Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A, jeste l’ svaki dan tako vredni, frajlice? — osmeliće se Šaca jednoga dana i zapitaće je. Jula ćuti i radi dalje. Kratka pauza.
Idem odmah da javim to dešperatnim prijateljima vašega gospodina supruga!.. Milostiva, kis ti hand! Frajlice,... gospodin-Pero... službenica! — veli frau Gabriela i odlazi žurno. — Idi dođavola; vrat skrjala!
Ah, frajlice, blago Rotšildovo što je! Kad pomislim da će Sve to biti moje: Zulove i šnekle I to belo lice Roznforb-boje!
gotes vilen, gospoja (ili snašo, ili već kakva bude shodna titula), ta šta ste to načinili od tako krasnog deteta (ili frajlice)?! Ta imate l’ vi oči?!...
— »Utešite se, frajlice, niste vi jedina koju je njena slatka mamica upropastila i unesrećila sas takom jednom fušer-mašamodom!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Nije mi ništa poznato. — Gospođa Jelka Siridžićka ugovorila je sa mnom da ću dobiti hiljadu forinti pored frajlice Savke. — Ne znam ništa o tome. Popa zove popadiju.
— Vi ste veliki đavo, gospodar-Čekmedžijić! — Al’ vi još veći, frajlice! — Ne bi’ rekla! — Šta? Ni đavo ne bi s vama nakraj izišao! Tako su se ljubazno donekle koškali.
— Jest, i tek do pet dana će doći. Evo i frajla-Mileve, obučena što može biti. — Dobro jutro, frajlice! Kako ste spavali? — Vrlo dobro. — Vidi se, kad ste tako dockan ustali. — Znate, čitala sam mnogo noćas.
— Vrlo dobro. — Vidi se, kad ste tako dockan ustali. — Znate, čitala sam mnogo noćas. — A šta to čitate, frajlice? — Čitala sam od Dima „Draj Musketire“. — Šta su to ti mušketari?
— Nisam, a i neću, jer je to već svaka čitala. — Pa kakva ste vi onda Srpkinja, frajlice? — Znate, ja sam Srpkinja, al’ neću da sam prosta, nego gebildet Srpkinja.
Al’ nije mu do oklevanja, nego hoće da bude stvar što pre gotova. Piše Julki pismo, da zna na čemu je: Dražajša frajlice Julka! Ako ste radi za mene razumeti, ja sam, hvala bogu, zdrav, i molim boga za vaše zdarvlje.
Komad je težak, vrlo zapleteno ispada. Kad je otsvirala, pita Ljuba: — Kakvo je bilo to parče, frajlice? — To je bila fantazija od Talberga. — Šta, fantazija! Al’ nemojte nam, molim vas, fantazije svirati!
Tako to buči čoveku po glavi kao da će da poludi. Nije čudo što ga zovu fantazijom. No, molim vas, frajlice, znate li što srpski svirati? — Bogme, ne mogu služiti — ne znam. — Ta šta ne znaš! Kako si onomad lepo svirala!
Kako bi to bilo, kad je masna! Onda je to bilo samo „per špas“. — Al’, molim vas, frajlice, kažete l’ u klaviru kompanjirati ili komponirati?
Iz toga se vidi da bez trgovine nema nigde ništa. No, molim vas, frajlice, vi baš ne znate il’ nećete da svirate srpski?
Čekmedžijić ga je odmah ponjao, pa se najpre malo nakašlje, da jasnije govori, onada započe: — Vi, frajlice, nešto jako ćutite; ne znam šta je to? — E, drugi nek govore koji su gosti; rezon je da gosti govore.
