Upotreba reči gledao u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Bio sam u bitkama. Video sam dim i plamen, slušao sam zveku sabalja, zviždanje tanadi, riku topova... Gledao sam ponoć kako je po hiljadu zapaljenih krovova osvetljuje svojim plamenom, koji čak do u nebo šiba. Video sam junakâ.

Video sam junakâ. Gledao sam malene srpske četice gde, kao plevu, razveju čitave batalijune Madžara... O, veruj mi, dragi prijatelju, da nema pod

to nije bilo nešto obično, jer on sam vrlo retko je pušio, i to ili u najvećoj brizi ili bezbrizi, a, drugo, nije rado gledao da ja pušim.

“ Bog ćuti, i ljudi ćute... Plave dimove kabanusa pratili su duboki uzdisaji oca moga. Tužnim pogledom gledao je u crne kamene stubove i u one gvozdene kolute što na platnu živopisani behu; a kad je video najstarijeg brata, koji

Marta Stanojevića“. Dok sam ja poluglasno čitao pismo sirote udovice, moj otac je tužno gledao preda se i, pokatkad tužno uzdahnuvši, puštao bi dim iz mirisave cigare. Videlo se da o nečem ozbiljski premišlja.

Videlo se da o nečem ozbiljski premišlja. Zatim je ustao i, naslonivši čelo na gvozdene šipke od prozora, dugo je gledao oblačno novembarsko nebo, iz kojega je sitna i hladna kišica na zemlju padala.

Sa leve strane ćuprije beše ozidana od tvrdog kamena mehana — mehana prve klase. Mehandžija je udivljen gledao kako se hrabri momci sa pomamnim talasima bore. — Zar za nju, za tu sirotu nesrećnu ženu, da se ljudi dave?

„Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne! Baš sam se ovih dana gledao u ogledalu“, reče, siromah „al’ kao da nema prilike da ću te mnogo mučiti“.

Čiča Marko je gledao: kad deca poseku prst, a oni pospu to mesto solju, i krv prestane; pa je i on metuo jednu malu pregršt soli u veliku

Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!

„A ko će za pogreb da plati?...“ Marko ne odgovori ništa, samo što ga je, ćuteći, gledao... Ali kad je video da prota na njegov odgovor čeka, on sasvim mirno dodade: „Oče proto, od gladi je umrla!

sam uzela dva-tri zalogaja suva hleba, napila sam se na jednom bunaru koji je iz krajnje avlije na utrinu bečkerečku gledao, pa sam onde i zaspala... Izjutra, oporavljenom snagom išla sam dalje; nije se ni smrklo, i ja sam stigla u Zemun.

Obradović, Dositej - BASNE

A kad je već ova basna za kaluđere spomenula, i ja ću nešto o njima progovoriti, koji sam nekoliko godina gledao što u Dalmaciji, u Bosni, u Hercegovini i u Albaniji i na svakom mestu, gdi mogu i smedu, čine.

„Zašt ne poješ?” — reče mu paun. „Što me tako gledaš?” „Ko te ne bi gledao” — odgovori slavuj — „kakav si lep i krasan! A zašto ti ovde toliko zadugo stojiš i mene gledaš?

A zašto ti ovde toliko zadugo stojiš i mene gledaš?” „Kako ne bi'stajao,“ — ošvešta paun — „i kako te ne bi' gledao kad tako slatko poješ?“ Od toga vremena i do danas paun i slavuj veliki su prijatelji.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Iz pšenice do pojasa, pod vedrinom koja raste, s rukom na ženi gledao leđa potopa! ZAGONETKA Mesto tučka (s dva je kila tri preteglo!) kantarsko se jaje u zvonu izleglo!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

sam neprijatelje i bežao od nji’; živio u svakom blagu i izobiliju i opet dolazio do sirotinje; imao sam lepe kuće i gledao i’ iz šume spaljene i srušene; pred mojim šatorom vrištali su u srebro okićeni arapski hatovi i vozio sam se u svojim

) „Ja sam čuvao — priča dalje moj otac Aleksa — da ne pređu Nemci, a neprestano sam preko Save — gledao i jedva čekao kad će preći, dok uz naše mesojeđe 1788.

Posle, jedne zime, ne pamtim koje godine, očima sam gledao kao đak, gde svako jutro po osam i po devet mrtvi̓ frajkoraca donesu iz kvartira i strpaju u stražaru kod škole u

] bio je fendrik, a Đoka Mićanović stražmešter. Tu sam gledao kako moj otac, da bi i drugim ljudma omilio egzercir, skine oficirski mundir, pa stane u red i egzercira se kao prost

našem kumu i dobrom kmetu, starcu Savi Savkoviću, i nađem ga s nekoliko Kutišana na brdu, odakle je i on vatre gledao. Zapitam ja Savu: „Šta ćemo mi sad raditi?” — Na to on odgovori: „A šta ćemo, kuma-proto?

” — Reče Sirčić alaj-beg: „Istina je tako, ja sam sa vezirom u Beogradu bio i očima gledao”. — Pita: „A zašto se niste predali Asan-paši, kad je došao s vojskom u Šabac?

Sad naš komšija i paroh, pop Panta, skoči s konja i starca sveže. Ovu sam puščicu gledao u popa Pante; malo je duža od jednog aršina, ne valja tri groša.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Eto on je vetrenjak... Kad se, veli, pobiju, dokopaju grm za vrh pa ga iščupaju kao struk luka i tuku se... Ja sam baš gledao kad se kupao letos u reci — sav modar kao čivit. Isprebijali ga, veli, vetrenjaci; ali im baš i nije dao da učine štete.

— reče pop Vujica, pa opet poče zagledati jeinu. — Ala je to golemo, bolan!... Ja sam gledao, što se tiče, pa mnogo mane koliko kokoš, nije veće, pa perje mu nije ovako kao u ovoga, na priliku.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Više u njemu nije gledao jarana nego krvnog dušmanina... Stanko to ne opazi. On upravo i nije mogao ništa opaziti. Negove su oči bile

Da si rekao da ima rđavih ljudi, on bi ti dokazao da nema!... Da si mu kazao da neko misli o ubistvu, on bi te gledao začuđeno, s nevericom; pitao bi te: zar ima ljudi koji hoće namerno da ubiju čoveka?...

Preskakao je trn, panj, sve što mu na putu beše, jer nije gledao kud ide ni gde glavom udara. Ali snaga ga poče izdavati. Dah mu je bivao sve kraći i kraći, a korak sve manji i manji...

I ona će biti njegova!... Što je bilo pa putu, on je sklonio; a Crna Bara boljeg od njega nema!... U pameti je gledao Jelicu kako se smeška na njega... Video je kako je njegov babo prosi, kako ih popa Miloje venčava...

Neću, polazi! — Moj babo ima para!... Išti koliko hoćeš, samo me ne vodi tamo!... Marinko je gledao nekim životinjskim pogledom, pa se nasmeja. — Para!... Para!... A što će meni pare? Zar su pare za budale?...

Marinko se istače napred, pa reče: — Evo, kmete, evo, popo!... Ovde je bio on i kopao nešto. A ja sam iza onog grma gledao... I op pokaza jedan grm naprema se. Na đubretu se videše tragovi kopana.

Vrućina je popuštala... Osećao je kako ga pirka hladan vetrić i kako ga krepi... Sa čela mu nestajaše bora... Gledao je kroz goru rumeni zapad, a on, obasjan rumenilom, kao da se smeška na nj... Diže se.

Behu to ljudi mladi i zdravi. Vidiš kako im zdravlje dija iz svakog pokreta. On se onda zagleda u vatru. Gledao je kako se na jednoj cerovoj žišci hvata puhor.

ali kad bi naspram njega, on okrete glavu... Aleksa mu ništa ne reče. Gledao je za njim ukočenim pogledom. I kad je Ivan zamakao, on je još gledao na onu stranu kuda je on otišao.

Aleksa mu ništa ne reče. Gledao je za njim ukočenim pogledom. I kad je Ivan zamakao, on je još gledao na onu stranu kuda je on otišao. Dugo je gledao, dugo... Već mu se magla navuče na oči, dok ga prenu Sima knez.

Gledao je za njim ukočenim pogledom. I kad je Ivan zamakao, on je još gledao na onu stranu kuda je on otišao. Dugo je gledao, dugo... Već mu se magla navuče na oči, dok ga prenu Sima knez. — Aleksa! — reče on. — Kazao je kmet da dođeš sudnici.

Dok je on pričao, Zeka je jednako posmatrao Stanka. Nešto ga je vuklo k njemu, kao da mu je brat rođeni. Gledao ga je dugo, pa ga onda povuče za rukav. — Ne zameri što ću te pitati! — Šta? — Jesi li ti juče stupio u družinu?

Dučić, Jovan - PESME

Iz sviju stvari ti si u mene gledao, Tvoj gromki glas sam čuo u morskom ćutanju... S bolom pred noge tvoje svagda se predao, Samo za tvojim žiškom

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nije to, dakle, ono od čega je meni tako teško. A ipak mi je, i opet mi je teško! Ja sam s nekom tugom i plašnjom gledao izbelela lica i njihove izraze. Nisam čuo ništa što je Joca govorio s njima.

Bila su samo dva kreveta. Jedan prazan, a na drugom jedan čovek. On je sedeo licem okrenut nama i gledao je u nas. Oh, bože, kakav je to pogled?!

Malo pre okupan, kraj čaše vina, kroz dim od duvana, ljuškan njezinim slatkim pričanjem — gledao sam je i mislio. Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid.

Pomoćnik je prebacio nogu preko noge, cupkao, gledao u tavan i namestio usta kao da će da zviždi. Meni je nešto igralo pred očima, te mi se činilo kao da se Đorđe s nekim

Sutra već! — Sutra, bogu hvala! Sad nastupi jedna velika pauza u kojoj ne znam šta je ko mislio, a ja sam samo gledao Đorđa kako ga ona s tetkom vodi kolima, kako on rukom napipava ždrepčanik i kako se pobaučke podvlači pod arnjeve.

Ah, to veče! Ušao sam, neviđen, u predsoblje. Od velike sobe su bila vrata širom otvorena. Ona je sedela za klavirom. Gledao sam je sa strane. Video sam joj gipki stas kako se lako njiha, povijajući se za rukama desno i levo.

Tamo gore beše nešto što je ona videla; tamo njen Bog kog je ona gledala i koji je nju gledao. I onda joj se po licu razli nekako blaženstvo i nekaka svetlost, i meni se učini da je Bog pomilova rukom, i da se

Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke legao čelom, pa se ne miče. Gledao sam tako dugo, ali on ama da je mrdnuo. Samo videh kako mu se slabine kupe i nadimaju. Čudno sam i mračno nešto mislio.

Čudno da dijete, čim osjeti njegovu bradu na svojem obrazu, zaćuta i zaspa. Gledao ga je on dugo. Onda obrisa oči i uđe u narod. Svi poustajaše.

Ona se je činila da ništa dalje ne sluša i vadila je dalje darove za mater. Ja sam seo u ugao do peći i gledao je. Može biti što sam je se zaželeo, može biti i što je bila zapurena od puta, tek meni se učini neobično lepa.

Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi. Ona je radila. Ja sam gledao u knjigu i mislio na nju. Na jednom prozoru beleo se spušten rouleau16 na drugom nije bilo zavese.

Dugo sam gledao ovu, kao što vidiš, ludu, prljavosvetlu sliku koja se svaki čas menjaše, kad se suh vetar na ulici zaigra plamenom lampe.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Pera je preturao listove albuma, gledao i pitao, a Melanija mu odgovarala. Kakvih ti tu sve fotografija nije bilo. Različnih i po pôlu i po godinama starosti

nije bilo pravo, i da su vrebali priliku da mu se nekako oduže; ali on je ne mareći mnogo za podvige junaštva, uvek gledao da ne da kakva krupnijeg povoda, poznavajući paorska grubijanstva.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

A on je, opet, samo gunđao. Nikoga u oči ne gledao, već ispred sebe, natmureno. I stenjući koje od mnogog odela, koje od suvišnog jela, vukao bi se dišući mrtvo, teško,

Taja je međutim jednako jeo, mljaskao, i gledao ispred sebe. Videlo se da je i njemu teško da se reši. — ...’ajdemo si!

dobre volje, prišao bi, prepojao bi mu ih, on bi ga tad ljubio u ruku, metanisao za njim; a ako nije dobre volje, ne bi ni gledao, već bi drugima prepojavao koji mu plaćaju.

Mitka bi tad uzalud gledao za popom i, onako pijan, molio ga, plakao, pokazivajući na te svoje grobove. — Dêdo, i ove moje...

— I svakom, čak i deci, razdavao bi. Pored toga gledao je, pogađao po borama lica i čela, ko koliko ima godina i koliko će da živi. Pitate ga: — Koliko imam godina?

I odmah bi se vraćao u kuću, zatvarao u svoju sobu, besneo jer zna da se on iskrao, jurio po varoši, te svet ga gledao i smejao mu se a time i njima, braći, celoj kući... I tad bi besneo.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Devojke nisu ružne, osobito ona Julka; ona je, može se reći, baš lepa. — A jesi l’ primetio kako je gledao na Julku taj Ružičić kad je pevao? — Jesam; al’ jesi l’ video kako je ova na njega gledala kad je pevala?

prsten, i tri dukata, i sve što treba, jer je sve to sa sobom nosio još od onog doba kad je kod Siridžića frajlaSavku gledao. Čekmedžijić dariva Martu i, posle velikog veselja, sa čika-Gavrom otputuje, a do šest nedelja će doći da se venča.

„Put za paorušu Tatijanu Skorićevu u P. — deset forinti. „Kad sam gledao Milevu Mileusnićevu u B., dao sam joj sreće radi dva talira — to je pet forinti — dabogda nikad ne imala sreće!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

A malo posle, sa naslonjenim podbratkom na ruku i nalakćen na prozoru, gledao je on preko mirne reke tamo u zeleno-sivi horizonat banatske ravnice.

Tamo pred svojim šatorom, ispružen na travi, ležao je Jurišić i gledao u nebo. Na njegovom belom i bolesnom licu drhtale su setno paučine briga. Nešto se događalo u njemu.

I on ih je svojim rođenim očima gledao kako ono ratno stanje vešto iskorišćuju, a ni na čijem licu nikad nije primetio kakvu god grižu savesti.

Pa je milujući njenu bujnu plavu kosu gledao u one bezazlene i pametne oči i mislio: „Ti divno, milo stvorenje, ti zaista znaš da voliš.

Njegov život, inače mučan i čemeran, nije zaslužio ovaj podmukli, mučki udarac. I to mučki udarac od one, u koju je on gledao kao u svetinju. Neka mu oprosti, ali on to neće trpeti.

je ovako tekla: Jurišić je sedeo u svojoj zemunici sa laktovima između kolena i ukrštenim prstima, pa je tako sagnut gledao u zemlju.

O zemljo, kao i nebo, tajno večna, jel' blizu doista tvoj kraj? Gledao sam te kad trijumfuješ. o kako bih rado video kako si velika kako si veličanstvena kad propadaš.

Afrika

! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.

U prvi mah sam mislio da se šali, jer se ostali crnci obično smeju. Ali ujedeni je uvek tako kreštao, tako s Mržnjom gledao na N–a i tako uplašeno bežao posle od njega, da nije bilo sumnje da je ovaj ujed sasvim ozbiljan.

pomagao. Mladić je sad samo, kao kakvo velike derište, tiho jecao i gledao u N-a sa mržnjom. Niko nije rekao ni reči. Bilo je jasno dase ostali crni nisu čudili što je N.

