Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Je li ono pravi gavran? — upita strepeći, jer graktanje gavranova ne sluti ništa dobro. — Nije. — Ja, ko grakće? — Prijatelj...
Teodosije - ŽITIJA
Starahu se o tome kako da ga od stene i od peštere odagnaju. Jednoga dana, tako, usred dana kao veliki oblak gavranova i u obličju svakakvih zveri sakupivši se dođoše na svetoga.
Milićević, Vuk - Bespuće
A vjetar snaša namete i zasipa snježnom prašinom u lice. Kola i putnici rijetki; tek što, pokadgod, jato gavranova zacrni snijeg, jedini život što se javlja. Njihove saonice polako uzlaze uz brdo i munjevito slijeću niza stranu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nebo je sivo, tmuro. Brda i bregovi crne se i nepomično ocrtavaju. Cela je zemlja vlažna i mrka. Pokatkad proleti jato gavranova, ali ne grakće, već samo šušti i brzo se izgubi u mrku daljinu i maglu. A magla se polako i razvlačeći diže... Jesen.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Osveta je stigla. Na poljima leže naduvene lešine iskolačenih očiju, a jata gavranova se pripremaju za gozbu... Ili se pogruženi i zaplašeni provlače zarobljenici kroz porušena sela i, kao da očekuju
Trpali su ih jedne iznad drugih. Sunce je bilo pri zahodu kada kolona lagano krete, praćena jatom crnih gavranova. Vojnici siđoše brzo u zaklon. Samo je ostao još trubač, i on odsvira vojnički posmrtni marš.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
vetar strahovito huči planinom i nosi uvelo lišće; po brdima se povila magla, a kroz hladan, vlažan vazduh šušte gavranova krila i razleže se zlosluto graktanje. Sunce sakriveno oblacima, koji se kotrljaju i jure žurno nekud dalje, dalje.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Što ga preostani to je žućelo i kapalo samo na zemlju. Jata vrana i gavranova gakahu po pustijem poljima i po sivijem golijetima. Divlje patke i vranji padahu po močvarama.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nad našim glavama, u taj mah, preletalo je gusto jato gavranova, kao s neba puštena crna zastava koju vetar goni stalno u jednom pravcu. 1916.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pa da je bar otkud god makar I onih vranih gavranova što ih narodne pesme spominju da obleću bojišta, te palim junacima kljuju oči crne. Ali ni njih nema.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ: To možemo, Al’ više?... Oče! Orlu su silnom krila slomljena Sa gavranova jatom garavim Užasnu bitku tužnog stoleća Na visovima bijuć kamenim, Odvojen s svetom, i sa orlići, Bez hleba,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
rukama slabine, okrenuo bi se prema torovima, oko kojih se razlijegaše jeziva piska orlova i studeno graktanje vrana i gavranova, pa bi kao upola jauknuo: — O vi crni vrani i orlovi, najedite se, nauživajte se, i napijte se krvi moje i snage moje!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tananom inscenacijom, pevač taj trenutak povezuje s pojavom crnih gavranova koji majci u krilo bacaju junakovu desnicu. Pevač prvo pušta mladu ženu da odmah u njoj pozna, po burmi, ruku odrasla
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To je pravi dvoboj rečima, izveden izvanredno vešto i snažno. Te reči deluju kao mačevi. I dok bi gavranova crna krila i graktanje ljudskim glasom u drugoj situaciji savremenom čoveku izgledali naivni i otužni, ovde — nad glavom