Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Stalna i trajna, ona je ugnjiježdena negdje duboko u svojim nosiocima, u nekoj skrivenoj ćeliji ili genu, i dalje neumitno prenosiva. Takve su ljepote lijepe i kad miruju i kad šute, i kad spavaju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ Lenče Kubedžijsko, Zone Stavrino, Jone Mamino i Genu Krivokapsku, — sve ih spomenu, o svakoj reče što se dobroga moglo reći i zapita ga šta on misli. Mane je ćutao.
I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući. Promenila se Zona; postade dete drukčije.
Zona uze za ruku Genu, priđoše i uhvatiše se među igrače. Cigani sviraju, a igrači igraju i pevaju. Nane, kaži tajku da me mladu dava za
I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila. Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje
Silno ugrize donju usnu i još silnije stezaše za ruku Genu, drugaricu svoju, na koju se od silna derta i kara-sevdaha naslonila... Svršila se i ova igra.