Upotreba reči gledi u književnim delima

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

I to ženiti se po svojoj punoj volji; hoću da biram. Kad čovek na vašaru kupuje životinje, on gledi od kakve je fajte? Zašt’ da i ja to ne činim, neg’ da uzmem koješta, pa posle da ostavim bogaljeve, da me i posle smrti

Izobraženo građanstvo, oficirija, tu je lako nemački naučiti. Tu je i vladičina rezidencija. Sad je Šamika sleme, gledi otac u njega kao u zenicu. Troška mu dao više nego što je dovoljno, — koliko je Šamika hteo.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Da se zbace; sad je sloboda. GAVRILOVIĆ: Manite se toga, pa gledajte svoj posao. ŠERBULIĆ: Ko gledi u slobodi svoj posao? ŽUTILOV: I gospodin Gavrilović je konzervativac.

NANČIKA: Dabogme, kad je njeno ružno. MILČIKA (gledi na pendžer): Jao, mami! Eno je sokakom, sigurno će k nama. NANČIKA: Nek ide k vragu! 2.

Radičević, Branko - PESME

Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.

Sa konja je junak sajahao, Mučno gledi — da l' mu žića žao? Da li žića, da l' drugoga čega I od žića jošte milijega?

Leti Mehmed, a gledi ga Milun, Pa dohvata onu vjernu šaru, Opali je na bijesna starca, Ali puška ne šće da sastavi.

Je l' to sunce, otkad sijat presta? Što l' potmolo tako u me gledi, Tako ladno, da mi s' srce ledi? Je l' to vreme što je posustalo, Što s' ne miče, što l' se skoturalo Kao zmija na

Odavna već su ošli kruti mrazi, Doline, brezi nisu više sedi, Po cveću noga svuda tebi gazi, Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi, Krasote svoje nimalo ne štedi; U tvome srcu sve to radost budi, U moji tužnu

s' voda jedna s drugom plete I pravi jedan pozamašan vir; Duboke reke njim na susret glete, Odonuda umiljato gledi mir I svoje plavo njima širi nedro, Pa njino prima u se telo vedro. 32.

U puške jošte na čivija gledi, A ove Mile iznova naredi. — „Jer skoro, skoro, jošte ove noći... Al' Bog će nama biti u pomoći!

tužan, skoro van sebeka; Al' eto amo njegovoga zlata, U izbu uđe i stade kraj vrata, Kraj vrata stade, pa u dragog gledi, U njega gledi, pa drkće i bledi, I gledaše ga baš po sata duga, De srce njemu teška mori tuga, Pa od stra ljuta sva

van sebeka; Al' eto amo njegovoga zlata, U izbu uđe i stade kraj vrata, Kraj vrata stade, pa u dragog gledi, U njega gledi, pa drkće i bledi, I gledaše ga baš po sata duga, De srce njemu teška mori tuga, Pa od stra ljuta sva zadrkta mlada,

Ma on je čuo, pa sam vas pobledi, Al' muči junak, pa preda se gledi, Pa onda usta, tamo-amo kroči, A momci mučne u nj uprli oči.

Ta veselo je, što se ne smejete?“ Pa tad se smrče i ceo pobledi, Kô kamen stoji, a u zemlju gledi. Pa onda reče, skoro izvan sebe: „Tog i tog nema, al' nije ni trebe, Kako je, da je, ne mož' biti bolje, Jer sad

jarko već oće da sedne, No gledni tamo ukraj reke ledne, Tu neko sedi, i baš ona sedi, Pa tužnim okom u vodicu gledi.

Kostić, Laza - PESME

u nebo, u mesec, zvezdice, u prozor i u tebe odneta nevice; mlad mesec metô venac, kô mlada nevesta, mlad mesec tebe gledi pa venac namešta. Meseče, što se ludiš? meseče, što si slep? Taj venac bi tek bio na mojoj diki lep.

Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud okolo setno gledi, svud u kolu pušta zrak. Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna nebeskog.

