Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Doći će hladno vreme snega i dima, kad će ti đavo biti bog, gavran pobratim, a guja posestrima, dok ti urasta krilo, a raste rog.
dokaze, stavljaju pečate, slažu Zakonike, Ustave, slažu Presude, na tas stavljaju topuz, stavljaju đule, na tas sleće gavran s Nebojše kule, na tas iz mraka doleću konjanici, i s konja koji se propinju i pene, dok im bičevi seku sapi, a uzde
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Harambaša pogleda po družini. Svi ga pogledaše radoznalo... — Zovni stražu! — zapovedi on. Zavrzan zagrakta kao gavran... Dok dlan o dlan, i straža tu. — Surepe, Stanko, Ilija, Jovane, Jovica!... Vi ćete sa mnom... A vi... Nogiću, .....
” Neko ga udari u slabinu. On se trže i pogleda. — Ustaj! — viče Surep, jer to on beše. — Zar ne čuješ koliko gavran grakće?... On ču zbilja graktanje iz dubine dubrave. Pogleda oko sebe: sve beše na nogama.
Skoči, U trenutku je uprtio torbu harambašinu pa priđe Surepu. — Je li ono pravi gavran? — upita strepeći, jer graktanje gavranova ne sluti ništa dobro. — Nije. — Ja, ko grakće? — Prijatelj...
Dučić, Jovan - PESME
U svom gnezdu od konoplje i suhog granja ležao je na jajima stari dvestagodišnji gavran i spavao zimskim snom. Njegova stara krv zagrevala je jaja pod njim, u kojima su se polako začinjala tri crna života.
Njegova stara krv zagrevala je jaja pod njim, u kojima su se polako začinjala tri crna života. Dvestagodišnji gavran svu noć sneva mutni san o nečem što je bilo pre dva veka. Snevao je o prvom svom poletu sa gnezda, u nebo, u sunce.
To je bilo pre dvesta godina. Stari gavran, uspavan sada u gnezdu, oseti kako se u njemu uzbudi sav bes instinkta, i kako navali krv kao vetar i kao plamen.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad bliže jorgovanu, a ono pod njim neki crn, veliki kao čovek gavran, njihov Gaga. Kad malo posle, a ono nije gavran nego Šaca pod jorgovanom plače.
Kad bliže jorgovanu, a ono pod njim neki crn, veliki kao čovek gavran, njihov Gaga. Kad malo posle, a ono nije gavran nego Šaca pod jorgovanom plače.
A pored njega, na jednoj grani stoji njihov Gaga, stari gavran, onoliki koliki i jeste, pa i on tužan jako opustio krila, pa samo ćuti, pa i on gleda žalosno na nju.
A ona prolazi jednako pored onog jorgovana, a on je tužno gleda, pa joj veli: »Julo, vidite li kako sam crn kao ovaj gavran!« — »Jeste, — odgovara i gavran. — Dosad je brijao tuđe brade, a odsad neće smeti ni svoju.
« — »Jeste, — odgovara i gavran. — Dosad je brijao tuđe brade, a odsad neće smeti ni svoju.« A Šaca kao opet nastavlja: »Julo!
A zatim se zaplakao i on i crni gavran, a zaplakala se i Jula. I mora da je dugo i glasno plakala kad se i sama mama probudila i oterala Gágu s vrata, a nju
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Na bagremu, ispred crkve, na najvišoj suvoj grani, ljuljao se lako, elastično i drsko jedan crn, ogroman gavran i kidao neko grdno crevo one lešine iz desetog streljačkog bataljona. On pogleda po selu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U svetlosti fenjera, Isakovič vide mladića, nakostrešenih, gustih obrva, crnih očiju, sa nosem kao da je neki gavran, koji je natakao naočari, a koji ga posmatra, nepoverljivo.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Mnoga lična imena nastala od imena životinja takođe služe da zaplaše zle sile i uroke. Takva imena su: Medved, Gavran, Kraguj, Orlina, Orlić, Sokol, i od svih najpoznatije i najrasprostranjenije — Vuk.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
III Pod krilom Cpede Utorak je gavran, što modrim grakom, slepim od modrine, sa razboj-boja, crnovesnik sabran, u žalost zbere brda i doline a krene kud
Pod krilom Cpede Utorak je gavran, vedrinin tmurak, koji sa lastara ništine tek će: Cvetaj, Ružo kvara, iz rastroj-stroja, što je nogom satkan, kroz
Pod krilom Cpede Utorak je gavran. SREDA І U toploj vlazi čednog prapočetka semena bubre i trepere klice jer štedar čin je ljubavi, začetka siline
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidim ubogi i
A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja, I guste slojeve magle u vlažan valja dô... Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. Sivo sumorno nebo...
Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po
PEĆINA NA RUDNIKU 1 Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad mračnim kulama Ostrovice grada... A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu.
