Upotreba reči glavi u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Tetka mi se lepo obukla: na njojzi čista sadi košulja, na glavi crna svilena marama s belim pegama, a na prepregači čisto crvena osnova sa sitnim plavim cvetovima, haljina zagasito

To je čudno, ali je istina!... Na njemu beše kaput beo kao sneg, a na glavi nošaše od paname šešir. Ja tako gospodski obučena čoveka donde nisam videla.

„Sad sam sama“, rekoh čiča-Marku, „sad sam pravo siroče!“ Čiča Marko me milostivo pogladi po glavi, ali me ne umede ni jednom rečenicom utešiti. A može li za ovako siroče i biti utehe?

„Znam ja tog Marka“, reče jedan, „kad je kosom udario Čončića po glavi...“ „Kad je poharao protinu kuću...“ „Kad je ubio ona tri Madžara iz Torde...“ „Kad je pucao na Nađ-Šandora“.

usne otoboljene, a čisto obrijani podvaljak izgledao je kao nastavljeno, belo produženje njegovoga crvenoga lica; na glavi je nosio plavu kačketu sa crvenom vipuškom, a na sebi je imao pantalone, ovamo, opet gunjče, a za pojasom dva srebrnjaka.

Nađemo na putu jednog đaka, koji beše nešto više uzrastom nego drugovi njegova razreda. Na glavi je imao crnu kačketu, kao što je po unutrašnjosti Srbije stari praktikanti nose, kaput dugačak, bez dugmadi i bez boje,

nikada pre nije na njemu video; koračaše mirno, s pognutom glavom — čovek bi po samome tome hodu, po toj pognutoj glavi, sudio da je to zaista neki okoreo zlikovac.

Obradović, Dositej - BASNE

Ne da se uhvatiti ni za rep ni za glavu; okreće se kao vetreni petao; menja se kao mesec; drugi čas, druga pamet u glavi; drugi dan, drugojače namjerenije.

” Zagrmi trapeza od smeja. Meni je palo na um da mu rečem: a kako je kad imaš u kesi a nejmaš u glavi! Ali sam premučao, znajući da ko nema u glavi, on misli da ima više nego svi drugi.

Meni je palo na um da mu rečem: a kako je kad imaš u kesi a nejmaš u glavi! Ali sam premučao, znajući da ko nema u glavi, on misli da ima više nego svi drugi. A iguman, dičeći se, pita namesnika: jesam li mu kako odgovorio? „Majde!

prosluk, i kaže da će mu drugi nove mode skoro iz Beča doći, — jednim slovom: druge haljine na njemu, druga pamet u glavi. Pak jošt ako se nađe koja i duhovna persona ovakova, eto ti lepa ogledala i primera drugim!

— odgovori — „u dobri čas, neka ide; ako li je ftoro, u trista zlih časa, to neka dobro znaš; ja imam toliko posla na glavi da mi svetinjičenje ni na um ne pada. Drugi su tu bili, | i drugi, pak nisu se mogli posvetiti, altroke pop Mauk!

Druge vele: Mi jedemo gusenice i svakojake crve. Treće kažu da imadu i osim toga dosta posla na glavi gnjizda sebi praveći, jaja noseći i piliće izležujući i hraneći, i da im nije do kopanja i čeppkanja.

” A ovi onda pomisli u sebi: međer ti ovde nije do stajanja! Ti njima o dobru radiš, a oni tebi o glavi! Pak onda beži kud ga oči vode.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

IZ OBLAKA 183 ČISTO SREBRO 185 POČETAK DUGE ZIME 186 DORUČAK 187 SNEG NA MEDVEDNIKU 189 ČUDO NA KOBILjOJ GLAVI 190 ČUDO U ZIMI 191 POKUŠAJ BLAGOVESTI 193 MRAK NA PRAGU 194 PREKO SINjAJEVINE, BJELASICE I

Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali! S čorbom po prsluku, sa štalom u glavi, znam ja, vinopije, kako vam je bilo! Ne može niko ko naši vinari od boljega grožđa gore vino!

Prtenom vrećom ogrnut Negotin, Beograd sa šlemom na ranjenoj glavi, Užice s rana razgoneći vrane, Obrenovac na nosilima.

Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi. Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan.

Da dočekam svu tu silnu vojsku, imam đulad: koštice trešanja, da dočekam topovsku paljbu, imam šlem na glavi: ljusku od jajeta! PRAZNIK U DONjEM GRADU 1. Šta je ovo? Pijaca ili crkva?

Tako duva, da divlju patku, u letu, posuvraća kao rukavicu! Kapu, da mi je košava ne bi oduvala, ne nosim na glavi nego u rukavu! Usukane su, kao drveni konopci, vrbe koje su košavi na putu!

ČUDO NA KOBILjOJ GLAVI Kroz klopke i zamke, bez konaka i jataka, sve dublje u šumama, po kojima nas love, vučjim i kozjim stazama

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ povičem ja začuđen. ,Zar su u vas takvi carevi? A kamo mu veliki ćurak i veliki kauk na glavi, ako ne veći a ono bar kao u našeg vezira u Beogradu?

(Taj su hatišerif svi knezovi dogovorno bili dali beogradskom mitropolitu Metodiju, kao glavi naše crkve i zakona, na amanet da ga čuva kao najveće dobro narodno.

U mene je bio kožu̓ ruski do zemlje, rukavi do prsta, štrankom opasan, kapa na glavi ruska, zimna, crna, čizme mačkom postavljene. Dođem Tekeliji na vrata; ne puštaju me u sobu.

Sutra ćemo da idemo i da se razmenimo”. Rano ujutru iskupljaju se Krajišnici, sve sa mizdracima, krivi̓ kapa na glavi, skoro na svakoga kapi po dve i po sedam čelenaka. Ove čelenke daju veziri onome koji kaursku glavu donese.

Ove čelenke daju veziri onome koji kaursku glavu donese. To mu je na glavi nositi kao neki orden, i po tom se poznaje koliko je glava neprijateljski̓ osekao i koji je bolji junak.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Neću pominjati ni pop-Peru, onog što u najvećem trku na konju može da nosi punu okanicu vina na glavi a da ne upusti, i što uvek vodi sa sobom jednu crnu kerinu, pa jedanput zaključa je posle večernje u crkvu: svu noć je

— Dede, pope, bekrijo stara!... Znam ja tebe — ti punu okanicu na glavi... A tri dana držaste ono bdenije, a? Nego neka, dede još po jednu! — i opet se kucnu.

Vidim ja, pa mi bi za zlo što zapisuje; valjda ga ja neću prevariti. Kad je tako, stanem i ja beležiti na glavi šećera; kad se god proda, povučem po jednu belegu plajvazom.

Navali kapetal: »Nemoj biti«, tamo on, »lud! Zar ovom propalici i bekriji da daš? Ta on je prezadužen i kosom na glavi... Sve će ti propasti!« I lepo odvratiše čoveka te mu ne dade... A kako se, siromah, beše obradovao!

Dugo nije mogao zaspati, jednako mu se vrzlo po glavi šta će sutra činiti i kako će se razračunati s gazdom. Jedva je pred zoru sveo oči.

špekulacija tako osladila da je naumio samo nju terati — samo interesirati i od interesa živeti, Jednako mu se vrzlo po glavi i izmišljao je svakojake planove kako bi došao do velikog kapitala, pa da ga rasturi pod interes.

On se vrati, i pođe uz basamake. »Prstenovana, svadba, 25 groša, darovi!« Sve mu se to zbrkalo u glavi i samo buči. Poče brojati ni zašto ni krošto basamake i nabroja na veliko svoje iznenađenje i tu 25!

Niko ga ne bi poznao. Na njemu lepe čošne čakšire, džemadan vezen zlatom — čisto gori, pa ćurče, pa na glavi nov fes, pa se opasao tarabolosom i za njega zadenuo nov vezen peškir, pa na nogama mu čizme.

Nude ga da jede, a on se ni rukom ne maši. Često se osmehuje; ni sam ne zna zašto. Učini mu se da je ia Boškovoj glavi popova čita, a na popu domaćičina konđa.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Popa reče da ga odreše. — Ne smemo, popo! - rekošte ludi. On priđe bolesniku, pogleda mu u oči, pomilova ga po glavi, na ga odreši. Onda stade čitati „Strašnu molitvu”.

Noge mu počeše trnuti, a tabani bujati; u glavi je grmelo, a oba uva pište kao dve pištaljke. On opet klonu na zemlju i sklopi oči... Ali to ne beše san...

On diže glavu i stade zverati oko sebe... Ne beše to kuća njegova... Gde je sad?... Poče trljati čelo i češati se po glavi. Napreže misao da ga seti gde je... Ovo je šuma, a otkud on u šumi?... Polako, vrlo polako poče mu dolaziti svest...

A kad je nesta s očiju, on se pokaja i htede je viknuti. Ali se uzdrža... Još mu je grmelo u glavi, još su mu crveni kolutovi leteli pred očima, a na duši mu nekakav težak teret, tako težak da mu je telo pritiskivao

On priđe ognjištu, uze trupac i sede pa svoje mesto. U glavi mu je vrilo kao u loncu... Tišina nasta, razgovor preseče, samo se još deca čula...

Ja bih voleo da si na mene opalio pištolj nego što si to rekao... I poliše ga suze. Turčin ga poče milovati po glavi. — Nemoj plakati!... Sramota je!... A ona mora biti tvoja, već ako joj bog uzme život!... — Ali, babo?...

Gnev prekipeo. On je smišljao muke kojima bi mučio te gnusne ljude. Hiljadama misli ukrstilo se u onoj jadnoj glavi... I to samo sene kao munja, pa je za čas nestane... On se udari rukom po čelu. — Ali ja moram njih nadvladati!...

Lazar se okrete i ode iz avlije... On nije video kud je išao. Oči su mu igrale u glavi; a onaj jadni mozak, kao da ga je neko stinjio, tako ga je boleo. Ni sam nije znao kako je do kuće došao.

A nije ni šala!... Zavrzan je bio duša golaća... Više niko nije mislio o svojoj glavi... I prolomiše silu tursku, prolomiše i provališe guste redove, onako isto kao što Drina valovita provaljuje drumove i

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Po jedanput u godini dana ja bih joj legao glavom u krilo. Tada bi me ona češkala po glavi i govorila kao malom detetu: „Kuždravo moje, ti slusas mamu!

Hvala bogu! Ali kakav je to san? Sad sam budan, a? Ali kao da me neko nečim što zveči a ne boli lupi po glavi. Ja skočih i ispravih se u krevetu: — Mamo! — Šta, brate? — Video sam onoga... onoga... kako se zove?... onoga čiča.

A kola zakače; pa stražnji točkovi ostanu pred kapijom, a majstor u kapiju, a sanduk njega po glavi, a prednji točkovi kod orâ, a kobila pred kuću, a mi da umremo od... od... Ama šta su ti odvugle ove žigice?...

Jedan se miš usudio već da otpočne grickanje baš ispod panja na kome je Arsen sedeo. Njemu se poče vrteti u glavi. S početka ču kako mu srce bije ispod leve sise, i od toga kao da se nešto uplaši.

Kao da si ti došla iz neke gole kuće! On se načini tako nespretno ljubazan i nežan, da se Anoci poče kosa dizati na glavi. — Al' ja to ne dam! Ja sam star i nemoćan, i teško mi je samom dijanisati u tolikom narodu. I evo neću više, ja sad..

dođoše na bunar. — Vadi! Anoka izvadi kovu. — Sipaj! Anoka zahiće vrgom i đeda celu kovu ispljuska po licu i po glavi. Obriši me! Anoka rasplete kosu i stade ga sušiti.

A drumom za naše selo idu jedna kola, i u njima jedan gospodin čovjek. Čudan malo na pogled. Na glavi mu širok slamni šešir s crvenom trakom. Ispod šešira smeđa kosa pada na čelo.

Tako i on ostavi učitelja sebi sama i njegovoj glavi. Od to doba učitelj posta još veća ćutalica i još osamljeniji. Jedno veče pisao je nekom svome drugu: „... Boš posla!

potrča pred kola koja se ustaviše, raširio ruke i rida, a vjetrić mu se igra bijelom bradom i s ono malo dlaka na glavi. Mara bješe sama u začelju.

Žice jeknuše zbrkano i bez reda, baš kao što beše u mojoj glavi. Šešir na lampi obojio je sobu nekom zelenkastom svetlošću. U uglovima je bilo mračno.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Na nogama im čizmice, na plećima preko košulje od tankog srpskog platna prslučići svileni sa srebrnom pucadi, a na glavi novi čisti šeširići (u dece većih gazda svileni i čupavi), iz kojih još nisu pili vode na Tisi, ni jeli duda, niti se

klupi u porti pod jednim orahom, na koji su seoska deca uvek tako željno pogledala, ali ga je Arkadija čuvao kao oči u glavi, i razgovarao sa starim učiteljem, koji ga je ponudio burmutom, o pop-Spirinoj besedi, hvaleći ga i upoređujući ga sa

I ono čega se pisac bojao u prošloj Glavi, u ovoj se i dogodilo. Jer nalivajući čaše, gđa Persa na jedan mah preblede i kao okamenjena posmatraše gđu Sidu šta

Nije ju vređao kao dosada, nego joj tužno cvileći govorio one slatke reči. Toga dana joj jednako u glavi; i toga i drugog i trećeg dana jednako joj je posred srca, — ali ga u bašti nema! Srela se s njim samo jednom u šoru.

To je zabole jako. I ona postade sve sumornija, jednako joj zuje u glavi one reči i ova pesma iz sna, a pred očima joj onaj tužni pogled njegov! Jako joj žao što je onakva bila.

I kakav bi to opet roman bio bez poljubaca čak i u desetoj svojoj glavi!!! Eto tako se otpočeo i zapletao jedan roman u pop-Spirinoj kući na mesec i više dana pre, i nekoliko dana posle

A on oslabio, bože, pa pocrnio u licu, a na glavi mu neki stari poderani šešir k’o da ga je sa strašila skin’o, a doroc mu sav iskrpljen, pa stao pa me gleda i žalostivo

Šogor! Šogor, što kažu, tuđa forinta! Ej, Lalo, Lalo! Furt mi tvoje reči i tvoj testamenat zuji u glavi i u ušima. A pred četvrtom kućom pripovedaju o nekoj svekrvi kako je veštica, pa se iskopistila na svoju snahu,

Šta je odmah sledećeg sekunda bilo, doznaćete čitaoci odmah u sledećoj glavi, od jedne sa svima detaljima toga događaja dobro obaveštene gospođe.

! — Pa u porti bilo to... u crkvenjakovoj avliji... A on onda dočep’o ciglju, pa ga udario po glavi, i sve mu zube izbije...

i od gospodina vladike da se ne brine; uzeće, vele, od pop-Spire toliko sokaka parokijana kol’ko pop-Ćiri zuba u glavi fali. Šta je od svega ovoga istina, doznaće čitalac iz sledećih glava, koje će kraće ali ne manje interesantne biti.

— E, vraga! Kad je uzeo zub, pa ga čuva kod sebe k’o oči u glavi. — Ju! Pa šta će biti? — pita preplašeno gđa Sida. — The, biće šta bude! Ja ti sad iz ove kože ne iziđ’o!...

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

na svod, uvek širom otvorena, ipak, kad se uđe, ne može od sveta: žena, dece, slugu, sluškinja koje s korpama jela na glavi i sudovima pića u rukama, zbijene, tiskajući se, jedva ulaze i razilaze se po grobovima. A groblje? Puno.

I popu, za sina mu, predskazao. — Na popa! — opet jednoga dana isto tako počeo da se dere. — Na popa, sina, po glavi — pup! — I rukama je pokazivao kako će ga kamenom udariti.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba bi rad u nečem većem sreću pokušati. Pored malo novaca, malo posla, a mnogo sreće — to se njemu u glavi vrzlo. Žitarska trgovina, to je dobra trgovina.

, mesto Čekmedžijićevo. Otsednu u bircauzu. Ljuba ih vidi, ali već ne haje mnogo, već mu se druga po glavi vrze, ali ipak šeta se po pijaci, pa naiđe na gospođu Jelku. Čini se kao da je ne vidi. Ona ga viče.

Ljuba ih ugošćava. Donosi svakojake poslastice, ali mu se jednako hiljada forniti vrze po glavi, pa kako je, zamišljen, dunst otvarao, raseče federmeserom ruku. Frajla Savka brzo mu ruku poveže, a Ljubi ni brige.

Peršunović se učini kao da je više pio nego što treba, a Ljuba se usiljavao pretstavljati se da nema mnogo u glavi, i to mu je pošlo za rukom. Sad počnu pevati. Gospođa Persa imala je lep glas.

— Šta, fantazija! Al’ nemojte nam, molim vas, fantazije svirati! Tako to buči čoveku po glavi kao da će da poludi. Nije čudo što ga zovu fantazijom. No, molim vas, frajlice, znate li što srpski svirati?

Čika-Gavra i Čekmedžijić putuju. Čika-Gavra je imao nešto malo u glavi, ali se nešto malo ka kolima ispavao, pa je opet kao i pre. — Šta je Ljubo, jesi l’ se ti ispavao?

— Dobro; vi ste onde dobro poznati. — Jesam li imao više u glavi? — Jeste, al’ se nije baš jako poznavalo. — A Makri nisam se ništa zamerio?

suma: jedna hiljada četrdeset forinti i trideset krajcara.“ Čekmedžijić se češe po glavi, pa se opet misli. — Dobio sam hiljadu forinti, a potrošio sam hiljadu četrdeset forinti i trideset krajcara — dakle,

„frajle” — u kratkim haljinama; struk kratak; lepe ruke od lakata gore gole, sa pufonima; do lakta žute rukavice, a na glavi šešir.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A kad u visokim čizmama, uskim čakširama, bluzi sa crnim okovratnikom i sa visokom, tvrdom šapkom na glavi priđe ogledalu, on, ugledavši se, instinktivno podiže ruku do štitića, pozdravi samog sebe pa se nasmeši.

Ali brze, smetene misli navreše jedna za drugom i sve se zbrka očajno u glavi Hristićevoj: i one dužnosti i brige i onaj strah, pa se usred onog mučnog haosa pojavi jedna jedina slika, dražesna

Levu cipelu bila je skinula i stala na nju sa nogom u čarapi na kojoj je veliki čukalj štrčao kao detinja pesnica. Na glavi je imala onu tipičnu kapu Nemice, sa podvezenom mašnom ispod brade, na kojoj je takođe štrčalo nekoliko dugih,

— Krećite napred! Prolazite napred! Na razmrskanoj glavi sa licem okrenutim zemlji, belio se širok snažan vrat ispod krvlju ulepljene, crne i kudrave kose.

Ide to tako neprestano te on oseća kako mu se zbog ovoga počinje da muti u samoj glavi i kako se onaj živ crn konac pred njim, onaj vijugavi crni crv, kao penje u sam njegov mozak i tu počinje onako isto da

„Eto im sad reda — misli Jurišić. Samo što bi sad takav isti red trebalo i u glavi napraviti. Sve je u tome da se sav ovaj kalambur u glavi jedanput ovako raščisti, pa da čovek onda tačno zna na čemu

Samo što bi sad takav isti red trebalo i u glavi napraviti. Sve je u tome da se sav ovaj kalambur u glavi jedanput ovako raščisti, pa da čovek onda tačno zna na čemu je.

I njega ja gledam i poredim sa sobom, pa počinjem osećati neku zavist prema onoj lepoj, svežoj glavi, na kojoj ponosno stoje gusti crni zalisci, dok se moja kosa sa svim proredila te se sjakti ćela, a obrazi mi se

Afrika

Njene tanke crne ruke, obnažene do ramena, nakićene purpurnim i plavim kolajnama, drže na glavi sudove od džinovskih tikava, kalbasa, žutih kao sunce.

I moj i Vuijeov boj, kao u kakvoj opereti, trče napred sa stvarima na glavi. Gazde šalupe, takođe, došle su da nam pomognu. Kad stižemo na obalu, moj boj je već u vodi ispod šalupe.

U trenutku kada udesim aparat da ih snimim, jedno treće lice, nago, sa evropskim šeširom na glavi pojavljuje se kraj njih. Odapinjem ipak.

Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić. Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo. Za njim dođe drugi i onda treći. Svaki je doneo veslo za sebe.

platnenih čakšira; njegova lanena košulja razdrljena je na grudima; na bosim nogama su urođeničke sandale, a kask na glavi verovatno da je još pre osamnaest godina, kada je polazio za Afriku, bio beo.

Takva otprilike misao mora jedanput sazreti u bivoljoj glavi bolesnikovoj, pa ma koliko ona bila lagana. Da mora sazreti, zna cela njegova porodica, a kako je ona prva na redu da

Kalbasi i zvečke obučene u masu đinđuva, „Veliki hipopotam“ pod maskom, ogrnut u plavu ponjavu, sa otrcanim perjem na glavi, sa slamnim resama oko bedara i na nogama.

Oko jedanaest ostavismo Švajcarca i pođosmo opet međ crnce. Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu.

kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju pozive crnih delija u plavim salopetima ili samo sa polucilindrom na glavi. Mnogi mladići igraju sami između sebe. Odjednom gužva (ko zna po koji put ovo veče).

Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice.

Zanimljivo je već i samo ići Afrikom i gledati stasita stvorenja kako žure sa svim svojim pokućstvom na glavi. Oni imaju nešto što grdno liči na našu kolevku; u to stane sva odeća, sve posuđe, sva živina, a ravnotežu toga na

Oni imaju nešto što grdno liči na našu kolevku; u to stane sva odeća, sve posuđe, sva živina, a ravnotežu toga na glavi ne mora čak ni ruka pridržavati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Vojnik je sam po sebi mučenik, i nije čovek kao drugi ljudi. Kad mu se naredi, vojnik će po glavi, i rođenog oca, ali ta zapovest je žalosna. Ako ti Rascijani vole da nose svoje crvene gunjeve, pa šta onda?

Na čelu formacije, jahao je major Trifun Isakovič, gologlav, sa ranom na glavi, na kojoj se krv bila usirila, ali se još crvenela.

