Radičević, Branko - PESME
Pa se pare svuda po granama, — Glednem tamo, zapevam ovako: (Ta ko b' onda pevao inako?) Ubav momak, gizdava devojka, Divno li joj napupila dojka!
Ao moji jada!... Koga god sam putem sukobio, Svaki grdnu reč je govorio, Svak veljaše za mojega Rada Da je Cveta gizdava mu mlada; I ta rečca kao ljuta zmija Oko srca meni se savija.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Dovede je na hladjenac vode. Stade junak trudan počivati, A djevojka lice umivati. I da veli gizdava djevojka: “O tuđine, Bogom pobratime, Što ne piješ vodu nepijenu, Što ne ljubiš lice neljubljeno?
Kad si bila ti to naumila Čemu me si Bogom bratimila?“ Dva su druma, jedna je planina: Kudje pođe gizdava djevojka, Ona gora zelena vehnjaše; Kojom pođe oni tuđin junak, Ona gora suha zelenjaše. 129.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kad ukroči ona, gizdava i gorda, U crvenu ruhu, sa crvenim štitom. Titrao se vetrić po telu joj vitom, Što se lelujaše k'o igra akorda.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad priđu kraljevom logoru, biće to gomila bezvoljnih premorenih ljudi, a ne gizdava kolona ornih konjanika za ukras vojske. Makarije Smešan sam sam sebi.
Izgleda da to nije ni potrebno. Jutros je gospa, kao i obično, gizdava i nalickana, odšetala do odaje svoga mezimca, noseći mu tamo posudu sa jelom. Ušla je i zatekla praznu prostoriju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I ovako šetaše, višnjega boga moljaše; sreća ti je donese na jedan jezer crne krvi, ljubi Lazarovu. U jezeru nahodi gizdava gospodičića ljubi Lazarova.
govoriti, zaručnici mladi: „Jesam vidil pred včerom u lipome Carigradu, i hoću ti istinu, nut' divojka, kazivati, gizdava divojko!
guče, kad se smije — kâ da biser sije, kad pogleda — kako soko sivi, kad se šeće — kao paunica; pobratime, sva ti je gizdava, daleko joj, vele, druge nije. A Vide je krasan prijatelju prema tebe, prema doma tvoga; sva je slika, mio pobratime!
Kroz plač zeta punica dariva, dariva ga zlaćenom košuljom. Al’ da vidiš i čuda i fale, kakva dara taste zetu daje! Gizdava mu poklonio vranca, vrana konja, brate, bez biljege, a na vrancu čultan do koljena: čisti skerlet zlatom izvezeni, zlatne
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Devojka Vidim te da si sasma lep i hubav momak s krasna stasa. Cifrasto odeven, gizdava obraza svetla. Al' te je sam Bog izobrazio i božija svetlost, vidim, kad nisam čula, — sve mi se čini da nešto ti mene