Obradović, Dositej - BASNE
Poprestanu malo za odahnuti i s većim ustremljenijem sraženije obnoviti. U isto vreme orli i gavrani, gledajući bitku i njušeći krv, dolete sa svih strana, oblećući i padujući se.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I zapeva: Ode Stanko lugom pevajući; Osta Lazar nogom kopajući; On ostade u polju široku, Da ga kljuju orli i gavrani... 25. BOJ NA SALAŠU Vratio se taman kad treba. Tek su istavili jaganjce. Družina ga dočeka i pozdravi.
njegova, neka dođe taj trenutak da sme poljubiti onaj mladež i pomilovati one grudi — pa treći dan neka ga kljuju orli i gavrani!... I bližeći se ataru svoga sela, i uspomene mu behu bujnije.
ti: ako se kadgod susretnem s junakom, i ranim ga — na pleća ću ga svoja natovariti i skloniti da ga ne kljuju orli I gavrani! — Jest. Junaka treba... Grehota bi bilo ostaviti mu telo nezakopano... — A ovo!... — I Stanko pljunu i odmahnu rukom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je ono mesto gde je vranac stajao, pa puno sveta oko njega — a sada sve pusto, nigde nikoga, samo pokisle vrane i gavrani grakću i preleću sa bagrema na bagrem.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako su tiho išli neko vrijeme, ali opet reče konj Grbi: — Okreni se, vidiš li sad šta? — Evo za nama lete crni gavrani i gotov su nas stignut — reče Grbo. — Baci četku! — reče konj. Grbo baci četku, kad se stvoriše do nebesa jele.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni. I gavrani s krikom lete U večernji suton tavni. Al' kraj reke, u dolini, Gde travica niče meka, Topli vetrić poljuljuje Vito
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dugačke senke drveta su neprimetno klizile po zemlji. Sava je tiho šumorila, dok su gavrani graktali pozadi krvavog razbojišta.
— So svjatima u pokoj. Hriste duši rab tvojih... — dopirao je glas sveštenika. A gavrani šestare i grakću. U daljini negde odjekuje potmula topovska paljba, od koje drugi sada ginu i leže isto onako mrtvi...
Rakić, Milan - PESME
I fijukom setnim nek ti vetar poje, Uspavanku večnu kroz prostrane ravni; A gavrani crni u suton će tavni, Zagraktati tužno kraj grobnice tvoje. Stradala si dugo.
Pandurović, Sima - PESME
I u noći, koje gavrani se plaše, Naše besne strasti, s maskama što kriju, S perversnim veseljem krv života piju — Rastočeno vino u bizarne
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Taj bi dar i od njih koga mogao dopanuti, ali ta pomisao ne ponese sna s očiju ni jednome. Ni gavrani, što ih grakanjem pozdravljahu u prolazu, ne pomjeriše gvozdena im srca. No eto tvrdo spavaju.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bog i[h] znao otkud izniču i proizlaze; valja da se i oni, zar, negde plode. Lete jedan za drugim kao gavrani, pak sve istražuju gdi je ko umro; ni na onom svetu duša čovekova od nji[h] s mirom ne može ostati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Dok su mala, i muška deca nose đinđuve — reče Đorđe zgrčen iza Tolinih leđa. — Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može. — Može li dukat da baci u sneg? — Može. — A sina?
prepuna ćutanja u sankama što se lako zanose i jure, ta ćutanja po kojima bije meki topot konja, fijuču bičevi, leno lete gavrani... Majka. Sitne, setne oči. Samo njima govori. A uveče se sa ocem moglo i o knjigama pričati.
