Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa kao pravi kavaljer fijuknu prutom kroz vazduh i smešeći se reče: — Da ponesemo oružje... Zli su im psi. — Jeste. Juče vas u malo ne iscepaše.
Kamdžija fijuknu kroz vazduh, ošinu ga po glavi i plećima, pa se opet izdiže nad njegovom glavom. Gojku se obrte svest...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad siđoše kola s kaldrme, gospodin Mojsilo se ponovo namesti na sedište, zapali cigaru, pa viknu: — Šibaj! Bič fijuknu, konji se stresoše, iznenadiše se od udarca i, kao lastavice, kao besna krilata strašila, jurnuše i poleteše po ravnom
Onaj iza čatala uze ga na oko... Svi pretrnusmo... Planu puška, kuršum fijuknu, a Ljubiša još brže potrča, te stiže do ograde. Zatim poče, za klanjajući se za vrljike, da mu se privlači.
I Spasoje beše dočepao motku i pošao napred. I taman on poče da izdiže ruke, a palica fijuknu kroz vazduh i pršte na njegovoj glavi. Spasoje se prostre na zemlju kao pokošen, zadrhta jednom nogom i beše mrtav.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mlaz studena vjetra fijuknu ispod svoda, vrh njihovijeh glava; pomrači se; nekoliko kapi ljosnu na kaldrmu, ama krupnijeh kao lješnici.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A Marko, obnevidevši od ljutine i uzbuđenja, kako dotrča do njih sa zamahnutom puškom, fijuknu njome i lupi po tvrdim kostima.
— Predaj se! Ne gini! — viknu žandarm s konja. Đurica potrča još brže. U taj mah grunu pucanj, kuršum fijuknu pored njega i odlete u ševarice, sa kojih opadoše nekoliko grančica.
U ruci Pantovčevoj odjednom se nađe vitak drenovak, koji odjednom fijuknu u vazduhu i stade da pada po Sretenu kao grad.