“ Toliko je teško da čovek pređe preko svoje netrpeljivosti. Sada je već bilo dockan, a ko zna da li bih ipak mogao. Gledao sam kako Samba natovaruje sanduke i kante i spremao sam se da sednem kraj šofera.

— pitao sam njegovog brata. Zana je bio više bolesnika, milovao ga lagano po ramenu. Obrnuo je lik, i najpre gledao kao da ne čuje; zatim reče mi ne krijući suze: — Lui ili di ne pa mulil, lui mon flel aval boku flus (frus), musje

— Vi biste me sutra poveli do Bamaka? — Mogu. Gledao sam u noći jedinog osvetljenog, tog čudnog, kratkog, debelog, skoro rasplakanog čoveka, koji je znao da sam ovde, koji

Ali predeli koje sam do juče gledao bili su obojeni još jednom bojom više. „Psihološkom bojom,“ saznanjem da se u tim predelima zbiva neprestano misterija

kada sam, gde bilo, mogao razviti svoju usku ali čistu i ugodnu postelju, a jutrom se pljuskati stojeći u kalbasu. Gledao sam crnce što prolaze kraj toga hotela. Na svakome je po nekoliko kilograma fetiša obešenih o crne kožne gajtane.

To je ona ista igra što je igraju svi crni kad se skupljaju na „bal“. To je igra koju sam ja gledao već u Boakeu a koja je preko američkih crnaca došla i u Evropu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

tamnih očiju, sa osmehom koji je bio jako topao, iznad izvijenih usana, Pavle je za Garčulu bio čitav doživljaj. Gledao ga je začuđeno.

On je gledao ta suncem obasjana egzercirišta, svestan da ih možda poslednji put gleda. Gomila Srba, sa svojim barjacima, konjima,

To je bila briga Engelshofena. Garsuli je gledao da se sve to mirno svrši, dok se reskript čita, a ako, posle, bude bilo protesta, to ima da rešava kancelarija.

Hodao je gore‑dole, ali se bio umorio. Osluškivao je sebe samog i gledao u samoću. Kad je profoz otišao, sa fenjerom u ruci, Pavle je video da sa njim, na zidu, ostaje samo njegova senka, u

pukotine dasaka, dok je Petar sedeo na klupi, naslonivši glavu o direk, sa jednom nogom na podu, a drugom na klupi. Gledao je uvis, kao da, na danu, zvezde broji.

Držao je, na grudima, svoje vezane ruke, kao par golubova. Kao da se pomirio sa njima. A gledao je svoje rođake, mirnim, plavim, svetlim očima, u kojima nikad nije bilo suza.

Trifunova deca bila su razbuđena rano, umivena – ali nisu plakala. Naprotiv, Trifun ih je gledao, kako veselo vire, iz slame, iz kola, kao neko jato pačića i guščića.

On je poštovao ženu svoga brata i žalio je tu ženu, koja je često bila sama. Gledao je da je razveseli, makar i glupim šalama.

Propustio je kola, koja krenuše iz kapije, a posle je stajao, neko vreme i gledao za njima. Kola su brzo odmicala, preko zelenila egzercirišta. Videla se samo sitna igra konjskih nogu.

Rastao se od svojih konja, kod jednog vrbaka. Bio ih je upropastio i gledao ih je tužno, kao i budimska brda, koja su se videla na drugoj obali, u večernjem rumenilu.

Gospodin Georgije nije o tome brinuo. Gospodin Georgije gledao je svoja posla. Ono, što je Pavla bilo opet rastužilo, to je bilo to, što je video u prolazu. I u Budimu.

A kad je Trandafila o njima pitao, gospodin Georgije bi samo ćutao, i začuđeno ga gledao. Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja, da čuje njihovu pesmu pri odlasku.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U oslobođenju Srbije njenim vlastitim snagama i bezbrojnim žrtvama Ranke je gledao jedan od najznačajnijih događaja XIX veka.

Nailazili su na odobravanja naročito u Austro-Ugarskoj i u Nemačkoj, gde se u njima gledao saveznik protiv Srbije. Takve jednoglasne pohvale teško da se ne primaju, pa su ih i Bugari primali, utoliko pre što

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Bilo je, ali meni treba ovaj format za pasoš. ANTA: A gledao sam uz put i lokale za kancelarije „Ilirije”, našao sam dva-tri, ali dve sobe. SPASOJE: Malo je to.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bilo ih je dovoljno bar za pedesetak lica. Uzdišući, gledao je na sto pun neispravljenih pismenih zadataka. Pre dvadeset i nešto godina želeo je da postane lekar, ali se

- Zar ne pomisliš ponekad i na nju? - gledao me je pravo u oči, a onda počeo da govori kako je on video dece i dece, i sam je bio dete, bogamu, ali još nije video

Bilo je nešto oko jedanaest i penzioneri su već zauzeli sva mesta oko vodoskoka. Kroz prozor koji je gledao prema trgu videh Atamana kako rukom daje neki znak, a onda još i Mitu, koji je sedeo tri klupe ispred mene, kako nešto

- rekla je odjednom, a onda podigavši ruku okrenula je moje lice k sebi. Verovatno sam je gledao kao neko ko je pao s Marsa ili nekog sličnog mesta. Shvatio sam to po izrazu Atamanovog lica. - Kako znaš?

Žene! Čuj! Malo je trebalo da se izvrnem na neko mesto. Žene! Ataman me je gledao kao što je Hilari morao gledati padine Himalaja kad se popeo do vrha. Žene nikada nisu deca! - govorio je taj pogled.

Taj mali Emilijan! Rođen 1903. god., poginuo nesrećnim slučajem 1914. Sa slike nas je gledao dečak u mornarskom odelu s čitavim čudom zlatnih dugmadi i resica. Osetih Rašidu sasvim blizu sebe.

Osušenih usana gledao sam kako je HadžiNikolov upisuje u dnevnik. „Ti, stoko! Ti, prokleta, prljava stoko!” - šapnuh. Ruke su mu bile bele,

Ovce! - Žao mi je, Galac, veoma mi je žao. Nadam se, još ćeš imati vremena od odgovaraš! - Hadži-Nikolov me je gledao kao da sam ameba, vaška ili već nešto slično.

- Kako bi bilo da meni prepustiš tu malu? - podigao je glavu, ali još nije gledao u mene. Daću ti dve ploče. Nisam mogao da mu kažem da je idiot!

Ne bih ga gledao ni da sam mogao, iako je za mene ona bila prva ono što je Saša Albreht mislio da je Rašida. Bila je to cura sa čvrstim

Bili su to trenuci spokoja kakav sam osećao samo u vodi. Ležeći na leđima gledao sam žutu ružu sunca kako okreće nebo oko sebe, i obale s mirisom vrbaka u naručju.

Ja sam još ležao licem okrenut prema pesku, a oči su me bolele kao da sam satima gledao u sunce. Nisam se okrenuo, Rašida! To se tebi samo pričinilo! rekao sam, a usta su mi bila puna peska.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ako je u dućanu, nije se znao pogađati; ko je kako hteo mogao je dobiti. Nije gledao kome će na veresiju dati, ma kome. U mehani, kad nije oca kod kuće, mušterije časti pićem.

Strašno mučenje. To je Pera već u svom detinjstvu gledao svaki dan, i srce mu otvrdlo. Dolaze noću lađari u mehanu, muzika svira, piju, igraju; to se Peri dopada, pa kad otac

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

stvari, iz kola na konje, uklonio se da mogu da okrenu kola i, otpustivši bratovljeve sluge, dugo je stajao tako i gledao za kolima što su se vraćala natrag, kroz gustu travuljinu, iz koje su pred konjima izletale ševe.

Opran i umiven, posmatrajući šta se u dvorištu dešava, Isakovič je stajao dugo pred velikim ogledalom i gledao širok ožiljak rane, na desnom ramenu, isto tako pažljivo, kao i svoje debele, opuštene obraze.

Ako je stajao kraj njega, gledao ga je nekako sažaljivo, ako je sedeo kraj njega, prepuštao mu je blagonaklono mesto, mada je on bio suv kao štap, a onaj

Kad mu je brat govorio štogod, nije mu gledao u oči, već smešeći se, preko ramena. Nikad mu nije odgovarao odmah. Još dok mu je brat bio na službi kod princa

Dugo se zadrža kod velikog prozora sa rešetkom, koji je gledao na reku. To mesto odabra prvih dana da se isplače. Dan i noć proticala je tu široka, ustajala reka. I, u njoj, njena sen.

Čudan i tužan, on je za nju imao pogled kojim nije gledao nijedno drugo biće. Slast sa njim, kraj svih neprijatnosti, bila je za nju još uvek neuporediva i divna.

Zato je, iznenada, na poslednjem delu puta, i postao mekši prema svojim vojnicima. Ne govoreći im ništa, on je gledao njin hod, njina lica, njinu gomilu kao prah što se digao putem, ali koji će se uskoro raspasti i rasuti.

njegovog života, uzaludnost porodice, žene i dece, kuće i kućišta, povratka, svega toga što čine, rasla je otkada ih je gledao mnoge, tako daleko od njine zemlje, u tuđini, kroz koju su išli kao gluvi i mutavi, ne znajući kuda ih vode.

Užasnut ipak, pri pomisli da je možda nikad više neće videti, on je širio zenice toliko i gledao tako tužno u nju, da ona poče gubiti osećaj nadmoći, ne znajući ni sama šta da radi sa njim poslednjih dana.

Prsti su joj bili čvornovati, a ruka izukrštana debelim žilama. Razrogačenim očima gledao je Vuk Isakovič sve to, pogledom uprtim u njeno ostarelo lice sa zboranim podvaljkom i visećom kožom pod ušima, bradicom

Posmatrajući tako države, kao i svoje igračice i tvrdoglave glumice, gledao je da izvuče proleće, ne zalazeći dublje u rat, naročito otkada ga njegov krug, iz Versalja, izveštavaše da Pruska uspeva

svoje postelje, nije mogao više da zamisli rat drukčije nego tako, sa bezbrojnim ubistvima, grozotama i patnjama koje je gledao oči u oči.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

(Kazao Sveti Nikola čoeku koji je bio pao u vodu i samo vikao: „Pomozi Sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otme.) (Vuk, br. 2983) — Mnogi čoek nije nazadan Bogom već sobom. (Vuk, br.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

« Kako je izgledala? Isto kao i pre, kad se posmatra s izvesne daljine, a ja sam je gledao čak iz pedeset i neke, iz sirotog restorana »Balkan«, koji je u to doba, jedini u našem gradu, imao lampe s abažurom

Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo. Još je imao toliko toga da ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se ista stvar može i njemu

Ovo je moje mesto! Ali, ko može da poseduje more? Gledao sam kako im iz dana u dan tamni koža, pratio letnje ljubavi, bio slučajni svedok malim avgustovskim prevarama, slušao

znaka, pa zbog toga nisam ni primećivao šarenu gomilu igrača na sceni, ni balerine snažnih, mišićavih nogu — gledao sam samo njega — najbeznačajnijeg od svih beznačajnih statista na svetu, koji se i pored svog bednog položaja u životu

je tako pred očima žene, svestan iscepanih patika koje je morala videti odozdo, svestan ružnih nogu i pegave kože. Gledao je svoju sinoćnju izbaviteljicu izvrnutu naopačke, dok mu je do ušiju dopirala graja dvorane — besmisleni saveti i krici

I, odjedanput, izgledaće mu kao da nikuda nije ni odlazio. Glupe li kuće. pomisliće dok bude sam sebe gledao u onom stanu od kartona što podrhtava kada ispod njega protutnji autobus ZZ, u onom tamo gradu, gde se plaćaju spavanje,

« Tri dana su putovali do Dervente. Mitar je ležao na slami i gledao svet. Svet je bio golem. Pričalo se da je njihova nova zemlja s onu stranu reke i da će ih prebaciti sa dva broda.

Vukli su ga, dakle, za rukave, a on ih je gledao kao iz neke daljine, a onda je polako, sasvim polako, spustio svoj tovar na zemlju i dugo razgledao polumrtvog profesora

su videli kako je ustao iz mrtvih isti onakav kakav je bio pre nego što ga je ujela zmija, a starac je i dalje sedeo i gledao nekud prema onim ljubičastim brdima u daljini.

U tom gradu je godinama sa zavišću gledao mladiće i devojke kako šetaju nedeljom pre podne po Terazijama, čeznući da i sam jedanput bude elegantan.

Dok je boing 707 Er Fransa kružio nad Beogradom, čekajući dozvolu za sletanje, Žan Žik je kroz prozor gledao riđa proletnja prostranstva; razlivenu Savu i Dunav, vrhove drveća što su virili iz vode iznad potopljenih ada...

— obradova mu se Žan Žik i krenu u susret — Sve si mlađi i mlađi! Pružio je šefu teatralno ruku, ali ovaj ga je gledao bez ikakvog izraza, kao da ga vidi prvi put u životu. Žan Žikova ispružena ruka ostade, pred svima, u vazduhu...

Matavulj, Simo - USKOK

Stari Mrgud reče: — Glaj ti opet ovoga Janka, ovoga đavola đetinjeg, otkud on to zna, kao da je očima gledao!? — Ima to u knjigama, đedo! — rekoše mu. — A da li će naši bojevi biti u knjigama? — zapita Mirko.

i njihova, osobito mu ugodno bi opomenuvši se, kako on visoko poraste pred njihovijem očima, kad doznadoše da je i on gledao smrti u oči! To ga je, doista, i uvelo u brastvo. Ne čujući nikakva šuma, pomisli da su domaći u crkvi.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Gurkaju se u tom trku, Ćuškaju se u tom huku, Ko ih gleda ne mož znati Igraju li se il se tuku. Gledao ih lovac stari, Pucati mu beše žao. Uze listak knjige bele Pa je zeke — nacrtao.

Veliki patriota, uveren u zasluženu sreću i procvat svoga roda u budućnosti, on je u detetu gledao nosioca te, bolje sutrašnjice, zalogu nastavljanja i obnavljanja, pa u njegovoj ljubavi uvek ima i zagledanosti u dubinu

Nit je smogao snage da skoči i pobjegne, nit je mogao da plače. Zabezeknut i užasnut gledao je rasrđena starca, stezao je u ruci već zaboravljenu kašiku i nije više imao ni srca, ni suza, ni svog tajanstvenog

trešnje priziva u pamet ceo jedan život: Stajao je, taj panj, tupo usamljen, oljušten, ali ja sam uvijek umjesto njega gledao rodnu staru trešnju i u njenim granama ponekad brižna jeda, ponekad raspričana strica, moje vječite i vjerne dobrotvore

- bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: - Kako džabe? A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati.

Radeći, poput svog velikog prethodnika J. J. Zmaja, mnoge poslove po narudžbini, gledao je da zadovolji ne samo naručioca, nego i ozbiljne zahteve koje je sam sebi nametao. Držao je do majstorske časti.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Tu dramu, koja se prikazivala u Karlovcima 1736. godine, Rajić je kao đak gledao i rukopis prepisao, sećao je se, i u starosti uzeo je da je prerađenu izda »po ninjajšem vkusu«.

i pisao, koji je toliko odudarao od ostalih ljudi i od ostalih pisaca, dopadao se mlađem naraštaju, koji je u njemu gledao genijalnog pesnika, ne samo van ljudi no i iznad ljudi. PESNIČKI RAD.

Od pedesetih godina njegove pesničke sposobnosti očevidno su počele da slabe, i uzalud je Đorđe Maletić, koji je u njemu gledao »dostojnog prijemnika Mušickog«, izražavao nadu da će on »povratiti didaktičku poeziju u celoj njenoj krasoti«.