” Tako se moli kaluđer sedi, brojanice niže, u zemlju gledi, brojanice niže, kô da reči broji, da l' suviše reče ko da se boji.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Žena donese komad hleba i baci pred psa, ali pas neće ni da gledi, a petao dođe i stane kljuvati u komad: onda pas reče petlu: „Nesrećo nesita!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Kakav alarm? JEVREM: Opkolili ljudi kuću, kao da će na juriš da je uzmu. MAKSIM (gledi kroz prozor). Koji je to vrag, ta ja nisam nikome dužan. SOFIJA: Valjda su čuli da ćemo davati bal.

A po dana sedi na ogledalu. MANOJLO: Valjda gledi koliko mu naraslo čelo od nauke. ISAJLO: Ne znam šta radi. Tek čas ga vidim gdi očima žmiri i namiguje, čas se smeši

ISAJLO: A otkud ti to znaš? MANOJLO: Kako ne bi znao, kad kod nas u kući Nemci svaki dan gotovo jedu. DOKTOR (gledi u Manojla, prstom pokazujući u zvmlju): Jest, gljive, i gljive su vrlo prijatne. (Isajlu) Posle ćeš doneti i datela.

Otoič sam vidio jednog ući kroz pendžer, mal’da nije doktorov razum ukrao. ISAJLO (gledi u Manojla): Biće taj đavo. ŠALjIVAC: Idite samo pogledajte, pa ćete se uveriti. ISAJLO: Ajde, Manojlo! (Odu u sobu.

PUTNIK: A, Bibesko. DOKTOR: Kako je Bukareš na Dubrovici? PUTNIK: Bukurešt leži na Dumbovici. ŠALjIVAC (gledi u knjigu): Ovde stoji Bukareš i Dubrovica. Vi niste dobro čuli. PUTNIK: Može biti, premda ja znam i vlaški.

Čitajte, učite, pak ćete se prosvetiti. Osvime! (Uđe u sobu, za njim Manojlo). PUTNIK (gledi dugo za njim, pošom Šaljivcu): Ne znam šta ću da mislim o ovom čoveku. ŠALjIVAC: Ukrali su mu razum.

DOKTOR: Ko bi o tome sumnjao? ŠALjIVAC: Naravno, to će i natpis posvedočiti. DOKTOR (gledi natpis): Na natpisu nema znaka otkuda ide. No, iz Pariza mora biti. ŠALjIVAC: Da ne bude...

Ovamo se vucite! MANOJLO (tajno Isajlu): Idi, Isajlo! DOKTOR: Jeste li ogluvili? MANOJLO (gledi na Šaljivca, ovaj mu namiguje): Kuku, ala je strašan! DOKTOR: Osvime, Perzerine, šta sam ja danas?

DOKTOR: Osvime, Perzerine, šta sam ja danas? (Manojlo opet gledi Šaljivca i Putnika). DOKTOR: Ta ovu đubru treba umiriti! (Pođe k njima.) MANOJLO: Isajlo, drži!

STANIJA: Ama što se smeješ? NEŠA: Mani je, majka! To je Velimir, naš sin. On se dao izmolovati. STANIJA (gledi u portre): Lep dečko. — A gde vam je ikona? LjUBA: Ikone nemamo. NEŠA: Tamo u drugoj sobi.

(NEŠA odlazi.) STANIJA: A gde su moje aljine? LjUBA: Odneće ćirica u sobu, ne brini se, majka. STANIJA (gledi po sobi): O vala bogu, kako je namešteno! — A gde su prostirke? LjUBA: Sad se prostirke ne meću.

VUČKO: Jesam. LjUBA: Evo, majka. STANIJA (gledi): Što je ovo? LjUBA: Kafa. STANIJA: Kako kafa? Žuta. LjUBA: S mlekom. STANIJA: Ko pije kafu s mlekom?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Gora sam nego sluškinja kod tebe, napustio si ove da me kaljaju od glave do noge. TRIFIĆ (gledi u Persidu): Šta ste joj radili? PERSIDA (slegne rameni). SULTANA: Šta se rogušiš, strvino ženska?

SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine! Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom. TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.

) SRETA (opet je opali): Milostiva gospoja Trifička, ja molim izvolite pogledati na vašega Sretu. SULTANA (gledi ga): Skote, šta ćeš ti sa mnom?

