Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veli: on ima da ga, živa, ili mrtva, dogura do grofa Gajsruka, u tvrđavu Oseka, a šta će dalje sa njim biti, ne zna. Može da legne i da se ispava, a dobiće i da večera, pa i vina.
Ja ću moliti moga starca, Stritceskoga, da tera sve to do visokografskaje ekselencije grafa Gajsruka. Čuće se i naša!“ Pavle ga međutim tužno pogleda i reče mu nekim glasom kojim nije govorio dotle, oštrim, grubim,
brat Đurđe, u poslednjem ratu, zarobljavanjem neprijateljskih oficira, ali to je davno bilo zaboravljeno u okolini grofa Gajsruka.
I njemu, i njegovim bratencima. Povešaće ih, sad, sigurno, na avliji Engelshofena, ili tvrđavi grofa Gajsruka, u Oseku. Nikada više neće moći, ni da vide, Rosiju.