Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ispod crnih obrvica, koje su bile guste i ličile na crnu pijavicu, franceski, ofarbanu. Otkad je ta selidba u Rosiju postala predmet svakidašnjeg razgovora, u familiji Isakoviča, brak Trifunov
Jahao je, kaže, tim putem, u ratu, pre sedam godina, kad su franceski husari bili doprli do Praga. Poznaje, kaže, svaku orijentacionu tačku na vidiku, svako brdo, svaki gaz.
Ili će se one sakriti u žbunju? To su, kaže, prirodne potrebe, a franceski filosofi nas uče da ih se ne treba stideti. Gospože i gospožice, kao neko jato, razbežaše se, uz ciku.
Tandrču samo o vojenim stvarima i pričaju o Rosiji. A ne znaju ni nemecki! Isakovič tek onda primeti franceski mladež, ispod njenog levog oka, koji je bila prilepila na lice, valjda da bude starija.
Smejao se kapetanu, koji od stida crveni, a vikao je da nagone tela treba zadovoljiti. To kažu i franceski filosofi! Božič je ponavljao, kako je teško pogoditi godine žena, a lako u konja.
Veterinar se, međutim, bio kao promenio. Bio je zbacio svoj svileni, franceski frak, zasukao rukave, pa je gnječio trbuh životinje, kao da hoće, rukama, da digne pastuva. Ali je odustao od toga.
pre sedam godina, prošao kroz Beč, kada su se slavonski husari vraćali, po strašnoj zimi, iz okoline Praga, dokle je franceski đeneral Chevert bio dopro. Pavle je znao gde je centar Beča, kod crkve Sv.
Pored Kopšinih vrata, na danu, bili su ogromni pendžeri, u skupom staklu, a na crvenoj kadifi, izloženi, taleri, franceski zlatnici, i dukati venecijanski, sve, poređano, na vidik prolaznika, pa i slepaca, i lopova.
Prvi, pravi, franceski teatar, pojavio se tek idućih godina, i u Beču. Među ovim komedijantima u Temišvaru, zatekla se i jedna plavuša –
Bio se zablenuo u franceski frak sekund‑sekretara, u njegove, snažne, butine, i debele listove u svilenoj čarapi, a naročito u njegov svileni, beli,
Stajao je pred ogledalom. Isakoviča su bili, pri ulazu kod ambasadora, raskoš nameštaja, ogledala, i veliki, franceski, prozori, kroz koje su se videli kestenovi, zasenili.
Njena je kosa bila dignuta visoko, franceski, ali joj je padala za vrat, kao klupče crne grive. Kad poče da ga ljubi, u toj polumračnoj sobi, Isakovič oseti kako mu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
| Od svakoga imao sam na mesec po dukat; to je meni dovoljno bilo. Uzmem i za se dva učitelja, jednoga - za franceski, a drugoga - za latinski jezik. U ovim meni dragim i slatkim upražnjenijam provedem u Beču oko sedam godina.
Po berbi vinograda otprave nas u Požun, gdi zajedno s mladi Vidaci deset meseci prebudem. Oni postignu dosta dobro franceski i [i]talijanski, a ja već umereno mogah nemeckm govoriti.
nikakve plaće; obeštam se biti s njim svu zimu, samo iz Livorna da me otpravi na proleće u Carigrad, gdi znam da se franceski i [i]talijanski jezici, navlastito kad i[h] ko s grečeskim ume predavati jezikom, dobro plaćaju.
„Ne samo trošak, no i pribitak možeš imati“, otvešta mi učitelj, „meni ćeš prvom franceski predavati, a znam da i od moji[h] učenika imaćeš nekoliko za [i]talijanski jezik, koji je trgovcem vesma nuždan.
preda mi učitelj, zovomi Nikolaj Argentios, svoji[h] dvanaest učenika za obučavati i[h] u [i]talijanskom, i on počne franceski.
Sveštenik Irlandez učini mi ljubav i pozna me s jednim magistrom dece Inglezom, koji umeđaše kojekako franceski. S ovim se pogodim da mi daje lekcije, kvartir i hranu za tri gineje na mesec; to čini oko 25 forinti.