Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
(Otvori kutiju s kokardama.) ŠERBULIĆ: Iljen! (SVI uzimaju kokarde i sebi pridevaju, osim Gavrilovića.) MILČIKA (Gavriloviću): Zar vi nećete? GAVRILOVIĆ: Blagodarim; ja mrzim te stvari.
5. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Evo i gospodina Gavrilovića. GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim. ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi. GAVRILOVIĆ: Jesam.
NANČIKA: Samo da ti odbor ne stane na put. ŽUTILOV: Svaki od nji ima svoje, a Gavrilovića, koji jednako reži, mi ćemo napolje. NANČIKA: I tako je mađaron!... Poslao ti je šnajder kontu. ŽUTILOV: Kakvu kontu?
ŽUTILOV: Znate li šta je, da isteramo Gavrilovića iz odbora, koji je i tako mađaron, pa da namestimo vas mesto njega. SMRDIĆ: To bi dobro bilo.
LEPRŠIĆ: Gospođa ujna, brzo da se tovari! (Pobegne.) ŠERBULIĆ: Ej, naopako, ej, naopako! (U metežu, svi, osim Gavrilovića, razbegnu se.) GAVRILOVIĆ: Kud sam ja pristao?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tripković iz Beograda i objavio u Bosanskoj vili za god. 1909, str. 214. 21. DVANAEST MRVA: Za profesora Andru Gavrilovića zapisao devetnaestogodišnji pripovedač Rista Mitrović, rodom iz Hercegovine. Objavljena u zbirci A.
Objavljena u zbirci A. Gavrilovića: Dvadeset srpskih narodnih pripovedaka, Beograd 1906 (drugo izdanje 1925). 22. KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE: Sve kao
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Taj odred tada nije na zadovoljstvo izvršio svoj zadatak. Pešački oficiri krivili su za neuspeh poručnika Gavrilovića, koji nije bio na svome mestu i koga nikad nismo čuli da se, zbog toga, brani.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
arhimandritom monastira Kovilja: na svjet že sada izdani, iz sopstvenog jego rukopisa, iždivenijem Gospodara Stefana Gavrilovića, živopisca u Sremski Karlovci, Budim 1814.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U Beogradu sam imao tada jednog dragog poznanika, Bogdana Gavrilovića, profesora Univerziteta i docnijeg rektora njegovog. On je stanovao do kuće moga dede Dimitrija, i tu smo se upoznali.
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu pratio je, upozoren od Bogdana Gavrilovića na mene, moj naučni rad, pa kad, jednog dana, Kosta Stojanović ostavi svoj položaj vanrednog profesora, ode u politiku