3 „Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači, — Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče. Krik njegov užasni moj svršetak znači.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DARA: Odavde nema traga! TOMANIJA: Kao da je odleteo! DARA: Valjda se nije pretvorio u anđela! GINA: Onaj gavran? DARA: Blagoje, pogledaj okolo! (Blagoje traži trag) TOMANIJA: Blagoje, stani! BLAGOJE: Šta je?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Serdar im ode u susret. Konjici, kad ga ugledaše, pognaše konje. „Dobar veče!“ reče prvi, omalen okošt, crn kao gavran. Onaj za njim bješe visok, bjeloputast, zagrnut vojničkom kabanicom iako bješe vrućina.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven kao žar, rak, vampir; plav kao nebo, more; modar kao čivit; žut kao vosak, med, smilje, dukat,
Tako mi se usta na zatiljak ne obratila! Tako mi troskot na ognjištu ne iznikao! Tako moje tijelo vran (gavran) ne kljuvao! Tako ne imao sreće kao crni pauk u gori! Tako pepeo ne sijao mjesto sjemena drugoga!
Hukće kao jejina. Cepti kao riba na prosulji. Ciči kao zmija u procepu. Crn kao gavran. Šaren kao detlić. Šepuri se kao ćuran. Širi se kao paun. Šiče kao gusak. 3 RAZNO Blag kao melem.
Od rođene tikve drška. S dva plota trnje. Čorbine čorbe čorba. G) NIKAD Kad gavran pobeli. Kad na vrbi rodi grožđe. Kad nestane petka u godini. Kad orô leteti zaboravi. Kad pođe sunce natrag.
! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — Ja ovaj-ti onaj! — kazuje vrana gavranu na razbojištu, pokazujući leševe, a gavran joj na to odgovara: Ja skraja! Ja skraja! Ja s kraja! — Ja se mučim i nosim, a deca kraadu, kraadu!
Psss! Naš kulaš! Naš kulaš! Naš kulaš! — grakće gavran u letu. Otići ću — čak, čak, čak, i doći ću — sad, sad, sad, dok popijem — kavu, kavu, kavu!
2 Tri su zeca za guvnom orala, Lisica njim plugom upravljala, Brala sije, gavran krilom drlja, Golub kosi, golubica snosi, Pućak dije, a pućka se smije, A spuž gmiže, pa na tavan diže.
se među sobom, izvlačeći letinu na svoju stranu vlaka — veliko teško drvo koje se ne može voziti, no se vuče vran — gavran; a i umesto vrag grobnik — zagrobni duh, sličan vampiru gronica — svinjska bolest u ždrelu gusina — gusenica dava —
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Stojiš tako, glavo, po malo u nebu: Tek poneki niski dim ti oči takne, Svaka vedra ptica kraj tebe zamakne, Svaki gavran sleti na tvoj krov svom hlebu. Izvan tebe: sunce, miris, smeh i voda, Neki bistri korak, laki potok, lahor.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. Frkće okis'o konjic i žurno u selo grabi, I već pred sobom vidi ubog i
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. V. Ilić CI Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno Uveli ladolež već
Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po
Petković, Vladislav Dis - PESME
Zalud pravo kući misao mi hrli, Ali kuću ne nalazi, uspomene grli. A da napiše bar reči dve, Da gavran stari sa krova prne; Da dušu spase, jer često mre; Da me ostave utvari crne.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Pred njime juri ordija, Geslo joj: užas, lom, Al’ prestiže je konjanik Na crnom hatu svom. Pred njime leti gavran crn, Zloslutnik, brzolet, Al’ prestiže ga konjanik Taj kivni razbisvet Pred njim se strela otisla, Sva crna u svom
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
svome robu, poklanja Dva veka bola, jada, čemera: Na oštar kolac pored Pajsija Bratovu glavu besno udara; Pa da je gavran ne bi kljuvao, Onde na stražu mene postavlja! Rođenog brata!...
(Vuk i Radak dolaze.) RADAK: Hej, prijatelju! Šta tražiš tu, Otkud i gavran krilom hrapavim Izleće brzo, strahom zadahnut?
) Ha, tako, momci! Tako, delije, Što ima krvi, nek’ se prolije, Što ima zala, nek’ se pokosi, A gavran meso neka odnosi!... (Potprašuje pušku. Puškaranje traje.) GLAVAŠ: Hajde, Hadžijo!
I danas bi se o tvoju lubanju gradske keruše otimale. DRUGI TURČIN: A i u tvoje zirave oči davno se gavran zagledao!... Nu bez šale!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 Veštica zima na našem nastani se bregu, skameni goru i vodu, i tici krila. Te sura poljem luta zver, i gavran sam crni se po snegu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Iznenada iz plamene kugle u dnu neba, sjurio se ogromni crni gavran i pao na viteževo rame. Strepim od tog zloslutnog znaka.