Međutim, Trifun, koji je u onoj gunguli bio udaren po glavi, odbio je da ide. Odbila je uistini njegova žena, mati šestoro dece – sa poslednjim na sisi – koja se beše prepala, kad

zatim u galop, i da najzad ćutke polegne po konju i juri po zelenoj travi, sve dok ne zavitla kao bičem, sabljom, po glavi.

su i tada utisak da se nalaze na egzercirištu i da jurišaju na Turčina od slame, po komandi, pištolj, pa sabljom po glavi, pištolj, pa sabljom po glavi!

nalaze na egzercirištu i da jurišaju na Turčina od slame, po komandi, pištolj, pa sabljom po glavi, pištolj, pa sabljom po glavi!

A šta bi sad hteo, debeli? Ne radi Pavle to, što radi, samo po svojoj glavi. Svi ste vi to potpisali! A eto, Ševič otišao, a vi ostali! Aha! Aha!“ „Šta mi, ostali? Ostao si, i ti!

A imao je – kad je imao – neki ofucani, stari, trikorn na glavi. Nisu bile crvene više ni njegove utegnute, husarske, čakšire. A ni oderane čizme nisu više bile žute.

svoju ženu, koja se nije pojavljivala iz kuće, dugo, dugo, sve je to, što rekosmo, prevrtao, zamišljen, po svojoj glavi, ukoliko mu je bilo poznato. A nije trpeo da zadocne, kad mu donose kavu.

Na jednom buretu, pred krčmom u šatoru, talijanski pelivani izvodili su čudnovate predstave. Sin je dubio ocu na glavi, glavačke.

Bio je to čovek pedesetih godina, bled, crn, cincarskog lika, a odeven u crn, somotski, kaput. Na glavi sa visokim, crnim šeširom peštanskih kicoša.

A kad bi imala šešir, crven, na glavi, njeno lice bi imalo neku svetlost na sebi, kao što je svetlost rumena, ispod kestena, kad opadne cvet.

Teodosije - ŽITIJA

i po stenama pod oružjem hođahu, sa šlemovima u obliku glava divljih Veprova i s likom medveda i ostalih zveri na glavi, i tako strašan prizor tvorahu kako bi maštarijama uplašili svetoga.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

O grupi Srba muslimana govorićemo u narednoj glavi. Na tipove staroga stanovništva ovde se češće nailazi nego u Šumadiji, ali manje nego kod erskog varijeteta.

Isto je tako karakterističan kao tnoka i stariji oblik darpne, velike vunene mahrame, koja se nosila na glavi. Osim malog kvadrata u sredini, sva je darpna ukrašena vezovima višnjeve boje.

Vrlo je interesantan i „prevez“ koji se ovde zove sokaj. Nosi se na glavi i spušta se preko leđa. Krut je, od grube vune višnjeve boje, sa crvenim resama pri dnu: često je potkićen belim i

Na glavi je kupovna mahrama, obično sivkasto-zelene ili zelenkaste boje. Devojke i neveste se o praznicima dosta neukusno ukrase

Nose na glavi mahramu, po ivicama izvezenu, kao mijačka „darpna“, ali je zovu „koorpa“ (krpa?). Ženski klašnenik ili zubun zove se

Nema one bogate izvezene ženske nošnje mijačke, ali ipak ima veza po košuljama i žene nose na glavi „darpne“, slične mijačkim.

Na leđima nose „dolamu“ od crnoga sukna, koja je slična muškom gunjčetu. Na nogama su samo opanci, a na glavi šamija, poglavito zejtinjave i zelene boje. Dakle isto odelo kao oko Vranja.

(Wenden, Wіnden). današnje njihovo geografsko rasprostranjenje pokazali smo uglavnom u šesnaestoj glavi ove knjige. U početku srednjeg veka Slovenci su imali vrlo veliku oblast.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

ne dosjetimo — reče krčmar, gazda „Krčme kod tri magarca“, pa i sebe i čiča-Trišu lupi nekoliko puta mokrom čarapom po glavi da se malo razbistre i uzviknu: — Aha, sjetio sam se!

Toga dana Kruškotresa su negdje u planini gadno izbole pčele, pa mu je u glavi još uvek zujalo i bučalo kao da u njoj bruje najmanje dvije košnice pčela i melje jedna vodenica.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu isprazni Pretvori je u mišju rupu Miševi pojedu seme Na mestu

da seme nikne Seme mu glavu isprazni Pretvori je u mišju rupu Miševi pojedu seme Na mestu ostanu mrtvi U praznoj se glavi vetar nastani I koti šarene vetriće TRULE KOBILE Jedan drugom budu kamen na srcu Kamen ko kuća Nijedan da se pod

da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu kosa im se digne na glavi (Ova igra dugo traje) LOVCA Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I iziđe mu na drugo Uđe korakom

s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po mozgu Napujdaću ti magle iz

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR BAŠ ME UŽASNO GRIZE, ZAŠTO ME LUDI M ZAŠTO ME LjUDI MR

Nušić, Branislav - POKOJNIK

LjUBOMIR Budite uvereni, čuvaću ga kao oči u glavi. PAVLE: Tako, a sad zbogom! LjUBOMIR: Zbogom! (Ode.) XI PAVLE (sam) PAVLE (zove na telefonu): Alo... Alo!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Doći ćeš ti već na to! - zastao je i zviznuo kroza zube na način koji je i mrtvacima dizao kosu na glavi. - Bakutan je prevalio osamdeset i zlato mu nije neophodno. Hoćeš li da ga neko drugi digne!

Nisam hteo da priznam, ali glasovi barskih ptica, promukli i otegnuti, dizali su mi kosu na glavi, a trske mi sekle kožu na listovima nogu i rukama.

I bili su, tako mi Boga! Advokat je imao na glavi noćnu kapu, tako da mi je sakrivenom iza kapije malo trebalo da se nasmejem na sav glas, a možda sam se i nasmejao pa

- S Baronicom nije imalo šta da se proigra: ona nema ni zlatnog zuba u glavi, a i da ima, ne bih mogao dozvoliti sebi da pljačkam nekog ko više i ne živi u našem svetu.

Zviždeći, trgom je išao Ataman noseći u rukama list hartije a na glavi ono svoje čudo od kape koje ga je pokrivalo skoro preko očiju.

Devojke su imale dugačke, vitke noge i izgledale lepo u minimalkama od kostima. Roza Pačvara imala je slamni šešir na glavi, tako da nisam mogao da joj vidim lice ni da sam bio nešto bliže.

IX Za to vreme, na skeli, Melanija je čekala nešto drugo. Obučena u svetlu haljinu, s velikim slamnim šeširom na glavi, stajala je oslonjena o ogradu skele i posmatrala kako se Greta uzaludno penje uz otvor kabinice.

- Bićeš isključen iz gimnazije! - rekao je otac na kraju. Ali, to sada nije važno! - negde u svojoj glavi on je već video ogroman mrtvački sanduk nasred sobe. Nastavnici i đaci držali su govore i plakali. Bio sam dobar đak.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

o vratu đerdan šestostruk krupnog bisera, ruke upola prekrštene, a u desnoj ruci drži srebrom okovan „zbornik“; na glavi zlatna kapa, krasan okvir za to lice. Naravno, licem je okrenuta gospodaru Sofri, a gospodar Sofra njojzi.

Čamča mu donese, i sede do njega, gospođa Sara ostale goste služi. Čamči u glavi vrze se neki plan. Dok je u kavani, misli se kako bi dobro bilo ovom ili onom robom špekulirati.

je bila u varoši najlepša devojka, momci su se za nju grabili, ali mati, namrštena udovica, gledala je kao zenicu u glavi, pa si ti došao kao udovac, pa si je uzeo. — Pa to je sve, drugo ništ’ ne znaš?

Morao sam im uvek jelo i piće zabadava davati, pa da se najmanje protivim, zlo mojoj glavi. Zaziraće otsad novi lopovi od moje čarde, to sam uveren. No još bi’ vas nešto molio. — Šta?

” „Došao je gospodar!”, a Pera na to tek: „Pa onda?” Njemu su još i sada noćašnji kečevi u glavi. Dođe iz škole i Šamika, skače oko oca, grli ga, ljubi ga, a otac izvadi poljske haljine, pa dâ mu probati; dobro stoje,

To još nije niko probao, ali ja ću prvi. — Pa govori! Da čujem. — Davno već ja to premećem u glavi, ali sad ću da izvedem. — Smeje se. — Ti govoriš baš kao lud. Pa kaži jedared šta je! — Stvar sasvim prosta.

Već je nasred sale. Magarac pun praporaca na „šabraku”; jahač u belim „triko” čakširama, na glavi crvena zašpicena kapa sa praporcem, pa se delija svima klanja. Magarac triput rikne kao dobrodošlicu.

Ovo je svečana, zvanična poseta. Na Šamiki skupoceno runo. Dolama, ćurdija, čakšire, čizme s mamuzama, samurkalpak na glavi, sablja o bedrici. Dobro mu stoji. Baš je sam u sobi stari Polaček. Kucne, uđe.

Bogalji se oženiše, a ti takav momak. Il’ zar za tebe nigdi na svetu nema ženske? Teško meni, teško mojoj staroj glavi! Još jedared zaklinjem te senom matere, oženi se jedared! — Hoću.

Al’ smo se oboje promenili! — Drago mi je osobito. Gledaju se. Pred Šamikom velika, raskrupnjala dama; Šamiki se u glavi uzmuti ova prošlost, ne zna šta da misli, šta da govori.

Šamiki se sve prošle godine premeću po glavi; hoće silom da se uvuče u negdašnje, staro njegovo osećanje, još kad je prvi put u Š. bio. Ne može, već je sve prošlo.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I, u njemu, zvezdu. Jednom zasta u tom ljuljanju i hujanje mu u glavi presta, tako da oseti da je budan. Ležao je u mraku širom otvorenih očiju, začuđen, i drhćući od hladnoće.

Pošto mu je u glavi bio neprestano govor koji je imao da održi, jednako je vadio iz džepa veliki omot uputa za odašiljanje vojske, koji mu

Prvi ga, nevešto, ošinu po glavi. U kosi je prut rascepio kožu, ali vrlo kratko, tako da se na čelu javi samo tanki mlaz krvi.

Tek tad poče da trči pod pljuskom što ga je šibao nevešto, po glavi, vratu, grudima i leđima. Urlajući od bola, a vezanih ruku, krvav, trčao je teško, vijući se, savijajući se i ljuljajući

Hteo je, naširoko, da pri tom opiše pravoslavlje u „svom vojnom okrugu“. Našao je, mutan u glavi, i prvu rečenicu: „Srbi biraju najradije posao vojnički, pa zato“...

Ljubeći njeno dete, u sećanju njegovom zaigraše mu na glavi stotinu i stotinu malih Vlaščića, Nemčića, Mađarčića, čijim je ocevima derao kožu s leđa.

Srce ga je tuklo, kao nekim čekićem iznutra, po glavi. Skoro nepomičan, sa ukočenim i prikrivenim pogledom, čekao je da dogori žižak, pa da bude mrak.

Od drugih je slušala kako bije ljude i konje pesnicom po glavi, kako preskače stolove kad se napije i sve one gadosti o njegovim Vlahinjama i Mađaricama. Ona ga je znala sasvim drugog.

Ne tući ih više. Ne tući ih kad blesavo gledaju u bure baruta koje treba da potpale. Ne tući ih više po licu, po glavi, po kolenima. I naročito ne vratiti se sa njima.

sa polumesecom, doboši, buzdovani, sekire, konjski repovi ležahu pokorni pred uspijenim Princom, obučenim u oklop, na glavi sa perikom.

Pripijajući se sve više uz njega, oseti i ona kako je polako obuzima milje i da podrhtava. U glavi joj se vrtelo. I baš kad htede da se osvrne, bez duše, sa ustima poluotvorenim, izdišući, pa da mu nešto kaže, ona

Bila se obukla kao mlada devojka. Imala je na glavi čitav plast kose, koji je bio povezan belom trakom i visio pozadi kao uvrnut konjski rep.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Takođe je veoma poznata i sledeća basma koju nevesta izgovara na venčanju, pošto prvo u sebi zovne muža: „Koliko ti u glavi zubova, onoliko ti rodila sinova.

¹¹ Neki ljudi su rođeni pod „srećnom zvezdom“, a neki pod „nesrećnom“. Za dete koje kad se rodi „ima na glavi svrtak kose“, veruje se da je rođeno pod „lošom zvezdom“ i njega se kao opasnog treba čuvati.

Negde, pak, veruje se da ako žensko dete ima kosu na glavi odmah čim se rodi, biće u životu srsćno. A koliko novorođenčetu bude „svrtaka“ kose pa glavi, kažu, onoliko će se puta

A koliko novorođenčetu bude „svrtaka“ kose pa glavi, kažu, onoliko će se puta kada odraste ženiti, odnosno udavati. Ako se dete rodi kao ružno, biće kasnije, kad odraste

iz svojih nedara pomeša u ložnici (kašici), i onda sipa detetu u usta te ga zadoji, a u isto vreme i sito mu drži na glavi da bi bilo sito“.

Kad se kupa žensko dete, onda ga prvo umiju po glavi da bi imalo dugačku kosu; kad se kupa muško, onda se prvo polije po leđima da bi bilo snažno.

⁹ U vranjskom Pomoravlju dete bi, u ovom slučaju, polagano udarili drvenom kašikom (ložicom) po glavi, da bi progovorilo.

Devojke za udaju, ponekad, u kosi nose zadeven cvet, a nekada su nosile na glavi perce od golubice ili grlice. Dugačka kosa i ovi ukrasi nesumnjivo su erotski simboli koji, pored estetske, imaju i

One su se nekada raspoznavale i po tome što su nosile na glavi kapu ili fes. Kada u Šumadiji devojčica opaše stražnju kecelju, to onda znači: „devojka sam za udaju“.

²⁵ U okviru svadbenog ceremonijala skidanje prevesa (koji se nosi na glavi kao znak devojaštva) simbolično je označavalo kraj devojaštva i prelaz u status udate žene.

320) Uzrast i promene — Pobijelio, a još pameti nije stekao. (K-Lj, NB, br. 66) — Nije pamet u godinama nego u glavi. (K-Lj, NB, br. 490) — Mala deca mala briga, velika deca velika briga. (Vuk, br. 2953) — Veća glava više glavobolje.

Intelektualni razvoj može biti često u raskoraku sa kalendarskim uzrastom („Nije pamet u godinama nego u glavi“). Ali zato neke promene u detetu javljaju se zakonito sa uzrastom: stariji su mudriji, lukaviji, uzdržaniji itd.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

A rekne li sebar caru, svecu ili patrijarhu i crne su ti oči u glavi, ma i ne dirao u boga, da se bije palicom suhoga gloga dok mu telom ne pogamižu modri gušteri i zmije, dok od njih ne

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

One i dalje dolaze, shvataš? Ptice padaju na starca. Već mu stoje na glavi, na ramenima, na ušnim školjkama dopola izjedenim kljucanjem, na vrhovima njegovih dubokih, uredno vezanih cipela.

ona stoji sa položenom rukom na njegovu ramenu i sa nevericom gleda neku belosvetsku protuvu pokrivenu crnom maramom po glavi: »Pazi, ptica!« U kući nema nikoga, svi su se nekud razišli, svi sem oca koji puši i dalje gleda u onaj zid.

Žan Žik je odmotavao unatrag uspomene u glavi. —Ah, da!—seti se.—Ostao sam ti sigurno nešto dužan? —Tačno! — potvrdi šef i dalje bez izraza. — Ostao si nešto dužan.

— ne bih nadživeo sve one što su mi radili o glavi — siroti mrtvaci tamo pod zemljom — oni to sve nisu dočekali, za njih to uopšte nije postojalo!

Za trenutak, nađe se ponovo u svom starom svetu i u glavi brzo izračuna da li bi se, po protokolu, nalazio u dvadeset i četvrtim ili dvadeset i sedmim kolima.

Matavulj, Simo - USKOK

Pijero, suh starčić, s vlasuljom i trorogljastim šeširom na glavi, ogrnut mletačkom kabanicom, nabadaše tankim nogama, na kojima bjehu zategnute svilene, bijele bječve do koljena.

— A kad? — U podne. Krcun kresnu ognjilom o kremen, te kroz varnice svi bliži vidješe stasita mladića s fesom na glavi. — Otkuda ti fes na glavi, kad si ti ćesarski soldat? — pita pop. Bjegunac promrmlja nješto nerazumljivo.

— Otkuda ti fes na glavi, kad si ti ćesarski soldat? — pita pop. Bjegunac promrmlja nješto nerazumljivo. Krcun kresnu i drugom, te vidješe na

Iako je spavao u jedan dušak najmanje pet-šest časova, ipak osjećaše da je neodmoren. Po glavi mu se vrzijahu tragovi od čudnijeh, neugodnijeh snova.

Dakle, mlađi naraštaj je umno napredniji, a najmlađi, oličen u Krcunu Serdarevu, još razvijeniji. To se vrzlo po glavi Jankovoj, koji jednako nepomično ležaše.

Vladika na velikoj, postavljenoj stolovači prebiraše brojanice. Na njemu bjehu mantije, a na glavi povisoka, crna, svilena kapa.

Bahnu i zastade na pragu, a kolik bješe, malo što ne ispuni sav otvor. Na glavi mu bješe kamilavka, riđa mu brada pokrivaše grudi, a kakvo mu bješe ruho i oružje najbolje pjesma opisuje: „A kakav je

Na to stari svat od doma dohvati pogaču, pa je slomi na glavi, govoreći: „Iz ovoga doma pošla u dobri čas, a u onaj uljegla u bolji čas!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

TETKA TETKA (gleda u karte, koje su po astalu razređane): Evo mlad momak u kući s mislima i personom; vodi venčanje u glavi. drugi jedan crnomanjast drži se smrtan. (Broji.

- Prihod „pomoćnica života“. — Rashod „znaci od noktiju, primječanije kako čoveku nestaje kose na glavi, lupanje po kući, plač itd.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Živeo u šumi mali, ali veoma snažan miš; na glavi je nosio crvenu kapicu, u njoj mu je bila natprirodna snaga. U istoj šumi boravio je i vrlo proždrljiv zec: jeo je sve

Kao da su samo lopovlukom neke od tih slika mogle biti uhvaćene: Svaki cvet ima u glavi pčelicu, koja ljupko svira leptiru dok mu stoji na nosu i zaneseno srkuće rosu (...

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

“ Šta, opet da seku duvan na glavi? Sram i stid da bude vašim učenima, tako narode ogorčavati! Zar Madžari ne umu posle vraćati, kao što je i bilo

NAĐ: Ali time škodu sebi čine. „Srblji su junaci!“ — Ko o tom sumnja? Ali valjda neće i Madžari leći da im seku duvan na glavi! ŠERBULIĆ: Mi ćemo za otečestvo naše i samu krv proliti. NAĐ: dosta zlo kad smo do toga došli, da krv prolivamo.

SMRDIĆ: Ta znate, što je načinio crkvu o svom trošku, pa ljudima ostalo to u glavi. ŠERBULIĆ: Ta bom’, lako je praviti crkve kad mu se presipa.

Šta se imamo bojati? LEPRŠIĆ: Gdi su ti Madžari, neka dođu samo! SMRDIĆ: Dajte ovamo Nađ Pala da mu sečemo duvan na glavi. ŠERBULIĆ: Pravo, dajte ga! ZELENIĆKA: Gdi je barjak? Bez barjaka ne može se vojevati! ŠERBULIĆ: Tako je!

GAVRILOVIĆ. Ta — da se nije toliko pljačkalo... ŠERBULIĆ: Vama je sve pljačka u glavi. Valjda vam je žao Madžara i Švaba. GAVRILOVIĆ: Žao mi je svakoga koji strada nevino. SMRDIĆ: Nevino!

Svaki je lud, koji se za Srpstvo zauzima. GAVRILOVIĆ: Zato što ne može da globi. SMRDIĆ: Vama je sve to u glavi. Dok su Madžari globili, bilo je dobro. GAVRILOVIĆ: Pa mi smo zato i ustali da se toga oprostimo. SMRDIĆ: Koješta.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Tada se u njegovoj glavi rodio plan o vaspostavljanju srpske države, kojoj bi on bio vladar, a austrijski car zaštitnik.

Jakšić je bio suviše čovek od mašte i bez osećanja za dramu, gde treba ravnoteže u glavi, vedrine u duhu, umešnosti, analitičkih sposobnosti, osećanja mere i sklada.

Za umetničku filozofiju i književnu kritiku nije imao dovoljno ravnoteže u glavi i objektivnosti u duhu. 1865. u Novom Sadu izišao je njegov prevod s engleskoga Edvarda Litna Bulvera Poslednji dani

Najčešća tema u njegovim pripovetkama, to je borba između jedinke, koja hoće da živi svojim životom, po svojoj glavi i po svome srcu, i porodice, koja hoće sve da potčini sebi i utera u jedan kalup.

Milićević, Vuk - Bespuće

Sredinom ulice, praveći velike korake, prolazili seljaci i seljakinje u bijelo s košarama na glavi: seljakinje s trobojkama u kosi, kratkim košuljama do koljena i bijelim čarapama; seljaci s malim šeširićima, nalik na

Pomoli se gomila Ličana, zbrkana, nespretna, šarena; jedni još u gaćama i opancima, s crvenim kapicama na glavi, vukući vreće svojih stvari i drvene male sanduke; drugi, sa velikim šeširima, iskrivljenih krila, u prljavim, širokim,

On je strahovao od toga prvog jutra; bojao se budalaština, suza. Juče mu se te djetinjarije vrzle po glavi, bio je slab da nadjača samog sebe; u jednom času osjetio je da su mu oči vlažne.

Kad stadoše konji pred kućom, trgao se i našao noć oko sebe, sa mjesecom koji se pomalja; još mu tabao u glavi kas konja i zveckala sjeckajući zveka bronza; još neprestano kao da odskaču točkovi od kamenja, uz truckanje kola i

Poslije pola sata, između svijeta koji se vraćaše iz crkve, projaha kaluđer, sa izlinjalom kamilavkom na glavi, na osamarenom konjčetu sa podsavijenim nogama koje mlatarahu podbadajući lijeno kljuse, i gotovo dodirivahu zemlju.

sa radom koji zabavlja ruke, ne prilazi k njoj; ona se radosno iznenađivala kad bi osjetila njezinu ruku na svojoj glavi kad bi mati sjela pored nje, i pitala da li joj je zadatak težak; ona je tako zadovoljno učila zajedno s njom, i često bi

Selo se smirilo i rijetko ko se pomaljaše iz kuća, pokriven crnim aljincem po glavi ili zaštićen kakvim starinskim, crvenim kišobranom koji je mijenjao toliko gazda.

