Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
despot podiže kulu, s koje se prate svi putevi i znaci, i s koje zvona, na najmanji znak, podižući čavke, vrane i gavrane, bude muževe da brane bedeme!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
potiljka, gde pevačice nema da sleti, kuda zaljubljeni ne dolaze da sakriju od ljudi svoje milošte, kud put nanosi samo gavrane, gde je šimšir jedina biljka.
Radičević, Branko - PESME
Bože blagi, Bože mili, Kako čudo za čas tili? Malo pređe smrt nemila Tako blizu, blizu bila, Već gavrane vide gladne Savr glave svoje jadne, Kako s' viju i raduju, Jer će skoro da blaguju, Pa gle, za čas nesta muke,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
O!... Oprosti, dušo svetog pepela, Zanetog uma misô paklenu! Verna si bila ti!... (Vidi jednog gavrana.) A nećeš, gavrane! Nećeš mi bratu oči kljuvati. (Uzima sa zemlje jednu pušku.) Je l’ srpska puška to?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ne, i ne! Soka je bolje od anđela čula gavrane. Uvređena i vređana nečim složenim — bolešljivost; mrtva majka; bolestan otac koga je obožavala; maćeha, ne-mati i kad
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takve su, recimo, pesme: Car Lazar i carica Milica i Boj na Mišaru. U prvoj gavrane, koji Milicu obaveštavaju ukratko i uopšte o srpskom porazu, smenjuje teško ranjeni Milutin, koji potanko opisuje
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad videše Turci njihan čudni zagonjen se junački na mejdanu okret, streljajući po visokoj ispod neba visini orlove i gavrane, — i ostali okret, opizmiše se karimno na njih sva turska gospoda, sašiše munitvu među sobom.