Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Otkad si se ti krenuo na taj prokleti put — otpoče gđa Persa pošto se namesti u staru fotelju — nisam ti ja, Ćiro, ni ja ni Melanija, imali ni mirna dana ni mirna sana.
A ja bi’, da sam ja nešto na tvom mestu — ja bi’ sela prekoputa od njega, evo ovako, Ćiro — reče i sede na jednu fotelju, — pa bi’ zapalila lulu i naređivala kako da brije. »Još ovde; ovde nije dobro obrijano!
Moj rođeni!...« Đavo me natera da još poftoravam to. Kad mu ja to rek’o, a ekselencija formalno pade u fotelju, pa se uhvati za trbu’... ovaj pritisnuo pojas... pa se smeje, smeje... sve se trese.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kajzerling je, zatim, ućutao. Obišao je sto i seo na svoju fotelju, a počeo da prevrće neke hartije, na stolu. Isakovič je ćutao.
Sećao se da je video te raskošne, tatarske, ćilimove na podu, tu veliku fotelju, crnu, kraj zida, u dnu, pa i ta ogledala, za koja je Vitkovič pričao da ih Kostjurin nabavlja, čak u Italiji.
Idući kraj nje, ceremonijalno, jedva joj je, prstima, prste dodirivao. Carica je sela na fotelju. Voroncov joj je raširio, i nameštao, haljinu, svetloplavu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (pokoravajući se, nesvesno srkne vodu). ANTA: Sedite! RINA (bacajući se u fotelju, očajno krši ruke): Govorite, tako vam jedinoga boga, govorite! ANTA: Video sam ga! RINA (cikne prestrašeno): Koga?
ANA (ulazi). ANTA (Ani): Čašu vode! ANA (odlazi). LjUBOMIR (umoran i klonuo seda u fotelju): Ništa, ništa, bolje mi je, ništa. Šta je ovo, šta je ovo, zaboga? NOVAKOVIĆ: Ko vam je rekao? LjUBOMIR: Ko?
prekrsti ruke na trbuh i zagleda se u tavanicu; Rina se sakrije iza leđa Novakovićevih; Protić seo u jednu duboku fotelju, utonuo u nju i zaklonio oči; Anta uzeo maramu korsem da obriše nos, pa kako ga zabo u maramu, ne diže ga.
Zbogom! (Ode.) IX VUKICA, SPASOJE VUKICA (pošto je ispratila Agniju, klone u fotelju umorna): Uh! SPASOJE: Pravo kažeš: uh! VUKICA: Ne mogu da izdržim, pa to ti je.
PAVLE: Zašto ne? SPASOJE: Onda izvolite sesti. (Nudi ga cigaretama.) PAVLE (seda u fotelju i zagleda je): To je ona fotelja iz moje radne sobe. SPASOJE: Nećete valjda reći da su i cigarete vaše?
SPASOJE (očajno hukne i klone u fotelju zarivši glavu u ruke. Posle izvesne pauze on diže glavu i pita tiho i nepouzdano): Možete li vi to dokazati da je tako?
LjUBOMIR: Ako me ipak zatrebate, ja ću biti ovde kod svoje verenice. (Ode.) XVI SPASOJE, SOFIJA SPASOJE (klonuo u fotelju, duboko se zamisli). SOFIJA (dolazi): Jedan gospodin. SPASOJE (trgne se i obasja mu se lice nadom): Ah, to je on.
(Prkosno.) Svedočiću, svedočiću! (Ona od uzbuđenja klone u fotelju.) MARIĆ (mirno i ravnodušno): Verujem vam! (Novakoviću.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Jedanput u sto godina, jedanput u milion godina, jedanput u životu...« Svlači majicu i pada u fotelju. Toplina stiže u talasima sa limenih krovova ispod otvorenog prozora.
Čekala je da se piće ohladi, zbacila cipele s nogu i legla u duboku fotelju. Čovek poče da prazni pepeljare. – To je bila tvoja ideja! — reče, igrajući se vatrom. – Ostavi me na miru!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posljednjih desetak godina života deda Gavrilo je proveo ne napuštajući svoju staru, izlizanu fotelju. Čitao je, uglavnom, novine sve dok ne zaspi.
Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete
Ona ulazi, shvatate, ona leže u moju staru fotelju, tačno preko puta stola za kojim kuckajući po mašini pokušavam da se izvadim iz čabra, tačno trideset i sedmog
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA (užasno zbunjena): O, gospode bože! (Obazire se levo i desno i najzad u očajanju baci paket na fotelju, pa klonulo i malaksalo seda na njega ne bi li mu prigušila glas.
glavu na obe ruke; Vida okrenula svima leđa i sama sa sobom razgovara kao da nekom čita lekciju; Mića se uvalio u fotelju, rukama zagrlio kolena i glupo gleda u tavan; Trifun uzjahao stolicu i naslonio čelo na naslon od stolice; Tanasije,
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKA: Hoću, gospođo! (Odlazi.) H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (zadovoljno seda u fotelju). UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka. ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja?
ČEDA: Zubni lekar, onaj što joj je nameštao zlatan zub, I to tako, ona ode kod zubnog lekara, sedne u onu gvozdenu fotelju: „Molim lepo, ja sam došla da mi promenite zub i da mi promenite zeta!” Hvala lepo!
XVII ŽIVKA, zatim SVI UKUĆANI ŽIVKA (najpre se slatko i detinjasto smeje, otvori pismo, seda u fotelju da ga čita, ali se u tome trenutku seti i ode do stola te uzima onu cigaretu koju je ostavila kad je uzela od
Seda ponovo u fotelju, pripaljuje cigaretu i počne čitati pismo držeći ovo u levoj a cigaretu u desnoj ruci. Posle prvoga dima, koji je
VASA: Beštije jedne! (Odjuri i sam.) XV ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (klonula od umora, pada u fotelju): Uh! ANKA (dojuri spolja): Gospođo, one se dve vaše rođake počupaše. ŽIVKA: Neka se čupaju, šta me se tiče.
) ŽIVKA (klone od uzbuđenja u fotelju): Nikaragua, crni Nikaragua, šta ćeš ti tamo? RISTA (uzbuđen): Ne znam... tako... sudbina valjda.
RAKA: Hoćeš da ti pročitam? ANKA: 'Ajde, molim te! RAKA (uzme jedan broj, razvije ga i sedne u fotelju): Dodaj mi, boga ti, jednu od tih ministarskih cigareta. ANKA: Jaoj, kako smeš da pušiš?
samo forme radi. VASA: Ne razumem te, šta si preotela forme radi. ŽIVKA: Pa brate, preotela sam joj ministarsku fotelju, i onda, dabome, i sve ono što ide uz to. VASA: Fijaker? ŽIVKA: Ama, nije fijaker samo, nego i druge stvari.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tajanstvena i nema tišina. Zavalio sam se u fotelju, i zapalio cigaretu, posmatrajući svoga druga, koji je pokušavao da otvori jednu kutiju.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
u sadanje stanje, nebeski pol dovršiće jedno svoje obilaženje po zvezdanom nebu, zvezda Maloga Medveda biće vraćena na fotelju stojne zvezde.
Uz jednu od njih stoji stočić za ručni rad, a na njemu kaseta sa likovima naših Aleksandrinaca; uz drugu fotelju priljubio se taburetić sa bogatim pušaćim priborom.