Sremac, Stevan - PROZA

— Ama verujem, de... — Ama, jok, neću ja da mi posle te ovo te ono kažeš... Šta će prika, stade tražiti tu ranu na glavi, ali je nikako ne nađe. — Nema, priko. — Ama tu je, tu je, jesi l’ ćorav? — dere se Jova. — Nema je nikako!

Utom se i Jova odmekšao i našao da je današnji svet tako pakostan da bi, što rekli, i dva oka u glavi zavadio. Seti se Kaje i svih udobnosti bračnoga života, a uteši se i time što je, ako ćemo pravo, i on bio lola, »nad

— Druga je muka ovde! Mala plata, a skupoća velika, a pošten čovek ne može da avanzuje. Kreditora kao kose na glavi, a u mene para k’o na žabi dlaka! Da uzajmiš, i ne vredi, jer što ove lole kreditorske služi pamćenje, to je jedno čudo!

Uz predavanje idu i eksperimenti, i on tek ne može u svojoj glavi pokazati gde je veliki a gde mali mozak! I dokle god on ne dobije drugu glavu, on će pre svoju dati, nego što će dati

Jedno dete je dugo milovao po glavi dok se malo umirilo, a jedno je, boga mi, morao Puja i vodom polivati da bi sebi došlo.

Radičević, Branko - PESME

Šćaše ulest, ali se ustavi, Kosa mu se podiže na glavi, Čudno nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je, Bože, šta je?

Spava i on, spavaju glavari — Ali jedan za san još ne mari. Jošte Stojan ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju, Rastanak mu na srdašce pao, Pa kâ sinji kamen pritiskao, Svoje ljube jadnice se seća, Tad, oh tada sva

Ako jezik oće da sačuva Pa toljagom po glavi ga gruva... Bolje, bolje da ga Višnji primi, Da nam više po izbi ne dimi...

Poljubi reke, potoke i vrela, Poljubi Srblje, te sokole sive, Poljubi mrtve, poljubi i žive, Poljubi rane po grudi, po glavi, Poljubi krvcu što s' puši u travi. Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada.

“ Međutim Vasa već je snagu pobrô, Pa odgovori: „Stojane, e dobro, Nek prema glavi jednom nas zasvira, Jer donde nema ni jednome mira.“ Te pušku lati, a izmeri polje: — „De pali prvi, za tebe je bolje!

87. Istina je, špag mu pati, Da mu katkad vri po glavi; No kad svoje zlato lati, Odma na sve zaboravi; Čini mu se danas luče Jošte lepše nego juče. 88.

Ko to ide amo sada? Eto, eto gospodara, — Ta je li mu degod para? 135. Na njem halja do zemljice, A na glavi šepa laka, Pod njom ono zgodno lice Ka u telca, brate, kaka, Trbu napred šeće tio, Kâ som usta otvorio. 136.

Po glavi mu misli se premeću: Kad god junak u goru zamakô, On proklinje svoju lošu sreću, Uvek štogod ulovi dojako, Jal' medv

A on luta gorom kroz planinu, Te pred jednu stigao pećinu, Pred nju stiže, pa se i ustavi, Kosa mu se podiže na glavi: Čudna nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je, Bože, šta je?

Sam Milenko ne sklapa očiju, Čudne misli po glavi mu s' viju; Kraj ognjišta on zamišljen sedi, Pa pred sobom ugaricu gledi, Kako tinja, kako da dogori, Zaš li njega

Oh Milenko, miške li je jake, Lomi konje, sablje i junake: Tog po sredi, onoga po glavi, Mloge l' bule on u crno zavi!

Bilo malo, dugo ne trajalo, Al' Turčinu na jade se dalo: Udario vojvoda Mileta Baš po glavi Turčina prokleta, Razdvoji ga na tom sedlu bojnom, I sedlo mu na konjicu gojnom, I konjica na polju krvavu — Četir

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Djed obrisa oba dlana o čakšire i primi sat pobožno kao naforu pred oltarom. — U redu, pobro, biće paženo ko oči u glavi.

Niču tako zabrane sa svih strana, jato ljutitih gusaka, hoće i da udare. — Dobićeš ti, mali, po glavi, pa će te proći tvoje budalaštine. Kako proći!

— meko priupita djed, računajući da ovome veselom trkaču, po svoj prilici, manjka koja daska u glavi, pa ga je zato pravedni bog obdario brzim nogama. — Bježim od pljuska! — gaknu nogati baja.

Ihaj-haj, pa zar sve oko nas nije jedno veliko djetinjstvo i bezbrižni nestašluk, jedno veselo hodanje na glavi, koje samo uozbiljavaju i kvare stroge mame, poljari, žandarmi, popovi i razni drugi od kojih se moraš kriti i bježati a

i ja kad su moji, iz ujakove porodice, bili i lički hajduci, i bosanski kolonisti, američki rudari, reštanci u Lijepoj Glavi, nadglednici na gradnji pruge za Višegrad, vojaci Jelačić-regimente, zelenokaderaši, trgovci, pjesnici, pretplatnici na

je bio posljednji izdanak ilirskog ratničkog plemena, tako sam bar ja davno zaključio u svojoj odlikaškoj gimnazijskoj glavi, smećući s uma da ni moji plavi slovenski preci nisu bili ništa manji razbojnici.

Milorad pogleda po družini i šeretski priupita: — Je l sve gotovo za plakanje, da se počinje? — Dobićeš ti po glavi! — poprijeti Car. — Hajde, ožeži!

Dovatili ga po glavi kao nekim krampom, ćuskijom, čime li. — Bogami su ga lijepo počešali — dobaci neko s odobravanjem.

Na glavi mu stoluje golema crna jagnjeća šubara. — Stoj! — službeno kaže Pantelija i diže ruku s dlanom okrenutim putnicima kao

Po sunčanom dvorištu, držeći se za Vidakov prst, nesigurno nabada mališan s ogromnom milicionarskom kapom na glavi, jedva vidi kud ide. Konjokradica ga neumorno hrabri: — Aha, tako, tako, samo se ti drži, druže poručniče.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGA: Opet tvoje levantinske mudrolije! Vama sve miriše na dinju punu pčela! Žensko ti se dimi u glavi! „Hiljadu i jedna noć”, je l? Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš!

HASANAGINICA: Ne treba meni uteha; meni treba da razumem! Zašto? — to mi grmi u glavi, efendijo! Ko da mi glavu raznosi! Zašto? Zašto? JUSUF: I ja se pitam. Hasanagu su iscrpli poslednji bojevi.

Odmiče noć, a ti čekaš da ti se presuda javi. Tebe ne zovu na razgovor, a sude o tvojoj glavi. Crne u dovratku čekaju te čalme, crne rukavice pretresaju ti stan.

MAJKA PINTOROVIĆA: Džaba pričaš, to do nje više ne dopire! Poslušaj je, kao da ti se radi o glavi! Ne vredi da objašnjavaš, ona je ko na drugom svetu... BEG PINTOROVIĆ: Sve mi je ovim dovedeno u pitanje...

Vrat prstena je takođe ornamentisan, a na glavi prstena nalazi se stilizovana predstava lava u hodu! BEG PINTOROVIĆ: Moja sestra bi da se oprosti s detetom!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Zavuče se i poklopi ničke k’o neka klada. Pred očima, u glavi, snazi, kao da beše nešto tamno, teško i glomazno. Ni mišić mu se ne pomače, do samo što osećaše kako ga po telu,

— Dom! Nemaš li kuću, nego kod onu staru vešticu si?... A, a?... — I opet izmahnu da te udari po glavi. Ti samo zaklanjaše dete i tiho, preplašeno moljaše ga: — Ne, ne! Nemoj sad, ovde! ... Čuće!... — Ko, ko, ko? ... On!..

— Zima, Stano — rekoh tek što da kažem. Ti se još više zgrči. Oproba da li zavežljaj na glavi i motika na ramenu dobro stoje i ode prošaptavši kao za sebe: — Ne znam. Sad nešto rano dođe.

Skupile se oko onog ćupčeta. Sve lepo obučene: na glavi im bele, kô sneg, marame — šamije; tesni jelečići pripili im se za oble grudi; šalvare široke, lepo nabrane na bore;

— Ti li bre, pseto?! — viknu on gušeći se i dohvati štap te lupi Stanoju po glavi. Šiknu krv. Stanoja se povede i, sav obliven krvlju iziđe, dođe do bunara, ispra glavu, metu duvan na ranu, te krv

Strina se zabezeknula, pa ga srdito gleda: — Lud li si? Šta će mi to, a?... On ćuti i češe se po glavi. — Kazuj, šta će mi to? Gde nađe pare? Neću ti ovo, neću! — I poče da baca i gura od sebe.

Još izdaleka, na ulazu, vidim gde se Marko konjar raskrečio, šubara mu štrči na glavi, on kolenima pritisnuo krblu, zavrnuo rukav na košulji i mulja grožđe što mu žene sipaju iz svojih korpâ grdeći svaku

jaka, te svi leškare ili spavaju u sobama oko mangala ili peći, uvijeni u kolijama, a žene s prebačenim boščama na glavi. Prvi je dan Božića, pa ne ide da čovek odmah... ima kad, tri su dana.

Zatim, eto ti njega na svome vitkom i besnom doratu, obučen u vojničkim, crvenim pantalonama, sa šajkačom na glavi, praznim redenikom i isukanom sabljom.

sebe, na svoje otečene noge, da li ih je uljudno ispružio, da se nije štogod otkopčalo, otpoče da se zamišljeno čisti po glavi, kosi, licu, ali se videlo kako u isto vreme prati i Marikine pokrete po sobi, čija mlada snaga, zdravlje, svežina od

Išli bi natrag kući. Ona nosi tepsiju na glavi. Jednom rukom vodi dete, koje, isplakano i umireno, sada veselo poigrava oko nje, a ona još sva vrela.

— Eto, dođosmo — odgovarala bi materi ona i odmah se saginje, pruža joj ključ od katanca, pošto ona od tepsije na glavi ne može da otvara kapiju. Majka bi otvorila i, jednako krijući onu bošču, prva bi ušla i žurno otišla u kuću.

Kostić, Laza - PESME

A uz nju se prikučila aždaha, sedmoglavi zmaj, na prvoj glavi glava mrtvačka, iz vilica joj modri plam polagano po crnom dimu liže kô da nešto piše, — u mlazovih pročitam

na glas mudre reči, mora da se um pritaja kad se ludost pred njim peči, u žestini okršaja vetrenjača mnoga zveči, kad je glavi drugo mesto a trbuh se za sve brine: sećam te se vrlo često, budaline Savedrine.

Al' ima jedan među njima mlad, Askalon mu je očevina grad, na glavi mu je zlatan oblučac, sa grudi mu kamenja stoji sev, al' žešći još iz očiju mu gnjev: „Delila zar?

nemoj tako, ne skrnavi sveta reda! Izrailjski svećenici evo t' sede do kolena, a ti skidaš glavu glavi izrailjska roda cela. Ne, sinovče! nemoj tako, ne skrnavi sveta reda! Zamoli ga i ti malko, izrailjska brado seda!

u srcu slomljen, zbunjen u glavi, spomen je njezin sveti mi hram. Tad mi se ona od onud javi, k'o da se Bog mi pojavi sam: u duši bola led mi se

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ja sám, koliko ih u glavi imam, mogao bih jednu knjižicu napečatiti, kao što je mala pjesnarica. Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po

Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po većoj časti sramotne. Ja ću ih doneti Vama (koje u glavi, koje napisanih) nekoliko za primjer; pak ako Vam se dopadnu, lasno ćemo ih i više dobiti« (Vukovo pismo iz Karlovaca

ženu, koja je mrzjela sina svojega osobito sad što je s reda đevojku vjenčao, i stane svojoj snasi a njegovoj ženi o glavi raditi.

Kad je jednom opet otišao Divonja u pašu, dođe ti Milošu jedan malo stariji jarac od prvoga, i imao je mali krš na glavi, pa počne zvati Miloša: — O Milošu, o Milošu! Gdje ti je Divonja? Danas mi je pšenicu opasao.

Miloš mu sad kaže kako je dolazio stariji jarac od prvoga, i kako ima mali krš na glavi, „pak je poručio, veli, da mu dođeš sjutra na Dragi Kamen na megdan, pa ako mu dojačaš, da ti bude sva njegova pšenica

dođe jarac bijel kao i ovan, a ima veliki krš na glavi, pa poče vikati krupnim glasom: — Milošu, Milošu! Gdje ti je Divonja?

Miloš mu sad reče da je bio jedan grdan i bijel jarac koji ima veliki krš na glavi, i kako ga je pozvao na megdan na dragi Kamen, da se ogledaju.

“ Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to!

Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to! Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru“. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.

Taman izvadi maramu, kad eto ti jednog čovjeka sa slamnim šeširom na glavi. Svrnuo da potraži malo vode. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi?

Naljeze putem nekakav čoek i začudi se, zašto se muči i tvrdo pri glavi drži za ular, a sve se okreće na magare, pa ga upita: — Zašto to činiš, bolan? Zar ne bi magare i samo znalo ići?

Odgovoriše im: — Lukavi zec n jasenov ražanj. DJEVOJKA I KNEZ JOVO Hodila nekakva djevojka na pazar i na glavi nosila jedan kablić mlijeka, pa putem sama se sobom razgovarala na koji bi način najbolje mogla steći novac kupujući i

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Aratos ti, eto, i pekmeza i svega! Ne znam što sam i počinjala, kad mi je, eto, toliki posao na glavi. MAKSIM: Mago, zaboravila si za dete. MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom!

Moj kuma Makso, imaš blagu ženu, pa si se razmazio, a da ti je moja na glavi, znao bi šta je pis. MAKSIM: Pa ajde da se menjamo. KUM: Samo da može biti, dao bi ti za nju i polak kuće.

Vidi se izjutra dan. Ona što se čepi i pogleda kao miš iz trica, što se krivi i prenemaže, i natrkačila na glavi kojekakve komedije, ta da bude pametna, kad se uda? Da Bog sačuva!

No, šta ono reče da čuvamo? ISAJLO: Razum. MANOJLO: To mi je za čudo. Zar nije razum u glavi? ISAJLO: On mi uvek govori, kad polazi kud, da njegov razum ostavlja kod kuće da sedi. A zašto, bog bi ga znao.

PUTNIK: To isto. ŠALjIVAC: E sad verujem. Samo, molim vas da me ne dodirnete njime po glavi, te će preći njegova sila u mene. PUTNIK: Ja mislim da je dužnost naša čoveku pomoći. ŠALjIVAC: Jeste, no znate li šta?

ŠALjIVAC: Upravo vašem lepom drvetu iz Senegambije, ali da ovaj g. putnik nije sa sobom doneo i vas triput po glavi udario, ostao bi vam razum i sade kod kuće sedeći, ili u magarcu, koji ga je pojeo.

STANIJA: Ja! Svet treba da se menja na bolje, a ne na gore. Kakva ti beše ono košnica na glavi? LjUBA: Šešir. STANIJA: Ja se prepado, kad te vide. LjUBA: A što? Zar nije lepo? (Metne šešir na glavu.) Gle, majka.

NEŠA: Ama što je? STANIJA: Dojdo u rod, da vidim decu, šta najdo? Devojku sas košnicu na glavi, kako vata momče za ruku, i unuče s bradom i pogano. NEŠA: E, što ćeš, takav je sad svet.

Ispočetka bićemo vam na ruci i ja i Velimir. A, Velimire? VELIMIR (treje čelo): Jedna mi se misao muti po glavi, moram da je na artiju stavim. MILAN: Ja se obično uveče takim predmetima zanimam.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

) POZORIJE 1. PELA i PERSIDA PELA (sama, u Sultaninim aljinama obučena, na glavi ima šešir, ispod kojeg vidi se cvet, koji joj polak lica zaklonio. Malo zatim PERSIDA).

SULTANA: Ja sam tvoja žena. TRIFIĆ: Ti moja žena nisi! SULTANA: Šta, zaboga, gdi sam ja? Pomagajte! (Tuče se po glavi.) TRIFIĆ: Ova je s uma sišla! STEVAN: Pijana je. SULTANA: Opio se ti i vrat slomio! (Trifiću.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

za svoj groš, još neuhvaćena, još ničija, dok na svakom ćošku postavljaju zamke ocvali lepotani sa bludnim mislima u glavi, mangaši pred bifeima, laponci po parkovima, manijaci u podzemnim prolazima, genteri u robnim kućama, lezbosi pred

i jamica na obrazima, pročitanih knjiga, spavanja na levoj strani i sanjanja u bojicama i plakanja na tužnim filmovima, a u glavi: leve pritoke reke Nil, mlađevenčane planine i društveni sistemi koji su se maksimalno razvijali od rodovskog i

„Ana, zar ti nisi prebačena u četvrti dva?“ — pobesneće. Ne, nisam. „To mora da je neka greška!“ Jeste, ali u vašoj glavi ... To naravno neću da kažem, ali ću pomisliti, u stvari, isto.

Pričaj mi, na primer, kako si imao nesrećno detenjstvo i kako te je maćeha tukla po glavi francuskim ključem (sistem „Pepeljuga“), pa se zbog toga smatraš francuskim đakom; mislim, valjaj bilo šta, samo ne pati

je hranio svoju mnogobrojnu porodicu, držeći predano pendrek i zviždaljku, znale su često pomilovati malog Jerotija po glavi.

Makar i na svoju štetu! — Šta vidite? — ponovi. — Vidim jednu plavušu koja vam radi o glavi ... Tu je i neko uniformisano lice, a stoji vam i jedan kraći put ... Pritisnite prstom ovde!

Doktor Mandžuka se na trenutak zadubio u tekst. Što je ufuravao dublje unutra, ono malo dobro raspoređene kose na glavi sve je više podsećalo na ofucani muf bivše ruske grofice, prilikom školskog eksperimenta s elektricitetom.

Zatim sam joj još rekla i to da na mene nisu potrošeni silni časovi hodanja s kuvarom i telefonskim imenikom na glavi, da bi na kraju toga komplikovanog procesa od svega ispala jedna pokretna vešalica za haljine. Ledi Aufinger!

odevena u stare farmerke, duboke ribarske čizme koje joj sežu sve do ramena i, naravski, s obaveznim kačketom na glavi. U jednoj ruci drži kofe za vodu, u drugoj kožu od sintetičkog jelena.

Za ostalo ne garantujem! S onom cakanom poslastičarskom kapicom na glavi, bakuta iznosi na poslužavniku razna francuska foliranja.

danas mogla da se pronađe ovakva vrsta bakute kao što je naša, koja se sa sedamdeset i osam godina sve sa šeširom na glavi, uvlači u krevet kada zadocni sa partije preferansa, da nas ne bi slučajno probudila?

— šmrca maman. — Ljudi žive normalno, kao i sav ostali svet! Stravično iscerenog lica, matori, dubeći na glavi, ne prestaje da veze, onako odozdo prema gore: — A uveče, uveče tatica popije celu celcatu čašicu vina i onda

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Spavaj, pod rodom, letino blaga, strovilom kljukni kad se skotrlja jesen sa brda. - Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska. IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ U kući nered, ne može veći, čitava soba dubi na glavi: čizme na stolu, jastuk na peći, kud oko baciš — zemljotres pravi.

Sat mi stao i tvrdo zaspao, pod ponjavu sakrio zvonjavu. Tvrd san lupi i mene i druga, svakom osta na glavi čvoruga. Rano jutro lutalo po mraku i razbilo fenjer u budžaku. Mesečina polja potopila, četiri se konja utopila.

“ Dubim na jednoj nozi: u glavi plan se gradi. Ljubim svakoga znanca: kako se bašta radi? Gubim vremena tovar: kako se kupus sadi?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna. Zadovoljstva su čisto fizička.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Zemlji otvaraju okna te vade srebrnu rudu što glavi proročkoj slična je, pa je obese o hrastovo granje. I oblake kad ljudski pokažu lik čakljama svlače i kopljima bodu.

Traže moju glavu a nisu ni čuli moju reč. Kao guja bez otrova u glavi po gudurama ležim nemoćan da svoju kožu promenim.

se približava i ćuti počinje da trubi hoće da uništava i posle sve uništeno skupi i da se pepelom pospe po ognjenoj glavi Zar će se neko spasti ako u ovaj plameni stub uspe da uđe i stane!

alkoholni val pređe preko Save i preko sve tri Morave uz Timok da podigne sav mutljag snova u naizgled razumnoj glavi i razdeli mnoga obećanja od kojih se niko ne trezni veselost se žarila u svakoj žili koleno trzalo niz obronke

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

I to je teška misao... Gledam ovaj svet. Sve mladi ljudi, u naponu života. I ta mi se misao neprestano vrzma po glavi. Na primer, šta?... — Da nas vrate kući... — Ne... Mislim, kako bi to divno bilo...

jednoga vode, nešto razgovaraju... Dvojica dohvatiše lafet!... Okreću top! Da li je moguće... Kosa nam se diže na glavi. Jedan priđe sedištu nišadžije. Ostali se odmakoše.

— Dobro, onda vodi ti računa. — Razumem! Osećam kako mi se muti po glavi. Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti.

— Ja ne znam kako se sručismo u rov. I zamislite: nikome od nas petorice ni dlaka na glavi nije falila, a u rovu jedan poginuo i jedan ranjen u glavu. Eto...

Pipnuh se po glavi i grudima... Živ sam... Setih se odmah da na ovome mestu mogu poginuti. S naporom se podigoh i tada ugledah konja, koji

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On i sam ne zna zašto mu baš ma misao zastade u glavi, on ne pomišljaše ni na šta drugo, ali tek osećaše, da bi mu mnogo prijatnije bilo, kad bi i učiteljica stanovala u

Ona pomilova po glavi neke slobodnije đačiće; jedan se izmače ispod nene ruke i stade se plašljivo pribijati uz mater.

Na vratnice uđe visok, plav, suvonjav mladić u kratku kaputiću i nakrivljenom mekom šeširu na glavi. Iđaše kicoški, nekako podigravajući u hodu, ispravljene glave a pognutih leđa unapred.

A Ljubica samo oseća kako joj nešto jako bije u temenu i u glavi vri, vri kao u kotlu... Ona se hvata mislima za pojedine reči Stojanove, ali u glavi opet vri, a srce se sve više

Ona se hvata mislima za pojedine reči Stojanove, ali u glavi opet vri, a srce se sve više steže od nekog nejasnog zloslutnog straha.

