Kostić, Laza - PESME
— Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce slobode, na srpski sabor — i na manjinu... U SREMU Ubava Fruško, divoto moja, u tebi nema vrleta gorostasnih, ti se ne namećeš ponosnom nebu, ne Nudiš mu ljubavi tvoje pružajući mu
Kad je stvarao bog ovu zemlju, to punačko devojče, stvorenje u koga je srce oganj a telo kamen i voda, na tebi je, Fruško, prorezao lepojci toj čarobne usne: ti se smešiš, samo se smešiš.
Na usnama ti plodovi vise pa zar je i tebi zabranjen plod? — Ej! tantalski rode, Fruško tantalico! crvi ga jedu, avetni crvi, a ti? — a ti se smešiš, samo se smešiš. EJ, NESREĆO...