Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Treba s njima dole. ŠERBULIĆ: Tako je. Izdajstvo se ne može trpiti. Je li tako, gospodine Gavriloviću? GAVRILOVIĆ: Oni znadu šta treba da čine ŽUTILOV: Šta znadu? I ja sam bio u službi, i ja znam šta je birodalom.
(Otvori kutiju s kokardama.) ŠERBULIĆ: Iljen! (SVI uzimaju kokarde i sebi pridevaju, osim Gavrilovića.) MILČIKA (Gavriloviću): Zar vi nećete? GAVRILOVIĆ: Blagodarim; ja mrzim te stvari.
LEPRŠIĆ: Ja ću im sastaviti odu, kad održe pobjedu. ŠERBULIĆ: A vi, gospodine Gavriloviću? GAVRILOVIĆ: Vidiću. SMRDIĆ: Vi, najbogatiji od nas sviju, pa ništa.
S ove je strane rit i blato. GAVRILOVIĆ: Jelte, molim, je li gospodin Žutilov kod kuće? NANČIKA: Nije. ZELENIĆKA (Gavriloviću): I vi bi mogli malo paziti, a ne prekidati bitku u najvećoj vatri.
Zar mislite da se tako lako kupuje sloboda? O, moj Gavriloviću, kuće padaju i dižu se, a narodnost živi. GAVRILOVIĆ: Da ste vidili kako je jedna mati za sinom plakala, i opet jedna
GAVRILOVIĆ: Eto ti sad opet. ZELENIĆKA: Koji ne metne madžarsku kokardu, taj je mađaron, taj je izdajica. (Gavriloviću.) Ja znam, vi nećete. GAVRILOVIĆ: Pređe ste vikali da je mađaron koji metne, a sad, opet, koji je ne metne.
6. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Dobro kad ste došli, gospodine Gavriloviću, vama je dobro poznato kad je naš odbor ustrojen... GAVRILOVIĆ: Ostavite se sad toga, imamo drugu nevolju.
7. SKOROTEČA (stupi i preda Žutilovu pismo, potom izlazi. ŽUTILOV čita u sebi.) ŠERBULIĆ. (Gavriloviću): Da su svi takvi rodoljupci kao vi, teško bi narodu bilo! SMRDIĆ: Više ste nam kvarili u odboru nego pomagali.
(Gavriloviću) No, kako sad stojimo? GAVRILOVIĆ: Meni je to milo; ali ja sam onakovo dobio pismo. ŽUTILOV: Vi sve druge korešpodent
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Iz Srbije opet će najbolje biti da se imena od prenumeranta pošalju u Biograd G. Jovanu Gavriloviću, načelniku u popečiteljstvu finansije, a iz ostalijeh mjesta na mene, dodavši na pismu auf der Landѕtraѕѕe, am Heumarkt
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
jer ga je Dositej, dva meseca kasnije, u novembru iste godine, ovako sažeo u svom pismu karlovačkom živopiscu Stefanu Gavriloviću: ...“ i ako nikada za preselenije ca ovoga sveta nisam mnogo mario, sada zaista ne marim.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Rajković pisao, istovetni pojmovi. — O Stevanu Gavriloviću v.: Veljko Petrović, Srpska umetnost u Vojvodini, Novi Sad 1927, 72; Veljko Petrović, Stanojevićeva Narodna