Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i neko setno i nežno osećanje obuze ga kad ugleda visoke zvonike što su se oštro ocrtavali na zlatno-svetlom nebu prema Fruškoj-Gori.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Stritceskog, u jednoj oficirskoj kući, sa čijih se prozora moglo dogledati daleko, uz Dunav, i do proplanaka u Fruškoj gori. Pavle je bio doveden u tu kuću da je, prvi put, nasamo, vidi. Katinka Petričevič bila je rođena godine 1723.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tresući se i odskačući, u svom intovu, kojim je besomučno jurio, prekim putevima, prema Fruškoj gori, on je stajao u kolima kao strašilo, između gajeva, žbunja i pokošenih livada, dovikujući slugama.
Osim toga, prenos tela iz tuđine, i sahrana u Fruškoj gori, despota i grafa Đurđa Brankovića, behu se pročuli svud, i po najmanjim selima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U đevđelijskoj kazi za neodraslu devojčicu kaže se „momička“, a u Bosni „curica“ ili „kevica“. U Fruškoj gori za žensko dete ovog uzrasta postoji slikovita reč — „devojčurak“, a u Hercegovini „manjčica“.
, Život i običaji Popovaca, SEZ, knj. LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 160. ⁵ Stojadinović, Milica Srpkinja, U Fruškoj Gori 1854, Prosveta, Beograd 1985, s. 174. ⁶ Stanojević M., isto, s. 51.; Lilek E.
Stevenović, Ž., Običaji i verovanja iz Krajine, SEZ, 32, SKA, Beograd 1923. Stojadinović, Milica Srpkinja, U Fruškoj Gori 1854, Prosveta, Beograd 1985. Stojičić, Đ., Sjaj razgovora, Gradina, Niš 1987. Stojković, M.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od 1814. Karadžić već počinje svoj posao. 1814—1815. je u »donjim krajevima«, u Karlovcima i u Fruškoj gori, gde beleži narodne pesme i skuplja reči za svoj rečnik. 1817.
U Beču je počeo da uči medicinu, ali, razbolevši se, napusti studije. Umro je 29. maja 1875. u manastiru Beočinu, u Fruškoj gori. Jovan Grčić se pesnički razvijao kao svi mladi pesnici novoga naraštaja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zaustaviše se na samoj obali. Neko im naređuje da se tu žurno ukopavaju. U daljini, prema Fruškoj gori, začuše se pucnji. Svi ostavili posao i slušaju... Obala je posednuta austrijskim vojnicima...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” E, nek Izvini se ko tvrdnju moju ospori: Jer i kod nas postoji Fenek — Ne lisica, već manastir u Fruškoj gori! MONOLOG STONOGE Šta je sadržaj monologa Što ga, mileći, vodi stonoga?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Počne mi kazivati za Frušku Goru u Sremu, za množestvo manastira i kaluđera, a navlastito uveri me da u Fruškoj Gori ima taki[h] dolina i peštera da se čovek može sakriti u njima da ga nikad niko živ ne nađe; i ne samo da se može
Kaže mi jošte moj Toša da se nahodi u Fruškoj Gori jošt jedan pustinjik k kojemu izdaleka dolaze ljudi da im čini čudesa, i da nema d[a]na kad on ne učini po koje
kočija doma, doveze nas za nekoliko grošića u Karlovce, gdi prenoćimo i rano ujutru počnemo putovati po poželjenoj Fruškoj Gori.
Želja k učeniju bila je načalni uzrok da sam ja svu volju izgubio u onom sremskom raju, to jest u Fruškoj Gori, u [H]opovu, duže prebivati.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
na drugoj obali Save, haralo je zlo i pripremala se nova buna a svako prepodne, u zaleđu manastira Šišatovca, na Fruškoj gori, Višnjić je pevao Vuku.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kasno popodne brod se približio Karlovcima i Fruškoj gori. Nisam bio u stanju da se otmem starim uspomenama. Ispričao sam mojim srpskim poznanicima moj doživljaj sa
Kasno popodne brod se približio Karlovcima i Fruškoj gori. Nisam bio u stanju da se otmem starim uspomenama. Ispričao sam mojim srpskim poznanicima moj doživljaj sa
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
svoju smrt: priviđa mu se „most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda”, to jest u tamu groba Brankovog na Fruškoj gori.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
275). Pesma, patriotska i simbolična, objavljena je u poznatom fruškogorskom dnevniku M. S. Srpkinje (U Fruškoj Gori 1854. od M. S.
Već tada, pesnik je bio teško bolestan: otišao je kući, svome ocu, i umro 1. decembra iste godine, „u Fruškoj Gori, međ svetinjom srpskom”, kako je pisao uzbuđeni Svetozar Miletić.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
). Uzor mu je bio Branko Radičević. Pevao je najviše o Fruškoj gori zbog čega je nazivan „fruškogorskim slavujem“. U njegovoj lirici životni optimizam prepliće se sa melanholijom i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Indi što da čini sveti Maksim? Ode prohodati se po Fruškoj zi Gori, pronaći za svoje sedište gdegod prilično mesto. A tadar Jakšićevo koleno vladaše sas Fruškom Gorom, al' njemu