Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tako odrede mene, Čardakliju i Jovu Protića iz Požarevca. Pređe i neki Gaja (Nikolajević) s Čardaklijom (koga ćete dosta pisama međ mojim ̓artijama naći).
Sad se nema šta, jerbo u hitnji ništa spremili nismo. Pođe i Gaja Nikolajević s nama, i sam ne znam zašto je pošao. Dođemo u Smederevo, gde izađemo i ja i Čardaklija, oba da što kupimo
” — Tek to Jova izreče, a povika dumendžija: „Ko se plaši, nek u lađu legne”. — Ja i Gaja Nikolajević legosmo u lađu, a voda pljusnu preko nas. Dok povika dumendžija: „Ustajte, ko je legao!
— I odemo opet u Smederevo u Sovet na naša opredelenija i tamo sedimo. Dok između Voskresenija (ovo mi je Gaja Dabić kaz̓o, da je po Voskreseniju u vtornik ili Sredu svetlu boj bio na Čučuga; ja sam zaboravio bio) čujem ja, da se
Moj stariji brat Petar na konak četiri živa dovede, te i̓ jedno dete iseče. Kazivao mi je skoro Gaja Dabić čije je ono dete bilo. Glave nisu sekli, jer su svi raznim haljinama, puškama i drugim pljačkama natovareni bili.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Često hoće i da se pobije. Otkako su ga okmetili — lepo čovek pobesne!... Radojka već izbi s ovcama iz gaja gore na rudinu, pa ih pusti te se pâsom spustiše do bukvika s onu stranu brda.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To piše na rosijskim kartama, do XIX veka! Nigde ne piše Ćurčija, Šijak, Ađanski, Jankovič, Vidak, Gaja, Gruja, Kuzman, Radak! Imena pojedinaca se ne ispisuju na karte: Godine su prolazile i život se nastavljao.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Iz njega je potekao veliki pokret ilirstva i južnoslovenstva Ljudevita Gaja, Račkog i đakovačkog biskupa Štrosmajera. Ivan Mažuranić, najveći hrvatski pesnik, poreklom sa jadranskog primorja (iz
Matavulj, Simo - USKOK
I lasno podijeliše ono kućerka, ono dvorišta, nješto gaja, nješto zemlje i stoke. Kad sve to bi gotovo, stariji se sjeti da obojica znaju samo jednu pjesmu. „A da kome će pjesma?
Radičević, Branko - PESME
18. Presilni bija tica glasni puk, I puneli su gaja zlačne svode, Mi slušali smo njegov nježni zvuk I dalje naše upraljasmo ode; Zefira tad smo slušali mi zuk I gledali
Na mesto već sam ja opredelno došô, Ja taki gleda njegovu okolinu, Na desno, levo nju sam taki prošô, Dikoju nađo gaja tu tišinu, I malo sam još dalje ošô, I otkrio sam vrela tu bistrinu; To srcu mome dopalo se je oma, Jer beše skoro
Na kraj je gaja veće došao, Nebeske radosti ga prođe zrak — Iz sene nešto gledaj amo s' blista — Odela njenog to će biti kraj.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Penjem se po drveću, zavirujem na tavan, švrljam oko potoka, odem čak i do malog mlina zavučenog podno našušurena gaja. Zgodio bih tako i u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Lutaj, rode, po kaljuzi. (Rimovanje ne smiruje no necpećy raskriljuje.) Jovanović je li Paja ona zvezda iznad gaja? ІІ Polijelej. Suho ulje. Strgnut pečat s hrisovulje. Iznad lele tuži jao. U močvari mrak zaspao.
- Neizgorivo greje mi ruku plamen s kupine. II O sipka zvezdo s Tarinog gaja, potrusi prahom fresku gudure, monaške špilje, lavre Sinaja!
Što ruke Božje tmu ne usture da puknu polja plamsanjem nara od Sentandreje do Hilandara!? o sipka zvezdo s Tarinog gaja, ublaži udar ritmičkih bura u zrelo caće stilskih figura!...
o sipka zvezdo s Tarinog gaja. III Prospe se knjigom svetlost s Jordana. S ižice mlade golub uzleti. (Je li to slovna fatamorgana?
II Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja: o vrat mi grlen laste brišu krila u sunovratu. Trešte gnezda, jaja po zraku zvone. Gluvog doba svila u ćuku gudi.
Gluvog doba svila u ćuku gudi. (Dotiču mi čula kadencu kosa, rukovet kraguja.) Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja jer mogu, učas, šume da oneme, da bude zbrisan jezik čavke, kreje, da vidik zastru krljušt i peraja; u škrgut može
Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja! III U svakom džanu dah je grešnog Petka, grehote žive s crnim atributom, iz koje šušti s trnovoga cvetka, kroz
zemni kvasac buja, a blagi tamjan svetih sadržaja oreol gradi gde se sunča guja pod brižnim licem Sunca iznad gaja, što zračnim klasjem, strgnutim sa gloga, jahaču kupa konja zelenoga.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće. Po svunoć sanjam skrivenu stazu ispod Babića gaja, gnezda u granju i laku svraku kojoj sam krao jaja. Sećaju me se drugovi stari — otkad zajedno nismo!