Ljubica se zagledala u decu. pa se tako i zamislila... stoji lepo obučena, sa šeširom na glavi, i gleda, gleda bez cilja. — Gospoja, prekide joj misli jedan mališan: ovaj pio vode jutros, pa...

U glavi nema da se javi nijedna misao: kao da je progutala veliku dozu opijuma, pa joj to steglo, pritislo mozak, i ona pada u

Nešto ga u grudima davi, steže i penje se na više, noge mu klecaju, u glavi čitav haos... On otkači svoj kratak zimski kaputić, obuče ga veoma brzo, nabaci kapu na oči, pa projuri preko

Tako nekako dođoše crkvi, i ona vidi sebe u beloj sjajnoj haljini, sa vencem na glavi a pored nje pokunjio se njen budući muž, Gojko učitelj, pa zvera oko sebe...

Kamdžija fijuknu kroz vazduh, ošinu ga po glavi i plećima, pa se opet izdiže nad njegovom glavom. Gojku se obrte svest...

Ljubica, kako joj beše slobodna zaturena glava, ugleda je odmah i samo raširi oči... Sevnu joj u glavi da je to njegova žena, i ona već pretpostavljaše revolver u njenim rukama...

Seti se Velje sa zahvalnošću. Istina, srce mu opet zebe od kakve nove bede, koja ga može snaći, i on već pretura u glavi razne kombinacije, ali mu ne dolazi na pamet ništa tako strašno.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Dok nisam stala uz milog kuma, Uz milog kuma, i uz devera; Dok nije bio prsten na ruci, Prsten na ruci, venac na glavi. 69. Što se ono u planini sjaše? Jeli svila među svilarima? Ali zlato među zlatarima? Ali svita među terzijama?

Na njemu je zelena dolama, Izvezena od suvoga zlata. Na glavi mu kalpak i čelenka, Na čelenki devet perjanica, Okićene dragijem kamenjem.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Gospodine podnaredniče, sve je to lako objasniti! Ja mislim... FILIP: Aaa! Ti to, što ti se muti po glavi, nazivaš mišljenje? Mišljenje? Sa takvom glavom, kao što je tvoja?

Slušaj!... JELISAVETA: Šta da slušam? SOFIJA: Čuje se kako zuji pčela u čaši! JELISAVETA: Meni zuji u glavi... SOFIJA: Ti, Jelisaveta, grešiš što malo ne plivaš! JELISAVETA: Kad da plivam?

SIMKA: Šta vam pada na pamet, zašto bih plakala!... Ali nešto mi se, otkad ste došli, vrti po glavi. VASILIJE: Kažite šta. SIMKA: Pa eto to... Vidite da je rat. A vi...

JELISAVETA: Džabe mu govoriš! On, jednostavno, nema čulo za stvarnost! FILIP: Stalno mi neko sedi na glavi sa tom stvarnošću! JELISAVETA: Imam utisak da ti od nje uporno bežiš!

JELISAVETA: Ispred ove zavese rat kuva zavoj i repu, a mir rupu u glavi plaća rupom u džepu! FILIP: Iza ove zavese Rim pretvara se u Alpe, Alpi u riblju pijacu, a pijaca u stepu!

A istovremeno sam, nehotice, posmatrao šta sve jedan seljak radi sa svojom šajkačom. On je tu šajkaču nosio na glavi; na jednoj sahrani je šajkaču skinuo s glave, da oda poštu umrlom; šajkačom je obrisao lice posle umivanja; u šajkači

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

NOVA SERENATA Draga, tenorista više nema. Na mesecu ne drema Don Huan više. Na glavi mi nije perjanica crna, ni ruka puna bisernih zrna, a noć ne miriše.

MOLITVA Oče naš senko sveta seda pogurena na drvenoj ragi. Sa loncem razbijenim na glavi i očima punim vetrenjača plavih.

Ali je on, i tada, u znak prkosa, nosio na glavi bere baskijsko. Ispunio je svoju sudbinu na ulicama Beograda. BIOGRAFSKI PODACI O PESNIKU Kad bi ova antologija

Dotle me je čekao, pred pozorištem, i kad sneg pada. Sa melonom na glavi, i batinom od višnjevog drveta, on me je po zimskoj noći vodio kući, ispitujući me o dramama.

Koračali su korakom ludaka, ljuljajući se na ritam pogrebnog marša Šopena, sa svojim dvorogim šeširima na glavi, a šeširi bili su nakićeni zelenim perjem iz repova petlova. Čuo se topot konja. Tolika je bila tišina nastala.

Dok je tukao, po glavi, štapom sa konja, pred strojem, stao bi kad bi stigao do mene. Kažnjavao je za svaku sitnicu, teško.

Kao i ja. Većina je bila u pohabanim uniformama, a Srbijanci u šinjelima i sa šajkačama na glavi. Naše siromaštvo bilo je opšte.

Ja sam se na Univerzitetu pojavio u ostacima odela austrijskog oficira sa kamašnama na nogama, i baskijskim bereom na glavi, na veliko uveselenije naših Parizlija. U stvari, na Univerzitetu, tada, susrela su se dva staleža.

Kad bi nam se pogled susreo, on bi, da me ne gleda, zatvorio oči. Meni je, u glavi, onda, počelo da se muti. Smandrljao sam nekoliko fraza o tome kako u Petrovim pejsažima ima jedan zrak sunca

što rekoh, mnogi naši drugovi, Srbijanci, došli su na Univerzitet, u vojničkoj, pohabanoj, uniformi, i nosili su na glavi šajkaču. Oficire nisu pozdravljali.

tog dana, bio pametniji, i naši se drugovi uskoro pojaviše među nama, nošeni na rukama, slobodni, sa šajkačama na glavi. Beograd nije bio kao one stepenice u Odesi. A ti studenti, sa šajkačama, nisu ni posle toga pozdravljali.

Sad sam mirno otputovao dalje. Pred stanicom, na kiši, stajali su starci, sa crvenim smešnim kapama na glavi, označenim brojem.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Magdalena je bila već davno mrtva. Od nje ne beše ostalo ništa osim golog kostura. Samo joj je na glavi bilo malo kože i kose na onom mestu gde je Isus položio svoju ruku kad joj je oprostio grehe.

Učini mu se da je, kad se sad tako razgnevio, nečim opoganio dušu pa ga obuze žalost. Dok je Agaton, češkajući se po glavi i vajkajući se, gledao u razbijene crepove svoga krčaga, čuje za sobom smeh.

— I taman je to pomislio, a on oseti kako ga po celom telu prolaze mravi, kako mu se kosa na glavi diže. — Šta je to sad?

— Šta je to sad? — progunđa pa se pipnu rukom po glavi i vide da na njoj nema kose, već, mesto kose, oseti pod prstima perje. — Kakvo je to čudo?

„To je on govorio za moj život“, sinu mu u glavi. I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti

i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć kosu — Grudi bijući I krvav pogled nebu šiljući Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Koga sve tu nema! Neki su elegantno odeveni, sa cilinderom na glavi, neki opet podrpani i pocepani, jedni opet u nekakvim šarenim uniformama, sa sabljama o bedrici.

uz gromke ratoborne zvuke muzike, a vojnici moraju koračati oštro, tako da im se pri svakom koraku ljušne mozak u glavi. Kako je stvar hitna, to ćete sve ovo odmah tačno izvršiti i o svemu podneti iscrpan izveštaj...

Jednog je sveštenika udario štapom po glavi u božjem hramu iz nepoznatih razloga. On je tu svoju naprasitu narav, kako svi misle, dobio čitajući mnoge svete

Sad više behu nakaze nego ludi. Idu na štakama, obesili ruke o marame što su vezane oko vrata. Na glavi sila od prevoja, obloga, tiftika.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

kroz vrbljak u reku, pa otpoče da odjekuje lupanje ploča po kamenju i zatim bućkanje po vodi, meni se poče dizati kapa na glavi, no i to prođe, pa kad pređosmo reku, požurismo se i na skoro besmo pred avlijom.

iz groblja, vukodlaci iz jazbina, vile iz gore, veštice iz odžaka, drekavci iz potoka i svaka prokleta utvar, što radi o glavi čovečijoj. To je najstrašnije vreme. Pa kako je strašno to nastupanje ponoći na selu!...

Eto, seoba naroda. To su prve lekcije, koje je on znao »kao vodu«, a sad su mu napravili čitavu zbrku u glavi Kelti, Finci, Huni, Vandali, Goti, naročito ovi poslednji sa onim prokletim ost i vest.

Nasred ulice stane, otvori knjigu i — lupi se po glavi. — Stilihon je Vandalin, ali je rimski vojskovođa!... I opet pitanje: »kako to?

— E sigurno će to biti!« I on se beše tom mišlju tako osvojio, da druge pretpostavke i ne imađahu mesta u njegovoj glavi. U tom uđoše devojke. Pera skoči i pođe na susret jednoj, koja se uputila k njemu. To je ona. — Šta si uradio?

Profesor istorije sede za sto, protrlja čelo, pa, nemajući šta drugo da radi, uze da gladi kosu na glavi, i ako je bila dobro uglađena.

ura može — ne može rodila majka junaka... gaudeamuѕ... sitnu Malenu.« i još trista čuda brujaše mi u ušima, a u glavi beše strašniji lom i okršaj od sviju poznatih vam vašarskih prizora.

Ali nije još ni stigao do kuće, a u glavi mu se, još dok je putovao, razrešila zagonetka. — Nema više života, mora se mreti!

Iđaše pognute glave i nevesela lica. Najedared sinu mu u glavi: to je ono! Počinje se... Zato li on ne može da se moli Bogu... Vidiš predskazivalo mu se!

Neka ga, dâko se opameti. Još mu ona vojačina i bes vri po glavi, ali će se umiriti, sigurno. Tako je mislio čiča Pera celoga proleća i uz to radio svoje poslove.

U glavi mu beše samo jedna jedina misao: — drenovak!... Kao munja jurnu on k palici, dokopa je u obe ruke, izdiže u vis i dreknu

I taman on poče da izdiže ruke, a palica fijuknu kroz vazduh i pršte na njegovoj glavi. Spasoje se prostre na zemlju kao pokošen, zadrhta jednom nogom i beše mrtav.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Samo se jedanput okrenuo u zgradi, jednim pogledom je razgledao i već mu sinula u glavi jedna zgodna misao: da povuče paralelu između norveških školskih zgrada i ove zgrade u kojoj on sad stoji, a u kojoj

I sada, kad sam vas onim u prvoj glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu

»Zar pevao?! E bome ti ja, moj pojkane, ne zapeva’, pa sve da na glavi dubiš! Moj je poziv mnogo svetiji, a ne da mu se tu derem!

— I u ovoj će glavi biti bar jedan dopis. Čim se sutra probudi Sreta, diže se i otide u mehanu, onu već dobro poznatu poštovanim

— E, divota — veli mu — ja se nikad ne bi’ tome dosetio. — Hehe! — kucnu se ćir Đorđe kažiprstom po glavi — ti gospodin-učitelj znaš nauku, a ja pa praktiku. Ama što će mu pravim, ja sam pros’ mejandžija, a kmet nesam.

To je pitanje vremena. Sve, sve se izmenilo! A to je Sretina zasluga bila. GLAVA DESETA U ovoj će se glavi kao u nekoj panorami, još bolje, kao u kaleidoskopu nekom, ređati jedna za drugom slike iz sela koje je prenulo iz

Sem toga ovde je opisano i jedno slavlje narodno koje je nastalo posle sloma Milosavljeva. I u ovoj glavi ima parče dopisa.

Sreta nije, kao što je u ranijoj glavi spomenuto, sačekao svršetak veselja. Otišao je mnogo ranije kući. I dok je svet pio i veselio se, poslužavan novom

A to i jeste žalosno što naša srpska publika ništa ne zapamti što čita. E, dakle slušajte! U glavi sedmoj Sreta je bio napisao jedan dopis povodom dolaska kapetanova i gozbe kod čiča-Milisava.

jedared čak i vusekle (a to mu je i sam Mića priznao, ali je obećao da će ih zapamtiti samo dok mu jedared prenoće u glavi) — batali imena i razreši Miću, zadovoljivši se i tim što je ovaj lepo zapamtio i umeo da izgovori »Braziliju i

A divno je izgledao Mića u svom stajaćem ruhu! Na glavi mu šajkača nakrivo, na nogama čizme sa borama »na harmoniku«, oko vrata neki »gasluk« što ga je iz vojske još doneo.

U devetnaestoj i dvadesetoj glavi čitali bi jedan dopis duži nego svi dosadanji, u kome je Sreten (pod psevdonimom Stari konvetovac) potanko opisao ovu

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi, Pomilovao bolesnog dečaka po glavi.

Sa šeširom na glavi, uzanim kao približeni dlanovi, Žmirka, očima i naočarima, Kao da drži govor sav se ukrutio... — Da mi je znati

Pa se baca u zagrljaj Savi, Moravi I na glavi pokrivalo tad zaboravi ... U babe je povezača krasna, prikladna, I zato se ne odvaja od nje nikada ...

” Finijih ženskih odela? Svašta li u glavi nastane! To nisu odela, nego haljine, i ne fine, nego tanane... Među dvema istovremenim radnjama: a-ja-ja-ja!

U toj prošlosti većina naroda Nije imala ni zahoda. A i sam Vožd je — o yes, o yes! — Na glavi nosio turski fes, Pa se ne treba čuditi što mu praunuk U tuđinu ode na kuluk!

Mogao bi pobeći, ali ga nešto Iznutra, u samoj utrobi koči. Na kakvom to se našao dnu? U glavi mu se lude misli zameću... Sve je neverovatno, kao u snu U kojem ne vladamo svojom pameću!

POJAVA DžAMBASA A vakum Pantić, krut od nesreće Ko maketa na proslavi Prvog maja, Po glavi žalosne misli premeće, Vezuje, spaja i prekraja: „Ko samo smisli ovo umeće? Muci mojoj hoće li biti kraja?

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Oči se jako uvećaju, postanu dva puta veće no pre toga, više su izbuljene i daju izgled kao da se nalaze na glavi više bočno. Kosti postaju elastičnije i bogatije vodom, kao što je slučaj i sa drugim morskim ribama.

Rakić, Milan - PESME

Jedanput srce na laskanje prista No više neće. Gledaj, sunce greje I krivudava reka pod njim blista Ko oreol na glavi starog Hrista. O gledaj polja i planine modre, Ko romeže se, ko iz sna se bude, Kad zrak sunčani kroz oblake prodre.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Da, viteza sustopice tragičeski konac prati: tvojoj glavi bi suđeno za v'jenac se svoj prodati! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pa pogini u ono gospodstvo, spušti kule, a obrivi brke, a pospi se po glavi pepelom, a brnjice kâ žene u uši. Kako tridest napuni godinah, svaki dođe kao babetina, od bruke se gledati ne

Fatimu će Suljo držati kako oči svoje u glavi. Fatima je strukom divota, oči su joj dvije zvijezde, lice joj je jutro rumeno, pod vijencem gori Danica; usta su

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jednako gura čas na levu čas na desnu stranu svoju ovlaš povezanu kratku kosu na glavi. Čas pođe lako, umori se. Jedva vuče na bosim nogama one spečene papuče, čas ih izuje, uzme u ruke i potrči.

U kujni je već Magda radila. Palila je oganj na ognjištu i raspremala onu veliku korpu što je na glavi donela, sa puno ostataka od pite i jela, što se nije moglo da razda, a još više | od drugih pita i jela, što su

— De, šta ti je? I, što nikada, pomilovao je po njenoj uskoj, gotovo sedoj glavi. | Nju to još više potrese: — Oh, ne mogu, bre, Marko!

oni udarci tokmaka na vratima od Ciganki, koje su, poslužujući, svaki čas izlazile i ulazile, kao maljevi je lupaju po glavi i u mozgu joj ostaju. A pesma, zvuk tasova sve jači, sve bešnji.

On kao da oseti kako Sofkin poljubac zapahuje na kupanje, i, sav srećan, ostade držeći ruku na njenoj glavi, kosi. Sofka, osećajući vrelinu i težinu njegove ruke po svojoj kosi, poče da se ugiba, dok je on drugom rukom zavlačio

— A eto i tvoja glava! — I od besa, pića, udarajući se po glavi i vratu, zaždio bi onda čak do kapije, da bi se isto tako opet otuda vratio, još jače, bešnje psujući toga Ahmeta,

Pandurović, Sima - PESME

Nas će tući oganj, snegovi i kiše. Otadžbini svojoj u prolećne dane Doći ćemo s vencem pobede na glavi, Ili nikad više, ili nikad više! Vrâne, našoj majci da idemo javi.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Konte Pjero B., sa vlasuljom na glavi, sa otegnutim bijelim čarapicama do koljena i zagrnut tabarom „a la veneziana“, nabadaše nesigurno svojim tankim

Soldat se snebio od čuda, pa se povuče u nugao i pokri kabanicom po glavi. Serdar pošto cijeliva dijete i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima

A i vrele mora da su, kad glavi što ih zaprema, ne smeta planinska studen od koje kamen puca! Veliki zore osvitak, zabliješti starčeve oči.

odjeven; na nogu uske lače a na grudima prsluk od crne kadife izvezen po okrajcima; oko vrata mrežasta ogrlica; na glavi mu plosna kapica od crne svile.

Vojnici oko njega — u modrim gaćama i crnim japundžetima a na glavi visoke klinaste kape — igrahu čudne igre i pjevahu nepoznate mu pjesme.

Cijev od duge puške odigla mu nekakvu suru kabanicu. Oko fesa obavio čalmu, lijepo se vidi kako mu kita na glavi vije. Za ovijem ukazaše se još dvojica. Iđahu razdaleko jedan od drugoga.

zemlju i kao da im dokaže da im nije zlurad turi pušku daleko a hrtu naredi da leže kraj njega, te ga poče milovati po glavi. „Što će vam gnijezdo, kažite mi, pa ću vam ga ja odmah snimiti?

Ne moga. dijete planu, pa će bratu: „Udri ti mene slobodno po glavi, po trbuhu, po očima ako ćeš — ti mene, a ja ću tebe samo bosti! Udri!

Vladika se bješe već odmakao i onaj čovjek za njim. Đakon skide kapu, pročeša se po glavi, zatabanja nogama, napući usta, pa uzdahnuvši duboko otište se i on k njima.

Sutra neka staroga nestane, kako će me gledati brastvenici...“ Te i slične crne misli gomilahu se u njegovoj glavi, odmah s početka, jer bješe take naravi da prelazi s krajnosti u drugu.

„Tata! šta ti treba?“ pridade ona. „Čuješ đavola!“ reče serdar u sebi, češkajući se po glavi. „I ne pade mi na um da bi ona mogla biti tu blizu! Sreća da se Joka ne probudi, e bi ova čula sve!

pase; a i čobani ne trče goloruci, niti se kupe u gomile, e ćeš ih vidjeti raštrkane, gdje stoje dupke, sa strukom na glavi, a ispod struka vire u crninu gdje se na nebu ukaže, kao da nagađaju hoće li se izjaloviti, ja će iz nje snijeg

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

i najviše se odnose na čoveka u vezi sa njegovim telom i delovima njegova tela (Izgubiti glavu, Čuvati kao oči u glavi, Ima više dugova nego kose na glavi, Vući koga za nos, Skrhati kome vrat itd.).

u vezi sa njegovim telom i delovima njegova tela (Izgubiti glavu, Čuvati kao oči u glavi, Ima više dugova nego kose na glavi, Vući koga za nos, Skrhati kome vrat itd.).

Uzdiše kao siroče na daći. Hladan kao bogojavljenska testija. Hladan kao stena. Čist kao sunce. Čuva ga kao oči u glavi. Šuti kao mramor. B) SUPROTNA Batli kô bjeli zec. Bijeli se kao tava na snijegu. Boji ga se kao vrana skeledžije.

Već ako se prevari, pa rekne istinu. Više bi popio nego bi biskup blagoslovio. Više ima duga, nego vlasi na glavi. Gazda praznih jama. Da ga zemlja ne vuče, poleteo bi. Da ga objese, doneo bi kući vješala.

Dohvatio bi s neba tarane. Žedna bi te preko vode preveo. Zavadio bi dva oka u glavi. Zavezana vreća. Zna đavola na ledu potkopati. Zna šta je car večerao. I kamen bi rječma podigao.

Nakratko (nakrivo) nasađen. Nakitio se bez cvijeća — (tj. opio se). Napravio mu vrag vršaj na glavi — (tj. oćelavio). Na ranu bi ga privio. Ne bi ga nadlajalo sto pasa. Ne bi đavolu dao nož da se zakolje.

Ne vjeruje ni svojim očima. Nema na njemu valjane ni dlake. Nema ni dve vijuge u glavi. Nema pameti ni koliko pače. Nema četvrte daske u glavi. Ne staje on na trulu dasku. Ni vratiša, ni platiša.

Nema na njemu valjane ni dlake. Nema ni dve vijuge u glavi. Nema pameti ni koliko pače. Nema četvrte daske u glavi. Ne staje on na trulu dasku. Ni vratiša, ni platiša. Nijesu mu sve koze kod kuće (na broju).

Ni vratiša, ni platiša. Nijesu mu sve koze kod kuće (na broju). Njegovo svako jaje dvožuče. Obosio po glavi (oćelavio). Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače. Od tog bora ne otpada smola.

— Ljudi se ne mere peđu no pameću. — Pamet je starija od knjige. — Pamet — sermije. — Nije pamet u godinama, nego u glavi. — Ko nema u glavi, ima u nogama. — Prazan klas se u vis diže, a pun k zemlji savija.

— Pamet je starija od knjige. — Pamet — sermije. — Nije pamet u godinama, nego u glavi. — Ko nema u glavi, ima u nogama. — Prazan klas se u vis diže, a pun k zemlji savija. — Bolje slep očima, nego slep pameću.

— Dok se starješina osvijesti, kući se zanesvijesti. — S glave riba smrdi. — Starije jutro od večera. — Teško glavi kad rep zapovjeda. — Ko za repom pođe, taj u trnje dođe. — Gdje nema mačke miši gospodare.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

157. Šta je tvrđe od čelika. 158. Šta je u kući novo netesano. 159. Šta kapu na glavi drži. 160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162.

61. Prsten na prstu. 62. Đetao i crv; tičje gnijezdo i zmija. 63. Čele. 64. Češalj i uš. 65. Jaje. 66. Kosa na glavi. 67. Brada, usta, nos, oči, kosa i češalj. 68. Krevet. 69. Pijevac. 70. Konj. 71. Luk. 72. Čela. 73. Puška. 74.