U stvari, on je na književnost gledao uvek kao na sredstvo za širenje istine i dobra među ljudima, bio moralizator, u tom duhu uređivao Šumadinku, pisao

U Srbima je gledao jedan od etnički najčistijih i najsvesnijih slovenskih naroda, kod kojega su najbolje sačuvane stare slovenske osobine.

i teoretičar »Slavjanstva«, kulturno-književnog po formi, nacionalno-političkog u stvari, i u njemu se i kod Srba gledao prorok nove slovenske vere. On je vrlo često navođen i prevođen kod Srba.

Kako u Beču cenzura kneza Meterniha, koji je podržavao Tursku i popreko gledao novostvorenu Srbiju, nije dopuštala dalje štampanje srpskih narodnih pesama u kojima su se pevali srpski bojevi sa

On je svojim očima gledao veliku nacionalnu dramu od 1804. do 1813, i nameravao je da napiše celokupnu istoriju prvoga ustanka. Oko 1822.

Zato što je bio ubeđen i revnostan vukovac, Atanacković je docnije bio precenjen. U njemu se gledao pisac prvoga reda i Dva idola su proglašavana za najbolji roman srpski. Danas, Atanacković ne izgleda više takav.

Jakšić, pesnik, nije gledao svet onakav kakav je, no kroz veo svojih pesničkih iluzija, sa visine svojih pesničkih ideala.

On se naročito trudio da piše čistim jezikom Boke, u kojoj je sa razlogom gledao »neiscrpivo bogatstvo narodnijeh izražaja i pučkoga krasnorječja«.

Ranković nije zatvarao oči pred stvarnošću i nije se uspavljivao iluzijama, no je život na šumadijskom selu gledao slobodno, otvoreno, slikao ga onakav kakav jeste, sa njegovim manama i crnim stranama, prikazivao raspadanje starog

Milićević, Vuk - Bespuće

nekoliko puta po sobi, zaustavio pogled na jednom mjestu gdje je bio obijen zid, spustio ga na prozor koji je gledao u vedar dan, pun modrine i svjetla, uvjerio se da se nalazio u svojoj kući, ponavljao tu riječ, naglašavao je, i ništa

A on ga je samo gledao, zavaljen u naslonjaču, gledao u njegovo lice puno veselja i obijesne radosti za avanturama i uživanjima i sve mu se to

A on ga je samo gledao, zavaljen u naslonjaču, gledao u njegovo lice puno veselja i obijesne radosti za avanturama i uživanjima i sve mu se to činilo tako prazno i pusto.

A sada ga je gledao kako je suv i pust, ostario, pocrnio i oronuo, kako se nemoćno ispinje svojim surim stablom; vjetar čudnovato šumi u

Gavre Đaković se tada trgao. Svijet koji je prolazio nije gledao tu posprdnu sliku svoga življenja, nije primjećivao taj nijemi podsmjeh života, koji prolažaše polagano i neopaženo.

A dani prolaze. Jednog dana ležao je u hladovini u bašti, pod jednom starom trešnjom sa ispucanim deblom i gledao kroz granje u bjeličasto plavo nebo; od Une udarao lak vjetar i donosio oštar i jak miris vode i burkanje valova; negdje

I onda se uvjeravao da mu je to sasvim svejedno, bio ko, ne bio. Ali činilo mu se da je bio neko po strani ko ga je gledao. Kad je ulazio u kuću učinilo mu se da čuje kako su se za njim polagano otškrinula jedna vrata.

On nije gledao gdje staje, on nije vidio ništa oko sebe, ni požnjevena glatka polja, ni vodu koja bliješti, već samo nju, pregibe njezinog

„I zašto to baš sada dolazi?“ pitao se. Koliko dana gledao ju je, kao što je posmatrao svaku ženu, ne praveći velike razlike između jednih i drugih i ne misleći kasnije na njih;

ju je, kao što je posmatrao svaku ženu, ne praveći velike razlike između jednih i drugih i ne misleći kasnije na njih; gledao ju je, a da ništa u njemu nije kazalo da je ona bolja, ljepša i njemu milija od drugih.

Sremac, Stevan - PROZA

Ali vreme leči svaku ranu — i Jova se pomirio sa svojom sudbinom. Postao je filozof, i nije više gledao samo na one pred sobom, nego i na one za sobom, i to ga je utešilo.

Nije nikad hteo da harči vreme uzalud; uvek je gledao da spoji prijatno s poleznim, i zato bi uvek gledao neće li naići na kakvu novu biljku ili bubu kakvu.

Nije nikad hteo da harči vreme uzalud; uvek je gledao da spoji prijatno s poleznim, i zato bi uvek gledao neće li naići na kakvu novu biljku ili bubu kakvu. Imao je nekih dvadeset balegara nabodenih na čiode.

Gazda Radisav nije tada ništa slušao ni gledao; nikoga nije posluživao tada, samo je gledao i slušao pevača, i mrzio svakoga ko bi poručivanjem zbunjivao pevača i

Gazda Radisav nije tada ništa slušao ni gledao; nikoga nije posluživao tada, samo je gledao i slušao pevača, i mrzio svakoga ko bi poručivanjem zbunjivao pevača i prekidao mu pesmu.

Nije taki bio gazda Radisav. On je trezveno gledao na stvari, i, u sukobima i parnicama između sina i profesora, uvek je držao stranu profesoru.

Radičević, Branko - PESME

Već je davno na prozoru, Gledao je ognja živa, Gledao je belu zoru E pred njime svet otkriva; Beži tama ispred njega, Ma sa srca kam ne bega.

Već je davno na prozoru, Gledao je ognja živa, Gledao je belu zoru E pred njime svet otkriva; Beži tama ispred njega, Ma sa srca kam ne bega.

Jer Rade je bio nedaleko, Te junački zlotvore je sekô, Sekô ljuto; na druga gledao, U nevolji njega ugledao, Te dovati onu šaru dugu I pomože od samrti drugu.

Da bi manje, te bi bolje bilo, Još bi zdravo ja imao krilo, Još bi duže veselo trajao, Sunca tvoga zlaćana gledao Slušâ groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvome cveću i tvome izvoru — Mog života vir je na uvoru.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Bio sam, skorih dana, i u Granadi, gledao sa brijega osunčan kamenit labirint njenih ulica i pitao se: na koju su ga stranu odveli?

Uzalud sam se motao oko njih dvojice, starci su mramorkom ćutali. Gost je prošivao stelju od samara, a djed je pažljivo gledao u njegove ruke.

— Ukrao neko. Evo, prišuljao se kroz kukuruze, provukao ruku kroz pendžerak i odnio. Dugo je Lazo gledao kroz otvoren prozorčić i ćutao ničem se ne dosjećajući, a onda se povuče u sobu i diže oči na svetog Nikolu.

Možeš onda misliti kakva je. Djed ga je dugo i dugo gledao, nasmiješen i ćutljiv, a onda mu se istom ote onim njegovim starim, dobrodušnim graktavim glasom : — I de ti reci, ko

Zgranut i presrećan, gledao sam i slušao dvije razrakoljene starčine kako muče moju rođenu dječju muku i brane se i dovijaju mojim lukavstvima i

— Ama, ljudi, šta će nam stara kljusina, ko će to džabe hraniti? — bunio se moj stric Nidžo, a djed ga je samo sažaljivo gledao kao nedoraslo i nerazumno stvorenje, i pitao: — Kako džabe? A ko pobi i osakati toliki božji svijet? Valja za to plaćati.

Sve su oči na njemu prate ga s nadom, dirljivim povjerenjem i ljubavlju, kako ga nikad niko gledao nije, čak ni pokojna mater.

Nije upadao u oči ni darežljivošću ni tvrdičlukom, žene nije gledao, za kocku nije mario, a niko se ne sjeća da ga je kadgod vidio pijana, ljuta ili naročito neraspoložena.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Počeše i mušice naletati na lice, krv i prašinu, on se nije branio, već je samo za kolima trčao, gledao, a iz grla mu se otimao promukao, tup glas nalik na krkljanje.

Ona je retko išla drugima, kako ne bi i oni nama dolazili i videli našu sirotinju koju je već ceo svet gledao. Ali ko bi došao, taj je bio ugošćen kao kod najbogatijeg jer je ona uvek nabavljala najbolju kavu i rakiju za goste.

Ja sam stajao i gledao te kako pognute glave ideš, i to u nanulama, na nogama čarape iskrpljene, u mintanu iz koga je virio pamuk...

Istina, da je dolazio svakad s njenim mužem, ali je ipak ona znala, osećala, zašto on dolazi. Uvek je gledao da se nađu.

Ja sam stao. Nisam osećao glad. Gledao sam i razgledao haljine što behu oko trešnje. Naiđoh na Lenkine šalvare od đizije i mintan od jumbasme.

Ustadoh i ja da idem. Mita me nije zaustavljao, ali me je gledao bolno, molećivo, kao očekujući da mu obećam da ću mu opet doći, obići ga. I ja mu obećah.

i zbog toga valjda bio je povučen i uvek ozbiljan. Ionako visok, širok, izgledao je još ozbiljniji. Samo je gledao svoj posao. I majka mu je radila. Ona je gledala kuću. Od njega, oca mu, nije više ništa tražila.

Ej, hej! baš ste vi srećni ... Gledam njega pa... — I onda seo do nje, ali nije gledao u nju, već se bio zagledao napolje. Činio se kao da sluša pesmu i svirku koja je otuda bivala sve jača.

Kostić, Laza - PESME

Danju, noću pohodi ga, s njim dolazi Valadila, da i ona vidi de će večni sanak da odsniva. Gledao je vajaoče punu čari, punu mila, sve mu ruka lakše kuca, sve mu lice bleđe biva.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.

Kad dođu u grad, sav se grad slegne kao na čudo. Car koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te s mesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

Zatim stanu jesti meso i piti vino; zamalo popadaše i pomreše obadvojica. Tada pustahija, koji je iz prikrajka sve gledao i slušao, iziđe iz zaklona pa uzme svoju kesu s novcima govoreći: — E, hvala budi bogu!

Sad se dogovore da posade najprije mrki luk; ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji.

Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj. ZLOGUK Nekakav bosanski spahija, koji je imao u svome selu zloguka, spremi se

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

POZORIJE 8. (ISAJLO I MANOJLO) ISAJLO: Šta je našem gospodinu? MANOJLO: Tako nas gledao strašno, da sam mislio: sad će nas progutati. ISAJLO: Ja mu više ne smem izlaziti na oči.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

zbrisao bez doviđence; ko bi oprao toliko brda prljavih tanjura u životu i načisto upropastio ruke, ko bi tako mirno gledao svog rođenog muža kako posle ručka hrče kao tenk u rikvercu, ko bi pristao da u svom rođenom gradu nema stančugu, a

od čokolade, vodio vas da gledate zvezde kako vrše kolektivno samoubistvo bacajući se naglavačke u ušće Save u Dunav; gledao vas nekako onako, u mirisu tek pokošenog sena, balansirao po najopasnijim ogradama Kalemegdana nad ponorom od dva i po

Razmišljajući usput o ovom slučaju, dođoh do nekih epohalnih zaključaka o maženju. Uzmimo, na primer, da je neko gledao ovu našu filmčugu, mogao bi se zakleti da ... E, zini da ti kažem! Međutim, to ljudi čine uglavnom iz navike.

I šta je bilo? Taj košarkaš je nekako stalno gledao nekuda preko mene. Patila sam kao ubogi đavo, toliko je bio rasejan kad god bi me slušao.

— Koliko? — Šta koliko? — Love! — rekoh hladno, a da se nisam ni pomerila s mesta. Tip me je jedno vreme gledao belo.

Pita ga posle sudija, priča gosn Sule koji je čitavu stvar gledao rođenim očima, pita ga: „Optuženi, pita, zašto ste bežali u Italiju?

— upitah, sumanuto se cerekajući. — Zašto onda i muve ne bi izgledale mnogo lepše bez krila i nogu, a? Gledao me je sa blagom panikom u očima: — Jeste li doneli svoj dnevnik? — Naravno!

Sedeli su potpuno nepomično buljeći kroz stakla ka Makedonskoj ulici. I ma koliko puta da sam prošla tik ispred njega, gledao je nekako mesečarski kroz mene, kao da me uopšte ne vidi, iako to uopšte nije njegov sistem!

Bila pa nije. Sedeo naš fizikalac iliti manuelac na merdevinama, mažnjavao pivčugu i gledao šta se okolo dešava. Jedni odlazili, drugi dolazili, a on stalno namešta stolice.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Kako bi more gorelo, kad je ono voda? JELICA: A, vidite, u Madridu, kaže baron, da je sopstvenim očima gledao kako je velika vatra bila. O tom su, kaže, sve francuske i španske novine govorile. MARKO: Čudo veliko.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Nizao sam nevesele dane i mislio na moje Hašane. Na obali, u vrbiku gustom, tražio sam osame i mira i gledao jedne oči drage izgubljene u dnu tvoga vira. Utopljen u snove zlatotkane vodio sam svate u Hašane.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Odjednom, sve što su ljudi govorili oko mene konkretiziralo se i stavilo ispred predela i građevina koje sam gledao. Najpre se obznanilo u meni ono što je danas naslov knjige: Ljudi govore.

Čekala vas je pet minuta ali smo posle mislili da ste se predomislili. — Neprijatno. Gledao sam pažljivo na jezero i nikako je nisam video. — Od Belmonteha ona dolazi skoro uz obalu.

Čekao sam ipak u društvu mehaničara, koga sam prvo sreo na obali. Gledao sam ono nekoliko rasušenih barki nasukanih na ševar; one su pljosnate, primitivne, nalik na velika korita.

I svako mi tako otpozdravlja. Ispred jednih vrata neki mlad čovek kuje cipelu. On prestaje da kuje kad naiđem da bi me gledao. Čim ga pozdravim zastidi se i brzo nastavlja svoj rad.

Kao da je to zanat! — Devojka vam se nije sviđala? — Ne, ona nije bila ružna, ali ja je nisam ni gledao, a kad sam je najzad pogledao, imali smo već dvoje dece i bila je stara. — Ali sada volite svoju ženu?

Bio je na putu i da mi ne da ruku, toliko ga je nešto na njoj zanimalo. Gledao je u nju ogromnim očima. — Ovuda, ovuda! Iziđoh. — Nalazite li da je oslabio? — Više je postao prozračan.

— Možda. — Doviđenja! Pustio sam je da siđe, ne dodirnuvši joj ni ruku Gledao sam lagano kako silazi. Mogao sam još potrčati za njom. Ona se nije osvrtala.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Stradao je, trpeo je, Podnosio smrtne muke, I gledao, s krsta svoga, Izdajnike, Brankoviće, Gde, ko Juda, peru ruke. I kada je izdahnuo, Nagrada mu sindžir beše; No ako mu

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne pevam sam. VERENIK Gledao sam te jutrom kako odevena u belo po kamenju silaziš.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: Hoće čovek kuću i dućane! SARKA: Veleposednik!... VIDA: A pokojnik ga nije ni gledao. SIMKA: Nije, nego je tebe gledao, Vido! PROKA: Ne pristajemo na sporazum! TANASIJE: Svaki će da brani svoje!

SARKA: Veleposednik!... VIDA: A pokojnik ga nije ni gledao. SIMKA: Nije, nego je tebe gledao, Vido! PROKA: Ne pristajemo na sporazum! TANASIJE: Svaki će da brani svoje! AGATON: E, onda vam ne dam ništa!