A kovač pruža oko niz belu zraku jatagana, dok buljuci zbegova sporo mile šumama. Od Kosova gavrani ne prestaju da lete nad umornim konjima s praznim sedlima. Pesme su laž. Kukavice ih spevale.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I tako ti dani bez sreće i mete, Odnoseć' svoj deo stradanja i suza, Kao gavrani će kraj nas da prolete, I ne pokidavši ni jednu od uza Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji Za nama i gleda na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tako su tiho išli neko vrijeme, ali opet reče konj Grbi: — Okreni se, vidiš li sad šta? — Evo za nama lete crni gavrani i gotov su nas stignut, — reče Grbo. — Baci četku, — reče konj. Grbo baci četku, kad se stvoriše do nebesa jele.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Od današnjih bojišta, na kojima grmi krupov top i ostraguša, daleko beže i vrani gavrani, kao i sve druge tice, i sve živo, a ostaje samo pustinja, i u njoj samo ova mala, pakosna zverka što se zove — čovek...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Volci što hodite po gorah, lafovi, što bludite vsuje jediti risovi, Što lovite ovde so strahom kurjaci, što gavrani gaču gladni pod oblaci: Evo mene, evo, ja sam naše jelo, davno je smert moje zaslužilo telo; Zaslužilo da ga ljute
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Crne vrane i gavrani u dugim, širokim jatima kobno su i zlobno graktali povrh mâla i imaća njegova, padajući na tovne mrline sa nemilim
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da se Dadara kojom nesrećom založio za Doroteja, gavrani bi već razvlačili drob sirotom kaluđeru! I tako su lepi mlađani crnorizac izvukao. Kažu da će mu suditi u manastiru.
travuljina đika ovde do pojasa, rajski vonj trulovine štipa nozdrve, rajske zmije se sunčaju po stenama, rajske čavke, gavrani, vrane, svrake, jejine, ježevi, rajske gusenice, mravi, puževi, kornjače, tvorovi rajski i lisice rajske, rajske
Ilić, Vojislav J. - PESME
i sila roblja, Kô tučne statue Krona pomamno stresaju koplja I već, u divljoj strasti, bez nežne tuge i straha, Kô crni gavrani kliču i Vuku lešinu Graha. 1889.
Hladna jesen vlada, Kroz golo granje vlažni vetri biju; Nebo je mutno, kiša mirno pada, Na pustom polju gavrani se viju, A crna Drina hučno se talasa, Pa valom svojim o bregove tuče...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zaustavismo konje, sa kojih je odilazila para. — Svršeno je, gospodine potporučniče — progovori Gruja. Vrane i gavrani zagraktaše nad našim glavama... Sa desne strane bila je jedna kućica. Sjahasmo da se javimo crnogorskim vlastima.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
snu gledala je pod svojim grlom ustaničku ruku koja joj kida đerdan, slušala kobne zvuke i opažala nesrećne boje. Gavrani su sletali na turske kule i donosili zle glase.
— U drugoj pesmi obrazac nije poremećen nikakvim smanjivanjem, tu gavrani odgovaraju na sva pitanja, ali ipak pesma zbog toga pije ništa izgubila od svoje lepote. Zašto?
Zašto? Pre svega, zato što je zasnovana na kontrastu: na glavna pitanja kade Kulinove gavrani daju suprotan, za nju neočekivan odgovor.
Kaž'te mene kad će Kulin doći? Kad će doći, da se njemu nadam? A gavrani odgovor završavaju rečima: Srpska vojska tursku nadvladala.
Govore sokoli, gavrani, konji, pa čak n mrtve ljudske glave. To je ostatak iz prastarih vremena kad je čovek svemu oko sebe pripisivao svoje
Između ostalog, Jugovićki gavrani bacaju u krilo ruku Damjanovu. U pesmi nije rečeno u kakvom je položaju ona tada bila.
Sve s avlije poskidao glave, pa je glave saranio lepo, da j’ ne kljuju orli i gavrani, pa avliju pustu nakitio, nakiti je arapskim glavama, Arapovo blago pokupio; a četiri sluge Arapove, koje nije teo
Već i Marko ostavi za pravdu, tj. ostavi ih da kazuju istinu. Da j’ ne kljuju orli i gavrani, tj. da ih ne kljuju (j’ mesto ih). 37 Hoće jednom biti prema glavi, tj. jednome se radi o glavi, o životu.