Radičević, Branko - PESME
“ 25. I meni duši nije bilo lako, A srce moje teško meni kuca, Ja gledeć u nju, sam sam s njome plakô, Što god sam rekô, jezik meni muca; A opet zato, bilo makar kako, Mada mi srce tužno
Za njime mloga tu uzdanu bela, No je l' mu koja srdašce ponela? On okom planu divno gledeć drusto, Al' srce njemu opet osta pusto, Na njega zvezda do zvezde s' osmeva, Srdašce ledno samo sunce zgreva.
“ To proslovi jadna samo, Spusti dole oko ledno, Okrete se, te polako, Uputi se domu svome, Pa gledeć je mirnu tako, Ko b' po licu rekô tome Da de mir se taj navukâ, Beše otoič pakô muka.
Al' opeta je veselo Čarno njemu vavek oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on visoko. Jer on ima krasna sina, Gledeć koga pun radosti Opominje se milina, Što imade u mladosti.
Kostić, Laza - PESME
kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je bog u licu čoveka, gledači su mu celi beli svet, nenagledanu gledeć pojavu de čovečiji sagoreva lik od unutarnjeg plama božjega, pa istim plamom, kojim sagore, u život opet vaskrsava
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od tog putovanja! Mi stojimo - mira joj čuvari Gledeć' lice kako joj se žari A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada! J.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I cela čarob tog zemaljskog šika, To nije kadro zaslepit’ pesnika: On je žmureć’ gledô, to mu je najslađe, Pa srcem gledeć’ — čoveka nađe.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od TOG putovanja. Mi stojimo, — mira joj čuvari — Gledeć’ lice kako joj se žari, — A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jer je Marko iza sna zlovoljan, pa nas može oba pogubiti“. Gledeć kale kako Marko spava, više Marka knjigu opazio, prema sebe knjigu proučio, — knjiga kaže da je mrtav Marko.