Obradović, Dositej - BASNE
” 134 Guska vozgorđena Među belim guskama nađe se jedna najbelja od sviju i najlepša. Sve je guske pado gledahu i njejzinu lepotu hvaljahu, dok se ova ponese, i metne sebi u glavu da ona mora biti poda labudskoga.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Iz mladosti dobri drugovi, pa su to ostali i pod starost kao domaćini u domovima svojim. Kao što im kuće gledahu jedna u drugu, tako se i ove starešine nikad ne razdvajahu. Obe kuće pune naroda i berićeta.
Hajdete, braćo!... I svi se krenuše kući njegovoj... 9. STRAŠNA ZAKLETVA Ljudi gledahu Aleksu onako rastužena, pa im se sažali... I samom Ivanu beše vrlo teško.
— Jok, izatrke. Stanko se zakasa. Kad dođe do panja kao da krila dobi... — Žestoko! — povikaše hajduci, koji to sve gledahu netremice. Stanko se okuraži. Ponosit kao soko, pogleda oko sebe, pa reče: — Mogu i „iz mesta!
— Još malo... — prošapta Aleksa. Lice mu beše žuto kao vosak. Popa zastade... Oči bolesnikove gledahu ga netrenimice... Popi se učini da se koče i ustaklaisavaju. Baci pogled na grudi koje se jedva dizahu.
Biće telesima zagađena i Sava i Zasavica! I kao da im se neki teret skide s duše. Sva trojica gledahu nekako pouzdano u budućnost. — U šarampov mi ne mogu prodreti da ih je još toliko! — reče Čupić.
Niko više ne može zadržati rasprslu i preplašenu vojsku... I same se starešine uzjazbile; i oni gledahu da spasu svoje glave... Golaći juriše za njima kao mahniti. Usred ovog okršaja čuo se glas Zavrzanov: — Samo džumbusi!.
Lice mu beše bledo, kao da je smrt svoj pečat na njega stavila; oči mu gledahu unezvereno. Sve se okameni kad ga vide takog. Čupić jedva dođe k sebi.
Dučić, Jovan - PESME
je papski prsten na ruci što klonu Od mladih gospođa ljubljena toliko; I davno se više ne ču na amvonu On, kog svi gledahu a ne sluša niko.
Teodosije - ŽITIJA
I kada čuše njegov glas, ispuni še se velikom radošću i svi ka kuli pritrčavši u visinu gledahu, kao da bi se tama mogla ukloniti, da bi se, videvši ga, utešili.
Matavulj, Simo - USKOK
Tada progovori prvi put, a na čudo svjema, reče to ozbiljno i sumorno; pa, kao da ga baš to podbode šta ga svi gledahu u čudu, nastavi: — Bio je taj Dolći latinski pop i zvahu ga obat!
De, Đuzino, pospi Janka. Krcun je dera brava obješena o drvetu u dvorištu. Ramo i još njeka djeca gledahu rabotu. Đuza, polijevajući ruke Jankove, započe pričati novosti u brastvu, događaje, koji se njemu činjahu znatni, a
— E, nećeš, mačko jedna! Reci, pa bježi! — Ma što, lijepi tajko? Oboje se već smijahu i gledahu se neizmjernom nežnošću. — Reci: bi li pošla za onoga grdnog lacmanina?... Reci junački: „bih“, pa pobjegni ženski!...
Milićević, Vuk - Bespuće
I njegove oči gledahu sa zaprepašćenjem sav ovaj svijet u kavani, koji je, u jednom trenu, izgubio za njega svoj obični izgled, kao da je bilo
Ona se snebivala i stajala misleći neko vrijeme, pa najposlije sjede na kanape. I on kasnije sjede blizu nje i oboje gledahu na prozor o koji udaraše i lupkaše kiša. Vidio se komad sivkastog neba. Granje je grozničavo drhtalo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sve đevojke koje onđe bijahu, pristajahu u igri osim tri mnogo lijepe, koje na strani sjeđahu i kao stidno igru gledahu. Carev sin kad ih opazi, pristupi k njima i upita ih, bi li se udale i za koga bi koja najradija.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Komandir viknu na vozare, te ovi razmahnuše bičevima. Usitniše konji nogama i, kriveći vratove, gledahu iskolačenim očima crne naduvene prilike, ali, poterani bičem, opružiše vratove i zariše kopite u trula, buava tela...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Svi opet posedaše i nastade kratko ćutanje. Svi gledahu učitelja, a on, da bi ma šta radio, produži brisati se i onamo gde je sve bilo suvo.
Gojko, onako zbunjen, još više se ušeprtlja od ovoga uzvika, pa stade samo zverati po licima, koja ga s čuđenjem gledahu. Jedan od onih učitelja, Gojko ga zna, viđao ga je na blagajni, metnu mu prijateljski ruku na rame, pa odgovori: —
? povikaše Gojko i Ljubica, začuđeni. — Ostao udovac, brate, pa osiroteo, odgovori im Velja i nasmeja se, ali oni oboje gledahu Vlajka i čekahu njegov odgovor. — Oženio sam se prošle zime.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
I sa ljubavlju, s detinjskom radoznalošću gledahu u gosta i u njegov cvet, iz čije krune izleti noćni leptir jedan, i dok je leptir praćen pogledom sviju, letao, kružeći
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
prijatelje, na toliku rodbinu koja propade u tom čudotvornom putu, pa ih obuze tuga jača od bola u osakaćenim udovima. Gledahu rođenim očima svojim rođenu propast.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
momak od dvadeset godina, visok, tanak, bjeloputast; smeđa naustica tek ga se hvatila; oči mu bjehu krupne, plave, a gledahu milo. Ele, u punom smislu riječi, lijep momak.