Pošao sam srca razigrana, vodi cesta preko naših sela, gaj do gaja, zeleni brežuljci, naša škola, osamljena, bijela, dok je gledam, putnik usporio, nešto mi se brzo umorio.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Davno sam ja, Milo, pripevana i opevana. — E, al' mi nećemo za Gaja. — Pripevajte je za Zuka, veli njen Gajo. — Neka, neka, prvo ćemo tebe za Sandulinu Đuku, odgovori mu Anđa i pripeva
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U ovom druženju sa prijateljima iz slavujevog gaja i sa seoskim učiteljem, moje znanje francuskog jezika postalo je tako dobro da je zbunjivalo meštane.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U RAJU 204 DARVIN 207 ĐURO DANIČIĆ 208 GERMAN JOVANOVIĆ 209 MARIJA TRANDAFIL 210 O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA 211 TINA JAKŠIĆKA 213 ĐORĐE RAJKOVIĆ 215 LAZA NANČIĆ 218 NA GROBU JEDNOG SKROMNOG SRBINA 220 Dr.
»Starmali« 1883. O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA i vrlih mu drugova Leti, pesmo moja, hrvatskome kraju; Ako nemaš krila, ti na uzdisaju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bio sam ti ukraj gaja s one holma strane Gdi potočić ispodmiva šumarica grane. Jedno mjesto zeleni se usred gustog hlada, Okruženo sa tri
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
a on sad počô ozbilja. Da budale, Bože moj!... Goni, Mićane! Poćerasmo koliko igda mogosmo. Mi na vr' gaja, a on na okuku; on na vr' gaja, a mi u luke; on u luke, a mi pod Bradarinu kuću. — Eto kaluđera!
Da budale, Bože moj!... Goni, Mićane! Poćerasmo koliko igda mogosmo. Mi na vr' gaja, a on na okuku; on na vr' gaja, a mi u luke; on u luke, a mi pod Bradarinu kuću. — Eto kaluđera! Sakri, dijete, tu rakiju! — ču se neko kod kotla.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Prava, široka i lepo kaldrmisana, ulica vodi kroz zelenilo tog gaja bogova. Sunce je strmo zašlo, nebo se zarumenilo, laki večernji povetarac poljuljkuje vite palme između kojih koračamo i
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
RANO LETE PRVI DIO I Iz gusta ljeskara na ivici Prokina gaja, javi se glas kukavice: — Ku-ku! Ku-ku!
I zaista, iz ljeskara, umjesto ptice, ispade dugonog bos dječak i trkom jurnu u sjenovitu dubinu staroga gaja između golih i pravih bukovih stabala. Kud li to dječak otrča, na čiji znak?
Sahranjen je na samoj ivici Gaja. Kraj njegova groba, pod kruškom divljakom, za vrelih ljetnjih dana hladuju čobani. Okupe se oko kamene nadgrobne ploče
Zimi su sve staze i putevi oko Gaja išarani zečjim i vučjim tragovima. S njima se ukršta trag lisice, a ponekad i zloćude divlje svinje koja se spusti s
Pa ipak, ipak... čim je iz Gaja čuo glas kukavice, dječak je glavačke jurnuo u šumu. Kako se samo ne boji i ko li ga to zove?
Kako se samo ne boji i ko li ga to zove? Duge noge brzo su donijele dječaka do jedne manje zaravni usred Gaja. Ličila je na dno kakve plitke činije ili tepsije u kojoj se peku pite.
Evo još dvojica! Iha, brzo hvataj, u njedra trpaj! Naš bjegunac, zadihan i crven, već je bio na ivici Prokina gaja. Kad je stigao pod staru krušku do groba hajduka Jovana, svog čukundjeda, on sjede u prezrelu jesenju travu i pomilova
Kad se Jovanče predveče vratio iz Gaja, Stric ga presrete na pašnjaku. — Šta misliš sad? Paprika je ljući od prave paprike, prebiće te kad sutra dođeš u školu.
— Ehe, to sam ja već smislio. Ponesem ujutru knjige i ručak u torbici kao da ću u školu, pa kad naiđem pored Gaja... — A ti na drvo!
Uz put, vraćajući se iz Gaja, dogovorili su se koga će, od bijenih đaka, primiti u družinu. — Curice nikako! — svečano izjavi Stric i ratoborno
— Kako? Šta ja znam kako. Ima ti ona za te stvari nos. Samo se uputi kroz šumu i — njuc, njuc! —evo je usred Gaja, na Tepsiji. — I stane uz drvo, gleda nas! — dopuni ga Jovanče. — Bulji kao pečen brav, i ne trepće!
Kad mu Stric ispriča za Jovančeta i za Tepsiju, Đoko samo veselo podvrisnu i stušti se putem u pravcu Prokina gaja. — O-op, juriš u hajduke! Ubrzo se drumom pokaza i Lazar Mačak.