Kad sjutradan svane, a to imaš šta viđeti: mi svi u jednoj ljudskoj glavi koja stajaše između nekakijeh vinograda. Dok se mi tome još čuđasmo i konje tovarasmo, ne lezi vraže!

Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kćer, koju je u kafezu hranio i čuvao kao oči u glavi. Kad đevojka odraste, jedno veče zamoli se ocu svome da joj dopusti da iziđe s braćom malo pred dvor u šetnju, i otac

” Ali među psima bijaše jedan matori pas koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to!

Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: „Tamo njima to i to! dok su još ova dva zuba meni u glavi, ne ćete vi učiniti štete mome gospodaru.” A to gazda sve sluša i razume što oni govore.

Starac zapahnu njega duhom, te u oni čas steče krila, rep i male roščiće na glavi, i dade mu jedan štap dvorogi, crljen kao vatra, govoreći mu: „Evo ti ovi štap, kad ti gođ bude potreba od novaca, njime

prepade se i hoćaše natrag da bježi, no ga dočeka nekakav čoek vas u krvave haljine obučen, krilat i s jednijem okom u glavi, koji zavika: „Stan'! kuda ćeš? natrag! jere si poginuo.

One druge dvije sestre pošto viđeše da im se sestra najmlađa vjeri preko njih živijeh i starijih, počnu joj o glavi raditi i domišljati se kako će je obestrviti, i dogovore se te dozovu jednu vješticu, babu iz sela, koja je znala

jer ako progovoriš zatraviće te i pretvoriće te u ribu ili u što drugo pak će te izjesti; a ako reče da je pobišteš po glavi, obišti je, pa prebirajući njezine kose gledaj naći ćeš jednu dlaku crljenu kao krv, istrgni je i bježi natrag, pa ako

On premećući dlake po glavi kao da je bište, jedva nađe onu dlaku crljenu, pa je odvoji od druge kose, izguli je, đipi joj sa skuta pa bježi natrag

dogodilo doklen se on s vojske vrati; i ona mu se kučka zakune i obeća da će je ljubiti i čuvati kao svoje dva oka u glavi.

Sveti Sava - SABRANA DELA

otaca rekao, jer reče: „Ako oni koji o vama brinu i reč žele da polože, kako mi da se u svemu ne pokoravamo i kao glavi ostali delovi poslušamo i poslužimo?

(Mt. 20, 28; Mk. 10, 45) Gledajte, braćo moja, koje vi delo obavljate, vidite kome upodobljavate se, vidite da glavi svakog dobra sa ljubavlju prilazite! Zašto, dakle, patite i tugujete što ste od bogosluženja izostali?

Zbog čega riznicu ovih svih dobara ostavljate, glavi i ka nižem i ka jednoj tekovini trčite? Treba, dakle, oni koji su glavi tako prispeli da budu veseli i čvrsti i sve da

Zbog čega riznicu ovih svih dobara ostavljate, glavi i ka nižem i ka jednoj tekovini trčite? Treba, dakle, oni koji su glavi tako prispeli da budu veseli i čvrsti i sve da čine da od nje ne otpadnu. „Bojimo se zbog izostanka od pravila!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

SKITNICA: Nisam pred njom stajo više od sekund. Al dok sam Stajo, sve se objasnilo! Gledam je, gledam, a u glavi sve dolazi na svoje mesto! Ko da sam pred Vukosavu stao, istu istacku!

Sve ti to s njega nestalo, kao sprano! Skinulo se prekonoć, ko da mu bilo nacrtano na glavi! Ja sam se baš i čudila, evo Cmilje! CMILjA: Čudo, života mi! JAGODA: Kako to — nestalo?

(Ruku podruku, ispod kišobrana, izlaze sa scene. Ostao je samo Prosjak koji, s vrećom na glavi, čuči kraj nekog groba. Oprezno izlaze Manojlo i Tanasko, s puškama na gotovs.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

hristijanska, videći poglavari, koliko mirski toliko i crkovni, da množestvo ovi[h] samaca, živeći svaki o svojoj glavi, ne čine nikakvo dobro, no smuštenija, bune i kavge, sterali su i[h] u manastire i ubedili da i oni između sebe u

Između sviju nji[h] najbolje sam upazio jednoga koji u sredi sviju seđaše. Brada mu pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oči pune

bi me žalio, kazujući mi da je i sam u mladosti tako prelašten i obezumljen bio kao ja, no, druge godine druga pamet u glavi. Ispočetka sam mislio da oni sve to iz zavisti rade; ne budući sveti, ne bi radi ni da se ko drugi posveti.

prošla su ona glupa i slepa vremena kad se je među nami govorilo: „Bolje je šest vranaca u karuca nego šest škola u glavi.” Sad se je vreme preokrenulo.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Brzokusa, a Kušmelj bio starješina u bratstvu, mi ćemo o njemu, i njegovoj porodici progovoriti napose, u ovoj drugoj glavi.

Jozici je bilo već trinaest godina, a glava mu ne bješe veća od dobre kruške, a prema glavi sve ostalo, tijelo i trbuh mu utonuo pri rtenjači, ele, šaka jada, sašta ga i prozvaše Čmanjkom...

Sejiz unese bisage, a Bakonja sedlo. — Ne znam šta ću! — reče Kušmelj češkajući se po glavi. — Hoćeš li da zakoljem jednu kokošicu? — Bog s tobom! — odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak...

Zatijem izvadi desetak jaja, jedan sirac, prijesnu pogaču, viljušku, nož i čašu. Kušmelj, češkajući se jednako po glavi, biće mislio: „Lako je tako postiti!“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao...

slavni, virni i mirni, kâ što si nosija, posija, prosija, raznosija, dolika do vode, gorika do brda, dakle, u glavi čuješ, a u ušima vidiš, a pod petama je lako onome ko je obuven, a u duši ko je križom umijen.

Fratar ih pričeka, pa i kola stadoše pored njega. Na prednjem mjestu sjedijaše čovjek sa fesom na glavi, koji lijepo pozdravi: „Valjen Isus!

S desne bješe starac sijede brade do pasa, a na glavi mu njekaka kapa kao golema pečurka. S lijeve čačurak njeki, suh, ispijen, a na kukastu mu nosu stakleni prozorci.

i baci je nada se, te sleti tica i poče trčati nezgrapnijem dugim nogama, a kako trči, povija joj se tanki vrat i na glavi mala perjanica. Od njekuda pritrčaše k njoj njekakve sive i kusaste kokoši, koje činjahu: gr-grgr-gr. Bakonja uđe u kujinu.

On nagnu čašom, ali poslije jednoga gutljaja lice mu se zgrči i oči mu zasuziše, te zamanu čašom i udari njom po glavi varalicu. Ona dvojica skočiše na Bakonju, ali snažni Kušmeljić zalijepi šakom jednoga i drugoga u tinji čas.

— A meni je baš za misâ šta je sa siromajom! — Ne triba mu se bojati glavi, duovnici — veli kovač. — Bukar je strašljiv kâ koza, pa se pripa, pa se zabija nigdi u rakitama, a izmiliće kad

— Pet godina, veliš! Ja bi prista i na deset za meneka. Ja ne znam šta će s menom biti! — Ne bojim ti se ja glavi, Brne! — reče mu Vrtirep. — Nisi ti primeka srca, iako nisi zâ čovik! Nego čuvaj se, da ti... krk!...

— Ti da mi se tu razmećeš, kâ da si mi ti niki gospodin, a ne naš izmećar! Mrš, s očiju mi! Naćvar udari Bakonju po glavi. Poslije večere zavrže se živ razgovor između fratara i lacmana.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

SKROVITO MESTO Tražio sam skrovito mesto što mi se u snu javi Po udaljenim gradovima, u jednoj senci, u glavi. Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi. Vikao sam: lupao je glas o stabla i padao po travi.

NOĆ JE DUGA Noć je duga: o ja sam pod ljuskom. Tesni mi zidovi uži nego pluća. U glavi mi gori ludi tovar pruća Što se bolno grči za kišom i pljuskom. Postajem pustinja bez hlada i hrane.

NA TLE SAD JABUKA PADE Na tle sad jabuka pade. Zalud je tražiš po travi. Ona je u tvojoj glavi: Uz druge stvari već stade. Niko je video nije.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Tebi kao milo što meni noćas propustiše glavu? — Niko nije ni pretio tvojoj glavi. Ja i ti smo vršnjaci. Zajedno smo odrasli i vojsku služili. Zajedno ratovali. — Ne laži. Mene ni otac ne žali.

Vukašin će pojesti moje imanje. Poješće me. I grob. I on... Zbog tebe! — udarao je pesnicom po glavi, leđima, svuda, sve nemilosrdnije, jer spazi da joj je pri svetlosti žara iz peći lice lepo, i zato što se ne brani,

Stid joj se razgore u glavi i na licu. Prošlost, pogubljena i zaboravljena u poslovima, Visi sada sva pred njom, pohabana i u ritama, kao sirotinjsko

U otvorenim očima igraju plamenovi, izvijaju se, zapliću u gužvu i gore u praznoj, ogromnoj glavi. U ranu zoru Anđu popusti groznica. Dugo se mučila Dok je probudila Tolu da joj doda da podoji decu.

— reče prilazeći mu. — Božić je... Nije vam još položajnik došao — odgovori Tola bez kape na glavi ukleštenoj između kočeva. — E, Moj Tole... Brat Vukašin sahrani me dupke sto aršina pod zemljom.

trza konopac, da zvono smrska nebu zenicu pa da nikom ne kaže ko je zvonio na ratno stanje, bole ga ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao nebo, a strah vuče konopac plašeći se tišine, neko ga ščepa za ruke

zenicu pa da nikom ne kaže ko je zvonio na ratno stanje, bole ga ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao nebo, a strah vuče konopac plašeći se tišine, neko ga ščepa za ruke otimajući mu konopac, tučana maljica

stidi što pije, uze drugu čašu da što pre ugasi stid, da u slatkoj, vreloj rakiji podavi sve te crviće što gmižu po glavi, udaraju u zidove lobanje, teku po žilama. Samo, rakija nije dovoljno slatka. — Iko, hoću prsti da mi se lepe!

Ništa ne brine, pa spava. Rame joj je kao panj. Beli se u mraku. Gadno. Ceo naviljak kose ima na glavi. Čuma. Prava čuma! Ne diše, već izdimuje. Prejela se. Moje muke se najela.

Palanka, pa Beograd, pa Pariz, i opet Beograd... Rojevi brojeva kovitlali su se u otvorenim očima i glavi. Računu nije bilo kraja, nikako da sabere.

Počađavela kafana gnjura se u vrelu maglu umornog pijanstva, boli ga u stomaku, steže jednjak, i njiše mu se u glavi, glava se njiše od tavanice do poda, vala se po nagnutom kelneraju, peče se na furuni obešenoj o lampu, stolovi —

šubaru kao da ga miluje, zažele da sedne pored njega, da mu se požali, da mu kaže nešto i još nešto što joj se zaljulja u glavi i drhtavicom se sjuri niz nju, ne od zime, vide da je on odsutno gleda, daje ne vidi.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Sve mu se vrtelo u glavi od njihovih sitnih glasova. — Šta tražiš? — zamrsi mu se jedna od njih u kosu. »Baš da joj ne kažem!

Dečak okrete lice nebu i od silnoga sjaja, od neke prozračne tišine koja je kapala sa zvezda zavrte mu se u glavi. »Da ne sanjam?« pomisli, ali onaj glas se ponovo javi. — Oslobodi me, ali pazi da me ne pozlediš! Dečak zadrhta.

Polako, iz panjića poče da se pomala neko maleno biće. Bilo je jedva veće od grančice, a na glavi mu je umesto šeširića bila kapica žira. Dečaka naročito iznenaDi njegov blistavi pogled.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

što je nestao pre no što su vođi prvog ustanka, oboleli od vlasti i od zlosti, stali da rade jedan drugom o glavi, iako je u početku izgledalo da su složni koliko i hrabri a iznad svega da su odani jedan drugome.

nevolja najgora je bila ta što je među Srbima sasvim nestalo sloge i što su poglavari počeli jedan drugom da rade o glavi. Kada je Sinđelić odleteo u vazduh, o tome više nije bilo sumnje.

Na odrubljenoj glavi, pričalo se, očne su duplje bile prazne. Otada je postao gotovo bezbrižan: kao da je do kraja naslutio zašto se obreo,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Među cvećem lekovita bilja, Bilo stitka, ljubice, i krina, Odoljena, čubra, devesilja. Na glavi ti venac od pomenka, Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Oko srca stručak miloduva.

Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg - „Ah, babo, - babo, - kupi mi, - babo... Pečenja kupi jarećeg!

Pečenja kupi jarećeg!“ Sad se i babo češka po glavi, Gledajuć' dugo sinčića svog - „E ja sam vol'o sablje i koplja A sin mi jarca pečenog!“ Đ.

il' rađa? A uz nju se prikučila aždaha, Sedmoglavi zmaj, Na prvoj glavi glava mrtvačka, Iz vilica joj modri plam Polagano po crnom dimu liže K'o da nešto piše; u mlazovih pročitam

pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste; Zamirisa kosa, k'o zumbuli plavi; A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh, mojega mi dina!

I pred strahotom Božjeg viđenja, Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć' kosu, Grudi bijući... I krvav pogled k nebu šiljući, Sruši se, kleče: „Prokletstvo!“ reče...

Popa, Vasko - KORA

treba Za sobom vući MAGARAC Ponekad njače Okupa se u prašini Ponekad Onda ga primetiš Inače Vidiš mu samo uši Na glavi planete A njega nema SVINjA Tek kada je čula Besni nož u grlu Crvena zavesa Objasnila joj igru I bilo joj je žao Što se

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Smešljivi filozof!“, razvika se on. „Budala - ništa drugo! Nisam li ti, Hipokrate već govorio da u njegovoj glavi nije sve u redu?

Mladiću se zavrte u glavi. Uzvišena boginja, bogato odevena, u punoj ratnoj opremi, sa pozlaćenim šlemom i kopljem, pogleda ga, u svojoj

I najedanput sinu u njegovoj glavi silna misao: Ne obilazi Sunce oko Zemlje, već Zemlja oko Sunca. On ispita pomno to svoje heliocentrično stanovište da

On napominje, doduše, kao što smo već čuli, Aristarha na dva mesta svoga dela, ali u sedmoj glavi prve knjige, gde je reč o filozofima koji su smatrali nebeski svod za nepomičan, a Zemlju za pokretnu, ne napominje se

Arhimedes je problem poluge rešio u svojoj glavi davno pre no što je pročitao Aristotelov spis. Sada, kada se uverio da ga Aristoteles nije preduhitrio, odluči da

„More, mani se rukopisa, kad ti se radi o glavi! Tvoj život vredi više no ova hartija!“ „Varaš se, Diokle! Sada, kada su neprijatelji osvojili Sirakuzu, moj život

su bile bar tri puta veće od njegovih vlastitih troškova, kako sam to, prema onome što sam od Gerarda čuo, izračunao u glavi, no to sam prećutao. Onda mu rekoh: „Ne mogu da se odlučim na kupovinu, jer se ne razumem u tu robu“.

„Jesi li, Nikola, dobar katolik?“ „Jesam, prečasni oče!“ „Onda se ne zauzimaj za vaskresenije antike!“ U glavi Nikolinoj pomrsiše se misli i osećanja.

Jedno mesto u Sintaksi Ptolemajevoj privuklo je na sebe njegovu naročitu pažnju. U sedmoj glavi prve knjige svoga dela Ptolemajos obrazlaže osnovnu pretpostavku svoga sistema da se Zemlja ne kreće, a pri tome govori

savremeno odeven, u crnom odelu, sa kratkim čakširama, visokim čarapama, plitkim cipelama, sa trouglastim šeširom na glavi, a dugim štapom u ruci.

“ „Ne znam“. „Zato što mu kroz glavu nije sinula takva misao. A u vašoj glavi, gospodine Faradeju, ona je sevnula“.

A u vašoj glavi, gospodine Faradeju, ona je sevnula“. „Nisam“, reče on, smešeći se, „osetio u svojoj glavi nikakvo sevanje, pa ni grmljavinu. Ona misao izgledala mi je bliska, nametnuta sama od sebe“.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

On je sedeo prema meni, preplanula lica, ogrnut bluzom, sa prostom vojničkom šajkačom na glavi i Karađorđevom zvezdom na grudima, bez paletuška i ostalih oficirskih znakova.

Na redu je peti. Rasta malog, čupave i ulepljene kosurine na ogromnoj rohavoj glavi, kratkih i krivih nogu, kroz koje bi se, kad stoji u stavu „mirno“, bez muke provukao kakav debeljko da se ne očeše,

nožem, oštrim s obe strane i čuvanim u tajnom džepu koporana, prosjaka Jeremiju, zvanog „tobdžija“, koji mu je radio o glavi, i čija se creva prosuše po prljavom patosu čekaonice.

Eto, ti ništa ne osećaš. Mogu ti ova derlad skakati po glavi — ti ništa. Sutra da čuješ: pao Pariz — ništa; Nemci ušli u Petrograd — ništa; predala se sva vojska Bugarima, ti opet

desnom redu, kod srednjeg stuba, podnimljen na dugoj maljavoj i koščatoj ruci, leži na svom krevetu, više koga se prema glavi nalazi poličica sa puno staklarije, medikamenata i knjiga, profesor Ljubišić, bled, umnoga izraza, vrlo visokog čela i

Nešto zamršeno i teško vrtelo se po bolesnoj glavi i neizdržljivo raspinjalo mu i kidalo nerve, pa ga udaralo i seklo po slepim očima i mozgu.

usprotivio i jedno od njih snažno odgurnuo od sebe, pa ga je, posle toga, nešto masivno, teško i pljosnato lupilo po glavi te mu se u očima sve izokrenulo kad se spotakao i pao kolenima i vilicama na ploče.

— začuo se otud njegov preteći glas. „Smrt“, sevnula je kratka, užasna misao i Petronije Svilar, koga su tukli po glavi, grudima, trbuhu i kolenima nečim strašnim, tupim, onda obema pesnicama jednovremeno sa obe strane u vilice i slepe

sećanje da je istu onu reč čuo onda, kad se spuštao niz ove iste stepenice odakle ga je oborio strašan širok udar po glavi posle koga sve dosad nije mogao da upravlja po svojoj volji mislima i da ih vezuje. „Ali nije u tome stvar, nego zašto...

a on najpre urlikao od bola i kad su mu vezali kamen za mošnice, pustio strahovit krik i činilo se kao da su mu oči na glavi, a on potpuno sišao s uma. — Sve mi je jedno govoriti, ali šta?

Onda se sve zbrkalo oko njega i u glavi pa se izgubio bestraga nekud u snu... Ležao je tako na nekoj, uskoj, truloj daski i nad mračnom prazninom, a daska se

I tek se trgao kad ga teško nešto pritislo jako po prstima, glavi i stomaku i haos neki nastao. Goli oni ljudi, nemi, izbezumljeni, skupljenih pesnica, sa noktima u zubima, mračno su

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A onda, kad je bilo gotovo, neočekivano je podigla vjeđe s dugim tamnim trepavicama na ponikloj glavi i svega me okupala jednim pogledom. — Hvala, sestrice — zahvalio sam joj tiho, više za taj pogled nego za posluženje.

Mnogo sam puta imao prilike da prevrćem u glavi misao kako mnoge moje nedaće, i one famozne, „propuštene prigode”, koje se ne vraćaju, dugujem, bar djelomice, uprav

u sebi nosio, te zatekao kod žene ljubavnika, ona se razbjesnila kao furija, ružno ga izgrdila, tresnula ga dvaput po glavi otiračem za noge, i opet ga poslala da šeta. I on se uputio u to lutanje kome više neće biti kraja ni konca.

u riječ i jedno drugo nadglasavali, zasipali ga bokorima svog čavrljavog, razigranog optimizma, i u njegovoj lelujavoj glavi, koja se još pomalo zanosila, puna rekonvalescentske prorijetke praznine i omaglice, stvarali onaj poluugodni osjećaj

I s mnogo mojih rođenih suza, i s mnogo glađenja po glavi zbog tih suza. Jedna je mala anticipacija tog ganuća navirala u moje oči već u času kad sam to bakicu pitao, a od toga

” XLII Jednom sam se češkao po glavi, u nedoumici pred izborom: morao sam da se za neko vrijeme prihvatim kakvog zaposlenja.

da ćemo mi jednog dana gledati našeg Ivana gdje maršira u ko zna kakvoj uniformi, s ko zna kakvom smiješnom kapom na glavi, pod ukrštenim uprtačima, u žutim škriputavim čizmama.

— Pogađam nastavak: vi ćete na osnovu čitanja teksta sami sebi „u glavi” izrežirati predstavu. Zar ne? — Sasvim tako.

Zar mi i kad čitamo Ilijadu ili Anu Karenjinu takođe ne insceniramo čitani tekst sebi „u glavi”, jednako kao kad čitamo Šekspira ili Ibzena?

Svijet izgleda kao neki fantastični vašar, kao neki pijani tête masquée, u kome svak nosi na glavi jednu neodgovarajuću, apsurdnu smrt kao jednu ludu karnevalsku kapu. Ali ovdje smo jedine maškare bili mi.

Petar ih je slušao prelazeći omašnim dlanom po četvrtastoj ošišanoj glavi. Doveli su mu dječaka na previjanje rane. Prišuljao sam se na prozor kancelarije i kroz rešetke, virio unutra.

Ta je okolnost upućivala prije na grabežno umorstvo. Ali, s druge strane, priroda povrede na glavi kao da je više govorila za ozledu od automobilskog točka.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Na glavi je nosio dubok ves, nemarno zaturen k potiljku, te ga je crna duga kićanka bila po plećima. Bela konopljana košulja, izvez

šta će reći ča-Vujo?.. da mi je samo da prekoljem ovog kmeta zubima...« kao munje ređahu mu se misli u glavi, a desna mu ruka, ona što još ne beše jelek na njoj namešten, sama se povijaše iz ramena, i Đurici bi veoma po volji što

Samo mu beše jedna misao u glavi: »Da je samo da me niko ne vidi!...« I razumevajući pod tim »niko« svoje seljane, naročito mu se izdvajaše u pameti

Pogledavši na ulicu on se počeša po glavi, zevnu dobro i obrte se Radisavu, koji još stajaše pred vratima sa ulice. — Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima.