AGATON: Pa gledaj i ti nju popreko. MIĆA: E, da sam ja nasledio, gledao bih je, al' ovako... SIMKA: Pa ti si se vazda vrtio oko nje?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Baterija voljno!... Vodnici, napred! U galopu smo prišli i pozdravili. Komandir nas je gledao mračno i strogo. Onda srdito, kroz stisnute zube, savlađujući ljutinu, progovori. — Čuli ste...

Njega su godine pridavile i već nemoćan, a valjda i sit života, gledao je tupo preda se... U susednom dvorištu ostavljeni psi žalosno su zavijali.

Neobjašnjivo mi kako se neko može šaliti kada ljudi ginu! Dok je govorio, ja sam neprestano gledao u vrh Cera, odakle je pucala neka baterija, i svakog časa sam očekivao da nad nama počnu prskati šrapneli.

— Letela bi nam perdašina po ovoj ravnici. Izgleda mi kao da svima malo laknu. Išli smo lagano. Gledao sam neprekidno u planinu pred nama, ali se ništa nije videlo. Sretosmo kola sa ranjenicima.

Ja sam, naprotiv, zatezao dizgine. Gledao sam zadihano na tu stranu i, samo da mogu, skrenuo bih da ne vidim neki strašan prizor.

obilaziti, obilaziti što češće. — Molim vas, tu su vodnici... Ja sam po dužnosti gledao strogo vođu odeljenja, dok je ovaj u sebi psovao vozara.

Bio je i jedan viši pešadijski oficir, koji je zlurado i pakosno gledao artiljerce, samo što ne kaže: Hm!... Naravno! Onda su vojnici seli na topovska mesta i uzeli poslednje elemente.

A ovako, na odstojanju, narednik ga je samo gledao besno. Sa tornja se videla nepregledna ravnica, jasno oivičene njive, i nepregledna kukuruzišta sa ižđikalim stabljikama

Bila je to rupčaga nad kojom je bio krov od prošća, sa leve i desne strane zaklonjena šatorskim krilima. Gledao sam sa čuđenjem ovaj svoj novi stan, i zadigoh šatorsko krilo da vidim kuda se izlazi. Poručnik se nasmeja.

zapali neko cigaretu, pa se vidi kroz puškarnicu. — Zar je toliko blizu? — Na ovome mestu je do šezdeset metara. Gledao sam zapanjen kako potporučnik mirno leži i puši cigaretu.

— Boli me — i pokaza rukom na glavu. Aleksandar je uhvati za ruku kao da broji puls. Ali u časovnik nije gledao. — Bogami, Jelo, srce ti jako udara... Nego, da te pregledam, digni se... — Kako? — Pa tako, digni se.

Jela oborenih očiju izvlači polako košulju iz suknje. Aleksandar je, usplamtelih očiju kao krvnik, gledao to mlado telo. Baterijski narednik je grizao usne i lomio prste.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Kako je samo učtiv, prijatan, skroman. I baš može biti da sam ga onomad rđavo razumela. Čovek, bez sumnje, gledao malo da me zanima, pa ćaskao svašta, a ja odmah pomislila bogzna šta... Da li je tako ?«...

Gojko pobeže od prozora i više ne priđe tamo. Čim bi čuo vrisak, on bi bežao dalje, dalje... i gledao bi začuđeno, preplašeno. Šta je to... je li smrt ?... On ne zna. Ako umre ?... Ništa !...

Po sobi nered... Sa njenog kreveta razbacani jastuci, zgužvan ćilim... A-a-a!... Kao da je naročito gledao kako bi je što jače uvredio!... A njih dvoje sede, zagrljeni, jedno uz drugo, i gledaju se mutnim, pijanim očima...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Govori golubu Svome golubica: “Ti si zaleteo U to tuđe jato, Za to je ne gučem.“ 38. Javor išetao, Devojke gledao, Pak je govorio: “Koja je tu moja, Javi se, devojko, Izmeđ’ devojaka.

“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli. Gledao je paša sa čardaka, Gledao je, pa je govorio: “Pokri’ lice, Budimko devojko, Sa tebe se paše posvađaše, Sedam

“ 193. Platno beli Budimka Devojka, Platno beli, lice joj se beli. Gledao je paša sa čardaka, Gledao je, pa je govorio: “Pokri’ lice, Budimko devojko, Sa tebe se paše posvađaše, Sedam paša, od sedam gradova, I knez

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Oči tvoje ne bi dizo krikom. Zaogrnut modrim olujnim vidikom umirao bi mirno posle slasti. Mutnim bi okom gledao po nebu, kako tama i užas rastu. A iz žila plavih, nabreklih od hoda kapala bi krv i voda, na klečeći ženski stas.

Petar, ne. Ja, sasvim sigurno, ne. NA RIBANjU SA MESECOM Lutajući po Primorju ja sam, svako veče, gledao kako ribarske barke izlaze u lov. Njihovo je vreme noć, kad se svici jave i mesečina razlije po ogledalu mora.

Kad ga je moja mati posetila, poznao je sestru. Kad sam ga ja posetio, gledao me je, nemo. Nikola Vujić imao je dve kćeri i dva sina.

Naselih se tada u pansionu, koji je gledao u crkvu fratara pijarista i jednu, devojačku, školu. (Frau von Thiess. Piaristen Gasse No. 54.

Kad bi se one presvlačile da idu u šetnju, gledao je kroz ključaonicu. Od ovih naših vršnjaka, samo je meni dozvolio da i ja gledam kroz ključaonicu.

Sneg i blatna voda, što curi sa njegovih crnih krovova, isparava se. Ja sam ga gledao kako umire; sad je nabrekao, kao lešina. Ne, on se nije smanjio; mračan i prazan, izgleda mnogo veći nego pre.

Ipak nisam izdahnuo. Posle tri nedelje, sedeo sam kraj prozora i po ceo dan gledao taj čudni, lepi, zavejani gradić. Žute boje na čarapama žena, plave ćupe na prozorima, i crveni crepovi razveselili bi

Ja sam gledao, začuđen, njina bleda, iznurena, lica, i ćutao. Budući da sam jedan od onih koji to isto čekaju od Slovena, neprijatno

Kad smo se vratili, i kad sam ostao sam, stajao sam pred zaleđenim prozorom i gledao kako se svetla okna, jedno po jedno, gase. Ledeno, zvezdano nebo umirilo je, polako, sve uokolo, ulice, kuće, i oblake.

Posle sam gledao Đokondu, za koju kažu da je slikao da Vinči, u što ne verujem, i Tri gracije, koje je zaista crtao Rafaelo, i koje ću,

Sve je to danas, kod kubista, opet doterano do analize, do rastvaranja. Dugo sam gledao Puseva, koji je u Šantijiu jači nego u Luvru. Ipak, malo su preterali. Znaju sve to već u renesansi gde je i on učio.

Tek treći dan digao sam glavu i gledao kroz prozor. Žute, modre, zelene, i crne vode, jurile su prema obali. Ostrva su bila nestala, a more se prelivalo

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Dok je Agaton, češkajući se po glavi i vajkajući se, gledao u razbijene crepove svoga krčaga, čuje za sobom smeh. Osvrne se i vide jednog starca bele brade.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Molim, gospodine, ovaj trčao putem! — da kleči! — presudi učitelj. — Molim, gospodine, ovaj gledao kroz prozor! — da kleči! — Molim, gospodine, ovaj se razgovarao! Pljus šamar. — Molim, gospodine, ovaj skakao!

Izloži slike i očekivaše sud javnog mnjenja. Slike nisu bile rđave. Ja sam ih kao stranac jedini i gledao, a od domaćih ne hte niko otići.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Sad nije mislio ni o čemu, već je gledao u ono najveće crkveno kube i na njemu jabuku, kako se sija na mesečini. Pade mu na pamet, da se baš na onaj prozor od

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

” Eto, tako mi je u oči rekla. JEVREM (koji nije ni slušao njeno kazivanje, već je samo rasejano gledao): Pa šta se to mene tiče? PAVKA: Bože, Jevreme, pa govorim ti o tvome detetu!

Vi znate da bih ja vrlo rado ostao ovde što duže. PAVKA: Bolje bi bilo kad bi i tvoj otac gledao tako svoje poslove. Istina, zete, kad bi mu ti progovorio; diže čovek ruke od dućana pa neće više ni da naviri.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ko mu padne šaka, ne iskobelja se taj lako! Smota ga ćir Đorđe »ka’ Vla’, pitu!« Ako si gledao kadgod, čitaoče, kad plivaju sitne ribice po vodi, a nađe se poneka krupna među njima pa, onako usput, kad smota i

A bio je pomalo i pismen, pa ko mu ga zna: stoga se valjda tako teško i nakanjivao da radi težačke poslove, nego je gledao sve tako neke omanje i lakše poslove.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

— Visoka ulica protiv Lješke! Usporio profesor korak, tako da niko ne vidi. Gledao bi i on utakmicu, ali se nečega stidi...

Kislo je u gori svako deblo, A on je praznim, tužnim očima Gledao u crno i nisko nebo Kao u mrskog poočima: „Na zemlji nešto nije dobro... Voće... Ko mi je voće obro?

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

»Ko je gledao kako električna jegulja obori konja i liši ga mogućnosti svakoga pokreta, mora se bojati da dodirne izbačenu na obalu

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Prisukâ sam pedeset godinah, na Lovćen sam vazda ljetovao, izlazio na ovu vršinv: sto putah sam gledao oblake đe iz mora dođu na gomile i prèkrile svu ovu planinu, otisni se tamo ali tamo 150 s sijevanjem i s velikom

U nebu sam, u moru, gledao tvoje kule i ostre munare, s kojih su se k nebu podizali u svanuće, u divnu tišinu, hiljadama svešteni glasovi, glaseć

Bez zla mi se obići ne može i bez neke bratske pogibije, jer kad god sam takvi san gledao, pripravljâ sam što mrcu trebuje. KNEZ ROGAN Mandušiću, što si neveseo? Što ne pričaš što si noćas snio?

Svi nuglovi punani praznovah; mučahu se, da im oči prsnu, da oderu koru leba suha. Gledao sam po dva među sobom đe uprte kakvu ženetinu tjelesine mrtve i lijene (potegla bi po stotinu okah!

KNEZ ROGAN To ne može bit istina, Draško, nego su ti oči zamaštali. VOJVODA DRAŠKO Ne znam ništa, no sam ih gledao; i sam mislim da je maštanije. OBRAD Ada što je nego maštanije!

se sunce hristjanstvu rodilo, đe je nebo jasli osveštalo, đe su cari nebesnom mladencu pohitali s darom poklonit se. Gledao sam Getsimansku baštu, ocrnjenu strašću i izdajom. Svetu lampu lud vjetar ugasi!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A opet uvek, čim bi mu se ukazala prva prilika, gledao je što pre da ode na kakav put, tobož po trgovinu. Istina, tada već nisu, i to zbog oskudice u novcu, trajala dugo ta

U ostalom, ona je jedina i odgovarala na njihove pozdrave, pošto on, efendi Mita, sa Sofkom u krilu, zavaljen, nije gledao ni u koga već jedino u ono svoje ispruženo koleno naročito u svoje lakovane, plitke, i to duple, prave turske cipele.

Već je počela i gotovo prodala onaj gornji deo bašte iza kuće, koji je gledao na ulicu. I to naravno prodala je „njihovom“ Tonetu, pošto su samo njemu smeli da se povere; pošto samo on ne bi pričao

Retko je u mater gledao, već jednako u svoje jake žilave noge s debelim i dugim čarapama od kostreti. Sofka po njegovu glasu vide da je kao ljut.

I uđoše unutra. A svima je bilo mučno i teško. Mati, kao ukočena, išla je za njim. On se jednako okretao i unezvereno gledao po kujni, po redovima posuđa na rafu, unutra, po samoj sobi.

se gazdi što bolje vidi, a drugom rukom otvarajući kapiju, zamandaljenu, gurajući uvučen ne šip nego čitav direk, nije gledao ni kako mu je bila kolija pala, te on ostao go u košulji i gaćama, ni kako mu jedan opanak ostao tamo negde | u

On je stajao i jednako uplašeno gledao u nju: da možda, možda ona to... I zato Sofka, da bi ga sasvim uverila, morade izdržati do kraja njegov grozničav

krovova, izrešetanim dimnjacima i visokim drvećem, kako se ispred njega, po padini, u noćnom polumraku u okrug ocrtava. Gledao je tu varoš, taj svet, koji ga toliko u potaji kao sigurno čekao da vidi ponižena i unapred siteći mu se i znajući kao

Arsa poče kao bez duše, od straha, da donosi i uz pomoć Staninu da namešta. Marko je stajao, gledao i sam naređivao Arsi šta će gde da se namesti i kako. — Tu... Tako... Još...

međ rukama i pognutom glavom, uvijenom starim prljavim ženskim šalovima, da mu ne bi ozeble oči, na koje je jedva gledao, sedi prekrštenih nogu, i to u kraju, pozadi sviju.

Istinu samo. I da bi je bolje u oči gledao, i što jasnije iz njih video da li će mu istinu kazati, uhvati je za rame. Ruka mu vrela utonu u njeno meko i oblo rame.

počele da padaju, onda, da bi ih bar oni, sluge i nadničari, mogli jesti, pošto od njih iz kuće niko nije to ni gledao, uvek bi se čulo kako jedan drugog nutkaju: — Idi, bre, idi, neka dođe snaška i okusi. Neka vidi da li su već zrele.

Pandurović, Sima - PESME

I oni su ga napuštali zimi. Oblake je mnoge, rumene i žute, Bele i mrke, gledao gde plove; On nije pit’o za njihove pute, Ni šta ih goni, niti ko ih zove, Ni da l’ će opet doći jedne noći.

Namenjen za žrtvu tajanstvenih sila, Stari hrast je bolno gledao sad gore, Gde oblaci beli u osvitak zore Putuju daleko...

Slobodan, snažan, i beskrajno blag Spram mene, on je gledao moj lik K’o sliku neba. Kad me nije bilo, Njegov se strašni razlegao rik Ogromnim cirkom; a kada se javim, Glavu u

U mene je uvek gledao sve življe. Ljubav mu je bila k’o priroda plaha. Kad sam rekla: grli! grlio me divlje, Da me žudno, ali i nesvesno

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Fala Bogu, umorni li bjehu ti ljudi! Da ih je neko iz daljega gledao, posumnjao bi bijahu li živi. Svaki turio pod glavu kamen, struku vrh sebe, pod strukom zagrlio vjernu drugu, dugačku

Najzad stigoše k moru, koje on dotle ne bješe gledao. Tu se otiskoše u velikim lađama. Jedrili su dugo; talasi, kao gladna zvjerad, jurišahu na brodove.

Mi, perjanici, poliježi a on sjedi među nama pa pričaj, e nikad nam ne dosadi slušati ga. Pa, bogami, gledao sam gdje se i s gospodarom razgovara podugo; ćaše ga gospodar više puta po ramenu potapšati.

Da ih je ko iz daleka gledao, ne bi mogao razaznati bjehu li ljudi ili planinska zvjerad. Na vršini stadoše. Pod njima, druga strana brijega, bijaše

Lagano, među dvojicom drugova, pođe on uz goru. Gledao je kao iza dubokoga sna, a progovoriti nije mogao. Jedva u mrak nađoše se na onoj istoj ledinici gdje prije počinuše.

“ Kako mu se mali kaza, on ga je dugo gledao pravo u oči. Mala Elvira, kao da zaštiti brata, zagrli ga rukom. Ostala djeca mukom gledahu gospodu.