SRETA (izvadi staklo s rakijom): Dobro, dobro. (Napije se.) Samo ti meni mlogo govori. (Pristupi k njoj i gledi kako radi.) Tako, vidiš kako Sreta ume da ženama vadi gospodstvo ispod kože. Bogme lepo radi.

(Gledi na Persidu.) PERSIDA (klekne na kolena): Ah, milostiva gospođa, oprostite mi, ja sam metnula malo opijuma u limunadu,

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA (prevrće jednu knjigu): Ova je knjiga tukovana godine hiljadu osam stotina i desete. ALEKSA (gledi): Može biti. No kad je svoja dela vtori put izdavao, on je sigurno i to uzeo. O, to je visprena glava!

Gdi se na trošak ne gledi, tu se lako može što i naučiti. JELICA: Apropo! kad sam se setila: imam nekoliko reči koje nisam mogla razumeti, i

ALEKSA: Ali kad se frajlica uda? MARKO: I zet mi nije baš od mode. ALEKSA (gledi na Jelicu): Sožalujem. MARKO: Prsten je prošo. Ako se budete do nedelje zadržavali, možete mojoj Jelici u svatovi biti.

JELICA: Šnupntiklu?! MITA: Što prosti kažu „šnuftihla“. JELICA: Čujete l’, tatice? Jedan bedinter samo! (Gledi svuda.) Ovde virklih nije.

BATIĆ: Samo, kod nas nemaju cene. Gledajte, gospodin Vujić, gledajte, je li ovo zlato? MARKO (gledi, pa vrti glavom): Šta ćeš kad smo i tako rod. BATIĆ: Ja ovog nitkova moram vući u policiju, koji stare žene vara.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

A ovo ti danas u najbolji!“ 82. Lepo ti je pod noć pogledati Gde devojka sedi kod devera, Ispod venca mladoženju gledi! Njoj govori mladi mladoženja: “Što me gledaš, draga dušo moja?

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Svi stoje bledi Od straha— Svako zadivljen gledi Gde se daleko u visini Beli ko malo klupče praha... Posle se vijor spusti Ko meko, belo krilo I opet dete metne Na

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Odmakne se moj Dule, pa jednako gledi u ono staklo, dok će se tek nečemu prisetiti. Zavara oči onima nođe, pa smota olbu u torbu. Ništa!...

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Prostota se boji samo onoga što glibavim zemnim očima gledi, a duševne su joj slijepe. Zar ti, Ivo, ne vidiš da zli duh toči moj narod, kao što crv lješinu toči?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Vrti se kao leptirica oko sveće. Vuče se kao prebijena zmija. Gladi se kao mačka. Gleda kao mače u tiče. Gledi ko zmiče iz trave. Gospodski ide kao patka po duboku viru. Graju kao ovce s popasa. Guče kao golubica.

— Ako je i ambar, varićak je mera. — Ako ne načuva, ne nateče. — Koji štedi, u drugog ne gledi. O SVOJINI — Svakom se svoje čini najljepše. — Svak’ se bavi o svome. — Što je odžino, nek’ je pod glavom.

čarape — Oće’ kuma da bude; Vrana pere košulje — ’Oće dever da bude; Miš prepasa kecelju — ’Oće kuvar da bude. Gledi mačak s tavana. Skoči mačak s tavana. Pa ulovi kuvara.

Alasima (ribarima) Sve se njive zelene, a alaske crne, Alas kapu nakrivio, u me’anu gledi: Čunovi mu vodom plove, a ispolci zveče, Kesege mu kolo vode, a grgeči glede, Kečige mu njivu oru, a morune vlače,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Žena donese komad hleba i baci pred psa, ali pas ne će ni da gledi, a petao dođe i stane kljuvati u komad; onda pas reče petlu: „Nesrećo nesita!