— Tako, sokole! Oružje ti je sad i otac i majka, pa treba da ga gledaš kao oko u glavi. — Kud ćemo sutra? — Čekaj, dok dođu i oni drugi, pa ću vam onda kazati.

U glavi mu nastupi neko bolno bunilo, zanos... ne vidi ništa i ne misli... Ruke su mu se grozničavo tresle, i on se bojao samo

Grudi mu se još silno nadimahu, i svaki mu mišić igraše i drhtaše od umora i uzbuđenja. U glavi mu beše takva zbrka, da se u njoj nijedna misao ne mogaše javiti, osim ovog opštega pitanja, koje sam sebi neprestano

— Idi, pročitaj mi onu hartiju za mene. Ćato ode pred vrata, počeša se po glavi i pročita glasno celu hartiju, pa se opet vrati natrag. — Pa kad mu to ističe rok? — zapita Đurica.

— Hoćeš da te molim — viknu Pantovac i opsova svetinju, pa zavitla nožem i udari ga po glavi. Pljusnu krv niz lice Đorđevo, a on istoga trenutka, kao zver, jurnu na zlikovca i udari ga nožem u rame.

Stanka ne pođe na njihov poziv, već leže i reče da će da spava. Stadoše da joj se roje misli u glavi... Tako misleći zagleda se u plavo nebo, po kome se nošahu nekoliko sivih oblaka.

— Majko, evo ti kćeri umesto mene... da nisi sama. Gledaj je kao oči u glavi, a ja ću se starati za sve što vam ustreba. Starica se odistine obradova.

Čim dođem do novaca, sve ću ti vratiti, a dok sam god živ, neće te zaboleti ni dlaka na glavi... — Koliko ti treba? — prekide ga Janko odsečno. — Pet stotina dukata. — Ništa ne možemo učiniti...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ali među psima bijaše jedan matori pas, koji samo još dva zuba imadijaše u glavi. Onaj motori pas stane govoriti kurjacima: — Tamo njima to i to!

Onaj motori pas stane govoriti kurjacima: — Tamo njima to i to! Dok su još ova dva zuba meni u glavi, nećete vi učiniti štete mome gospodaru. A to gazda sve sluša i razume što oni govore.

NI NA NEBU NI NA ZEMLjI Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu kćer, koju je u kafezu hranio i čuvao kao oči u glavi.

Stoga ti uzmi ova tri ključa od tri tajne sobe, pa ih čuvaj kô oči u glavi! Dok njih uzimadeš, neće ti ništa manjkati. Žena uzme ključeve, a vezir do nekoliko dana umre.

On joj pokaza sviralu, ali joj reče da joj ne da. Ona brže-bolje trže sviralu i ote mu je, te ga klepnu njome po glavi, da je odmah zaglavino i u nesvijest pao.

Ali eto i većega čuda: koliko god koje okusilo trešanja, onoliko mu izniklo rogova na glavi. Sad se car nađe na nevolji.

Sretno vam bilo! Onda vezirović dade carevoj kćeri onoliko jagoda koliko joj je bilo rogova na glavi, i vjenča se s njome. Ako su živi, lijepo im je i danas.

Čim stiže naš junak, poteže topuzom i udari junaka tri-četiri puta po glavi. Trže se delija, pa poče koriti devojku što ga je po glavi biskala te ga je razbudila, ali kad se uspravi, vide da ga

Trže se delija, pa poče koriti devojku što ga je po glavi biskala te ga je razbudila, ali kad se uspravi, vide da ga neko tuče po glavi.

pa poče koriti devojku što ga je po glavi biskala te ga je razbudila, ali kad se uspravi, vide da ga neko tuče po glavi. Skoči i pojuri junaka da ovaj nije znao gde da se sakrije.

ako progovoriš, zatraviće te i pretvoriće te u ribu ili u što drugo, pak će te izjesti; a ako reče da je pobišteš po glavi, obišti je, pa prebirajući njezine kose, gledaj naći ćeš jednu dlaku drljenu kao krv, istrgni je i bježi natrag, pa ako

On, premećući dlake po glavi kao da je bište, jedva nađe onu dlaku crljenu, pa je odvoji od druge kose, izguli je, đipi joj sa skuta, pa bježi

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tvoj kostim je bio lak k'o mesečina, Na tvom nežnom licu osmeh vedar, smeo, U bujnoj ti kosi spava pomrčina, A na glavi šešir pomodan i beo: Kraj mene, kroz graju Prošla si u sjaju. Pogledom te gledah za tebe umrlim. Ti si divna bila.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Odjednom su mi noge poletele u vazduh, istog trenutka blesnulo mi je u glavi, nervi su reagovali, mišići su se zgrčili. Okrenuo sam se za sto osamdeset stepeni i dočekao se na ruke.

Mučenje nastalo zbog zadržavanja daha postalo je neizdržljivo, zavrtelo mi se u glavi i počeo sam da tonem. U tom trenutku, kada je moja situacija izgledala potpuno beznadežnom, javio mi se jedan od onih

Počeo sam tako što sam prvo u svojoj glavi zamislio mašinu jednosmerne struje puštajući je da radi i menjajući tok struje u armaturi.

” Skot je nežno pogladio svoju bradu i zamišljenog pogleda, kao da nešto u glavi računa “ biće to velika gomila starog gvožđa“, rekao je i izašao bez reči.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ali kad sam se iskrcao, nestalo je moga straha. Sa žutim kožuhom na leđima, šubarom na glavi i šarenim torbama čvrsto stegnutim rukama, krenuo sam da tražim željezničku stanicu.

Moja zbunjenost i zaplašenost i crveni fes na mojoj glavi, mora da su privukli veliku pažnju, jer odjednom sam primetio da se oko mene okupila grupa dečaka raznih uzrasta i uz

U stvari, postali smo prijatelji. Kada sam se uputio nazad u Kasl Garden sa koketno nakrivljenim crvenim fesom na glavi, dečaci su me veselo pozdravili.

I kada sam posmatrao ove mladiće i devojke u Tvornici, u glavi mi tek sada sinuše Kristijanove reči da mlad čovek može svašta da nauči brzo i dobro ako želi da ima zaradu kolika mu

se smeškao i namigivao, stavljajući kažiprst na čelo, kao da je time hteo kazati koliko se pameti nalazi u praktičnoj glavi jednog dovitljivog starog ložača. Razumeo sam šta je mislio, ali da li sam se držao ove njegove opomene?

Moja prva pobeda na američkom tlu dobijena je tu, u Njujorku, kada sam se borio za svoje pravo da na svojoj glavi nosim svoj crveni fes.

Ali u glavi Maksvela oni su već bili fizičke veličine, sa određenim kvantitativnim odnosima prema drugim dobro poznatim fizičkim

Njegovo čelo bilo je ogromno, a mišićav vrat i ogromni grudni koš potpuno su odgovarali tako velikoj umnoj glavi. Ruke i noge bile su mu male i lepo uobličene, a usta odavala utisak dobre i plemenite duše.

Kada se završilo ovo naše putovanje po Švajcarskoj, imao sam u glavi razrađene sve detalje eksperimentalnog istraživanja, a moja dobra žena me nije čak ni mogla optužiti da sam bio duhovno

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Na prvi mah im se smuči, no što dulje buljahu uz vatru beše im ugodnije. Žena je vremešna, pristala. Na glavi joj kovrljak, obavijen maramom; na se je navukla haljinu, a preko nje sukneni sadžik. Muškić se tek zamomčio.

— Što će ti taj sir na glavi? — i pogleda na kovrljak. — Načnimo ga! — zanovetaše neki mladić što je do Cvete mamine kupio.

Bilo je umora i smeha, uzdisanja i pevanja. Cveta se veselila: „Ako ovako potraje, biće zarade!” — i već je u glavi sricala koliko će novaca doneti bolesnom čoveku.

Župan ustavi radnju. Oni se s društvom, zlovoljni,povratiše kući. . Te noći se mali Marko razbolio. Zavrtilo mu u glavi i gorio je. Nije se hteo pokriti, iako ga je majka neprestanice nutkala i mirila. Posle ga spopade bljuvatanje.

Znala je dobro koliko treba da plati za parobrod. Taman onoliko koliko je platila do amo. Lepo sve sračuna u glavi, pomažući se prstima. Zaludu, fali nešto, ako će i malo. Svejedno se smiri: mislila je da će se i s tim lako prevesti.

Gorko zarida: —Pero, hranitelju, kuda ode? — i prostre se po tlehu, bijući se šakama po glavi i prsima. I mali se Marko rasplače. Suseda Jurka nije mogla da izgovori ni cigle utešljive reči.

— zbori na svršetku, — sad taj skitač, zao čovjek, — i pokaza kretom glave na nj, — xohe da ga osveti, a bratu mi pri glavi bilo...Već molimo te kao boljega, otjeraj s radnje onu nalet, da ne bude zla.

Momče je bilo boso. U izderanoj gunjini i crno— gorskoj kapi na glavi. Bilo je kao poplašeno: nekako nemiono i ubojito pogleda ispod sebe.

Jedna stalna misao odmah na polasku zametnula joj se u glavi i prati je cijelim putem: volja da se podade drutome životu, dosada naslućenu, čim prvo stigne do namišljena mjesta.

i nanovo izišla, a da se ničega nije odvojito sjećala: sela i gradovi, polja i more, — sve se izjednačilo u njenoj glavi.

Njoj se vrti u glavi i čini joj se da prostor naglo, bježi u pravcu otkuda su otplovili. Onda zaboravlja sve i za čas ne čuje ništa do

u njegove obilate i duge ruke što živo veslaju prama kraju, i, iznebuha, sjetivši se bolje nečega što joj se otprvo po glavi vrzlo, pogleda u otvorenu pučinu.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

iz Apokalipse ili Otkrivenja: I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njenim, i na glavi joj venac od dvanaest zvezda. (Otkrivenje, 12.

o prenošenju iz onoga prvoga u ovu drugu: Otkrivenje (1) žena obučena u sunce (2) mesec pod nogama njenim (3) na glavi joj venac od dvanaest zvezda Narodna lirika (1) u sunce je obučena (2) mesecom se opasala (3) zvezdama se

znači da se ona nalazi iznad svega promenljivog, jer je ovozemaljski život promenljiv kao mesec; dvanaest zvezda na njenoj glavi znači dvanaest Izrailjevih plemena, posle kojih će doći dvanaest apostola (što je i znak sabornog jedinstva).

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

PERA: Video sam ga. ŽIVKA: Koga? PERA: Njega, gospodina. Video sam ga, otišao je u Dvor, ima cilinder na glavi. ŽIVKA (uzbuđeno): Da se niste prevarili? PERA: Ta kako bih se prevario! Video sam ga kô što vas sad vidim.

NINKOVIĆ: Zašto ne? ŽIVKA: Ama, nije bridž. Nisam to htela da kažem, nego mi se, pravo da vam kažem, uzmutilo u glavi pa već ne znam šta govorim! Ne ide to meni u glavu što vi kažete, pa eto ti!

ANKA (koketno): Jesam! ČEDA (izlazi. On je obukao crno svečano odelo, na rukama mu rukavice i na glavi cilinder). ANKA: Iju, a što ste se vi tako lepo obukli? ČEDA: Zbog vas, Anka. To je moje svadbeno odelo.

Ubio te bog da te ubije, pseto lajavo! Da nisi više pisnuo, ili ću te stolicom po glavi! ČEDA: A ja njemu kažem: „Znam, gospodine Ninkoviću, da ste joj pisali ljubavno pismo, čitao sam ga!

ŽIVKA: Zato... zato što je drugo! Pa i da nije, biće drugo! E, neće taj više biti moj zet pa da mu je kruna na glavi. Živi bili pa videli. DARA: Opet vi! ŽIVKA: Opet, dabome, nego valjda da ga gledam i dalje u kući.

'Ajde svaka na svoje mesto, pa kad izađete na ulicu, a vi se čupajte sve dok vam traju dlake na glavi. (Ove odlaze i sedaju.) A ti, Živka, oprosti. Ovo je, znaš, onako, malo familijarno objašnjenje.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i kao kazna, a ni greh nije daleko od njenoga lika: povremeno ju je kao mogućnost zanosio i iskušavao (recimo u IV glavi isprobavanje, pa brzo odustajanje da se poda mutavom Vanku), da bi je kasnije, kao već udatu i upropašćenu ženu, povukao

Tako, recimo, kada efendi Mita u XI glavi naređuje da počne spremanje za svadbu, izgovara i ovu zapovest: „- [. . . ] A vi sada, tamo po kući, spremajte i

A to je za tumačenje, pa i vrednovanje Stankovićeve sintakse, mislimo, od osobitog značaja. U V glavi jedan sporedniji lik, služavka Magda, dobio je prilično mnogo mesta.

89 Tako se u H glavi junakinji ne saopštava neposredno da je isprošena, nego se od nje zahteva da privremeno napusti kuću, a učinjeno je to

O zgusnuto napisanim prizorima u hamamu, u XV glavi, obično se govori kao o vanredno čulnim, sa obnaženim telima sramežljivih devojaka i raspomamljenih mladih žena.

95 Sa otupelim čulima i rasejanim pogledom, junakinja se u XVI glavi mirno vraća iz hamama sve dok joj u vidno polje ne dođe kuća.

U rečenici koja neposredno prethodi citiranome mestu, a koja je poslednja u VIII glavi, on nas upozorava da je Sofka otišla ranije na spavanje zato „što će morati sutra, pošto će joj mati biti neispavana,

108 Novi lik koji u VIII glavi ulazi u roman, gazda Marko, ne razgovara s junakinjom; jedino što joj je pri ljubljenju ruke kazao: „Živa bila, kćeri!

U V glavi - kompoziciono važnoj, jer od nje počinje najava očevog dolaska iz Turske i time najava udaje - junakinju često zatičemo

drugi put se prikazuje predvečernja vreva na ulici, na pazarni dan; treći put, opet, vidimo Magdu kako s korpom na glavi nestrpljivo čeka ispred kapije; četvrti put ulicom žene odlaze na groblje - i svaki se put Sofka popne na sprat da to

Ali tako mora izgledati Sofki zato što gleda odozgo, sa prozora gornjeg sprata: od korpe i peškira koji su na glavi, sama se glava uopšte ne vidi. Užurbana, nestrpljiva Magda dobila je time malčice smešan izgled.

I zaista, kada u Nečistoj krvi, u VI glavi, opisuje izgled gostinske sobe u blago i svečano uskršnje jutro, Borisav Stanković tačno tako prikazuje prostorne

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Prota mu dodao još jednom krst na celivanje, poljubio ga u čelo, naredio mu da klekne, pokrio ga po glavi epitrahiljem, spustio na njega ruku i da, valjda, blagosilja, i da mu kako ne bi utekao. Pa pozvao kneza da on otpočne.

No baš u tom trenutku kao besan skoči na noge Selman Čibuković, istrže od pevača gusle n krvnički ga lupi njima po glavi: — Ah, vlaška svinjo, još ima na zemlji Turčina! — uzviknu on, pa se maši za pojas. — Nema, valaa, ne!

Na glavi imaše izbledeli fes i oko njega uvijenu prtenu čalmu, od koje oduži, resasti i malo izvezen kraj visaše mu niz leđa.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Sad još jači glasi Sa visina plavih: „Pospite se, jadni, Svi kol’ko vas ima, Pepelom po glavi.“ — — — — — — — — — I mi se posusmo Pepelom po glavi... I sunce ožive, Sanak se raspudi, I Bog se pojavi.

“ — — — — — — — — — I mi se posusmo Pepelom po glavi... I sunce ožive, Sanak se raspudi, I Bog se pojavi. »Javor« 1890. KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK...

On je čovek srećan, Uvek slatko spava, — Ali meni danas Nešto buči glava. Sve mi je u glavi Krčmarica Lela, Oka vatrenoga, Čela nevesela.

Sve mi je u glavi Krčmarica Lela, Oka vatrenoga, Čela nevesela. Sve mi se po glavi Vrze i krstari Krčmarica mlada I njen vojno stari. »Javor« 1886. ČUDNOVATO!

ONOM SLONU U BEČKOM POZORIŠTU koga je Švaba naučio da stoji na glavi Video sam i to čudo, Baš dole, s partera, Kako možeš izigrati Najvećega zvera.

Šta će sada? Sad će valjda Da se slonski javi. A on, šuviks, repom u vis Pa stoji na glavi. „Fora! Fora! Bravo, slone!“ Hvala milom Dabi! Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi?

Glava desno, a kapa se Levo ’eri: Kapa hoće da se glavi Ne zameri. Glava levo, kapa desno Zavitla se. Nije kapa apa-drapa, Pazi na se.

Đuka, Šuka, Ćira, Spira Mogu stat’ na glavi — Bez poziva na pretplatu Lađa im se davi. Svaka pesma može biti Od pedeset grama — Ipak poziv na pretplatu

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam volju. FEMA: Eto ti, isti otac! Tako je i on imao to ludilo u glavi da radi, pa da radi. Niti mari kakve se aljine nose; niti kako se gospoda unterondluju.

Vidite ovaj zid? Tu ćemo poređati neke golišave ljude i frajle s razdrljenim grudima i s nekim klobucima na glavi, gde se na pauni voze. Kreveti moraju doći nasred sobe uspored, i to jedan za goste, a drugi za majstoricu. Ova polica.

) (Zavjesa pada.) DJEJSTVO III POZORIJE 1. FEMA (sasvim u cerveno obučena, sa šeširom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajući), SARA SARA: Madam de Mirič, vi ste se jako zamislili.

Miljković, Branko - PESME

Između dve gorke dubine jedna ptica. I rt dobre nade. O mrtav da sam. Al ne pomažu kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica.

i zid progovori. ODBRANA ZEMLjE U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako

sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek šuplja senka nestanak tela slavi Jedno je vreme u srcu drugo u glavi Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i što biti neće I da svet ovaj

nemaštine Čita led iz njenog uma Na način umiljat i strašan Dani su različiti al svetlost zore je ista Zagađena vatra u glavi, bivša reč Buduću zoru uči surovosti BUDUĆNOST VATRE Sakriću te u moju zimu Večito proleće zaleđena zoro Sunce je

miriše njegova senka njegovo ime Toliko proslavljeno u vazduhu Toliko traženo u rečnicima Taj iskren miris nežna magla u glavi Kaže da je osećanje sveta u jeziku Al nepokretna reč brzo iscrpe svoj smisao A cvet ustupi svoj nežni koren

METAFORE Dve reči tek da se kažu dodirnu se I ispare u nepoznato značenje Koje s njima nikakve veze nema Jer u glavi postoji jedna jedina reč A pesma se piše samo zato Da ta reč ne bi morala da se kaže Tako reči jedna drugu uče Tako

i reči nepokretne Hoće li se sresti u prezdraveloj rečenici Ili će ih usred pesme, nasred druma, Usred šume u tuđoj glavi zateći noć (Nož naježen u srcu Niz dve oštrice leva Nadošle slavuje nasilja i sunce bez svedoka) Reč po reč

Krakov, Stanislav - KRILA

Bilo je još suviše blisko. Još je osećao na licu otrti mlaz tuđe krvi. Onaj jauk mu je ostao u glavi. Pa ne samo taj prvi.

Svako kao da oseća topao dah konja za sobom, i čeka udar sablje po glavi. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Duško skoro lud od straha i umora ispenjao se najzad na kamenitu kosu.

nešto grmnu, i sruši ga na zemlju. Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega.

Poneko je od njih još sačuvao šlem na glavi, i devojčice su gledale u njima muškost i istoriju. Mršavi starac, Turčin, kome je generalski automobil odsekao nogu,

Huktao je, stenjao je dok mu jedna sonda prodiraše ranu, i jedne pincete čupahu kuršum iz razrezanog mesa. U glavi mu beše prvo strašno toplo, posle svest poče da se mrači, znojio se jako po čelu, ali se ipak nije onesvestio.

Tako je naredio novi komandant bataljona, Aleksa Ljubišić, major koji je voleo konjak i imao čvoruge po glavi. On je govorio da sve buntovnike treba postreljati. Kazimir je bio prva žrtva.

kolibi od oblica i granja stajao je buntovni grudobolnik, i rasejano slušao dugu optužbu, koju je major sa čvorugama na glavi čitao. Dok se tamo nizali dokazi, optuženi se ponekad osmehnuo i pogledao plavim, upalim očima najmlađeg sudiju.

Iveta je utrčala i obgrlila engleskoga kapetana. Duško se smeškao. Ivona, Iveta... sve se to mešalo po njegovoj glavi. — I njega, i njega, — vikao je Mitford. Mala nije oklevala.

Građani se oprezno sklanjali. Neko je zamahnuo čašom koja je prsla na ivici lože, a vraćeni komad obranio basistu po glavi. Nastala je strašna graja.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Njene tanke crne ruke, obnažene do ramena, nakićene purpurnim i plavim kolajnama, drže na glavi sudove od džinovskih tikava, kalbasa, žutih kao sunce.

I moj i Vuijeov boj, kao u kakvoj opereti, trče napred sa stvarima na glavi. Gazde šalupe, takođe, došle su da nam pomognu. Kad stižemo na obalu, moj boj je već u vodi ispod šalupe.

U trenutku kada udesim aparat da ih snimim, jedno treće lice, nago, sa evropskim šeširom na glavi pojavljuje se kraj njih. Odapinjem ipak.

Posle pola sata čekanja dođe, onom stazom preda mnom, prvi mladić. Prilazio je hitro, češući se jednom rukom po glavi, noseći u drugoj usko kratko veslo. Za njim dođe drugi i onda treći. Svaki je doneo veslo za sebe.

platnenih čakšira; njegova lanena košulja razdrljena je na grudima; na bosim nogama su urođeničke sandale, a kask na glavi verovatno da je još pre osamnaest godina, kada je polazio za Afriku, bio beo.

Takva otprilike misao mora jedanput sazreti u bivoljoj glavi bolesnikovoj, pa ma koliko ona bila lagana. Da mora sazreti, zna cela njegova porodica, a kako je ona prva na redu da

Kalbasi i zvečke obučene u masu đinđuva, „Veliki hipopotam“ pod maskom, ogrnut u plavu ponjavu, sa otrcanim perjem na glavi, sa slamnim resama oko bedara i na nogama.