Onaj gavran od maločas leži u podnožju jelke slomljenog krila, a iznad njega beli krst, isti krst, iste veličine i oblika kao onaj
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, za mrtve ko da mari? Samo gavran tu šestari; Al' se i on brzo vine, I gubi se u daljine . . . Što se muti zora sjajna? 3ašto tuži cura bajna? 1882.
U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô... Sa krikom uzleće gavran i krŷži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo.
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom, Mutno je nebo svo. 1889. PESNIK Izabranik sveštenih muza, on tamjan mirisan pali U hramu
Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Zatim se razgovor čuje. To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad
O drevni Severov grade! I ti si mumija jedna, telo bez duha svog, Po tebi pavit se širi i gnusna zmija se krade, I gavran sumorno grakće s kamenog vrha tvog. Kraj vlažnih zidina tvojih gomile kamenja stoje I urna bačena leži...
1883. PEĆINA NA RUDNIKU Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad mračnim kulama Ostrovice grada... A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu.
„Zvao sam te noćas, sedi svešteniče, Jer sodomski greh mi um i dušu mrači. Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče, Krik njegov užasni moj svršetak znači.
Na humku gavran graktajući sleta, Kovilje raste i kupina cveta. 6. Kad sam prvi put putovao tuda, Bilo je mutno novembarsko veče; Pust
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
SUNDEČIĆ, MATI 28 MILAN KUJUNDžIĆ ABERDAR, ĐAČKI JADI 30 LjUBOMIR NENADOVIĆ, JUNAČKI ODGOVOR 31 LjUBOMIR NENADOVIĆ, GAVRAN I LISICA 32 LjUBOMIR NENADOVIĆ, LAV I MIŠ 33 ĐURA JAKŠIĆ, SIROČE 34 ĐURA JAKŠIĆ, ORAO 35 ĐURA JAKŠIĆ, LjUBIČICA
prosvetiteljske poetike: u almanahu Šumadinče, proisteklom iz časopisa Šumadinka, objavljuje svoje basne u stihu („Gavran i lisica“, „Lav i miš“ i druge).
“ GAVRAN I LISICA LjUBOMIR NENADOVIĆ Sa komadom mesa, a u kljunu svome, Stajao je gavran na hrastu jednome. Vidi ga lisica, pa
“ GAVRAN I LISICA LjUBOMIR NENADOVIĆ Sa komadom mesa, a u kljunu svome, Stajao je gavran na hrastu jednome. Vidi ga lisica, pa pod granu dođe, I gavranu ptici govoriti pođe: „O, da krasne ptice, i perja
Petrović, Rastko - PESME
Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna? Da li ko zna Da tužba umom srcu spi; I da kraljevi i da kraljice, Pomrećemo
Šantić, Aleksa - PESME
No kad se iz sna probudih, Studena zora je bila... o moja studena okna Gavran je lomio krila... I jad i mračna tuga, U ljutom čemeru svom, Kô rastopljeno gvožđe Po srcu padaše mom... 1911.
Lišće pada, muklo gavran graknu lugom, Mrzovoljno sunce U tamu se zavi; Mi rekosmo: ''Zbogom!'' hladno jedno drugom. I uz otmen naklon ti
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Naši predi su vekovima razmišljali o tome kako gavran i vuk razlikuju ljudsku od životinjske krvi: Lasno ti je krvcu poznavati: ak' udara đetelinom travom, to je, vuče, od
mu rebra isprebija; a kad Turčin stane umirati, a on viče na svoje hajduke: „More, sluge, tamo pašče bac'te đe mu gavran kosti naći neće!
Njegovi odgovori posle toga odišu toplom neposrednošću ne očevica (kakav može biti gavran), nego ranjenog učesnika. — U drugoj pesmi obrazac nije poremećen nikakvim smanjivanjem, tu gavrani odgovaraju na sva
mu rebra isprebija, a kad Turčin stane umirati, a on viče na svoje hajduke: „More, sluge, tamo pašče bac’te đe mu gavran kosti naći neće!
gođe — god Goleč planina — južni ogranak planine Čičevice, između Lipljana i Uroševca golijemno — golemo golovran — gavran Goluban — stajaće ime za slugu Golubac — grad na Dunavu, u severnoj Srbiji gospodar — vlasnik, gosa, gazda.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
sedeo Budan i jadan I ponavljao JA SAM GLADAN O SVETO NEBO O MOĆNE SILE BACITE JEDNO PEČENO PILE Uto se javi Gavran sa grane NE DAJEM NIŠTA ZA GOTOVANE DOSTA JE BILO MUFTE DAVANjA PROŠLO JE VREME IZMOTAVANjA PLAVI KAKTUS I