Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sećam se da su me tog dana, svi, pomalo vukli za uvo, rekavši: Na današnji dan si se rodio, sretan ti rođendan! Deda Gavrilo mi je dao nekoliko sitnih para, koje ste mi uzeli, i ima da mi vratite, kao i sablju, kao i dva pištolja, srebrnjaka.
Gut! A ubistvo? Isakovič kad to ču, snuždi se, pa ispriča, snuždeno, kako je deda Gavrilo pričao, za svog oca, da je bio čestit i poštovan u selu, a da ga je ubio rođeni brat. Gut! Jawohl?
Koje ovaj nebrat i plati, s tim, da udovicu više ne vređa, a da deci deo očevine pošteno odvoji. Tako ti ded Gavrilo i brat mu Mijailo ostanu sirote! Gut! Jawohl? Abtren!
Vidiš li, daće ti para! On priđe. Zatim otrča materi i dade pare njoj: Na, Pepo! Čuvaj mi ovo! Da vidi deda Gavrilo, šta sam dobio! A mati mu uze pare, pa mu reče, tiše: Idi sad dedi! Poljubi ga u ruku!
A on se onda okrete materi i poiska čuturicu i dade je dedi Gavrilu. A deda Gavrilo povika: Živ bio, sine, kad si mi ovo doneo! A hvala i prijatelju Luki!
Svi ti njegovi dedovi, i deda Gavrilo, i deda Mijailo, i Pavlov otac, Nikola, kome se ni groba ne zna, i njegova mati Petra, čiji je sagoreli leš u Crnoj
Na primer, kapetan Gavrilo Novakovič, lajtnant Georg Novakovič, kapetan Petar plemeniti Vuič, lajtnant Maksa Vuič, kapetan Nikola Šterba,
Iz papira Isakovičevih, međutim, ne vidi se jasno, je li to bio Teodor Višnjevski, đeneral, ili Gavrilo Višnjevski, pukovnik. Otac i sin. Može biti da je sin zastupao oca, a može biti i da je sin, tek docnije, došao.
Nekoliko takvih oficira, iz Austrije, bilo je, pri odlasku u Austriju, uhapšeno. Kapetan Gavrilo Novakovič i lajtnant Georgije Novakovič tražili su, pokorno, odobrenje da mogu podneti molbu, za premeštaj.
Fenrik Nikola Dudvarski, u Adi, dobio je 44 lanca zemlje. Fenrik Gavrilo Ilijevič, 44 lanca. Isto toliko i fenrisi, Maksim Mirilovič i Vuja Voinovič. Sva trojica u Feldvaru.
Teodosije - ŽITIJA
I došavši u sveti grad Nazaret, pokloni se u crkvi na svetom mestu gde arhanđel Gavrilo, poslan od Boga svečistoj i neporočnoj Devi Mariji, dođe k njoj i blagovesti joj da će bezmužno Duha Svetoga dolaskom i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
PROSVETNE USTANOVE 19 4) ŠTAMPARIJE I LISTOVI 21 SRPSKOSLOVENSKI PISCI 24 KIPRIJAN RAČANIN 25 JEROTEJ RAČANIN 26 GAVRILO STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ 27 ĐORĐE BRANKOVIĆ 29 I RACIONALIZAM 32 RUSKOSLOVENSKI PISCI 33 1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII
naziv Račani: Kiprijan Račanin, Jerotej Račanin, Hristifor Račanin, Simeon Račanin, Ćirjak Račanin, Teodor Račanin, Gavrilo Stefanović Venclović Račanin.
i ima značaja utoliko što je to prvi putopis srpske književnosti i jedino zabavno delo srpskoslovenske škole. GAVRILO STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ Gavrilo Venclović, »sirječ Stefanov sin«, »mnogogrešni i hudši v Hristijaneh ubogi svjašteni
GAVRILO STEFANOVIĆ VENCLOVIĆ Gavrilo Venclović, »sirječ Stefanov sin«, »mnogogrešni i hudši v Hristijaneh ubogi svjašteni inok Gavril«, kako se sam
iz početka XVIII veka produžavali su staru srpsku pismenost i pisali crkvenim srpskoslovenskim jezikom; jedan od njih, Gavrilo Stefanović Venclović, počinje pisati čistim narodnim jezikom.