Oko jedanaest ostavismo Švajcarca i pođosmo opet međ crnce. Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu.

kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju pozive crnih delija u plavim salopetima ili samo sa polucilindrom na glavi. Mnogi mladići igraju sami između sebe. Odjednom gužva (ko zna po koji put ovo veče).

Njena drugarica Jo, ne manje stara i sparušena, nosi na glavi nešto što liči na kalpak, i njena je uloga u igri da odgovori na svaki pokret prve igračice.

Zanimljivo je već i samo ići Afrikom i gledati stasita stvorenja kako žure sa svim svojim pokućstvom na glavi. Oni imaju nešto što grdno liči na našu kolevku; u to stane sva odeća, sve posuđe, sva živina, a ravnotežu toga na

Oni imaju nešto što grdno liči na našu kolevku; u to stane sva odeća, sve posuđe, sva živina, a ravnotežu toga na glavi ne mora čak ni ruka pridržavati.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: Hm!... Čuo je?... I ja sam slušô strašna nedela, Što ih je carski vezir činio. Na glavi mi se koža ježila, Pa i danas bih tvorca proklinjô: Zašto je čula dao čoveku I lepog vida crnu zenicu?

oroz na maloj pušci): Miči se otlen, ako si rad Da tuđe kule plamen podstaknut U vrelom čađu građe srušene Suludoj glavi ne spremi grob! Odalje, velim!... (Ćerim ustupa.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Aranđela (položaj na našoj granici na putu od Gramade Aleksincu) i da su se niške straže na Popovoj Glavi uzrujale i počinju bivati nemirne (a pre se ni žive nisu pokazivale iz svojih šančeva) — onda se gotovo sa sigurnošću

Krv i kosti, i raščupane utrobe, i rastrzani udovi, i odsečene glave, i opet krv i kosti, i neizmeran smrad. U glavi se muti, stomak se grčevito steže, povraćao bi od smrada, ti bi da bežiš, ali noga se ne miče, a iz tebe kao da te

Ideš napred, a u glavi ti se budi mutno saznanje da je ovo poslednji čas, sad je sve svršeno, sad više nema razmaka i odgađaja već moraš napred

Crnogorčevo lice opet dobi blag, osmenut izraz. — Lasno ću ja to! Pametnoj glavi i jedno oko dosta. — On se tužno osmenu polovinom usana.

mene, pobeže dva-tri koraka, prileže potrbuške na travu, jednu ruku diže kao da nekoga, ko leži pored njega, miluje po glavi i reče: — Ćuti, ćuti, Stojanko. Eto Turci u selo, da nas ne čuju. Ćuti...

a kadgod uprem pogled u tihu noć, čini mi se kao da mi otud iz mraka svetle ona dva sjajna oka maloga Stojana, a u glavi mi se ponavljaju ovi lepi stihovi iz Dragaševićevoga »HajdukVeljka«: Svi spavaju, i Srbi i Turci, Sve je nemo i ponoć

— Ali to je divno čudo! Ja prosto ne pojmim kako se tu u jednoj glavi, — Komarov se kucnu prstima po čelu, — mogu kod tih mladih zanesenjaka da smeste i postoje tako suprotne ideje: biti

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Na glavi ti venac od pomenka Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Povrh srca stručak miloduva. Začudih se,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Jedan od mojih vojnika dohvati se za glavu, šlem mu pade, on zari lice u zemlju, a prstima je kretao po glavi i razmazivao parče mozga... Vlajko uzdahnu. Obema rukama dohvati nogu da je pomeri, ali nije imao snage.

E, ne mogadoh više. — Napred! — doviknuo sam vojnicima i skočim. Kao da se sapletoh, a u glavi mi nešto pisnu. Hteo bih da ustanem, ali neki teret mi pao na noge. Ležim na leđima i nešto me guši. Napinjem se...

Obično je to činio kad je ljut. Nas trojica gledali smo ga oštro, jer se radilo o našoj glavi. Luka prekide ćutanje. — Sila boga ne moli... Da idemo. Komandant nas pogleda.

Dolina je plamsala od žege i silne jare. Polja su kao spržena. Oko mene lete rojevi muva. Šlem na glavi postao je vreo te sam ga skinuo, a glavu uvezao maramom.

Nosio je inače francusku uniformu, a sa bradom i bereom na glavi, onako crnpurast, ličio je potpuno na vojnika kolonijalnih francuskih trupa.

Ulazili su jedan za drugim vojnici popunjujućeg dela brdske baterije sa šlemovima na glavi i puškama o ramenu. Bilo ih je desetorica.

— reče mi Toma. Okrenuo sam se... Dve dame, u crnim pripijenim elegantnim kaputima... Pelc oko vrata i toke na glavi uokvirili su ljupka, nasmejana lica. Jedna je bila vižljastija. Toma mi na brzinu dobaci da je ona mlađa.

Vodite me sebi, vodite — ona zavuče ruku ispod moga šinjela i steže mi grudi. U mojoj glavi se mutilo. Obuhvatio sam to mlado telo, hteo da je ponesem, da je bezumno prigrlim... Ali, trgao sam se.

Moj ordonans je prišao da prihvati konja, i tada sam opet ugledao onoga sa džakom na glavi. Zašao sam mu za leđa, i osvetlio električnom lampom... Mali, šepav, sav srozan, trapuljao je za konjem držeći ga za rep.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Živopisci predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i prejasnu u licu, vjenac cvjeća na jej glavi, drži cvjeće k svojoj slavi. O zlatoje proleće!

Ni svjaščenih ščadit glavi, niže sjedin, niže slavi, molbi ne slišit, darov ne smotrit podajemih, no spešit na sud i odložit trud ves zemni.

Ali sade pođe sve tresak za treskom, Meni se na glavi diže kika breškom. Naposljedok vidjeh da nikogo nema, Son mja zovet spati, i oko mi drema.

Muza, I njoj blizo ubježište želiti bez trusa, Imenu će pjesan mojih razići se glasi, Čitaću se od množajih neg' na glavi vlasi...

POKLADNICA Gospoja Persida Nosi šteher lep, Kratkoga je vida Kad ogleda džep; U crkvu okleva I na peti zvon, U glavi joj seva Da je to bonton.

Hrami raskopani, Ni vo čto oltari Ot vragov mnje brani (Vsjak bo zrit na dari): Školi isprazdnjajut, Glavi otricajut Nauki polezni.

Ta dva mesta su sledeća: 1) st. 5 strofe II kod Orfelina glasi: venac z cveća na jej glavi; Vladisavljević je izostavio ono z; 2) st.

Pored košnice sedilo je takođe dete, Narodni list, a pored njega devojčica zvezdom na glavi ukrašena, kotarčicu cveća i Danicu zagrebačku u rukama imajući.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KATUNOVIĆ: Još crnje priče, još užasnije, Od kojih će se i nerazumu Kao od groma silnog smrvljenom U tupoj glavi mozak slediti JELISAVETA: O! o! o!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Svake večeri, otkad su nastale vrućine, do neko doba noći napasa Lujo svog Jablana. Pazi ga kao oči u glavi. Dva puta ga na nedelju soli. I užinu s njime polovi. Voli on Jablana — jer je Jablan najjači bak u cijeloj okolici.

Šjedi i ti, Džibiću, kad te već đavo donio. Šjedi, Džibiću, šjedi, mjesto se prošjelo pod tobom! Tvoj mi je đed o glavi radio, pa otac, pa svi tvoji, ali evo im!...

Obukô ćurčinu naizvrat, pa je sapô pod grlom pucetom kolik' najvećom kruškom mioljačom. Na glavi mu šubaretina, ima u njoj u duljinu, Bože me ne pokaraj, pô aršina.

Znam ja današnji red, znam. Istina Bog, mlogo sam se i promučio, dok sam to sve u glavi uredio i, rećemo kaz'ti, sredio...

“ „Kako ti ideš sudu?“ „Pa idem kô i ostali svijet, na dvije noge. „Dobro, kaže, ama jesi li ti sredio u glavi kako ćeš tog jolpaza tužiti?“ „Jesam. Tužiću ga što se dalje i teže more.“ „U koji misliš sud?

E, to sam ja 'nako svještio i u svojoj glavi, štono vi velite, proštudijerô. Nema vajde kriti, draga mi je i slatka, ali neki put ražljuti se, pa 'oće da me udavi.

Niks, ništa to ne pripoznajem! To se meni o glavi radi! A, niks. Sudac (umiruje ga): Ne boj se ti ništa. Nešto sam zaboravio, pa pitam gospodina...

REČNIK Agarjani — nevernici, naziv za Turke po jednom arapskom plamenu alabaš — šaren, po glavi pegav konj alal (halal) — blagoslov, oproštaj; sa srećom, blagosloveno (ti bilo) alaliti (halaliti) — blagosloviti,

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Sve se to, vidiš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bole, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim. (Odlazi desno.

G. Žika sedi za svojim stolom, bez kragne, raskopčana prsluka, i drži hladnu krpu na glavi. I MILISAV, ŽIKA, JOSA ŽIKA (ispija krčag vode, pa kad ga je ispio, dodaje ga Josi, koji stoji kraj stola): Na!

Jakšić, Đura - PESME

Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi od sveg: „Ah, babo, babo, kupi mi, babo, Pečenja kupi jarećeg...

“ Sad se i babo češe po glavi, Gledajuć dugo sinčića svog: — E, ja sam volô sablje i koplja, A sin mi jarca pečenog! 1872.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Raspasujući se, odahnuvši, kao otresavši se tereta, isprućivao bi se kod njih u postelji, navlačeći jorgan po glavi. I Mladen bi osetio čak i ovamo, ispod materine glave, pa čak i ispod svoje, očeve prste od ispružene ruke, kako i

Šarenili bi se oni i odsjajivali obasjani suncem. Utom bi njegovi prolazili čaršijom na groblje. Napred sluškinja, na glavi sa korpom koja se povijala pod teretom pita, jela.

niti klecnu od bola, već, sasvim kao da je to odavna trebalo tako da bude, nasmeja se i pomilova je po ovlaženoj glavi. — Pa tako, ludo! I ode.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Gorušica. G. seme (s peršunom i venjom) pije se od vodene bolesti (ŽSS, 308); takođe otklanja perut i kraste na glavi, i upotrebljuje se protiv bolova u krstima i grudima i protiv gube (GZM, 4, 144). GRAB Weіѕѕbuche (carpіnuѕ betuluѕ).

Nju jedu žene kad hoće da urede menstruaciju (ŽSS, 187). Naročito je lekovita g. koja je bila u glavi božićne pečenice (ŽSS, 169). Inače se g. rado nosi bolesnicima kao ponuda (npr. u nar. pesmi, BV, 7, 1892, 125).

Naš narod veruje da pod onom leskom na kojoj se nađe i. (što vrlo retko biva) ima guja s dragim kamenom na glavi, i drugo blago (Vuk, Rječn., ѕ. v.

Za zmije kažu da imaju nekakvu zlatnu j., koju čuvaju »kao oči u glavi«; nju zimi ližu, a leti se njom igraju. Ako ko pokuša da im je uzme, jure ga dok ga ne ubiju i j.

i bosiljku (SEZ, 19, 218). Prah pomešan s mlekom lek je za kraste na glavi (GZM, 4, 148). K. je i sastavni deo leka protiv sifilističkih bolesti (іbіdem).

i GZM 6, 370). S druge strane, na kojoj bi se l. našla imela, pod tom l. ima guja s dragim kamenom na glavi, ili drugo kakvo blago pored nje (Vuk, Rječn., ѕ. v. mela). Zmija koja stanuje pod l.

zemlje na glavi, krivo zakleo pri određivanju međe (SEZ, 64, 1951, 165). Vena ili kleka. Na Pešteri i Bihoru, uoči Petrovdana, kad

U predelu Janj ošišana kosa detinja stavlja se na d. da bi na glavi rasla čvrsta »k̓o drenovina« (GZM, n. s., 26, 1971, 43).

s., 15—16, 1961, 215). U Negotinskoj krajini obred venčanja završava se na taj način što mladoženja udara mladu po glavi j. grančicom (GEM, 33, 1970, 143). U okolini Bora pod j. kum stavlja mladi maramu na glavu (GEM, 38, 1975, 139).

orač se okupa i ne prilazi ženi, da bi pšenica bila čista, i obuče čisto belo odelo, da bi i zrno bilo belo, a na glavi nosi belu maramu, i preko bele marame preteruje volove s plugom (SEZ, 86, 95). Orač ne sme biti levak (SEZ, 58, 328).

To viđe mladi Milenko, Povadi nože od sa Da ud̓ri jelu po grani; Ne ud̓ri jelu po grani, Neg̓ mladu Janu po glavi«. I u tome je, svakako, jedan od uzroka što su primerci mnogih drveta poštovani kao sveti, pa i onda kad bi nestali:

Ćipiko, Ivo - Pauci

—A što ćeš ti, Vojkane? —Što i drugi ljudi, gospodaru. —Eno ti Vase. —Ali ja bih, — i počeša se po glavi, ja bih nešto i gotovih para, treba mi platiti porez, i za neke potrkušice. — Otkud sada gotovih para, bog s tobom?!

Podmirio bih sve: i travarinu i neke potrkušice, potrkušice što vi u vašem dućanu ne držite... Gazda časom u glavi sračuna. — Tada uzmi, brate, trideset kvarata kukuruza od mene, — veli mu, pa će ti taman onako po prilici zaleći.

—Potvrdio je glavom, — veli Krilo. —I čuo sam: „Radi” , — prihvati Ždrale. Pokriše bolesnika po glavi i s pomnjom skupiše kabanicu oko njega, pa se nadniješe nad vatru. — Još jednu čašu za dobra puta!

Za njima stiže i bilježnik i Petar. Bilježnik ljuti se što partiju morade prekinuti: još mu se karte po glavi vrzaju. U hitnji sluša pisara i gleda kako novac dijeli starcu i ženama. — Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi.

Dug je dan, stići će i kući. Sjeti se kobile: biće žedna. A sada mu je kobila draga kao oči u glavi: ždrijebna je. Nada se, ždrijebe će se u oca umetnuti, a otac je carski hat, najljući i najkršniji što može biti!

Cvijeta prihvatila se posla kao kad je cura bila, i da joj nije na glavi, mjesto curske kape, kovrljaka, ne bi niko posumnjao da je Radivojeva žena.

—Reci! —Ja joj napomenuh Radu... a ona se izdade i veli: „Volim mu kao očima u glavi... pa može što hoće”... — A mome gospodaru? — „Ne volim mu”, veli, „nije on za me”. — Što? — „Kuljav je”, — odgovori.

u biskupovu priliku na velikome otaru; u odbljesku voštanica, u išaranom, zlaćanom svetačnom odijelu, sa mitrom na glavi, — biskupova prilika čisto zadivi Radu, i prije no će biskup progovoriti, hvata ga jeza, kao da od nečega strahuje ...

Ilija poće popu Vrani i plati za vjenčanje Radino talijer i tri forinta globe; ravna tri forinta, ostade mu u glavi: jedan petokrunaš i suviše krunu. Ilija se primiri nakon toga.

Odvjetnik izvrši svoju prema Petrovoj želji, pa usred poljskih poslova dođe u selo rubač, s navaljenom na glavi carskom kapom do ušiju, i uze sobom jednoga rondara. Ljudi po guvnima vrhu, pa i Vojkana nađe gdje vrše.

A u varoš došao Jovica— tako su gazdu tada zvali i mnogi se toga svaju u uskim gaćama na kaiš i s crvenom kapom na glavi, čije duge kite po ušima ga bile; primio ga u dućansku službu gazda Stjepan, bogat trgovac.

osokolivši se, proslijedi: — Zar vi mislite da bi ovakva šuma bila da je nije branio otac i ja i gledali je kao oči u glavi? Bi, bilo bi ovdje golo kao i na dlanu, kao i na ostaloj šumi ....

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da li bih ponovo morao da te držim u glavi iz dana u dan, iz trenutka u trenutak, kroz beskrajno vreme koje mi stavljaš u izgled?

blagi momak, tako čedan i bezazlen, može odupreti titrajima ženske puti, zar mu se neće u jednom trenutku zavrteti u glavi od njezine blizine, mirisa nene kože, mekog maznog glasa, njenog daha i plamsaja u njenim očima?

Odjednom mi blesne u glavi misao da bih ipak bolje, lukavije, mudrije, veštije postupio ako se ne bih istrčavao, nego recimo ostao u jednoj

Posle samo jedne noći tu provedene čovek dobija vrtoglavicu, po glavi mu muljaju svakakve slike, ništa nije tako budalasto da ti se tada ne učini mogućim i ostvarljivim.

! Matija Stajao sam ove noći da ne bih zaspao. Hteo sam da još jednom vidim u glavi sve ono što se dogodilo. Izveli su mene, Doroteja i Dimitrija u dvorište.

Samo bolestan čovek može učiniti nešto tako naopako i nakaradno. Ko zna kakve su se lude misli splele u njegovoj glavi, i šta traži tamo u toj šugavoj rupi, tamo gde ljudi ni u najvećoj nuždi ne zalaze.

niti nekim iznenadnim buđenjem graditeljske žudnje koja ga je nagonila da smesta iskleše delo čiju je sliku već imao u glavi.

zar bi bio tako jasan, zar bi mu se inače tako jasno razbirale sve proklete čvorugice i žlebovi na sjajnoj ljuskastoj glavi i svaka pora na hrapavoj trbušini?

Ilić, Vojislav J. - PESME

odbora o svemu se stara, Jer je on određen da predstavlja cara: Imaće na grudma orden zlatnog runa, Ali mu na glavi neće biti kruna Nego, mesto krune, čakov ili kapa; Odbornici biće gomila satrapa.

Prvo, reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja Osvećena kruna ta? Drugo ćeš mi odmah reći, Za koliko mogu preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let?

Prvo reče: - Oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta? Drugo moram odmah reći, Za koliko može preći Ceo ovaj beli svet, Al' najkraći da je let?

Il' inače, biće zlo, Ja uzimljem blago svo. Prvo reci, oče sedi, Koliko ti vladar vredi, Kad na mojoj glavi sja, Osvećena kruna ta? „Kad je prodan neba dika, Za trideset srebrnika Naš pobožni, svetli car, Dvaesdevet vredi bar!

Jer pogled kad napred vrže, On vide krilato dete, pa, zbunjen kô selak pravi, Opipa kukove prvo, zatim se pipku po glavi I onda razvali usta.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

za suvladarku svoju sestru i suprugu Kleopatru, kao što je to zahtevao testamenat njegovog oca, nego joj je radio o glavi.

Kada se nebo zarumenilo, meni je svanulo u glavi da se pri našoj reformi radi u stvari o rešenju ovog zadatka: Valja ostvariti takav kalendar koji odgovara potpuno

Da li on ima i rep, to još nisam mogao da dokučim. I ja imam, verovatno, takvog spria u glavi, inače valjda ne bih bio profesor Univerziteta i član Akademije, a to dokazuje i ovaj događaj.

Meni nešto škljocnu u glavi, moj spri zalaja, skoči na plen i zgrabi ga za vrat. Upalio sam svetlost. Bilo je sat i po iza ponoći.

Ta zar ne piše u devetnaestoj glavi djela apostolskih: „A mnogi sabraše knjige i spališe ih pred svima; tako zdravo rastijaše i, nadvlađivaše riječ

Obojica ćute. Stariji okrenu svoje lice na levo. Ono je podbulo, oči vodnjikave; proređena kosa na glavi i bradi je plava, no prosedela, krajevi brkova otomboljeni duboko na dole, nos mu je unakažen.

Ta genijalna misao sinula je u njegovoj glavi, kako mi je sam pričao, još pre dvadeset godina, za vreme velike kuge. Ali, kada je onda izračunao koliko bi ta sila

Napred! - Šta je ovo? Meni huji oluja u glavi, krvne žile biju kao maljevi, nestaje mi daha. Vi bledite, draga prijateljice, noge Vam klecaju - klonuli ste sasvim...

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Živopisci predstavljaju u sadiku djevicu, nakićenu nam izdaju i prejasnu u licu, vjenac cvjeća na jej glavi, drži cvjeće k svojoj slavi. O zlatoje proleće!

Stanković, Borisav - TAŠANA

i čita nečujno. Potom uzima bosiljak i škropi vodom po sobi, oko sebe, a najviše po Tašaninoj glavi). (Usled svežine vode, Tašana se sasvim umiruje. Za vreme čitanja, Tašana, oslonjena na njegovu ruku, gotovo zaspi.

Ulazi Bekče u čohanim čakširama, džemadanu, sa svilenim pojasom; na glavi nabijena šajkača do očiju. Bos, razgolićenih grudi, uvek veseo i s pesmom. Stanin vršnjak.

Vi ste mi ovde domaćini. Pogle već koliki su! (Ljubi starijega po glavi): Pogle švrća moj koliki je! Pogle sin moj, pobratimče moje!...

KAFEDžIJA (obučen upola grčki upola cincarski, u anteriju, kratko džube, zasukanih rukava, na glavi veliki fes, sve prljavo, dronjavo): Tepaj se od tuka! Ne čukaj, da te ne čuknem sas nekoj čabrnjak. (Opet lupa.

Na prsima sahat sa lancem. Sa fesom na glavi. Vidi se da prilikom šišanja već brije vrat. SLUŠKINjA O, o! Pa ti baš pravi momak!

ne boj! Ne dam ja tebe! (Umiva ga po glavi): Kako mu biju žile! (Sluškinji): Idi gore i donesi mi kakav ubrus da mu vežem i stegnem čelo.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

” Majstor Kosta oseti da mu nešto raste iz srca. Sva ona maglovita znanja iz čitaonice pojaviše se u glavi. Pojmovi o onom tajanstvenom Sandžaku stadoše se brkati s trenutnim okolnostima. Ristana, to je naš svet, mučenik.

Kosa crna, zalizana, u tvrdu punđu stisnuta. Na glavi šeširić, ni muški ni ženski, siv i on, ni za ukras ni za zaštitu, još i sav izlomljen od vlage i sušenja.

Mi smo od dve matere deca, i ja sam od Julice skoro osamnaest godina starija. Julica je tanka kao senka; vuče na glavi grdnu crveno-zlatnu kosu; koža joj bela, i hladna kao u ribe.

— Šta si ono uradio? Šta ti imaš po tvojoj glavi da menjaš boju, i da šaraš točkove, i praviš od mene vašar? Šta ćutiš?...

Čuvao lepi svoj stas. Držao je mnogo do svog, odista, finog stasa, i do svoje bujne kose koja je prosto igrala mu na glavi pri hodu, a voleo je da hoda gologlav. Zbog tog stasa i te kose dešavale se sitnice koje su malo smetale biskupiji.