Neka ga!... Ne znam kako je loza ponijela, hoće li biti vjetar otrunio pupove... Nijesam gledao nikoga iz Primorja ni iz Crmnice...“ Đakon zastade jer nazrije gomilu ljudi preko polja od Bajičkoga kraja.

Poskidali kapice, oboriše glave i ostaše tako. Dugo i dugo ih je starac gledao. Pogled mu je bio ukočen i vedar, niti je odavao srdžbu niti milost, no bješe kao ljetnje nebo bez oblaka, bezlično i

“ zapita Joka, pa opet mu se objesi o grlu. I on bješe jako dirnut. „Ujače, evo ti mladoga domaćina; do sad ga nijesi gledao!“ reče Stana, donijevši maloga Miluna. „A jabuko moja! daj mi ga amo!“ reče starac, pa uze dijete u naručije.

Pošto se i on ižljubi sa svakijem, i za zdravlje upita, sjede. Petar ka da očima pitaše sestru, tako je gledao, pa najzad reče njemu: „Jesi li danas iz Crmnice?“ „U današnji dan sam krenuo otuda!“ odgovori medik.

Oni su najprije istiha razgovarali, ali malo-pomalo govor posta življi. Adolf je često hvatao Janka za ruke, čas ga gledao molećijem pogledom, čas opet dizao glas i rukama mahao, kao da hoće da ga uvjeri, čas se srdio, dižući se sa stolice.

Svi razumješe da to bi potonja od Jankove strane, ono što veže jali driješi. Adolf ga je dugo gledao poslije tijeh riječi, pa mu potrese rukama. „E, sad da liježu ovi ljudi!“ reče Janko. „Prostrite im ovdje.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

kad u putu sustigne nekakvog čoveka, zapita ga nije li onud đe putem viđeo njegova magarca; čovek pak, koji je odnekud gledao šta je on sa svojim magarcem uradio, odgovori mu: da je malo prije onud prošao i odnio kući tovar drva; onda Nasradin

— Kazao sveti Nikola čovjeku koji je bio pao u vodu pa samo vikao: „Pomozi, sveti Nikola!“ a nije gledao da pliva ili od vode da se otima. Ne bije mene torba, već ono što je u torbi.

3 Pripovijedaju kako je nekakav čovjek gledao iz prikrajka gdje je drugi novce zakopao u zemlju, pa kad ih zakopa, a on preko onoga mjesta baci vile, rekavši:

“ Poslije toga dođe onaj što je gledao iz prikrajka da novce iskopa, ali se ujedanput od nekuda obre veliki strašan bik i navali na njega da ga ubode i on

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.“ V. ERO S ONOGA SVIJETA. Kopao Turčin s Turkinjom kukuruze, pa na podne otide

Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.

Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na | čudo. Car koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te s mesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

“ Oni onda prodadu sve svoje imanje, i otisnu se ploviti. Ministar ovi gledao je svakojako mladog našljednika careva a vjerenice svoje muža da ubije, ne bi li se on s njome vjenčao, kako mu je od nje

“ Sad se dogovore da posade najprije mrki luk; ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra perja u luka, a ne gledaše šta je u zemlji.

kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje ne ćeš ni tvojoj.“ 32. HOĆE VODENIČAR U VOJSKU. Jednome vrlo bogatu trgovcu dođe red da ide na

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Želio sam da se taj dan [h]oće kako produžiti. Koliko sam ga više gledao i slušao, toliko više sam se uslaždavao. No, po savršenju ovoga razgovora, budući se i dan k noći sklonio, ustao je,

” Ja: „Sve ja to znam, brate | Zilotije, i sve to što kažeš očima mojima sam gledao na kalavritskom i tripolickom pazaru u Moreji.

Oni isti mladići, moji vršnjaci, koje sam malo pre s ne-iskazanom radostiju gledao, kolik’ da su mi mila braća i srodnici, kako čujem da su unijati, učine mi se drugojači i strašni neprijatelji koji

U Carigradu i u Smirni očima sam mojima gledao da crkva i patrijarsi za mnogo manji uzrok dozvoljavaju ženam za drugoga poći muža.

Sve to ona kaže prosto, lasno i čisto. Da je nisam gledao mojim očima da šije, bi[h] zaisto mislio da ona čita nešto iz knjige.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Rekavši to, Kušmelj bi obično briznuo u plač, a Bakonji ni brigeša za to, no bi se raskoračio i gledao malo podrugljivo „ćaću“.

— Ta-a-ko! A kako je sad ov... ov...? — I opet mu zijehanje prekide riječ, ali svi razumješe, šta pita, jer je gledao Bakonju.

Bakonja bi izvadio svoj bukvar i počeo mrmoljiti iz njega, ili bi gledao slike oko sebe. Svud unaokolo bijahu veliki ormani puni knjiga, koje su mahom miši načeli, a povrh knjiga velike slike

Fratri uđoše. Srdarini bješe red da služi. Kad bi on obrnuo njima pleći a lice k oltaru, onda je Bakonja gledao svoje drugove, koji čavrljahu molitve kao obično, zijehajući; ali kad bi se Srdar okrenuo put njih da ih blagosilja, onda

— Baš ga i triba navikavati! — veli Srdar... — Izvedite vi njega! Bukar izvede kulaša, koji je pratioca poprijeko gledao. Bakonja ga poče milovati. Škeljo mu podnese zob u rešetu.

Žvalonja je služio misu. Sa strana, osim domaćih, klečalo je još šest-sedam fratara. Njeke od tijeh Bakonja je gledao o „proštenju“, ali mu većina bijaše nepoznata.

— reče, upravo veknu taj Pivalica ušavši. Glas mu bješe kao u jareta, te ko bi ga slušao a ne gledao, mogao bi pomisliti da njeko dijete podražava jarića. Bakonju poduši smijeh i obrnu glavu.

Dede mu ti Pjevalica svuci. Brne pusti da čine s njim što hoće. On ih je samo gledao. Pjevalica mu opipa listove i stopala. On je to činio tako nježno, tako laganom rukom, da je Brnu samo golicalo.

prisnog, zanosnog sastanka, Bakonja, kao god što se iz puke navike brijao svakoga drugog jutra, tako je iz puke navike gledao preko vode, tresući uzgred duvanski pepeo.

Ti si se sad pripâ kad si me vidija, je li? — Pitajući to, Brne kao da iščekivaše svoju presudu, tako je gledao Bakonju, a on, sustao tjelesno i duševno, ne znade šta reći, no pokri lice rukama, pa otrča ka gvardijanu i Srdaru,

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Kako je bolno vredeo Veliki sivi predeo U koji sam satima gledao... USNULI KAVEZ Dolazi noć koja budi U tebi usnuli kavez U kome zveri i ljudi Sklapaju bratstvo, savez.

U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara. Slušao — glas od leda. Gledao — oči od žara. Budio se u nekoj sobi uz škripu starog ormara. Na peronima sam čekao: crn od samoće i gara.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ponekad, obično posle večere, zove me Aćim u svoju sobu. Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da. vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade. I ništa više.

“ Tada se on i odelom i držanjem krio. Nije hteo da iko zna koliko žutih nosi u nedrima. Sa slugama je i jeo i spavao. Gledao je u Turkinju, uplašen i od njenih očiju i od isukanih sablji.

pucale na njega i ubile konja pod njim, njemu su samo okrznuli list na levoj nozi, dobro se seća, Vukašin ga je uplašeno gledao, i ruka mu je drhtala, on je znao zbog čega i smeškao se misleći: „Ima jaku bradu, na mene.

Sam o je stigla fotografija — Vukašin u redengotu, s kravatom. Nedelju dana je nikome nije pokazao, a sâm je satima gledao, pošto bi namakao rezu na vrata, i uveče prema lampi, kad u kući svi zaspe.

Ni pred kojom zemanjskom silom. Ja sam kralju Milanu rekao u oči sve što mislim. Pa ću sad, nekome... — zaćuta. Gledao je kroz prozor. Možda po ovakvom vremenu nije ni mogao da pođe. Razmekšalo se i pogospodilo; zelen kaput nosi.

Milunka se tromo izvuče iz sobe, udavljena suknjama, hukćući. On je nije čuo, nije ni gledao, brzo se suljao niz strminu, smrt iznenada dođe, toliko imanje, bogatstvo, pa ugled i ime, ugled i ime naročito.

— Onaj još spava? Ona samo uzdahnu i saže se da založi furunu. — Čim se razbudi, neka dođe do mene. Posle, gledao je u žbunić vatre, dok Đorđe ne uđe, sasvim tiho, povijen. — Kako prođe na putu? — dočeka ga. Nije ga to zanimalo.

Ako pogreši, ti imaš dlan. Ja hoću da se muči da bi čovek postao.“ Trgovac sa fesom se osmehnuo, nadmoćno ga gledao i igrao se britvom na lancu. On je prkosno okrenuo glavu.

Hitro se zavukao pod čergu. Hteo je da žmuri, a gledao je, jer već nekoliko dana, da bi se dodvorio odu, ide na zborove, daje pare kafedžijama, odlaže seljacima isplatu

sasvim. Načisto.“ Bio je zbunjen njenom pribranošću. „I ti si mene.“ „Ja tebe upropastio?“ Zamišljeno je gledao u pod. „Jesi.“ „A ako ti ja smrskam tu kurvinsku glavu, a?“ Nije je gledao. Govorio je vrlo tiho.

“ „Ja tebe upropastio?“ Zamišljeno je gledao u pod. „Jesi.“ „A ako ti ja smrskam tu kurvinsku glavu, a?“ Nije je gledao. Govorio je vrlo tiho. „Lezi tu i skameni se.“ Nije verovao svojim ušima.

On je držao kravu za rep, dok je Višnja, strina mu, sedeći muzla. Gledao je kroz suton kako se dva bela mlaza zarivaju u vedricu, dave u peni, kidaju i opet tuku.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Je li, zaista, na njoj riblja glava? Ili mu se to samo u snu prisnilo? Gledao je kako Ribolika otvara vreću, a iz nje nešto blešti. — Pa, to je zlatna lubenica! — Dečak-kapljica pojuri prema njoj.

Krišom od oca vadio ih je i bacao natrag u more: — Plivajte, budalice! Bežite! — blistavih očiju gledao je kako u prozirnoj plavoj vodi nestaju mali zarobljenici.

Dugo, ćuteći, dečak je gledao u vodu. Još mu se činilo da sanja, ali nije prošlo ni nekoliko dana a majka opazi da nogavice dečakovih pantalona

S najviše grane uspevalo mu je da skine pticu i rasturi joj gnezdo. Onaj, nekada nežni dečak sada je na sve gledao sa podsmehom. — Šta mi ko može? — smejao se. — Najsmeliji sam. Najjači!

Ležeći kraj prozora, gledao ih je kako se svetle, prekriveni tankom pokoricom slane, i padaju kao što u vrele avgustovske noći padaju zvezde.

Ali što ju je više gledao, ona je sve više rasla, Dok ne dostiže visinu prave devojke. — Zato što si me spasao, daću ti sve što želiš!

Bile su to one iste pažljive i mirne oči kakve je imala crvena žaba, ali su ga nečim podsećale i na zvezdu koju je gledao cele noći. — Nije potrebno ići tako daleko! — Crvenokosa se osmehnu.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Možda je i on već bio umoran? Ni Jevrema više nije hteo da sasluša, samo je gledao kroz njega. I kad se nije moglo lepim, moralo se ružnim. (Da li? Više nije ciguran.

Bilo je, dakle, majsko jutro i Jevrem je, iz svog Konaka, gledao kako se, nad dunavskom padinom i nad večitom rekom, rasipaju prozračne istočne svetlosti i osetio, nedvojbeno, da je

Mnogo puta, u nekom opasnom čekanju, naslanjao se na stablo, obraz uz koru. Gledao je kako kroz vijuge, kao kroz nedohode, prolaze sitni životi i slušao stablo kako ćuti i kako mu sok, kao i

Jevrem je gledao u Miloša, ali Miloš nije gledao u Jevrema, a svi su gledali u njih dvojicu. Knez je trgao ruku, okrenuo glavu i

Jevrem je gledao u Miloša, ali Miloš nije gledao u Jevrema, a svi su gledali u njih dvojicu. Knez je trgao ruku, okrenuo glavu i namrštio se a Jevrem se povukao, bled

Pod kožom, mladost mu je opet nadolazila sa ovim svetlucavim junom. Rasvetljen u sebi, Sima je gledao zelenilo bašta na padini, pre ma Dunavu: izviruju čardaci turskih kuća i, tu blizu, krov Dositejeve Velike škole,

Sima je pošao ka vojnicima koji su pucali u njega, gledao im crne osmehe i stao da im dovikuje, na savršenom turskom jeziku, da stanu, da prestanu, da je to put u zlo.

samo je Sima Nešić, miroljubivi terdžuman koga nisu ostavili na miru, kroz odškrinuti otvor na sanduku desnim okom gledao u sunce koje je stizalo svoj zenit.

Kad god je mogao, odlazio je, u samu zoru, na Avalu i gledao kako se, kroz prostore nad udaljenom tvrđavom i nad rekama, primiču prve godine novog veka.

Koliko je, recimo, svitanja on zapamtio iako je gledao skoro svako i skoro svako je bilo drukčije? A svitanje je voleo kao što je voleo da se juri, na konju, niz strmine, sa

Vratio se da ispuni dužnost; kakvu, nije znao. Slušao je, u hromim noćima, romor voda i gledao u sebe, kao u ljusku: u njemu nije bilo ni nade, ni očajanja; čak ni osećanje krivice koje ga je, tamo u Sremu, proganjalo.

Prvo ga sebi pozove Miloš Obrenović i naloži mu da Mačvu podiže na ustanak. U Valjevu, gde su se sastali, Stojan je gledao u Miloša, koji se takođe bio izmenio: to nije bio onaj mladi vojvoda iz Prvog ustanka, ne mnogo značajan, ni onaj

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Onda sam bio izbačen iz normalnog koloseka svoga života i poziva, a sve vreme proveo u svojoj sobi, da ne bih gledao podjarmljenu varoš i zemlju.

„Gledao sam uzbuđeno oko sebe i prostro svoj pogled preko cele varoši. Nisam težio da upoznam njene bogove, hramove i verske obr

Učenici razrogačiše oči i upreše ih onamo kamo im je učitelj gledao, prema zapadu. No kolikogod da su svoj vid naprezali, ne opaziše ništa drugo do li tamne oblake.

Iz svakog od tih krila, iz oba njihova sprata, gledao je po jedan trokrilni prozor na kvadratni vrtić, oivičen tim krilima.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I bilo mi je prijatno da gledam u krst koji se smeje, i gledao sam u njega zadugo i radosno do razdraganosti, ne uviđajući ni najmanje da takvom smeju apsolutno nema ni mesta ni

Stajao sam na trećem spratu naslonjen na ogradu i gledao dole u dubinu betonski pod kad je ona izašla. I odjednom dođe mi da je uverim koliko je volim pa joj rekoh: Hoćeš li

mi se možeš smejati, jer se slabo u ovome razumeš, ali ja ti ne mogu iskazati sa kakvim sam ushićenjem, idući za njom, gledao u trag njene male cipelice po čijoj se ivici bio nahvatao zgrudvan, čist sneg i u kovrdžice njene crne kose posute suvim

završi trgovčeva žena „diskusiju“, jetko i žurno prikupljajući stvari, dok je muž otvorenih, vlažnih usta još nesvesno gledao u nas. Pa se posle svi digoše da pređu u kragujevački voz kojim su imali da nastave put, sem krezubog studenta.

