Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ispostavilo se da, stariji, otac Leonard, Gabrič, zna slavonski, a da je mlađi, otac Celestin Kora, iz Trijesta – tek došao.
On je konjanik, vojnik, koji je sa mrtvima, i konjima, život proveo. Gabrič mu reče na to da crkva prašta to, čak i šizmatiku.
Isakovič onda priznade da ne bi znao ponoviti više, ni Očenaša. Toliko je u bitke i čuda lutao, i podivljao. Gabrič mu na to odgovori da bi bilo dovoljno da šizmatik bar Očenaša zna, jer je to najlepša molitva ljudi, a vredi toliko,
Neće se uplašiti smrti, kao što se babe plaše u mraku. Stariji franceskan, Gabrič, ispriča mu, onda, da šizmatici greše i ne znaju da je sveti Mrata, zapravo sveti Martin.
Nikad to čuo ne bi, da se sa njima nije sreo, na putu. A što se tiče molitava, na samrtnom času, njemu se čine brbljanje! Gabrič ga na to uhvati za ruku i pomilova, po ruci. Kapetan treba da se teši, što šizmatici molitve ne znaju!