Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bili su Rusi: Sergije, taj Fjodor i njihova tri ordonansa, podoficira. Sergije dohvati konja za vrat, i kao kad deca igraju „anidžajes“, skoči mu preko
— veli stručno Sima „Jarebica“ i skače da uhvati litar sa vinom, ali tako naglo da se prevrnu klupa na kojoj su sedeli Fjodor i Pera. Ovi lupiše leđima o zemlju. Ali oni se ne dižu, već mlataraju nogama po vazduhu, dok ih „Kica“ škropi vinom.
Ovi lupiše leđima o zemlju. Ali oni se ne dižu, već mlataraju nogama po vazduhu, dok ih „Kica“ škropi vinom. Fjodor i Pera pogledaše jedan drugoga i počeše se smejati.
Pera „Đevrek“, obrisa znoj sa čela, i onako ležeći pogleda mutnim očima Fjodora: — Skaži mi, kak je tvoje imeju? Fjodor skoči, zauze stav mirno, glavu zabaci unazad i razdera se: — Vaše blagorodje, Fjodor Ivanovič, poručnik dvadsjat
Fjodor skoči, zauze stav mirno, glavu zabaci unazad i razdera se: — Vaše blagorodje, Fjodor Ivanovič, poručnik dvadsjat četvjortavo pjehotnavo polka. Pera se sa teškom mukom pridiže.
Da zdravstv... — on štucnu. — Na zdravlje! — upade Brana „Maher“. — Nije kinuo... — Čto eto takoje? — pita Fjodor. Pera „Đevrek“ poče da objašnjava srpskorusko-francuski, ali se nikako nije mogao setiti kako se na kom stranom jeziku
Neki se ispeli i na okolne ograde. Starije žene, posmatrajući šta radimo, krste se od čuda. Fjodor, već razdragan, odmače se od stola desetak metara, triput se prekrsti, zalete se i preskoči sto. — Bravo, bravo!
Brana ozlojeđen. Dreši ljutito maramu i obraća se Fjodoru. — Lezi i ti na sto! Fjodor ne razume. Pera ga dohvati oko pojasa i povali na sto. „Fikus“ mu prevede kako Brana hoće i njega da preskoči.
— Ala ga razumeš! — dobacuje „Fikus“. Ljubisav „Husar“ zaleteo se da preskoči magarca, ali ovaj poče da se rita. Fjodor ščepao magarca za uši i podigao mu glavu da ne bi udarao nogama. — More, šta ga moliš!
I opet „eks“. — Ah, braćec — pao „Fikus“ u zanos — širokaja zemlja Rusija... Fjodor poče da peva neku rusku pesmu... — Pst!... Pst! — umiruje „Kica“ i pokazuje rukom na jednu stranu, kuda svi pogledaše.
Visoki zekan podskakuje, maše glavom i udara zubima o đem. Fjodor se zalete. — „Op!“ — i nađe se u sedlu. Uzjaha i Sergije. — Gospoda, davajće v gonjki! — A sad, braćo!
Pera „Đevrek“ naređuje Rusu, ordonansu, da mu skine čizme, kako bi bio lakši. To su isto učinili Sergije, Fjodor i Sima, i tako su tabanali bosim nogama po prašini. Brana pravi venac od maslačka da preda pobedniku.