Da bih ipak sve to zaboravio ustao sam i gledao kroz prozor. Kiša više nije padala, ali mrak beše potpun. Tada se setih da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim

Eto to je sve što znam i mogu da vam kažem“, pa sam bacio praznu čašu u travu. Kum, bez cvikera, gledao je razroko i sa čašom u onoj kraćoj ruci, kazao: „Nikola, spremio sam bio divnu zdravicu na latinskom, sad ni na

Zanesen neiskazanom lepotom ovoga jutra ja sam satima gledao kroz prozor, zaboravljajući i na knjige koje sam poneo i na cilj moga puta i na sve drugo.

A ja sam s divljenjem gledao u njegovo izmučeno lice i puno bora čelo po kome su, ispod šajkače, neuređeno padali pramenovi njegove crne kose, pa sam

mu je neprijatna sva ova hučna galama, on je uzdržavao konja, koji se, uplašen od svetine, propinjao i iskolačenih očiju gledao preko mase. — Živio, pobratime! — i ja zgrabih za uzde.

— Gospodine, sad, valjda, Vujanovac? — obratih se nekome što je gledao kroz prozor u hodniku. — Jedna postaja, ali brzi ne staje, pa Vujanovac. — Hvala.

Vrag bi ga znao otkud mu to ime. Kažu iz nekog engleskog romana. Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime — govorio je klimajući glavom i držeći čašu u ruci koja je drhtala.

Naprotiv, ona su bila vrlo simpatična. I Nikolu sam sad gledao drugim očima. Primetio sam kako me Cigani posmatraju, i njihove bele, velike kao jaje, beonjače skakale su po crnom

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ko nije gledao žalost djeteta nad razvaljenom igračkom? Previše tvari, previše krpe, previše drva, željeza, pilovine — a malo duše.

Kasnije, kad god sam gledao žutu pahulju osmijeha što se rađa na izmorenim licima patnika, pognutih ljudi i zabuđenih žena po svim mjestima ljudske

na licima iseljenika u čas kad se lađa otkida od obale, na licima robijaša na suncu, na licima umirućih; kad sam gledao kako ih ozaruje kratkim bljeskom ko zna kakve daleke šimere ili utjehom ko zna kakve neizvjesne nade, svaki put sam

Često sam, u proljeće, u malom no gustom, sjenovitom vrtu iznad kuće dugo ležao u njenom krilu. Gledao sam odozdo njene jasne i smirene oči nadnesene nada mnom.

ako je samo dovoljno jaka, kadra je da nadvlada i dinastičke obzire, i dvorsku pragmatiku, i hiljadugodišnju dresuru. Gledao sam kraljeve u izgnanstvu, generale poslije neslavne kapitulacije, pregaoce i fanatike poslije sloma njihove zavjetne

izbjegličkim logorima, po zavodima za ratne slijepce koji se opet osposobljavaju za život, ili opet privikavaju na nj. Gledao sam na njihovim licima lepršav odbljesak demijurgova zrcala. Katkad sam pokušavao da ih razonodim mojim sviranjem.

i što će biti poslije?) To sam saznanje nosio uvijek budno u svijesti, i ma šta on radio, ma kuda kretao, gledao sam ga uvijek u znaku i pod pečatom tog skorog i neminovnog udesa.

Mnogo godina kasnije, kad sam gledao mrke radnike na plantažama kako se tresu i poskakuju na šuštavom ležaju suhih lijana u kandžama tropskih ognjuština, te

Ko je samo mogao izmisliti smrt! I dijete, se smije toj kukavnoj izmišljotini priglupih, pozemljušnih ljudi. Gledao sam plavokosu devojčicu u žalosti zbog smrti dobre bake.

” rekao mi je u hodniku doktor. Dva crno zaobručena oka ležala su kao dvije rupe u jastuku. Gledao sam je kao šupalj dud, ulište klica smrti.

Ima tako ljudi koji tek dodirom svojih ruku uvode stvari u krug svoga svijeta. Gledao sam domaćice na tržnici kad izbiraju rajčice ili kajsije. — Pošto su ove?... A ove?... A ove ovdje? ...

— Hvala, sestrice — ponovio sam joj tiše. Izišla je, opet nečujno, i polako zatvorila vrata. Dugo sam gledao u ta bijela vrata koja su se za njom zaklopila.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Čim se sretnu, Vujo bi ga uzeo za ruku, pa bi se onda malko poizmakao i tako bi ga gledao dugo i značajno, merio bi mu okom stas i svaki pokret, pa, kad bi mu najzad dobro sagledao one dvosmislene oči,

— Od muke, moj starče, nije od zaludnice. A, vala, da si video, što sam ja danas gledao, ne bi te mogla ni kola dovući. — Hajde ne drobi tu, no pričaj šta je bilo. — Kažem ti, more, šta je bilo.

Znao sam ja još pre godinu dana da ćeš biti ovo, što si sad, čim sam čuo da ne izbijaš iz njegove kuće. Gledao sam dosta takvih glava... ali, šta ja tu buncam! Dede da vidimo kojim si dobrom došao?

Dosada je Đurica na ceo svoj rad gledao kao na slučajnosti, koje se menjaju svakoga dana, onako isto, kao što se menja nebesno plavetnilo turobnih jesenjih dana.

Jedared opazi da se legu čvorci u jednom visokom, okresanom brestu. Mesec i po dana obletao je oko toga bresta, gledao kako su se legli, hranili i rasli mali čvorci, i video da će nasigurno odleteti kad porastu.

Moja Maruška meni spremi sve što hoću, pa kad imam gosta, ona se zatvori tamo u drugu sobu i spava. I na ovo sam gledao, vidiš: ovo prozorče može da posluži za svaki slučaj... sa njega pravo u potok, pa u šumu...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu jedna vrlo lepa devojka i počne da bere cveće. Petar je gledao u devojku, a kad je ova pored njega prošla, on onda skine kapu da ga vidi kad se natrag vrati.

Da mu ne bi bilo neobično samu po noći, nabavi jednu mačku i jedno pseto, koje je dobro gledao i milovao. U carskom saraju bila je jedna robinja, koja je iz aščinice u harem nosila jelo te ti se on s njome dobro

Car glavom bijaše izišao i popeo se na onu planinu otkuda su oni konjanici gledali čobana, te i on gledao sve što je bilo.

Kad dođu u grad, sav se grad slegne kao na čudo. Car, koji je sve njegovo junaštvo gledao s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju kćer, te smesta u crkvu pa ih venčaju i učine veselje za nedelju dana.

Miši nato baciše travu kraj vatre i odoše. Sve je to sluga gledao, pa će: — Hvala tebi, bože, eto životinja kolišna je pa bolje zna od ljudi!

Sad se dogovore da posade najprije mrki luk. Ovo i učine. Kad luk počne da raste, došao bi đavo pa gledao kako su lijepa i dobra pera u luka, a ne gledaše šta je u zemlji.

Ovaj mu sin beše pomalo glupav, pa ga je i tatko poradi toga mrzeo i gledao da ga šćerdoše. Sin uzme ovce, potera ih u šumu, i tu su pasle sve dok sneg ne pade.

— A, a, more, stani dok pogledam u ćitap. A Ero te za ruku: — Nećeš, bog i božja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.

— A oklen ti znaš? — Bogme sam gledao kroz plot od kolibe kako pašalija jede. CIGANSKA PITA —Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu

A ja onda uz merdivene ajde gore. — Stani, gospodaru, dosta je, — poviče Bačvanin — ja sam gledao kad si ti gore pošao, pak pomislih da nećeš više amo ni doći; pa onda uzmem te pojedem sve meso.

Petković, Vladislav Dis - PESME

” Još malo mesec gledao je njega Kako je staj'o s jednim belim rupcem. Sam u toj noći kako opet bega I kako juri za prvim poljupcem. 1912.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Mesec dana pre nego što sam želeo da naručim nove naočari, otišao sam očnom lekaru koji me je kao i obično pregledao. Gledao me je zaprepašćeno jer sam sa lakoćom čitao najsitnija slova sa prilične udaljenosti.

gospodina Klemensa (Clements) i kada smo postali prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo i sa zaprepašćenjem sam gledao tog velikog majstora smeha kako plače.

sve dok nije porasla velika kao kuća i sjurila se u dolinu, uz veliku grmljavinu od koje je zemlja podrhtavala. Gledao sam omađijan, i nisam mogao da shvatim šta se dogodilo.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

“ Ljermontov je bio sin ruskih ravnica. I on je gledao iste plamteće zvezde na crnom ponoćnom nebu koje sam i ja video.

Takođe sam joj rekao da sada ne bih gledao ovu rajsku scenu na obalama Delavera u ovo nedeljno popodne da nije bilo moje majke koja je htela da pođem u svet i

U mladosti je malo učio, skoro nije ništa čitao, ali kada bi se našao pred knjigom, gledao je u nju sa strahopoštovanjem. Ja sam često zavirivao u svoj rečnik da bih naučio nove reči i njihov izgovor.

Kos je, kao i svaki drugi Slovenac, a naročito onaj iz Kranjske, pesnički gledao sve fizičke pojave. Zato je rado slušao moje priče o mom verovanju da su zvuk i svetlost samo različiti oblici božjeg

na moje divljenje velikim pionirima industrije, čije sam biografije sa uživanjem čitao i čija sam dostignuća sa divljenjem gledao na izložbi u Filadelfiji.

Ja sam tu sliku gledao nekoliko puta i sećao sam se lika svakog člana tog slavnog tima. Mladog Lukanića to je toliko oduševljavalo da je i sam

Njegove reči su bile kao sunčevi zraci koji ulivaju život u sve one koje obasjavaju. U njemu sam gledao živi primer Amerikanca soja Hamiltona, Džeja, Livingstona i drugih velikih ljudi o kojima sam slušao na izložbi u

I ja sam u tome gledao povoljan znak za budućnost ove zemlje. Kakav je duhovni div morao biti Linkoln, mislio sam, kada i sam Bičer pominje ovo

Dok sam gledao u njegove oči, osećao sam da vidim odsjaj jednog sveta punog lepih stvari zbog kojih vredi živeti. Obavestio sam Nivena

I Evropa je time dobila u mojim očima; sada sam sa mnogo manje visine gledao na evropske prilike. Sledećeg dana ustao sam vrlo rano.

Ni Rafaelo, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja. Gledao sam u nju, divio sam joj se i nikad se nisam osećao tako malim i bespomoćnim.

Dok sam gledao u njegove oči, osećao sam da vidim odsjaj jednog sveta punog lepih stvari zbog kojih vredi živeti. Obavestio sam Nivena

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Malo po malo svikne mu se, i nije onako ispod sebe ubojito gledao. Najposlije se i oslobodio, bio veseo, i više puta smijaše se njegovu čudnome pričanju, ponajviše o vojnicima što su po

Ali šta je to što ovako jako podseća na boga? mislio je Ivo Polić šetajući se ispod arkada. Gledao je muslimanski svet u prostoru hrama.

More i stare kule. Ivo Polić sa velikim zadovoljstvom gledao je i obilazio te stare stvari. Zavirivao je u najmračnija njihova mesta.

Ova svetlost za čas odvoji ga od molitve i njegova misao izbi iz vlažne crkve u morske zaklonice iz kojih je gledao kako na potamnelo, uskolebano more pada suton i u njemu daleko ostrvo gubi se u tami.

Starij i đaci pokazivali su mu tu ženu kad bi je u putu sreli. Gledao je na svoje oči batinanje nekoga đaka zbog krađe jela iz kuhinje.

Uzbuđen, obilažaše oko njih, tražeći neku siroticu koju je često gledao. Nađe je samu i zagleda se u nju. Gledajući je, danas mu se učini njeno lice i svetlije, nežnije i prozirnije.

A toplo leto požuri tu njegovu odluku. Nemiran, razdražen lutao je po prostorijama setminarija, dvorištu i bašti. Gledao je dozrelo voće na drvetima, a nije smeo da ga bere; gledao decu, a nije smeo sa njima da se igra.

Gledao je dozrelo voće na drvetima, a nije smeo da ga bere; gledao decu, a nije smeo sa njima da se igra. Čuo je sa prozora vikača sladoleda i limunade, a nije smeo da se njome rashladi.

Te detinje uspomene prođoše Ivu Poliću kroz mozak u sećanju, kao vetar. Pred njim ležalo je more. Gledao je talase kako, jednolično jedan za drugim šumeći i kotrljajući pesak, prilaze k njemu i ćutke gube se u pučini.

Dugo i dugo gledao je talase i porušene kule i osluškivao blagi šum večito nemirnoga mora. Najposle izvali iz svoje putničke torbe svoj

Ivo Polić zavirivao je u svaki ugao, gledao, strepio, i kao kakav zločinac vraćao se opet na najzloglasnija mesta. Činilo mu se da gaji kosti nesretnika, da čuje

Dok bi smrklo, on bi, sanjajući i maštajući, švrljao oko stambulskih džamija. On ih je u svetlosti dana gledao, ali u noći one su se pokazivale u drugim oblicima.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

zajedno s nebesima, ogleda i u vodi: I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama plovila je ko brod.

Ona odaje da bi to bilo kao kad bih sa strane na sebe gledao. Verovatno kod svakog ko o književnosti piše postoji i izbor po srodnosti.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

senku, kako se lomi u mutnoj vodi što dan i noć protiče: „Dugo se zadrža kod velikog prozora sa rešetkom, koji je gledao na reku. To mesto odabra prvih dana da se isplače. Dan i noć proticala je tu široka, ustajalareka.

čovek - pruža po kolima i vozi se ne kao živ čovek, nego kao mrtvac, pri čemu: „Zvezde koje su gasnule, nije više gledao, kao ni svetlost što je u visinama treptala.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Vala da možeš... Ostavi stare običaje. Bilo pa prošlo... Kamo sreće da sam malo bolje gledao!.. Eh, eh, more, Novica: što ne znadoh da se ne jede sve što leti!.. Pitaj, more!.. — Ne mogu, u mojoj si kući...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Uzabra ga starac sedi Pa ga mrtvoj ćerci dao: „Oživi mi, jedinice, — Ma ja raja ne gledao!“ — To izgleda romatično, Možda i jest — ko bi znao! Ali pesma osta pesma, — Ma je niko ne čitao.

I kad se anđô sreće nasmeši na naš rod Odmah i demon razdora u cvetu guši plod. Šta li sam i šta puta gledao salik tvoj, Pitao vetar južni: šta radi Stevan moj? I što sam čuo beše srcu mi uteha I želeo sam radu tvome uspeha.

Stajao sam spram meseca, Gledao sam Petefija Kako stoji na visini, I dive se, čude mu se Svi unuci Arpadovi. Gledao sam Petefija, Gledô sam ga

Stajao sam spram meseca, Gledao sam Petefija Kako stoji na visini, I dive se, čude mu se Svi unuci Arpadovi. Gledao sam Petefija, Gledô sam ga spram meseca: Učini mi s’ kô da vidim Mesečara, sonanbila, Koji bole srca svoga

Krakov, Stanislav - KRILA

On je sada gledao trepćući malim, zelenim očima u komandanta, kao da je hteo reći: – Vidite, ja sam tu na svome mestu. – Skandal.

Oficiri su hitali četama. Drugi dečko sa masnom keceljom gledao je uplašeno u malog poručnika Luku, i njegove žute oči pitale su: — A pare? – Diži se!

Vasiljeva žena je naricala, jer je njena devojčica bila mrtva. Greda joj je prelomila kičmu. Vasilj je ćutke gledao u zemlju. Brkovi su mu tužno pali. Malo dete je vršljalo na bunjištu. Mija se uputio ka kmetovoj kući.

