Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ilija, moj otac i Milovan, kneza Nikole Grbovića sin (jerbo je knez Nikola Grbović bolovao), izađu iz Valjeva i sretnu Fočića u Polju Ljubeninu; on i̓ pretvorno vrlo lepo i prijateljski primi, pa odande pođu k Valjevu. No kako dođu i sjašu u Va-.
i zajedno sa starim Turcima Valjevcima — jerbo su svi valjevski Turci moga oca i Birčanina uvažavali i pazili — dođu Fočića moliti da pusti knezove.
Moj stric, kako to čuje od Fočića, koje od trgovaca Srba, koje i valjevski Turci dadu u pomoć, sa svojim što smo imali nakupi i sastavi 19.500 groša.
da nikako moj stric neće da ide u Valjevo, oni se spremiše da idu i rekoše: „E, Jakove, gotovi konak; eto ti sutra Fočića u gosti!
To Fočić veruje i okneži Peju, koji je kod moga oca bio buljubaša, i kome smo mi kumovali. Međutim Valjevci izmole od Fočića i telo moga oca neki Manojlo iz Kličevca na kolima dotera i kod crkve u Brankovini bez glave sa̓ranimo.
Glava je ostala kod Fočića na čardaku. No neki Živan Jerotić iz sela Blizonja, koji je onde posluživao, noću je ukrade, metne u nedra, sklopi gunj
Turcima Šapčanima jednako smo govorili da oni ne trpe muasere (opsade) za hater Fočića Mus-age i njegovi̓ subaša, no neka i̓ proteraju iz grada, pak mi sa njima da budemo u ljubavi kao što smo i bili, inače i
(Andra) Stojićević i kapetan Kosta Jovanović, i oni su naši dobri prijatelji, i Turcima jednako govore: „Isterajte Fočića, pak mirni budite”.
Tako isto i Redžep-aga svome stricu piše: Ako ne pobije Fočića Memeda, Mula-Jusufa, Kučuk-Aliju i Aganliju, da će on od Bećir-paše poginuti.
Pozovemo i dođu nam 20 Turaka Užičana u planinu Crnokosu. Na pitanje srpsko: zašto su dozvali Begu Novljanina i Fočića Osman-agu iz Bosne, i što će im Afiz-pašin Omer-aga iz Niša, i zašto kupe jabansku vojsku, i našto će im ta vojska?
čuli ste i dobro znate da su šabački Turci, ne mogavši trpiti od nas bojeve, lane iz grada isterali Mus-agu Fočića sa njegovi̓ trista momaka janičara; pak su sada s nama u miru i ljubavi, kao što smo i pređe bili, a inače bi pogoreli.
Tako delate i vi isterajte Omer-agu niškoga, Begu Novljanina i Osman-agu Fočića i nji̓ovu vojsku, pak mi da idemo našim kućama, a vi ostanite u miru i s nama kao i dosad u ljubavi i komšiluku; ili
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mladen Milovanović koji je, kasnije, u potrazi za većom udobnošću, uzeo za sebe konak drugog dahije, Mehmed-age Fočića.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali pustimo da o njemu govori Višnjić kroz usta Fočića Memed-age: Kud gođ ide, sve kr'ata jaše, a drugoga u povodu vodi; on buzdovan o unkašu nosi, a brkove pod kalpakom
ponavlja samo „dok pogubim“ i „on je paša, a ja sam subaša“, dva izraza koji najviše ističu jedno isto osećanje i nameru Fočića Memed–age prema mnogim i vrlo različitim licima).
To gledaju Turci Biograci, i iz grada svi sedam dahija: Aganlija i Kučuk Allja, i dva brata, dva Fočića mlada, Memed-aga i s njime Mus’-aga, Mula Jusuf, veliki dahija, Derviš-aga, gradski taindžija, starac Fočo od stotine