Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli. — Ubio sam ga!... Ubio!... Dobro sam gađao!... Kuršum je udario u glavu!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Od nje nešto blešti, i gora se rastavlja i giba, i sve miriše; i ona se giba i sve se više upija u mene. Tada ja poznam nju, poznam Đorđevu ćerku, i krepko, i dugo i
Od nje nešto blešti, i gora se rastavlja i giba, i sve miriše; i ona se giba i sve se više upija u mene. Tada ja poznam nju, poznam Đorđevu ćerku, i krepko, i dugo i značajno joj stegnem ruku.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
GLAVA II Ana otkriva svoje tajno skrovište. Sava se giba — to je zbog riba! Kako je Ana intervjuisala samu sebe, i kakve veze ima planina Kilimandžaro s najboljim godinama za
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Mreža mu teška, veslo još teže, vjetar ga svaki hladnoćom reže, s prijetnjom se more giba. Uzalud zovu daljine drage, starini tužnom nestalo snage, sve mu je manje riba.
“ I opet svađa zaori mlinom, od snažne vike plamen se giba: „Hoćemo brda kostiju samih!“ „Nećemo kosti, živela riba!
Pokrenu pužić kućicu mrku, vredan je mnogo, ide na trku. Budi se mačak, proteže šape, pospano telo izvija, giba, pa istom skoči i Žuću viče: „Tako mi brka, miriše riba! Ribe su jutros, dao bih glavu, izišle rano da pasu travu.
Pandurović, Sima - PESME
daha zloga, Prolistale grane svakog mladog šiba; Cvet osuo krune novog, belog gloga, Vetrić svežu travu miluje i giba.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I miriše polje, prevlačeno modričastom jutarnjom izmaglicom, dozrijelim plodom što se zemlji sa giba, a nad njim ćuti još sjenom obastrijeta litičasta planina. ...
Ilić, Vojislav J. - PESME
No šum se hori iz dubina njeni', Ona se giba, talasa i peni. 11. Od ove noći proteklo je dosta. Otišla zima. I severac kleti Ne duše više.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Očekujem svakog časa da se konj saplete i neprestano mislim na onoga nesrećnika koga voda odnese. Konj se giba s noge na nogu. Opet progledah. Vidim kako poručnik Kosta otrča niz reku, sigurno da onom pomogne.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Na pravicu idemo, gde se kape i metosi dele... K'o šiba; kud vetar duha, tud se ona giba. Kad stane uzbrdo zjati, onda će znati. Ako je i golo, ama oholo... I đavol tirana ne može strpiti...