Imao je kuk prostreljen. Šmrkao je tiho, i tražio da pije. Potom je tužno gledao zelene vrhove borova. Komandant puka naredio je da se oficir, koji je vršio prepad na selo, optuži za upropašćene

— Gluposti, ko zna ko će prvi poginuti. A major ga je gledao svojim blagim, no tužnim pogledom, koji kao da je dolazio izdaleka.

Sa gumastog drveta padale su odsečene grančice i lišće, a dole u plavom dimu ležao je neko. Stao je kao ukočen, i gledao uplašenih Očiju u dim i telo. — O—o—o... — ječao je onaj dole.

Lice se grčilo od bolova. — Du—šane... ubiše... decu... decu moju... Dušan je klečao, i gledao sa užasom u belo meso i krv po njemu.

Bio je saznao da je određen u prvi transport za Bizertu. Za njime poslati telegram našao ga je u komandi. Gledao je jednim okom kako vojnici starci tucaju kamen kraj puta mirno kao i ranije. Nosio je samo crni zavoj na licu.

Razume se da je posle pao. To je bilo veoma zanimljivo. Već je i po neki od pešaka iz rezerve podigao glavu i gledao šta oni kod topova rade. Izgleda da su svega još dva pucala, jer su četiri imala smešne i neobične položaje.

A sudija, student—potporučnik, pitao se: — Zašto, zašto ljude ubijati? Kapetan Danović je zbunjen gledao u svoje cokule, i vrhom okovanog štapa zakačio poderano pendže na njima.

Para od konjaka je jurila na njega. Izgubio je glavu, i dok je očajno gledao na otvor, kroz koji su optuženoga izveli, njegova ruka, vođena pogledom majorskim, napisala je drhtavim slovima: — Na

Ivon je otvorila dolap, n brzo smicala odelo sa sebe. Naslonjen na drvenu rešetku prozora Duško je gledao kroz lišće nagnute grane, kako se dva bosonoga dečka čupaju za kose. Čuo je Ivonin smeh n okrenuo se.

Petrović, Rastko - AFRIKA

! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da sam sasvim zaboravio onaj jutrošnji Dede u Batleu.

U prvi mah sam mislio da se šali, jer se ostali crnci obično smeju. Ali ujedeni je uvek tako kreštao, tako s Mržnjom gledao na N–a i tako uplašeno bežao posle od njega, da nije bilo sumnje da je ovaj ujed sasvim ozbiljan.

pomagao. Mladić je sad samo, kao kakvo velike derište, tiho jecao i gledao u N-a sa mržnjom. Niko nije rekao ni reči. Bilo je jasno dase ostali crni nisu čudili što je N.

“ Toliko je teško da čovek pređe preko svoje netrpeljivosti. Sada je već bilo dockan, a ko zna da li bih ipak mogao. Gledao sam kako Samba natovaruje sanduke i kante i spremao sam se da sednem kraj šofera.

— pitao sam njegovog brata. Zana je bio više bolesnika, milovao ga lagano po ramenu. Obrnuo je lik, i najpre gledao kao da ne čuje; zatim reče mi ne krijući suze: — Lui ili di ne pa mulil, lui mon flel aval boku flus (frus), musje

— Vi biste me sutra poveli do Bamaka? — Mogu. Gledao sam u noći jedinog osvetljenog, tog čudnog, kratkog, debelog, skoro rasplakanog čoveka, koji je znao da sam ovde, koji

Ali predeli koje sam do juče gledao bili su obojeni još jednom bojom više. „Psihološkom bojom,“ saznanjem da se u tim predelima zbiva neprestano misterija

kada sam, gde bilo, mogao razviti svoju usku ali čistu i ugodnu postelju, a jutrom se pljuskati stojeći u kalbasu. Gledao sam crnce što prolaze kraj toga hotela. Na svakome je po nekoliko kilograma fetiša obešenih o crne kožne gajtane.

To je ona ista igra što je igraju svi crni kad se skupljaju na „bal“. To je igra koju sam ja gledao već u Boakeu a koja je preko američkih crnaca došla i u Evropu.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: Jesi li redom sve obišao? ISAK: Sve! Kroz pukoti sam zida debelog, Gde ključa nisam mogô dobiti Gledao njine blede obraze Na kojima je strašna očaja Duboke brazde urezivala; A nagog tela jadne ritice, Istruhle davno, u

PRVI TURČIN: Strašno izgleda. DRUGI TURČIN: Otkako klanjam prema istoku, ja nijesam gledao strašnijih očiju, nego u njega danas. TREĆI TURČIN: Jemin Alah, a od malena patim oda zla pogleda...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Dim, što sam ga ja gledao, bio je kobne boje: crn sa naglim mešanjem crvenoga odbleska. Ovaj odblesak spočetka se silom probijao kroz gustinu

Na levoj obali Morave oko sela Mrsolja trajala je gotovo celoga dana krvava bitka. Gledao sam je s aleksinačkih položaja, s pozicijske baterije broj 10. Ceo su se dan potiskivali: to Turci naše, to naši Turke.

Tada mi dođe u pamet kako sam jednom gledao između Štajnbruha i Pešte takav jedan smrvljeni vlak. Gvozdene osovine, debele kao noga u butini, stoje previjene kao

Stojeći na jednom brežuljku, gledao sam kroz sumrak kako iz daljine iz mraka niču gomilice, čete, bataljoni — svi ćutljivi i grdno izmoreni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Mislim se... ako naiđu, zariću bajonet i gotovo. Ležeći okrenut zemlji gledao sam jednoga mrava kako žurno mili. Jednim drvcetom zaprečio sam mu put. On pođe u stranu.

Možda im je to bio poslednji san. Ne ki podmazivali puške, a drugi se raskopčali i trebili od vašiju. Gledao sam ih i nešto je u meni drhtalo od pomisli da će kroz koji čas polovina od njih ležati mrtva. Došlo mi je nešto teško.

Slušajući nečije izlaganje, gledao ga je pravo u oči, i nervozno izvijao vratom, kao da hvata nečije misli. Iako je nekada bio nacionalista, sada je

Zavali ga na jastuk i pokri ćebetom. Taman da pođe, kad se kapetan „Fikus“ pridiže. Gledao je poluotvorenim očima. — S’ušaj!... Zovi... onog dežurnog... zabušanta! — Šta će vam on sada?

— Ama taj bi zapamtio dok je živ — govorio je pukovnik, ali je i dalje, nekako s nepoverenjem, gledao Peru „Đevreka“. Toga dana baš objavljeno je da će jedna ruska pešačka brigada proći kroz Vodenu.

— On me, učinilo mi se, pogleda značajno, kao da je hteo da vidi utisak tih reči na mene. Ja sam ga netremice gledao, dok sam rukom, više nesvesno, milovao mačku, koja je ležala pored mene. — Eto vidite, imamo i mačku.

Između žica izrasla trava. Prva je misao bila: ovuda Bugari ne mogu lako da prođu. Ovo me saznanje malo ohrabrilo. Gledao sam kroz uski prorez smelije. Između naših i bugarskih žica nalazila se kratka zaravan.

Telefonista mi javi da će baterija otpočeti sada. Stajao sam naslonjen uz vertikalni usek i gledao kroz čeličnu ploču izbušenu sitnim rupicama.

— Iziđi, imaćeš ti prilike i drugi put. Trajko nije izlazio, već je napućio usne i ljutito gledao preda se, kao dete koje su kaznili. — Ja vas molim, gospodine kapetane... Nije mi ništa. — Sad...

Sad dolazim i ja. Vas dvojica prilegnite, a u jedanaest ja ću vas probuditi. Komandir je zamišljeno gledao u pravcu vrata. — Otkuda sada ovo?!

Komandir me je gledao upitno. — Sve je gotovo! — saopštio sam mu malo nesigurnim glasom. Komandir zaćuta. Onda se nakašlja.

— Auh, majko moja, što su kukali!... Vojnici su nailazili. Komandir je gledao u pravcu otvora, kao da nekoga očekuje. Onda se obrati vojnicima: — Gde je narednik Dragan? Jezivo ćutanje.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ako ih je Orfelin sastavio, onda su one sasvim u duhu njegovih shvatanja, jer je on u jerarhiji gledao svuda smetnju prosvetnom napredovanju.” Zato nije čudo ako je Plač prepisivan, i u obema redakcijama.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

nečovek! grdilo! Ali — Oprosti, bože, žensku prehitrost! Sa obala je možda primorskih Pun srca, duše, nekad gledao Poslednju rumen čeda stidljivog Kakono kradom kosu zlaćenu U bezgraničju kupa providnom...

SVI: Bog da je poživi! Živela gospođa! VL. VAVILA: Ostareo sam, I gledao sam mnoge radosti, Ali nijednu što bi ličila Na ovu sada te nam dovede Gospodsko čedo u dvor gospodski.

KNEZ ĐURĐE: I kô hrišćanin, Al’ i kô vladar gora slobodnih, Krvavijem sam srcem gledao Na Hercegovu zemlju zgaženu, Na tužnu Bosnu — na te robove Što ime svoje turstvom kaljaju Klanjajući se polumesecu,

vrlo sam ostario, pa i ne vidim; — a i šta će onome koji je sto godina po svijetu izdajstvo, prijevaru, mrzost i laž gledao — šta će mu vid? Bolje da oslijepi...

Bojić, Milutin - PESME

(1910) VRANE Gledao sam dugo kako lete vrane. Crne kao mladost kad u nevrat tone. U daljini zapad katkad bleskom plane, A nad njime sivi

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

I tako je bilo jednako, godinama. I zato Mladen, mada još dečko, još u školu išao, ipak je sve to znao i trudio se, gledao da i on bude kao što treba. U školi, da se uči dobro.

izgubi se, naročito za nj, Mladena, da neće moći, mali je, nejak, da zastupi oca u dućanu, bude kako treba, izdrži, — gledao je samo da se u radnji očeva smrt ne oseti. Da kao pre, u isto vreme, rano se otvara.

Prestrašen, ne znajući, a najviše plašeći se da zaista i ne bude kao što ne treba, ne zastupi oca, samo je to gledao, da se očeva smrt u dućanu ne oseti, da nijedan mušterija, kupac, ne otpadne. A ostalo, sve je zaboravio.

Stojeći na ulazu od dućana, pomno, brižno gledao je kako unutra sluge donose i vuku u redove krupice soli, gvozdene poluge, vreće brašna, vune, što je tog dana usled

gledanja i probanja od mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače otuda svirka, pesma biva i ovamo u čaršiji osvaja, opija.

— Mladen je video i sa podsmehom gledao kako je cela kuća, rodbina, čak i ulica i deo čaršije, komšije mu čisto odahnuli.

U označeni dan on bi došao u dućan. Mladen bi uvek gledao da nije tu, već bi ostavljao momku novaca, da mu on, kad ovaj dođe, dâ. ...

Onda se diže i ode. Ali, Mladen, smejući joj se, gledao je kako ide. Sve više užurbano, pognute glave. Polako. Obučena u novo kao da je iz crkve došla, i ređa, zastajkuje

Znao je da tako mora da bude; samo, gledao je da to suviše ne bude, ne upadne u oči i time kao greh postane. Ali, mada je to bio uzrok njenom i cele kuće i

Mladen stojeći na kapiji, do kola u kojima su već bili brat mu i snaha, gledao je mater. Pogađao je, znao je zašto ona sada tobož tako ide, luta, kao da je nešto zaboravila da ponese.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Računajući na to, sinovca je u posljednje vrijeme gledao dobrim okom i govorio da ne luči njega od svojih sinova i, pogdjekad, iz varoši nosio mu sklenicu vina da se u bolesti

— Gospodaru! — oslobodi se Rade iza premišljanja, dok je gazda gledao po dužničkoj knjizi, — davao ti je otac na račun u više navrataka... Jesi li zabilježio? .

Prve dane iza bolesti po cijeli dan sjedio bi kod prozora i gledao napolje. A proljeće neprimjetljivo nastupa i nosi sa sobom i sunce, i zelenilo, i svježinu, i jednoga jutra čisto se

Mlinar ga vidje kako je dvaput oko nje prošao, ustavio se i nekamo uporno gledao. Rade se zagledao u odbljesak visova planine u rijeci.

Zavirivaše u nepoznata lica. Mišljaše da će bar koga poznati od onih otadžbenika što ih je gledao u portretima, po ilustrovanim listovima. Nu ne naljeze ni na koga od srca.

Dugo i dugo, s one visine gledaše on komad vedra neba nad sobom, gledaše nju — a drugo šta nije ni gledao... Priljubio se uza nju s djetinjom privrženošću. U tome zateče ga školski raspust. Rastanak ne bijaše mu težak.

Majčino blijedo lice, starački svježe, otsijevaše blago. Posmatrajući je, on je uvijek u njenom licu naslućivao i gledao budućega sebe. —Kako je otac? — upita je. —Doli je, u dućanu... Kako se središ, poj udija k njemu...

Bezazleno, djetinjsko lice, oivičeno tamnom kosom, veselo se potsmjehivaše. Što je više u nju gledao, postajaše razdraženiji. Je li moguće da ono još nedoraslo dijete — ne osjećaše?

— Pa ča ćete? S nategom pope se Ivo u čamac i sjede sučelice prama starcu. Bijaše ovo prvi put što ga je izbliza gledao.

polja bijahu krcata sazrelih plodina; veseo, bezbrižan, jedva bi se dočekao slobode i života, i on je u svome selu gledao izobilje sreću... A sala razabiraše tek bijedu i, što je još gore, beznađe u bolje.

Djeca se igrahu na buče i na plohe. On se zakloni iza kuće u hlad. Čas je gledao u sunce, čas stajaše tako k'o besvjestan. Ne potraja dugo, kad začu putem panjkanje zvonceta i klopot živoga.

Ispred očiju bliješti mu se i osjeća, gdje sunce dopire, da ga peče i kožu mu na licu suši. Gledao je neko vrijeme za njima, dok ne zamakoše u oblaku prašine i u blijedom sunčevom plamenu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prepao se stari. Ja sam i ranije kod njega primećivao neke nastranosti. Gledao bi nekud u prazno, ne obraćajući pažnju na ono što bi mu govorio.

Zbilja, Dorotej me je gledao sasvim ravno u oči i ja u njegovom izrazu nisam primećivao ni najmanju senku nelagodnosti. Drugi bi obično odvraćali

Stezalo mi se grlo od čemera dok sam ga gledao. Već u toku drugog dana molitve su mu postalo razvučene i trome. Odebljali jezik mu se teško pokretao, reči su

Sve smo videli. Sitnim koracima, glave zabačene unazad, izašao je Prohor, napravio nekoliko koraka i onda je čučnuo. Gledao nas je izbezumljeno dok se oslobađao svoga mučeništva.

Ispričao sam mu podrobno sve što se ovde zbilo. On se zabrinuo. Ćutao je neko vreme, gledao u glinenu činiju iz koje nije hteo ni da okusi čorbu koju sam mu doneo i onda je rekao kako će sutra rano otići na

Lauš ga pogleda prekorno, pa ipak daleko popustljivije nego što ga je maločas gledao i upita ga kad će ponovo doći. Svakog dana, odgovori, sve dok ne smiri ranu. Posle će dati uputstva za dale lečenje.