Kad dođe prva nedelja, otide carica sa svojim snahama u crkvu; kad iziđu iz crkve, sav narod stao pa gledi kakva je to lepota; za caricu niko ni mukaet.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Žena donese komad hleba i baci pred psa; ali pas neće ni da gledi, a petao dođe i stane kljuvati u komad. Onda pas reče petlu: — Nesrećo nesita, tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće

Petković, Vladislav Dis - PESME

Šta li radiš sada, je li, nebo moje? Da li mi se nadaš, da l' te slutnja peče? Kuda oko gledi iz odaje tvoje Kad dan mrtav padne na radosno veče? O, ne tuguj za mnom. Lili, o ne brini.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Danak mori, sunce žeže, A vi, noći, tako sveže. Otac stari, mesec bledi Kroz oblake dole gledi, Gledajući kroz oblake Srebrne nam šalje zrake.

Daj ti, Bože, dobru sreću! — Blagoslov ti otac daje, A mali te bratac gledi Kao da te ne poznaje. Daj ti, Bože, dobru sreću I zakrilje od svih zala — Al’ da j’ živa tvoja majka, Grozno bi

Sedi, sedi — prošlost gledi, Razgovara tugu nemu, Pa polako — ne znam kako — On se nađe u Vitlemu, Gde se majka bežeć’ skriva, Majka što će

Tu još bruje one reči Druga milenoga: „Nadaj mi se, ljubo moja, Majko čeda moga!“ Ljuba gledi more sinje, More ljubu mladu — Obikli se, oni žive U najboljem skladu.

Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski, gospo boljarko! Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena,

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Makar da izdišem, ugursuze, opet se nobles u ruku ljubi. (Pruži mu). Na! JOVAN (gledi je): Majstorice, ala su vam ispucane ruke! (Poljubi je, i brzo iziđe.) FEMA: Što je nevospitano, nevospitano! Ančice!

ANČA: Od beli kostiju, što se gledi kroz njega. FEMA: Pravo, Ančicema, i ja ću da postanem kratka vida. ANČA: Verujem, milostiva gospođa. (Zabeleži.

ANČA: Može, milostiva gospođa. FEMA (uzme naočare i gledi kroz nji): Komi fo!... Propopo, Ančichen, kako se nobles tamo gdi si služila unterhondluje? ANČA: Lepo.

FEMA: Poznaje se na njemu, valjda je bio gdigod kočijaš. Komi fo, krmačo, nobles, to se sad gledi, a ne kojekakvo đubre. Taki da si se vukla kući, da te više nigda ovde ne vidim! EVICA: Ja ne smem od uje.

No moja, bože mi oprosti, materentina, zaludila se za onom babuskerom, pak i ne gledi na njega. Šta to tamo šušti? Ah, moj Vasa, moj Vasa! POZORIJE 5.

RUŽIČIĆ: (gledi ga sa sožalenijem): Bjedno gluposti isčadije, Kakvo imaši ponjatije O stihotvorstva cjeni, O mudrosti blagostini.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Buji, paji, moja mila snago, Čuva majka svoje čedo drago, Čisto srce kâ zenicu gledi, Dušu pazi da se ne povredi, Da ostane kao rosa čista, Kao kaplja sred zelena lista.

LXXIII U odaji sveća gori Što najbolje zna, Drkće, plamti, nešto gledi — Ko bi znao šta? Uzdisaj se jedan diže Dubok, hitar, smeo, Pa ugasi onu sveću — — Je l’ baš tako hteo?

širi — A beskrajnost u crnini Želi negde da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede, kao da je Crna rani moć, — Gledi na me, ostavlja me, — To se zove noć.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi. Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže.

Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže. Baci nogu preko noge, gledi na strane, Sad prekrsti, sad izvija, sada ustane, Hitrim okom nudi ko god da stane.

Ovome se klanja, na onog gledi, A s ovim se ljubi, s onim besedi, Danju-noću po špaciri kuda ne hodi, Kompanije svakojake k sebi dovodi, Bezopasno

puta nek' se šumom mimogred probudi, — To će dati da o meni sve to blaže sudi; Nek' me svidi i zaželi da me duže gledi, Ja ću proći, kao nevješt, šta se njojzi bredi; Dok vnezapu jednom zazrim i noga k njoj stupi, Pa neka ju od to doba ko

Kad prolazi, s ramena nas krivovrato gledi Kad pozdravlja, samo zato da koga uvredi. Svi ubori, sva obuća, što je ženskih riza, Nejma c'jene razvje tuđe, razvje

Jovan St. Popović SPOMEN VIDOVA DANA (Odlomci) Za večerom Lazar sedi, Sutra ide Vidovdan, Pogružena njega gledi Srpske vojske smućen stan.

