Obradović, Dositej - BASNE
No ovo razumno svojeljubije valja otličavati od samoljubija, i čuvati se da se prvo u ftoro ne preobrati, što se vrlo lasno dogoditi može, pak onda čovek samoga sebe počitujući i ljubeći, a za druge nimalo ili
Prvo je delo pohvalno, viteško i slavno; a ftoro je toliko koliko na vešali visiti i skupa sa životom čest i dušu svoju izgubiti.
i dobro od nevaljala raspoznavati, prvo blagorazumno primati, u srce i u pamet slagati i sokrovištestvovati, a ftoro kako nepotrebno odmetati.
dvema lepim veštma: prvo, čistoserdečnosti, ispovedajući uprav to što jest, niti laskajući biku s sujetnom nadeždom; ftoro, uči nas predostrožnosti, da vsegda ona sredstva u nuždi izbiramo koja su nam izvesnija i bezbednija.
zna da otrov truje i ko se ne bi rad otrovati, on svojevoljno i pri zdravoj pameti neće otrov piti; a ko prvo zna, i ftoro ne bi rad, a treće svojevoljno čini: šta ćeš o njemu suditi razve da nije pri pameti.
„Ako je prvo,” — odgovori — „u dobri čas, neka ide; ako li je ftoro, u trista zlih časa, to neka dobro znaš; ja imam toliko posla na glavi da mi svetinjičenje ni na um ne pada.
srce čisto i slobodno od premnogih strasti i zloba koje velikih gospoda i bogataca srca neprestano grizu i muče; a ftoro, što se zadovoljstvuju s onim što imadu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” I kako bi čuo da prvo nije, nego ftoro, „vidiš da nije čudotvorna — rekao bi. Za takovu svoju filosofičesku i uprav blagočestivu ljuboistinost svi kaluđeri,
kad se na lukavstvo preobrati, veliko je zlo; ali zlu, pakosnu i lukavu pri Jeroteju nije bilo stanka ni pristaništa. Ftoro leto, budući kužni pomor u Smirni, proveli smo u školski prekrasni domovi poljski, okruženi s predivnim baščama,
dok ne vidim iste Hormovite u Korfu, ibo delfinski paša, črez kojega vladenije nadleži preći, složio se je s drugima. Ftoro pismo bilo je popa Đike od strane Hormovita, koji mi to isto javljaju.
” To znači - „dvared živiti, kad ko može i prežnjim uslaždavati se životom.” A ftoro, što je jošt lepše, bolje i slađe, da u to vreme što sam znao, drugima sam predavao, što pak nisam znao, od drugi[h]
priključenijam, u kojemu sam dva poglavita name|renija imao: prvo — pokazati bespoleznost manastira u opštestvu, a ftoro — veliku nuždu nauke, samoga sposobnejšega sredstva za izbaviti ljude od sujeverija i privesti ih k pravom
za pisati mojim prijateljem u London, javiti im da sam blagopolučno more prešao i blagodariti na nji[h]ovoj dobroti; ftoro, za pregledati ovi znameniti kupečeski grad i lepa naokolo mesta.