Bože kakav je to bio prizor! Dok sam to gledao, svršio sam dva puta. Posle su njih dvoje iščezli u šumi, držeći se za ruke. Ja mislim da je Lauš tada uspeo da je ima.

svuda, u šumi, u žitnom polu, ječmu osobito, jer je visok i divotan, dok se iznad u modrini neba premeću lude ševe. Gledao sam njihove grube, žestoke zagrljaje, osluškivao guste šumove njihovih ubrzanih uzdisaja i izdisaja.

Radila je pod čovekom kao vodeničko čeketalo. Košutica moja. Gledao sam joj rumenilo obraščića zažarenih od želje i krupne sam joj oči gledao, te mi sad svetle kao dva gorska jezerca.

Košutica moja. Gledao sam joj rumenilo obraščića zažarenih od želje i krupne sam joj oči gledao, te mi sad svetle kao dva gorska jezerca.

' I još su ga udarali po obrazima.“ Dok sam mu ovo govorio nije smeo da se odmakne. Gledao je u zemlju, očevidno pokoleban. Hteo sam da ga dotučem pa sam rekao: „Pominje li se ovde jednom rečju glogovo trnje?

Zar onako rasna žena može biti hladna? Gledao sam je, sve na njoj je drhtalo od žudnje za muškarcem. Dimitrije Dorotej mi je rekao da me Lauš traži zbog pisma kralju.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

On morade ponovo sesti. U mislima je gledao pred sobom Zemljinu kuglu sa njena dva poluprečnika ka Aleksandriji i ka Sijeni.

“ Eratosten je mislio da sanja, pipao se za čelo i gledao začuđeno oko sebe. Između platanova lišća provirivao je Mesec, a iz zoološke bašte čula se rika lavova.

Tako je, dakle, izgledao Dubrovnik još 1601 godine i gledao, zaštićen svojim zidovima i sa kopna, ponosno i prkosno, na plavi Jadran.

Zato se preko te lučne razdeobe pomerao jedan prozorčić sa rupicom kroz koju je posmatrač gledao na zvezdu. A pored onoga kraja kvadranta gde mu se nalazila njegova najniža tačka bio je sazidan jedan vertikalni stub

čovek srećne ruke; doživeo je devedeset i devet godina, i bio od svih astronoma sigurno jedini koji je svojim očima gledao dva prolaza Halejeve komete, onaj godine 1835 i onaj godine 1910.

Pa ipak je ovaj hrast, na čije sam se debelo stablo naslonio, gledao pre sedamdeset godina gradnju ove železnice. Uvek mi je bilo najveće uživanje kada sam mogao da se odvojim od sveta,

Tako postade Kib jedno poznato klimatsko mesto. Ja sam gledao njegov postanak i razvitak, a koliko sam puta bio ovde, to ne mogu više tačno da izračunam.

Stanković, Borisav - TAŠANA

On, samo da mu se ne prebaci kako je nedostojan i nedorastao za tasta ovake i ovolike hadžijske kuće, pre bi me mrtvu gledao nego što bi dao da se u što pokojnikovo dira! A za hadžije: hadži-Ristu i druge?...

I ovde, ispred tvoje kuće, skriven u kakav kut, cele noći gledao kroz prozore, da kroz njih, kad promineš, na zavesama bar tvoju senku sagledam...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Imaš pravo. I svojim očima sam nekada gledao čudnog mladoženju Tošu, i čudnu njegovu „mladu”, veliku i jaku kao dobar momak... Čudo je i ispalo.

— Otac naš je bio sevdalija: lepo uzdisao, lepo pevao, lepo ćutao i kroz suzu gledao. Julica nema oko Boška Perčinovića, ali ima njegovu suzu.

Boško i Toša prosto se zavoleše. Ali se gospodin Toši više od Boška dopala njegova kći. Gledao je u Nolu kao u ikonu, i prostosrdačno je priznao da je „prop'o”. Do verenja je došlo brzo.

Nijedna se devojčica nije mogla pohvaliti da je videla srce Branka Kalenića, dok ga je stari profesor istorije video i gledao. Kad Branka propituje, to je svečanost i veliki ispit.

Otac Milanov, koji je samo godinu dana ranije verovao da sva sreća zavisi od stipendije, gledao je sad šta se za čas načinilo od te stipendije.

— I izađe. Nesrećni otac Milanov je mogao. Ukočeno je gledao u postelju, kako ne bi promašio čas kad će Milan dići ruke — tako je verovao starac — ili još jedared otvoriti oči i

Ali da ostavim tu metafiziku. Pavle je primer energije i sposobnosti. On radi kao mašina. Gledao sam, piše novinske članke u tri jezika, kao mašina.

Za sada, „svet” je video i gledao, uglavnom, samo Miša Bogdanović. Čisto obrijana lica, još u ono vreme; beo, kao mlekom naliven; uvek ukusno odeven,

Gospodin-Vasa je za osam dana dobio kilogram težine; i blagodarno je gledao u gospa-Julku koja se brinula o njegovoj ishrani: a Soka je blaženo gledala u oca i — Znaš, Kodo, posle onog čuda

” Ali palanka, pogođena u savest, nema radoznalosti. Na taj glas, sve pobeže s prozora i sa kapija. Niko nije gledao ni video kad su krivce sprovodili. Niko se nije ni zluradovao, ni krstio, kad su krivce sprovodili.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ja sam naravno u tome, da uopšte ličim na tetku, gledao čitavu tragediju i verovatno hteo sam da skinem suknju kako bi i taj trag sličnosti otklonio.

Ali je on i na to uporno ćutao a profesora gledao drskim pogledom, koji je svojstven u mojoj porodici. Zbog toga njegovoga ćutanja profesori su bili utoliko više u

Nimalo, verujte mi, nimalo! — ???!!! Porazile su me njegove reči. Zinuo sam i gledao ga. Ceo sam se pretvorio u znak pitanja i divljenja. — Vi ne možete da me razumete! — nastavlja on.

I tako se cela ta ljubav sastojala u gledanju. Gledao sam je i ona mene; viđao sam je i ona mene. A jednoga dana, nisam je video ni ona mene, i zatim je nisam više viđao ni

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Već zamoren, Kralj je seo na jedan trupac i zamišljeno gledao preda se. Govorio je komandant diviziona kako nam nemački aeroplani neprekidno dosađuju, jer otkrivaju naše položaje

Reče ordonansu i Isajlu da čekaju pred vratima, a on sam uđe. — Pomaže bog! Oslonjen rukama o tezgu, gledao je trgovac mrzovoljno i promrmljao nešto u znak pozdrava. — Dajte mi dva kilograma šećera!

Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene. Stajao je baš pokraj puta i gledao zamišljeno u zemlju. Pogledah i na one ljude okolo, pa mi oni poznati. — Je li to peta baterija? Poznadoh ih najednom.

Vojska je promicala pored nas. Kao da sam mu pozledio neku ranu, komandir je obuhvatio zubima donju usnu i namršteno gledao preda se. Onda se prenu: — Nije mi do topova...

Aleksandar je prvo molio, onda tukao, najzad malaksao i on. Gledao sam ga kako naslonjen na drvo, u stojećem stavu, spava.

Stajao sam i netremice gledao za njima. Ali se nijedna od njih ne okrete i tako zamakoše u selo... Pristizao je lagano i puk.

Sveštenik nas je zbunjeno gledao. A ta zabuna njegova raspaljivala je našu maštu. — To su izuzetne prilike! — mucao je pop Momčilo. — Naravno!

Kao dugogodišnji službenik ovoga puka, odnegovan starim vojničkim tradicijama, u komandantu puka gledao sam oduvek visokog starešinu, a sada u ovim teškim danima narodne tragedije i svoga oca.

Zanosio nas je njen sveži miris. Neko kresnu žižicu. Komandant je gledao u časovnik. Čuo sam kad reče: „Dva i po... još pola časa.“ Podigao sam se, ali mi glava klonu na grudi.

Ali da ide najhitnije. Komandant je zubima grizao brkove. Njegove guste, crne obrve bile su sastavljene. Gledao je zamišljeno preda se. Na Katuncu i Požarskoj Kosi krkljalo je. — Saopštio sam — izveštava Luka. — Čiji je to vod?

Pogledao sam ga začuđeno. Još dva minuta da se konji izduvaju. Jurili smo čitava tri kilometra. — Kapetan Lazar gledao me je značajno i smešio se. — A ti tako... u ćorsokak?... Sveca li ti detinjeg.

Na dugim marševima, ili na odmoru, ležeći nem i usamljen, gledao sam vizionerski njen mali lik... Nosila je kosu razdeljenu po sredini temena.

Petrović, Rastko - PESME

I za bol, i za bol! I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe izmeđ zvezda, i tice, u stravi Glava njegova sama plovila je ko brod. I bol, Gospode, i bol!

stado jagnjadi; I da će zvezde poprskati mladošću moje krvi; Kao žrtva, lukavstva mu, bejah toliko prvi, Da sam gledao za njim, još dižući san s lica, u čuđenju, Stalno sam nalazio trag njegov svetli pri mom buđenju.

Al još je ljubim i dahom tim svoj dah nisam mešao, Sa radošću sam je gledao pred ticama što pasu, Pre nego onaj nebeski krik i jednom sam prešao.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Da vidimo: mogu li ih ili ne mogu ispuniti? — Tanak i uspravan kao vrbova grana stajao je mladić i gledao u devojku. Plamene i žestoke su mu bile oči, oštra i hitra reč. Ljudi su ga s nežnošću posmatrali.

Ko zna koliko je tako gledao? Odjednom, pljusnu ga talas preko nogu i dečak začu Srebrenkin glas. — Popni se, Marijane, na moja leđa!

Ko zna koliko je to trajalo? Starac je stajao i gledao zaboravljajući sve oko sebe, i što ih je duže gledao — one su sve više rasle. Sad su mu već do pojasa dopirale.

Ko zna koliko je to trajalo? Starac je stajao i gledao zaboravljajući sve oko sebe, i što ih je duže gledao — one su sve više rasle. Sad su mu već do pojasa dopirale.

Zatvoreni u kuće dečaci su s tugom gledali bivša igrališta, ali najtužnije je gledao jedan mali tršavko. Nedeljama i mesecima donosio je bolesnoj susedi hleb i mleko, a kada je došlo proleće, ona mu je

i košute, nastani se u krošnjama šareno jato ptica, ali nekadašnji dečak sa Peščare još uvek je stajao kraj svog bunara, gledao u njega, a na vetru mu se lepršala kosa bela, bela. Zatim su ga čuli kako mrmlja: — Vidim ga: zlati se da dnu!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Posrće, hvata se za čelo.) Ih! A ja nju toliko voleo! i majku, oca, kuću bacio, samo nju gledao, na nju mislio!... A ona! (Slomljeno viče Marku): Marko! Idi i obraduj majku i kaži joj: beše moje! (Koštani): A ti?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Pripovijeda se da je Marko bio mnogo jači od ostalijeh sadašnjijeh a jamačno i ondašnjijeh ljudi... Ja sam u djetinjstvu gledao u Srijemu u krčmi manastira Krušedola gdje je Marko namolovan kako jednom rukom matoroga vola drži za rep preko ramena

feudalnim vitezovima (kao da ga nije bilo kod uskoka, ustanika i turskih feudalaca),1 kao da narod nije vekovima gledao lov turskih feudalaca pomoću sokola, kao da o nošnji domaćih feudalnih vitezova nikakvo svedočanstvo nije ostalo (vidi

“ A Jovan mu onda progovori: „Prođi me se, moj ujače Ivo! Kamo oči? njima ne gledao! Ovakve se rane ne vidaju: lijeva je noga salomljena, salomljena nadvoje, natroje, a desna je ruka osječena, osječena

Videći ja to, ništa drugo nisam znao činiti, nego sam gledao da mi svaku pesmu peva po nekoliko puta, dok je nisam toliko upamtio da sam mogao poznati kad se nešto preskoči, pa

a ja sam za njim pisao što sam brže mogao; a kad sam koju pesmu tako napisao, onda mi je on opet morao pevati, a ja sam gledao u moj rukopis, da vidim je li sve dobro napisano.

sa mnogo štamparskijeh, a, po svoj prilici, i pisarskijeh pogrješaka, koje sam ja, koliko sam i kako sam onda znao, gledao da popravim.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Čak je i mali Nikolica s prikolicom ćutao mrko kao da se duri i strogo gledao svoju nerazdvojnu Žuju kao da je opominje: — Sad ima da se miruje i glavom i repom!

Kod svoje kuće neko se na jelo durio, drugi se svađao s braćom i sestrama, treći je gledao da zdipi veći komad, a ovdje u logoru — ta svakog bi bilo sramota da tako nešto uradi. — A od koga sramota?

Međutim otkad je pristupio četi, Đoki kao da se smače ispred očiju prozirna siva zavjesa kroz koju je, večerom, gledao čudovišta i prikaze. Sad je vidio samo tamne krošnje zgusnute sutonom, sanjive lijeske, zaspale bregove.

Upadao je u razred ljut i mamuran, podozrivo gledao primirene đake pa bi istom prišao bilo kojoj klupi i obratio se uplašenom dječaku: — Hoćeš li batina?

— Lazare, daj-der tu kuburu. — Bogami je mene otac jutros nekako čudno gledao — zabrinuto reče Đoko Potrk. — Sve me mjeri ispod oka, pa nekako ukrivo, pa nahero, pa se smješka, pa brk čupka.

U ruci je čvrsto stezao kuburu, gledao kneza prkosno i stao izazivački pored samog Nikoletine, koji je, onako raskoračen i širok, zatvarao tijesan put prema

Treperio je, teško disao i obeznanjeno gledao u daljinu, a kad je najzad došao sebi i vidio okolo đake, učiteljicu i školu, on ih sve začuđeno preletje pogledom kao

Doviđenja, dječaci. Odmarširao je još uvijek vojnički, iako se bio presvukao u civil. Jovanče je s divljenjem gledao za njim. — Kad li ću ja postati onakva delija? — Hm, delija!

Još jednom je pogledao dječake i odmarširao niz put, stabilan, težak i samouvjeren. Jovanče je netremice gledao za njim, a onda reče svom društvu: — Lazare, Striče, hajdemo gore pod naš Gaj.

— Evo ti, momče, za tvoja istraživanja po pećini. Gledao je pažljivo u dječaka, a onda zamišljeno dodade: — Ne bi bilo loše imati tako mlada i promućurna kurira.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Pa bi se opet okrenuo i gledao na onu stranu kud bi prošla Zona u onoj njenoj zelenoj atlasnoj bundici i alevim šalvaricama, koje su za dva-tri prsta

zatim bi batalio posao, primakao bi svoju tabakeru, napravio cigaru i puštao guste dimove i dugo i dugo zanet u misli gledao bi za njom čaršijom.

Promeni se, kao i sve što se u svetu vremenom menja... I sada se izmeniše prilike i uloge. Sad je Manča gledao onako kao nekada ona njega, a Zona njega malo bolje nego on nju nekada.

dvared se vraćao u dućan, ali se posla nije laćao, nego je samo pravio cigare, pušio, puštao kolute dima i zadovoljno gledao u njih.

Najteže mu je bilo što nije znao šta će s rukama; srećom se tada sećao sahata, vadio ga i navijao ili gledao koliko ima sahata na njemu.

Svet se okretao i blenuo za njima, izvirivao kroz prozore, istrčavao na avlijska vrata i radoznalo ih gledao, i kada su išli tamo i kad su se vraćali amo; kad su išli u amam, on se čudio, a kad su se vraćali iz amama, — on se

a čučuk-Ajša je najradije i najlepše pevala, jer se cela pesma na nju odnosila, i Mane dosad uvek na nu mislio i gledao kad se ta pesma pevala.