Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za trenutak, Garsuli je zastao i podigao naočali, da ih bolje vidi. Isakoviči su ćutali. Prvi, pred Garsulijem, bio je major Jurat Isakovič, drugi, prve klase lajtnant Petar Isakovič, treći major Trifun Isakovič, a poslednji, prve
Bio je to lep, vitak oficir, koji još nije bio prevalio ni tridesetu, a stajao je pred Garsulijem prav kao jela. (Garsulijevo ime izgovarali su neki i „Garčula“, a on se na to ljutio i ispravljao „Garsuli, Garsuli“.
Jego blagorodije Pavel Isakovič Vlkovič, dabogme, našao se, posle takvog razgovora sa oberkrigskomisarom Garsulijem, iza katanca – i to u okovima.
Taj lepotan je bio sujeta sujetstva, jedne, i inače sujetne, porodice. U mislima je video sebe, kako stoji pred Garsulijem, koji se šepuri, i kako se niko ne usuđuje da Grku nešto kaže.
Vide tu ženu u snu, a nije joj se, na danu, posle, ni lica sećao. Kao učini mu se, u snu, da sa Garsulijem, na kolima, ulaze u Mahalu, ali ti sni nisu bili čisti i lepi, kao prve visibabe u snegu, ni zvoncad na jagnjetu, ni
Pavle beše naslutio da se dogodila velika nesreća. Čuo je kako Mahalčani viču za Garsulijem: Stan, stani, majku ti temišvarsku. Halt! Halt! Oćeš, pod jajca greifen? Pod jajca greifen?
Taj Zekovič je bio, pre nego što je Pavle u arest odveden, u Temišvaru, zbilja ubio, ali sve to nikakve veze sa Garsulijem nije imalo. Zekoviču su porušili kućer, jer nije hteo da siđe na drum, koji se gradio, a drum mu je kućer presecao.
A što je bilo najčudnije, kao što je, mnogo štošta, čudno, i u ljudskom životu, i Pavle se sa Garsulijem vozio. Garsuli je bio veseo. Držao je Isakoviču čitavu oraciju. Njegov, Pavlov, nacion, kaže, nije više ono što je bio.
Zbunjen, umoran, razočaran, ogorčen, Isakovič je stajao, ćutke – kao na paradi, pred Garsulijem – kad su ga pred Volkova uveli.