Neki od njih bili su izdavači, kao Josif Milovuk u Pešti, Damjan Kaulici u Novom Sadu, Gavrilo Kovačević u Zemunu, Gligorije Vozarović u Beogradu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ispričam šta se sve ispodogađalo s mojom bakutom i njenom rođenom kućom koju je podigao iz svog džepa lično pokojni deda Gavrilo.
Ani na razmišljanja o daljim sudbinama Beograđanki i bazanju po aprilskoj kiši. Posljednjih desetak godina života deda Gavrilo je proveo ne napuštajući svoju staru, izlizanu fotelju. Čitao je, uglavnom, novine sve dok ne zaspi.
Tek tada saznadoh kakva je zverka bio moj izlapeli dedica Gavrilo. Onaj veteran usput izgrdi i mog matorog, tvrdeći da je „ovo što se danas piše najobičnije đubre“, a da je još uvek
To je, ukratko, priča o tome kakav je čovek bio deda Gavrilo. Ali, vratimo se našoj staroj kući, koju je na jedvite jade podigao još posle onoga rata, „odvajajući od usta“, kao
Jer, znate li kada bi uspeli da me isfuraju na čist vazduh? Nikada! Dobro, kazao je deda Gavrilo i odselio se u tamo neko dvorište sa zajedničkom česmom u sredini.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Sumorna žurba - selidben nemir. Zgubljeno blekne ovca Mramorka. Uniru sjetno duši u svevir: mačak Gavrilo, kokoš Grahorka; brašneni titraj iz vodenice; večernje plamno - odejanije; prosutak ječma, plamak sjenice; pojanje -
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ona je bila udata za Jovana Putnika, čiji je sin, Gavrilo, bio general u vojsci Marije Terezije, a Mojsije, vladika Bačke.
Za Mojsija su Putnici verovali da je otrovan, u Beču, od strane austrijskog dvora. Gavrilo je bio osobenjak i neženja, a Mojsije je umro na narodnom poslu.
Možda je tada i siromah Gavrilo Princip kraj mene prolazio, ali ja to nisam znao. UZ PESMU O PRINCIPU Odlazeći u Beč, u jesen 1913, ja sam bio
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
bi, prema merilima kojih sam se ja držao, u Antologiju trebalo ili mogle da uđu; takvi su pesnici Vićentije Rakić, Gavrilo Kovačević, Jovan Hadžić-Miloš Svetić, Đorđe Maletić, Đorđe Rajković, Vasilije Subotić, Danilo Stajić i drugi.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sofrić, 147). K. se sadi po baštama na Cveti (SEZ, 19, 40). U polju bere se na Biljani petak (іbіdem, 47). Arhanđel Gavrilo, kada je navestio Devi Mariji da će začeti Isusa, držao je ovaj cvet u ruci, i zato se on zove bogorodičin cvet
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nađe se uvek po koji radoznalac kome je zadovoljstvo da sve odgonetne. Tako je bilo i ovoga puta. Mucavi Gavrilo osluškivao je šumove koji su dopirali iz Nikanorove ćelije i čuo kako on grozno hrče.
Mucavi Gavrilo osluškivao je šumove koji su dopirali iz Nikanorove ćelije i čuo kako on grozno hrče. Gavrilo je vrlo teško izgovarao pojedine reči i kad bi negde zapeo redovno bi dobio zgranut izraz.
Pošto nije bio kadar da svoje izveštaje ukrašava otmenim ali jalovim praznoslovljem, Gavrilo se trudio da pronađe dve-tri prejake reči kojima bi tačno odredio ono što hoće, dve-tri potresne, sudbonosne reči,
„Grozno hrče“ — kaže Gavrilo. Zapeo je kod reči „hrče“, iskolačio oči, prebledeo i posle dugog krkljavog „h“, otegnutog „r“, i smandrljanog „č“,
Porodivši tako u mukama svoje zlobno čedo, Gavrilo je odahnuo zadovoljan što je ostavio tako jak utiska na svoje slušaoce, uprkos nesavršenosti izgovora.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Popović (Čika Steva) 1846. Rođen Jovan Grčić Milenko 1847. Branko Radičević: Pesme I Rođen Petar Despotović Gavrilo Popović: Zabave za decu (prevod s ruskog) 1851. Umro Timotije Ilić Branko Radičević: Pesme II 1853.