— Razan svet, što rekla protinica, pa mi u glavi neki put buči baš kao u mlinu. — Čovečnu svoju trpeljivost nije gospa Nola izgubila, ali je s humorom otišao dobar deo

Ah, ala me boli u potiljku i po temenu, kao da mi je sve u glavi u ranama... Napušta me valjda zdravlje... Te jeseni gospa Nola se razbolela.

— Nano, evo vidite da nije istina da se ljutite. — Gospa Nola ga pomilova po sagnutoj glavi, i namesti razdeljak. — A šta je bilo s kartanjem, Srbo? Slavna zabava!

Da bude pošten, dosta mu je i jedno oko... Moja pomajka kaže: Mudroj glavi dosta i jedno oko; a ja onda kao velim: i poštenoj glavi dosta jedno oko.

Moja pomajka kaže: Mudroj glavi dosta i jedno oko; a ja onda kao velim: i poštenoj glavi dosta jedno oko. — Nastas se smeje u sebi: — Progledaće gazda Mojsilo; kažu, već nazire.

Pogrešila sam mnogo, ali u dobroj nameri. Šta ćete, nisu sve pameti ni u jednoj glavi, pa ni u mojoj. Sad mi ostaje da popravljam što sam pokvarila. — Palanka je utihla. Nekako neobično brzo i temeljno.

Sebična nisam; jedan Bog zna da nisam. Imanje ovo čuvam kao oči u glavi, a poješće ga 'ala i vrana; ja sam se na njemu samo hranila, ali što sam pojela to sam zaradila...

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

sovetovao da se opet u vaše bure povratite, tamo šakom, kad nemate kutlače, vode pijete, svet prezirete i po vašoj glavi respublike pravite. Adio!

Čisto plavetne čakšire, po najnovijoj modi načinjene, preko koji skoro do kolena lepo izvezena dolama, na glavi kalpak pokazivaše da je Roman od velike kuće, i za znak da je riter, imao je čizme s mamuzama.

od gimnosofista na usšiljenom kakvom stolpu s kapom u ruci na jednoj nozi po osam dana neprestano stoje, kako drugi na glavi stojeći zatvorene oči čuvaju.

« Jo, gospože, u mesecu se ne nose kape, ni šeširi, ni cvetovi na glavi. »Šta naopako, da kako izgledaju žene?« Tamo su najveće žene od tri stope. »Hi, hi, hi! tu znam da štikle stradaju.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

I krojača nije nimalo bunilo kada bi zatekao svoju ženu sa pozorišnim šlemom na glavi i kopljem u ruci, u položaju Palade Atine, ali su se u njemu pobunili zastareli pogledi našega društva kada ju je jednom

te da bi umirio sestricu, stariji je brat brzo iščupao pamuk iz postave očevog zimskog kaputa i nalepio ga po lutkinoj glavi.

Četvrti je u tome društvu bio jedan bajaco sa šiljatom kapom na glavi, jednom žutom a drugom crvenom nogavicom i raširenim rukama koje drže male, metalne tasove.

Tako isto okružnog načelnika, kad je o slavi došao, pitao sam: — Da l' imaš ti, čiko, rupu na glavi? — Ne! — Pa odakle ti je izvetrio mozak? — Kako? — Tata kaže da je tebi izvetrio mozak.

Pantalone su nekako i moralnije, ne zato što su zakopčane, već što je čovek u njima obučen pa stojao na nogama ili na glavi.

“ tj. tražio je da mi za počupano pola repa i nešto malo perja na glavi našega plovana očupamo potpuno sve guske susedove.

Pa kad đak ipak ne odgovara, on rukne: — Milosrđe! — i tako nemilosrdno zvizne đaka po glavi da ovome pokulja mlaz svetlaca iz očiju.

Tako bi nam isto objašnjavao i polove na Sretenovoj glavi. — Evo ovde, vidiš? — i tu bi upro kažiprst u teme. — Tu je Severni ledeni pol.

To su, uostalom, neispitani prostori. Drugi put opet objašnjavao nam je na Sretenovoj glavi putanju onoga putnika koji bi za ljubav geografiji, da bi potvrdio četvrti dokaz o okruglini Zemljinoj, krenuo se sa

On to nama tako objasni, pa onda uzme štap i stane sa strane kao ukrotitelj zverova kako bi nas kvrcnuo po glavi ako ko pogreši, i onda, na njegovu komandu, stane jedno okretanje i trčanje da te bog sačuva.

Na njen krik dotrča iz druge sobe majka i strina joj se uze gorko jadati: — Ja, ja, koja tvoju decu volim kao oči u glavi, ja to da doživim!

Pa ipak, dečja je mašta umela da zamisli na njegovim plećima hermeline, na glavi krunu i da veruje da na koritu sedi miropomazanik i da mu sa strahopoštovanjem šapće: „Vaše Veličanstvo!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Voda se pela. Podižem noge na prednje sapi. Sad nesigurno sedim, voda kovitla okolo, da mi se po glavi muti. Konj diže glavu i poče da frkće. Kao hteo bih da stane... — Jaoj, ne dajte me! — viknu neko iza mojih leđa.

— Naravno... — Pusti ga, pobratime — veli Dušan usiljeno ravnodušnim glasom — neka radi po svojoj glavi, šta se nas tiče. Posilni, baci koje drvo na vatru! Luka priđe Momčilu i poverljivo mu reče: — Ozbiljno ti kažem, uzmi.

— Ah, sunce mu popovsko, odavno on meni „jadi piliće“ — veli Dušan. — Ama samo da ga vidim sa čitom na glavi. — Dobro, molim te, otkud se pojavi ađutant?

— Eno ga! — reče neko. Prema svetlosti vatre ugledasmo popa Momčila sa čitom na glavi i u crnom kaputu. Išao je k nama. Ali kao da se predomisli, okrete nadesno i ode u pravcu šatora komandanta puka.

Prema odblesku vatre vidimo kako nam se približava pop Momčilo u crnom kaputu i sa čitom na glavi. — Nisi valjda išao kod komandanta? — požuri da ga zapita blagajnik. — Ne znam...

Ležali smo tako oko dva časa. Počinjemo već da se bunimo, jer nam se muti po glavi od gladi. U neko doba pojaviše se i naši.

Stajali su dečaci na putu, dok je kiša nemilice lila. Nosići im pomodreli od zime. Svi su nosili na glavi neke stare šajkače, sigurno od pomrlih vojnika, da su im uši bile poklopljene.

Na glavi mu neka prekrojena šajkačica, koja mu i uši pokrila, a preko nešto malo skraćenoga koporana uvijeno je šalom, što je mo

Bili su tu mali Anamiti, sa okruglim šeširima i sitnim podrugljivim očima. Visoki Englezi sa kolonijalnim kaskama na glavi i večitom lulom. Zdepasti, ali okretni, Francuzi, raspoloženi uvek za prepirku i pesmu.

I sam se naprežem, hteo bih da mu unekoliko olakšam teret, što me još više zamara. Šlem se na mojoj glavi gotovo usijao. Ispred sebe čujem gde gruvaju nečiji topovi. Tamo je sigurno ta baterija.

Danas smo ušli u ovo selo mi. Naoružani vojnici sa šlemovima na glavi i teški topovi. Sumnjam da su znali koja to vojska dolazi: srpska ili bugarska, nemačka ili francuska.

Za mnom je jurila jedna zaprega, vukući top. Ali od užasa, čini mi se, izdiže se šlem na mojoj glavi. Nama u susret jurio je onaj komandir, dajući nam izdaleka znak rukom: Nalevokrug!

Petrović, Rastko - PESME

Zatim se probudi, pogođen od udara Mesto utroba da ga obvija, eto sudar: Teška misao, tek dovršena u njegovoj glavi, Stade da, nedonošljivošću svojom, umara.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sedefna ruža slušala ju je otvorenih usta. U njenoj glavi rojile su se slike Gornjega sveta. Šta je iskrenje morskoga dna prema njegovom sjaju?

— Maslačak? — šaputao je mali suncokret, osećajući kako mu se od te reči vrti u glavi. Sada je bar znao svoje pravo ime! Ali, biti maslačak sam samcijat na svetu, je li to neka sreća?

Polazi svojim putem, a ako pomoć zatrebaš — zovi. — Pomilova ga po glavi Majka Voda i dečak krete, a sve mu se čini da ga nevidljiva krila nose. Kako i ne bi?

do sela, od grada do grada, dok ga jedan starac ne upita: — Šta će ti Neznanac u crnom ogrtaču s crnom kapuljačom na glavi? Šta to od njega hoćeš? — Da mi vrati moje lide!

Ako te budu gurali — i ti ih guraj! Udare li te — i ti udari! — žena pomilova dečaka po glavi, popravi mu nabore na ogrtaču i pogledom ga isprati niz ulicu. Oklevajući, pođe dečak. Oklevajući, vrati prvi udarac.

— podiže obrve mrav vratar koji je iznad svega voleo da opominje i proriče. — Koje još pleme, sa zrnom pameti u glavi, gradi mravinjak u vrbaku? Gde ima vrba ima i vode, a zna se kakve opasnosti krije voda u sebi!

Da li je pobegla što je viknuo da ribarima ne kvari lov, ili što je potrčao ka njoj? Još uvek mu je u glavi kako je, odjednom, nestala, kao da su je odnele vodene vile. Odakle li sada dolazi?

Uzalud su deca zavlačila glave pod jastuke! Zvonjava je prolazila kroz zidove, kroz jastuke! Činilo im se kao da im u glavi zvoni, da zvonjava negde u njima izbija. Tako su već od samih sebe počeli da beže. — Moramo nešto učiniti!

— Nikad se ne zna! Zapamtite: nikad se ne zna! — reče šešir ukrašen paunovim perom. — Već sutra se mogu naći na glavi neke princeze. Pogledajte kako blistam!

Staroj mišici od tih reči vrtelo se u glavi: bila je stanovnik umerenih visina, nebo je velikodušno prepuštala pticama..

— Sad igraj! — šapnu Micko i poverljivo se naže ka dečaku. Pažljivo, kao da mu se radi o glavi, okrenu Radan kocku i pomeri skakača nekoliko pola unapred. Sreća je, izgleda, bila na njegovoj strani.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

»Keremejle«; pada kolenima, uvija polovinom, trese prsima i, igrajući oko Hadži-Tome, po katkad ga kosom dodirne po glavi). Noć trne. Fenjer se gasi. Grneta, zurle jače pište, seku igru i pesmu.

I nauči je! Sad, eto, radi nje, svi ćemo da izginemo. (Ponova hoće da udari Salče po glavi.) Ona je kriva! Veštica, ona, gazdo... ARSA Sve ću ja sad vas... (Grkljanu): Ti ćeš, dok si živ, čaršiju da mi čistiš.

Šantić, Aleksa - PESME

Kroz vidnjaču malu, gdje u suhoj travi Samo studen gušter polagano šušne, Ne javlja se mlinar sa šalom na glavi, Niti vidim one oči prostodušne.

pa niz pleći puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa kô zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne dođe lijepa Emina.

Vragolan vila opi ga cela, Tiho po glavi spusti mu bela Svoj beli dragulja veo. U dvoru čara, gde kristal strepi, Sada je vitez bio; Kao kip stoji, gleda i

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ume da se preruši u slabotinju: da se zguri kao kukavica i da natera đogata da ramlje u tri noge. A kao mamac nosi na glavi zlatno pero. Zar može nasilnik da prođe pored takvog jadnika i da ga ne opljačka?

čarape i opanke, gore čohane đečerme i koporan, gdjekoji i dolamu zelenu ili plavetnu, a povrh svega kupovni gunj; na glavi ili ćelepoše ili fesove ili svilene kape kićenke, od kojijeh su svilene kite visile s jedne strane niz prsi, i koje je

A kao i hajduci mnogo su pazili na ruho i na oružje. Kotarski serdari — kaže Hrabak — nosili su na glavi „visoku šubaru u obliku čalme ili, možda, i pravu čalmu.

Ilija Birčanin ima u sebi nešto od čega se diže kosa na glavi, kao da je saliven od vekovnog gneva i tuge celog naroda.

Ali predstava o takvom Milošu, koji ostavlja spomen rodu srpskom, nije mogla da se rodi u glavi pridvornog pevača. Takvu predstavu mogao je da ima samo narod, i to kasnije, kad je vekovna borba s Turcima već bila u

pošeta gospođa Milica, lako šeta po carskom divanu, — na njojzi je do devet ćemera, ispod grla do devet đerdana, a na glavi devet perišana, povrh toga kruna pozlaćena, a u njojzi tri kamena draga: sjaje noćom kako danjom sunce; pa besjedi

jabuke, il' prstena zlatna; vera moja tako mi pomogla, obe bi ti odsekao ruke, niti bi se nanosila glave, ni na glavi zelenoga venca!“ 11 MARKO KRALjEVIĆ I VUČA DžENERAL Ili grmi, il' se zemlja trese?

mu nije kakvino su konji, veće šaren kako i goveče; junak nije kakvi su junaci: na plećima ćurak od kurjaka, na glavi mu kapa od kurjaka, privezô je mrkom jemenijom; nešto crno drži u zubima kolik' jagnje od pola godine!

čadoru od zlata jabuka, ona sija kako jarko sunce; pred čadorom pobijeno koplje, a za koplje vranac konjic svezan, na glavi mu maha stambolija, bije nogom desnom i lijevom.

mu nije konji kakvino su, veće šaren kako i goveče; nit' je junak kô što su junaci: na njemu je ćurak od kurjaka, na glavi mu kala od kurjaka, nešto mu se u zubima crni kao jagnje od pola godine; kako stiže, on zametnu kavgu, i progoni

Hoće jednom biti prema glavi, jali mojoj, jali prema tvojoj!“ To je Marko u riječi bio, kliče vila s Urvine planine, te doziva Kraljevića

Na glavi mu prokleta šubara, za šubarom krilo pozlaćeno, begenisah krilo pozlaćeno. Ne dadoše vrazi mirovati: ja ne velim: dobro

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u knjizi Svi ljudi zajedno znaju sve stvari Knjiga glavu čuva šubara je kvari U SAMOĆI U samoći Sreća nam se

ima čičak Jedan san mali Jedan sničak Čim trepavice oko svuče San se u moju glavu uvuče Počne da leti po mojoj glavi Pa čas se žuti Čas se plavi Pa mi najlepše slike ređa Ovde u glavi ispod veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću

se u moju glavu uvuče Počne da leti po mojoj glavi Pa čas se žuti Čas se plavi Pa mi najlepše slike ređa Ovde u glavi ispod veđa Sutra ujutru kada svane Ja neću dati Snu da stane Hoću da sanjam danju i noću Odlučio sam I tako hoću

pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo je ovih dana loma Kečigi Mari se vrti u glavi 3aljubila se u jednog soma NA POLjU GDE SE ČAVKE ČAVČE Na polju gde se čavke čavče U onom gustom spletu trava Rodi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Dječaku od straha stadoše oči. — Majko mila, koliki je! Gle mu samo ušiju! Pa gle . .. Pa on ima ular na glavi! Zaularen vuk, ej! Kvrc, kvrc!

Pa gle . .. Pa on ima ular na glavi! Zaularen vuk, ej! Kvrc, kvrc! — kresnu dva-tri puta nešto u Mačkovoj glavi i onda pred njim sinu jasna vesela svjetlost. — Pa ovo je Stričev magarac Sivac!

u tako grohotan smijeh, da čak i Sivac diže glavu i prijekorno ih pogleda kao da veli: — Budale il se smiju il po glavi češu!

bubne s kreveta pravo na zemlju. — Vrag s tobom i tvojom kujom! — gunđa on u mraku i pipa čvorugu na glavi. — Bogme ćeš sutra platiti za sve ono!

Jurnuo je uzduž klupa i — švic, švic! —raspalio lijevo-desno po đačkim rukama, po leđima a negdje, bogme, i po glavi. Smijeh prestade kao da ga zasu pljusak. — Pravite nered i još se smijete, je li!

— upita Nik Ćulibrk. — Teško da jesu — posumnja Stric. Nemirni Đoko Potrk, kome su se po glavi vječito vrzmale najčudnije misli, odjednom se nešto prisjeti: — A šta će biti ako su oni jutros otišli u školu da se

Mačak frknu kao pravi mačor: — Zar mene žensko da vodi! Neću, pa makar išao na glavi. Skočio je kao oparen i kočoperno se isprsio. — Idemo. Lak sam kao zec.

Umjesto nečeg vedrog, na koncu mu se u glavi složi samo ova zabrinuta žalopojka: „Čekam napad, slutim šibe, sve se vrtim poput ribe.“ — Ta idi bestraga!

prvih grana i pođe naviše uz bukvu, kad odozgo odjeknu zapovjednički glas: — Natrag, dušmanine, jer ćeš dobiti po glavi! Nad njim je u granama sjedio Stric i u ruci stezao podebeo suvarak. Djed se prepade. — Ama nemoj biti lud.

Međutim, mimoprolazeći prolaznici iz istog sela, videći to, dobiše silnu sumnju u glavi i strah u duši, pa proizvedoše veliko bježanje i uzbunu po predjelu u čitavoj okolini.

Jove Batića, naleti u mraku na jednu krmaču i pade preko iste zadobivši ozljedu tupim predmetom po glavi.“ Ova učiteljeva najnovija pustolovina zaista se nije mogla sakriti.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Hristove noge, ni ih s mirizmom pomazah, a moja su se bezakonja preumnožila više negoli koliko mi je vlasi na mojoj glavi.

I po grudi bijaše s zlatnim horarom prepasat. A kose mu na glavi safi sede Bijahu bele ka sneg! Iz očiju mu vatreni plamen izbijaše, Obraz na suncu sjaše, Iz usta mu izlazaše mač s

Mrtav sam bio, I evo sam živ u vek večiti! Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I

Jedanput mu zgodi se lepim vremenom sa svom svojom vojskom u šećnju napolje iz grada izaći. Dođe k onoj glavi; svi je gledaju i čude joj se. Kaza car čija je glava i reče: »Da joj učinimo poštenje kano našem prvomu ocu.

A da rečemo evo sad, krošto li nam to Bog dade i postavi svakom nam u glavi na našoj pameti svagdašnjega budna na oprezu sudca, — našu svest osećnju?

»Mi, rekoše, siromasi dođosmo kupiti žita da se koji dan prehranimo, a evo sad pravo o svojoj glavi hodismo! I doista, ništa to s drugoga ne zgodi se nam nego pravo našega brata krv liči na nas!

Uteče ispod grada s boljima konjici, na jedno visoko brdo stade gledeći što čini more, busajući se s rukami u prsi i po glavi mu od teške nevolje.

So tim se razmećući, krušac svojim podanikom vrhu na glavi, a zaklona odašta, ni o dobru napretku kome prosmatranja, ni misli!

dana to razgodismo te među tim dnevi da biste od mnogog vam stajanja prepočinuli i zastajalo bi vam se prvašnje učenje u glavi, da se zgusne i na pameti otvrdne.

i manom vi se ne odpirite govoreći vam: — »Imamo mi drugoga dosta svakojaka posla, starosti i svoje nam brige na glavi!« Taj veli: »Ja sam sudac, knez, birov, eškut, polugar, vucibatina, griža mi je s varoški seoski li poslovi!

Ta ko ima svest u glavi, — mogu se setiti da su oni boljarom gospodari dajući im hranu od svojega truda. Eda se dukati i novci ka i kamenje mogu

je matoru i nelagodnu starcu, kako što je i bolje vrsni mlad razuman i osvestan sluga, nego li budalast car kojino u glavi nejma domišljenja i rasmatranja u napredak.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Što me pa tepaš, bata-Kote? — pita ga Pote pitomo, mašiv se šakom za udareno mesto na glavi. — A, bre, ešeku nijedan, — pita ga kalfa Kote — kakvo pojenje u dućan?!

— Kude si gu čuja i naučija, ete, tuj pesnu, ešeku nijedan palilulski?!... Pote ćuti i češe se po glavi koja bridi, pa mu to češanje čini neko osobito zadovoljstvo. — Od koga si gu, zbori, bre, naučija?!

U njoj je galje ispričan jedan moralan udar koji je zadesio Mana — zajedno s posledicama njegovim. U ovoj glavi je, dalje, i rešenje familijarnog veća koje je bilo sastavljeno iz dve strine i četiri tetke Mančine.

Do dućana Mana kujundžije — onog prvog u prvoj glavi opisanog dućana, u koji je majstor—Mane onako vešto, saltomortalski, uskakao — bio je dućan alvadžije Ameta.

Nedelju dana posle ovoga ispričanoga u prošloj glavi, kad je izmećarka Zonina, Vaska, prošla kraj Manina dućana, a on sam bio u njemu, dobacila mu je u prolazu: „Bata-Mane,

GLAVA JEDANAESTA U njoj su neka strašna i luda priviđenja i snovi, što su bili prirodna posledica ispričana u prošloj glavi, a što će opet isto tako (unekoliko, naravno) biti uzrok onome što će se ispričati u idućim glavama.

Kad je došao kući bio je Mane kao u groznici. U grudima mu besnela bura, a u glavi rojile se silne misli i slike. Preturaju se jedna preko druge, a glava da prsne.

i ostale tako razglavljene, pa ne može da ih sastavi, nego mu priteče u pomoć majka, udari ga jednom pesnicom odozgo po glavi, a drugom odozdo po donjoj vilici, dok mu jedva sastavi. A on se dere: „Ua, ua!“ A Mana oblio mrtvački znoj.

„Ni luk jeo, ni na luk mirisao”; a to će poštovanim čitaocima jasnije biti tek u idućoj, trinaestoj glavi. Strašne one slike sna duboko su se utisnule u dušu Maninu.

GLAVA TRINAESTA U njoj je prva verzija o događaju ispričanom u prošloj glavi, verzija koja je ponikla podalje od pozornice događaja i zato je, kao posve neverovatna, brzo i propala.

i neprijatnost, jer nije mu to prvina bila da tako negde pođe za podatke i fakta, a vrati se sa čvorugama po glavi i masnicama po leđima; ali se tešio da je takav žurnalistički hlebac, i da služioci istine u svemu redovno najgore

Odsekla ga Zona, ošišala se, a na tršavoj glavi joj muški šešir neki (pa došla ista poznata madmazelj d’Angulem, što uči decu francuski).