Mala Elvira, kao da zaštiti brata, zagrli ga rukom. Ostala djeca mukom gledahu gospodu. „Ne valja dirati tičija gnijezda“, reče svima.
Mali Milun sjedeći na babinu krilu, smijao se i on, premda razumjevao nije njihove šale. Domaćica, snaha joj i kći, gledahu na serdara, koji mračna lica, pušeći, gledaše preda se. Medik se diže, te se stade protezati.
Milunu je sav obraščić poštrcan bio. Ona dva djetića promolili glave kroz kolo čeljadi, pa gledahu sa nasladom. „Ha, to mi je kreševo najmilije!“ reče medik ulazeći. „A kome nije?
Stane ode za njim. Ostali svi ostadoše mirno. Sve utoli u kući. Ljudi, pušeći, gledahu preda se. Baba uzela Miluna na krilo pa najerila malo glavu. Milica sjela na kovčeg, pa naslonila glavu na ruke.
Janko, smijući se, izvadi iz njedara sličicu. „Njesam ja ovo naslikao, ne bih umio ovako“, reče pokazujući je. One gledahu. Vide e je ženska glava. Lijepa glava, sa plavijem očima i s bujnom, raspletenom kosom. „A ko je to?“ zapitaće Joke.
„Odite unutra, sjedite! Janko će doći, kad malo otpočine.“ Posjedaše. Stara i one dvije, uđoše i one, pa stojećke gledahu strance. „Gle! isti onaki gunjić i one zlatne pruge na vratu, nosaše Janko, kad ga Tajo dovede na Badnji dan!
Lice joj se bješe zažarilo, a disanje joj bješe učestano, kao čeljadetu koje se uza stranu penje. Oboje mučahu i gledahu preda se. Ona prva prekide, ali neumjede što drugo, no opet poče: „Malo ćeš pretrpijeti, istina, ali šta ćeš?... Pa...
„Otišla je na vodu. Tužaše mi se da je boli glava. Ublijedila je kao urna“, odgovori joj mati. Janko i Adolf, gledahu jedan drugoga, kad se serdar odmače. „No, hoćeš li mi odgonetnuti tu zagonetku?“ zapita Adolf.
„On bogme“, prihvati Joka naglo. „Poslao je jučer jednoga rođaka...“ Serdar se zamisli. Janko i Stana gledahu kradom serdara, u najvećoj zebnji, šta će odgovoriti. „Dobar čojak!“ odgovori Pejo. „Dobar i ima dosta svoga... Tje!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Sve đevojke koje onđe bijahu, pristajahu u igru osim tri mnogo lijepe, koje na strani sjeđahu i kao stidno igru gledahu. Carev sin kad ih opazi, pristupi k njima i upita ih, bili se udale i za koga bi koja najradija.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Večera prođe istijem redom kao i ručak. Drugovi ga i ne gledahu, a kamoli da bi ga zadirkivali. Striko Balegan namignu Bakonji, kao da hoćaše reći: „Viš da dobre šake pomažu i u
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On ućuta. Njegovi učenici, koji su ga slušali bez predaha, gledahu u njega pogledom u kojem se čitao izraz divljenja. U nemoj tišini koja je nastala, ču se neko ritmičko hrkanje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pod niskim, ispupčenim čelom, sijahu dva crna vatrena oka, koja i onda, kad se usne rastezahu u osmejak, gledahu krvnički. Rasta beše malena, ali snage neobične.
Kad mu se približi, on se diže i osmehnu se, a one plave oči gledahu je toplim, nežnim pogledom. — Zar ti ostavi hajdukovanje, pa sad vrebaš devojke?
Ali ga dvoumica prođe brzo, kad Đurica podviknu: — Dole kose! Sve kose popadaše, a kosači, prebledeli od straha, gledahu začuđeno u naperene puščane grliće, kao da su im oči prikovane za njih. — Otpasujte se, a ti, Jevto, vezuj sve redom!
Donošahu mu lepa duvana, vina, gledahu ga i odlažahu, pričajući usput kako se junački drži. »Kao da mu je srce od kamena !« — veli jedan.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Njena meka kosa, njene plave oči, prelivene bojom mora, iz kojih kao da će suze da pomole, gledahu u nj. Zadivljen, posmatraše je, pa oseti kako mlaz toplote i samilosti prema njoj navire mu iz duše.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I on se obuče i krenu lagano kući uzbrdicom. * Koncem augusta bijaše zategla suša. Ljudi gledahu u nebo, u oblake što se svaki dan gomilahu na zapadnoj strani, u živoj nadi da će se prolomiti i natopiti žednu zemlju.
— Biše radit'... — I čagod drugo, — javi se neko od ljudi. I nasta mўk, a ljudi sa spuštenim rukama nanovo jednako gledahu u knjigu i u trgovca što se zakopao u račune, dok iznebuha diže glavu. — Zaludu je svima. Ne dam ništa!
najmanje šest fiorini ... Žena se zamisli, drugi pak zabrinuto gledahu preda se. — Neće se nikako moć'; hoće se i sviće platit'! — diže žena glavu i govoraše k'o sobom. .
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dobro svati došli do djevojke, i zdravo se povratili s njome; a kad bili agi mimo dvora, dv’je je ćerce s pendžera gledahu, a dva sina pred nju ishođahu, tere svojoj majci govorahu: „Svrati nam se, mila majko naša, da mi tebe užinati damo“.