— No, to bi još bio rezon kad gostu ne bi’ odgovarala! — Molim vas, frajlice, jeste li vi već putešestvija pravili? — Nisam.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Ao, vraški mačak, pobeže mi u sobu! Oprostite, frajlice! Gospodar Sofra ili je to primetio, ili ne, dosta to da je viknuo: „Zabavljajte se, Čaviću, malo, ja imam posla!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
LjUBA: S moje strane ja sam spravna. PIJADA: Sto jost bude nuzno, to cemo lako svrsiti. MILAN: Frajlice, ja ću biti obvezan, ako frajli Ljubi što pomognete. PIJADA: Zasto ne, to je nasa duznost.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
„Zašto, dakle, toliko protiv nas pišete?“ Ovako me, frajlice, jedna vaša drugarica zapitala, i ono što sam njojzi odgovorio, mislim da je nužno svima obznaniti.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
— „Gospodin ferfaser!“ — „Na službi, frajlice!“ — „Jednu reč na uvo: Ali, um Gotteѕwіllen, g. ferfaser, šta su vam devojke i žene skrivile, te toliko na nji
“ Moja lepa frajlice, žao mi je što ste mene radi ta vaša mala ustanca zaoštrili. Ja na modu nimalo ne vičem, nego na zloupotreblenije, na
Ja na modu nimalo ne vičem, nego na zloupotreblenije, na preterivanje ili, kako vi zovete Übertreіbung. To je, frajlice, ono što se iskorenjavati mora i što ja oporočavam, a ne moda.
Što se pak Jelice i Feme tiče, i tu mi zameriti ne možete, jer ja činim moju dužnost. Vidite, frajlice, ja dođem na primer k vami na posješčenije, vi mi taki počnete uši nabijati kako vas je šnajder prevario, nije vam
Aa, tu i frajlica, drago mi je, drago mi je, hibšes ksihtl! Lepe očice, glatki obrazi, smeđa kosa, hipš, hipš! Vi kec frajlice, vi kec? EVICA: Oprostite, ja nisam kec. SARA: Ha, ha! Ja nemecki pitam kako se nahodite.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ali ah! Sad mi pada na pamet; moje galanterije i vospitanije moje, gospodična Jelice, nigdi nema. Ljubezna frajlice! Ja se sad sećam da vi taki kašljete kako ko o luli i spomene. Šta mora vaš nežni sostav tela trpiti!
»Hi! Hi! Hi! mi znamo.« Znate, a jeste li pogodile? »Ja nisam kazala.« O, ja o vami ni najmanje ne sumnjam, frajlice. Kad je jošt koja frajlica tajnu kazala? Ali kako ste razrešili? Šta je moja zagonetka? »Poeta.« Pravo!
— O, pogledajte, pogledajte, frajlice, kako je krasan, kako je lep sad Roman, sasvim u romantičeskom vidu. Istina, ja se ne opominjem, i vi se nećete
Ima li drugog načina da se ovoj nedostižici pomogne? Ja mislim da drugi ne može biti, nego na vas, ljubvedostojna frajlice, ceo ovaj posao ostaviti.
je, veštice krila i rep imadu), namaže se mašću, očita svoje »ni o panj, ni o kladu«, prne kroz odžak, i dok ste, frajlice, pogledali kako vam stoje usta, već je kod Romana bila.
G. ferfaser, u mesecu valjda nema belila ni rumenila?« Nema, frajlice, no ženske mesto tog upotrebljavaju plavetnila i zelenila. »U! To mora gadno stajati?« A zar belilo lepo stoji?
»Frajlice, kako se ovde unterhaltujete? »Dosta svakojako.« (Mladoženja u sebi: »Lepo govori«.) »Imate li lepih balova?« »O, mol
« »O, prekrasni, imamo lepu muziku.« (Dugačka počivatelna; jer nesrećom nema kiše ni vetra.) »Frajlice, vi dobro izgledate.
Vidili smo da mu je neki svrab pod kožu ušao, a to iz uzroka što se, kao što smo, frajlice, lako primetiti mogli, zaljubio. — Zaljubio? Šta je to zaljubio?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čuja sam, — a ubavo razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj ti kupi kondurice?