Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ćirković je vodi u Peštu da traži fiškala. Neće da preda stvar kakvom varoškom prokatoru, već pranom peštanskom fiškalu. Putuju na sopstvenim karucama. Ćirković je bogat. Putem se razgovaraju.
Alka umuknu, daje mu za pravo. Kad u Peštu, neko ih odvede starom nekom fiškalu Babonji. Babonja ih ponudi da sednu. — Molim, pripovedajte celu stvar. Jefta mu pruži akcije. Babonja čita, maše glavom.
Šteta što je kao jurat propao, postao bi bio velik čovek, osobita glava — portentum. — Samo, gospodine fiškalu, dobro izrađujte. Ja neću na vas zaboraviti. — Ćirković izvadi dvanaest dukata i metne na sto.
I taj proces poduže traje. Međutim se nosi fiškalu staro vino i „auspruh“ pa fiškal još zaželi videti takovu pitu u životu, a kad to ču gospođa Alka, ona mu načini tako
Mica razglašuje na sve strane da ću izgubiti proces! No, to bi lepo bilo! Šta smo do danas sve tom fiškalu dali, a Mica preti da moram zatvorena biti ma jedan dan.
Naravno, nosi sa sobom i rujnog vinca na poklon. Babonja lepo primi Jeftu. — Gospodine fiškalu, ja sam tepsiju otkupio. — Pa jeste li je poslali? — Jesam po kočijašu, ali ne htede je primiti. Babonja se misli.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča čita. — Pa šta je to? Piše ti da se u moru kupa, pa šta je to? — Podaj dalje pismo. Čamča pruži „fiškalu”. „Fiškal” čita. — Tu nema opasnosti, kupao se u moru. — Ded, Jovo, i ti čitaj! I Krečar čita. — Tu nema opasnosti.