Ćosić, Dobrica - KORENI
Govorio mu je da piše za novine, i šta sve on očekuje od njega, i video je da ga sin ne sluša i da se mršti gadljivo, kao da gusenice skida s rukava.
— Kad sam ja posle ovakve večere s vama razgovarao? — izaziva Đorđe. Simka mu steže mišicu, a on se gadljivo trže. i Vasilija se boji, a opet „oče“. Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi.
je dvanaest sveća, poljubila krst hladniji od zimskog jutra, stavila dukat na istegnut i posrebren Hristov trbuh, gadljivo ispila bajatu i mirišljavu vodicu, koju joj je kaluđer pružio u zemljanoj ćasi.
Beli krugovi jure se oko njega po tami. Kad li je ovom poslednjem udaren kolac? Sklopi oči i gadljivo se strese. Poslednji put je poslušao Aćima. Ovoga mi nije žao. Nije ni bio čovek. Protiv noža i ovca bi se više borila.
— Kratka ti je ruka za mene. Misliš da ja ne znam od koga joj je dete? Bog svuda stigne. On je gadljivo odgurnu: — Čije je? — Neću da kažem. — Podmesti se Ćorđu pa probaj. Umukni, dok te nisam bacio u mrak!
u senjak, popeo se na stog i pored samog stožera ukopao se u seno preko glave i, drhteći, bez suza i sna dočekao jutro gadljivo se stideći majke, jer je tada prvi put video golu ženu.
Koleno mu je okruglo, suvo ali ravno. Tuđe su ovo kosti u Adama. Nije to moja kost, ugasi lampu. Dim petroleja gadljivo pela nozdrve. Otvara prozor i udiše zvezde. I opet je noć i opet je s lampom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čas kad je naša osjetljivost mekana i gnjecava, još nedonošče — nešto gadljivo, ježuljivo, goluždravo kao mokro i ulijepljeno pilence izvađeno prije roka iz ljupine.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za Srbe je imao samo prezrenje. Nečuveno i neviđeno, grubo i pogano. Prezirao je popa n učitelja, gadljivo okretao glavu od crkve.