Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kola nikako doći ne mogu. Gdikoji se ponamešta po doksatu, gdi spavamo. Naša je sreća što je bilo leto, kako smo pravi isposnici sa ̓ranom, jošte da je
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
No ovde neka niko ne pomisli da je moje namjerenije hvaliti se (premda su gdikoji baš ovim povodom to isto napominjali), no iz toga najviše uzroka ovo navodim da se vidi kakve je naša literatura sreće,
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
A što se potom gdikoji osušio, te mu je aljina postala, to jest, široka, što je čoja bila, to jest, izedena od moljaca, ili je izgubila boju,
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
sve što se u njemu nahodi, pak i same izraze i reči, pokupio sam, koje iz života, koje iz novina; i čitatelji će se iz gdikoji opština začuditi, kad svoje Smrdiće, Šerbuliće, Žutilove, itd. u svoj istovetnosti nađu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Inače bi rado postupali. Pa smo opet mi krive. Ako ništa drugo, a ono smo ljute: „Aspida, brate!“ A kad gdikoji muž dođe sutrusan kući, kad se skita i troši, a žena sirota gladuje s decom, onda je to dobro.
A kad bi htela govoriti, šta bi nam koješta mogla otkriti! Ti bi nam najbolje kazala, kako doktori leče, od čega je gdikoji muž umro. (Odlazi.) POZORIJE 2. DAMJAN (stupa) Šta je moj komša onako podozritelno izgledao?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U ostrovom grečeskim pod venecijanskim vladenijem jedva se jošte gdikoji učen človek da predaje jelinski nahodio; ali kad Turci Kandiju, Cipar i Moreju od Venecijana zavojuju, tada i tu i[h]
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
narastu u Karašu vrbe, Da b' se mogle ladom špacirati A po travi mlade valjuškati, I da su im mladi bogoslovci I gdikoji veliki latinci...
— Lepo je ime cvet, samo Svak ne miriši cvet, gdikoji daje sa mirisom polzu, Al’ da to božur nije? Ne razumem se u cveću, od smrada Njegovog glava boli.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
PREDGOVOR Kad bi se po načinu gdikoji spisatelja hoteo faliti, ja bi mogao s prozopopejom navesti da je ovo delo prvo ovog roda na srpskom jeziku, da sam
Gimnosofista: Vi ćete priliku imati stotinu udivlenija dostojnjejši slučajeva viditi kako gdikoji od gimnosofista na usšiljenom kakvom stolpu s kapom u ruci na jednoj nozi po osam dana neprestano stoje, kako drugi na
Jedni s prekrštenima rukama usiljavaju se mrtvaca predstavljati, drugi upražnjavaju se očima nigda ne trepćati, gdikoji najposle kroz ruke ili noge, ili drugu kakovu čast tela daju trnje provlačiti, i proče, a to sve samo dobrodetelji i
— »Kuda?« — Zlatna reč; ona jedna ima više filozofije nežel’ čitave sveske gdikoji knjiga. — Ovu svaki čovek sa sobom da nosi, i pri svakom delu, pri svakom pomislu neka rekne: Kuda?
— Buridanov magarac jest samo idealni magarac, premda gdikoji sa svom silom duše dokazivati pašte se da su u Buridana uši bile veće nežel’ obično kod ljudi.
— Ljubov koja karakter ili novce nosi opisana je malo više, gdi smo o ženidbi i udadbi gdikoji govorili. Samo je nužno jošt stepene kako se ista ljubov razlikuje naznačiti. Ova devojka ima 5.000.