, gde je bolestan, u oskudici, povučen i nezadovoljan, ostao do same smrti. Umro je 26. februara 1856. POČETAK KNjIŽEVNOG RADA. — Još kao đak srednje škole u Vršcu Jovan St. Popović počeo je pisati.
Ljubiša se rodio 29. februara 1824, u Budvi, u Boki Kotorskoj. Potpuno samouk, on se samostalno razvijao. 1843. bio je opštinski sekretar u Budvi,
u toj dužnosti je i umro, u Beogradu, 14. februara 1895. godine. KNjIŽEVNI RAD. — U rukopisnim đačkim listovima iz početka šezdesetih godina izlazili su njegovi
do 1874. Radi oporavljanja porušenoga zdravlja putovao je 1874. u Italiju, u Napulj. Umro je u Novom Sadu 19. februara 1875. Srpski romantizam slabo je obdelavao komediju, i od Jovana St.
Umro je naprečac 20. februara 1908. KNjIŽEVNI RAD. — U svojim uspomenama Matavulj priča kako mu je mati, razborita i živa žena, dala »volju k
RADOJE DOMANOVIĆ Rođen je 4. februara 1873, u selu Ovsištu, u okrugu kragujevačkom, gde mu je otac bio učitelj. Detinjstvo je proveo u selu Jarušicama, takođe
MILORAD J. MITROVIĆ Rođen 20. februara 1867. u Beogradu, gde je svršio osnovnu školu, gimnaziju i pravni fakultet Velike škole. 1891.
Teško oboleo, pođe na jug da traži leka. Smrt ga nađe na putu, u Trstu, 26. februara 1875. godine. SOCIJALNI I POLITIČKI REFORMATOR.
1893—1894. bio je profesor u Čačku, pa u Kragujevcu, 1899. u Šapcu. 1902. premešten je u Beograd. Umro je 18. februara 1905. u Beogradu. Božidar Knežević živeo je i radio u izuzetno nepovoljnim prilikama.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Pred samu zimu zamumla medo, pospano češuć debeli vrat: „Spavati valja do februara, navij mi, Savo, budilnik sat.“ Zmijskome caru večito zima, prašumu sanja i crnce neke.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
000 dinara koju je sumu on već primio po priznanici od 14. februara prošle godine.” Zamolio sam ga kao čoveka da mi pozajmi 3.000 dinara i on mi sad to dugovanje ostavlja kao nasledstvo.
Sveti Sava - SABRANA DELA
SLOVO 3 O vremenoj smrti prepodobnog oca Simeona monaha Godine 6708 (1200), meseca februara trinaestog dana, u večno preseli se blaženstvo otac naš Simeon, zavetom ostavivši manastir ovaj ia meni.
bdenjem slavite uspomenu triblaženog i prepodobnog oca našeg i ktitora gospodina Simeona monaha, koji je meseca februara, trinaestog dana.
bdenjem slavite uspomenu triblaženog i prepodobnog oca našeg i ktitora gospodina Simeona monaha, koji je meseca februara, trinaestog dana. Praznujte ga svetlo, pojanjem, i svećama, i jelom i pićem do obilja.
U sedmi dan meseca februara poče nešto malo oslabljivati časna starost njegova. I tu odmah blaženi starac, gospodin Simeon, mene — nedostojnog i
A ovo beše meseca februara u devetnaesti dan. Neka vam je znano o ovom blaženom ocu našem i ktitoru gospodinu Simeonu, od rođenja njegovog pa do
A prestavljenje blaženog oca i ktitora gospodina Simeona bi 6708 (1200!) godine, meseca februara u trinaesti dan preloži se ka večnom blaženstvu.
