Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dvojica ga drže za noge da ne padne. Vrata se naglo otvaraju i dežurni oficir posmatra u čudu šta se radi. Prilazi „Fikusu“ i saopštava mu da umiri potporučnike.
Za njima se sruči čitava reka od kamenja, gotovo do sredine ulice. Kapetanu „Fikusu“ trese se podvaljak od smeha. Smeju se i devojke. A i onaj dečak koji prodaje kikiriki. Iz daljine začu se muzika.
Sigurno je i on poznao našeg kapetana. On sjaha s konja i polete „Fikusu“ u zagrljaj. Onda su se pogledali, držeći jedan drugoga za ramena. Opet se poljubiše.
Sergije dohvati konja za vrat, i kao kad deca igraju „anidžajes“, skoči mu preko glave i polete „Fikusu“ u zagrljaj. — I ovi su uz put „ubijali“ sigurno lafove — veli Pera i pritrča Fjodoru: — Braćec dorogoj, gde si
Brana savetuje „Fikusu“ da konjima komanduje „mirno“. Ali „Fikus“ ga i ne sluša, već gleda kako se izvlači vrana kobila... Kao da odahnu.