SLUŽBA SVETOM SIMEONU MESECA TOGA [FEBRUARA] TRINAESTOG DANA, PREPODOBNOG OCA NAŠEG SIMEONA NOVOGA SRPSKOG Večernja, na „Gospodi vazvah“ iz oktoiha, šest, i pojemo
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Naišla je sa strane nepoznatog. U početku februara sledeće, 1808. godine, kapetan Čardaklija je iznenada umro. Još jednom upozoren, ovom smrti, na smešnu krhkost
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sve se to desilo početkom februara 1896. godine. Ovaj proces skraćivanja vremena snimanja, danas je univerzalno prihvaćen, ali niko me ne pominje kao
je univerzalno prihvaćen, ali niko me ne pominje kao pronalazača iako sam ga prikazao u časopisu ”Electricity” od 12. februara 1896. godine, pre nego je iko mislio o takvom postupku.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
leta: Ako ti Januar ne ispuni želju Pokraj svega truda i znoja i žara, Nemoj da se ljutiš: možda će to doći Tokom Februara.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
P. Nenadović) u Šumadinci IV, 25. februara 1855, br. 17, str. 66a. Stoga ne začuđuje nimalo što J. Subotić u članku Neke čerge iz povestnice serbskog knjižestva,
U isto vreme otprilike, 23. februara 1954, i mađarski književnik Janoš Hercet poslao mi je tekst jedne mađarske pesme čije bi prve reči mogle zavarati kao
Da dodam još i sledeće: Dim. Davidović u pismu Vuku od 17. februara 1829. (Prepiska II, 84) za autora ove pesme smatra Brankovića i Matića (o tome Petru Matiću Vuk 1845.
GROBLjE (str. 190). Pesma je prvi put štampana u Književnom dodatku Južne pčele od 15. februara 1852, br. 7, str. 49ab—50a; ovde se preštampava iz zbirke Davorje, Novi Sad 1854, 20—1.
2, od 15. januara 1842, str. 16b. TERPSIHORI (str. 207). Preštampano iz Serpskog narodnog lista, č. 7, od 19. februara 1842, str. 55a—56a; pesma datirana: Gospić, 5. januara 1842. ČUDNOVATI LjUDI (str. 209).
Narodne novine (tj. nekadašnje Pavlovićeve Serpske narodne novine), č. 13. od 19. februara 1842. donose ovaj dopis iz Novog Bečeja: „Dosada smo svakih fašanga preko Novina srpskih našoj braći na znanje davali
” A u Pančevu je, na primer, tokom februara 1842. bila tri srpska bala (5, 12. i 19. februara; V. Narodne novine, č. 22. od 22. marta 1842. str.
” A u Pančevu je, na primer, tokom februara 1842. bila tri srpska bala (5, 12. i 19. februara; V. Narodne novine, č. 22. od 22. marta 1842. str. 89bv), na kojima je „čisti prihod opredeljen...
222). Preštampano iz Sedmice od 19. januara 1858, str. 17ab. PITOMICA (str. 225). Preštampano iz Sedmice od 9. februara 1858, str. 41ab.
Iste te novine u č. 10. od 8. februara 1842. u jednom dopisu iz Žablja donose ovo: „Ovi dana davali su ovdašnji Srblji bal, na kom su se javni znaci pokazali da
U Serpskim narodnim novinama za 184 1. god., č. 12. od četvrtka 13. februara, 45v—46a, u dopisu iz Turskog Bečeja izveštava se kako je u ovome mestu, u karnevalsko vreme, priređena svečanost, a
Ćurković i da je pesma mlogo pevana, a napisana je Jeleni Kostić, „koja se udala za Vasu Ćirkovića u Kovin 11. februara 1843. U nju se zagledao Ž. kad se vratio iz Pešte o raspustu, i njoj je ispevao još više pesama.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Babu s jarcima«, iz februara, Babu Korizmu, babu iz karnevalskih dana, v. GNČ <42, 1932, 189, 222>). Bere se ritualno na Đurđevdan (SEZ, 16, 134).
Petrović, Rastko - PESME
I tako govori, kao što bi i ma koji drugi Svodio svoje reči i svoju krv niz bregove. Na brodu ”Đul-džemal“, februara 1932.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uvati se sunce u proljeće, tj. bilo je pomračenje sunca februara meseca 1804. Konstantin, sin Manojla II i kćeri Konstantina Dejanovića, bio je poslednji vizantijski car (1449—1453) i