Glave kad nije, Ni srca nije Serbiji. Ostavljena skorbna majka neutešna gledi, Prekosavskim carskim Srbma plačevno besedi: „Primite mi u zagrlje moju decu dragu, Hlebom, vinom i ljubavlju dižite

Momče mlado golobrado Umiljato i nestašno, Ali pritom i pametno. Kad se kolo bi hvatalo, Svaka mati njega gledi Hoće li joj ćer uzeti Da pored nje kolo igra: Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, Al’ uzima

Ona sluša i gledi, a kako sluša i gledi, Ljubov sa cele sija, ljubov neznana sebi. Nije moguće gledat da t’ ljubov lomi devojče, Pa da

Ona sluša i gledi, a kako sluša i gledi, Ljubov sa cele sija, ljubov neznana sebi. Nije moguće gledat da t’ ljubov lomi devojče, Pa da t’ ruku sila k njoj ne

Grozna pesma njinih grla U dvoru je tek umrla. — A Radivoj na grob gledi, Reč s usana teče bledih: „Avaj, brate! Biše l’ vredne Te tridnevne tvoje slasti U čarobnoj tam’ oblasti Da s’ ne

” Braće stopam, mnogi putnik sledi I grobove braće redom gledi. Na prvog, što na po puta osta, Vila ruže davno uvenule, Po grobu mu pelena je dosta, — Drugog brata po grobu

Jakšić, Đura - JELISAVETA

KNEZ ĐURĐE: Na vas gledi posvećena seni Poslednjega od srpskih careva I u sanu viteške večnosti Vam’ amanet na dušu polaže, Osvetnici

Bolje da oslijepi... BOGDAN: Bolje i jeste, starče, — koji očima samo nesreću gledi, bolje da se rodio slijep. — RADOŠ (za sebe): I ne poznaju me sinci rođeni!... Al’ i po čemu će me poznati?

Stoletnog starca jadni porode! Ustani!... (Jelisaveta Dolazi.) JELISAVETA: Ugasi plamen!... Gle kako mesec gledi u more! Divota!... Gledaj!... Ljubi neveru!... U Veneciji nema ljubavi... Ljubim li, ha!... Ubij ga, Đuraško!...

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ispriča kmetici redom sve što se od jutros zbilo, I gledi kmeticu nešto, pa, Bože, zdravo mu milo! Kmetica, snažna i sniska, vukući prepuna vedra, Zasuk'la rukava oba i malko

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Zaman silno Ture gledi Da dosadi kaurinu, Turske krvce on ne štedi, Već se diže u planinu, Silna četa amo gazi, No malo se kogođ slazi.

Tu uskliču ponosito kol'ko šuma vredi, a proleće iza džbuna ćuti, pa ih gledi – na breg, na breg! Gleda vazda umiljato, pa im sreću snaži, u proleću – sreće dosta, srećan – ko je traži!

Veselost se ogleda, Svud na ovom svetu, U sunčevim zracima, U mirisnom cvetu. Sve što oko božije, Sa nebesa gledi, To ne živi nikada U žalosti, bedi.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

(svo moje bogatstvo sa sobom nosim). I frajlica ji rado gledi, koja je također sa svilom i kadifom svoje rugote pokrila; šilje im honere s mnogocenom lepezom, bez koje bi morala

On ovaj predel nimalo ne poznavaše i nadaše se da će mu, kao Eneju, kakva Ciganka doći da mu u dlan gledi i da mu put pokaže, koja će mu potom mati biti; no ova ga nadežda zasad izneveri, i on, umoran budući, pođe tražiti

Koliko najposle puti mlada nevesta obeća poslušanije svome suprugu, al’ čim mesec proteče, gledi da ga pod papuču pritisne!

Kad seda, on ne seda kao drugi ljudi, nego se na stolicu truća; kad odi, on ili upravo u zemlju gledi, ili glavu u nebo diže.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ Gledi care na četiri strane, ne ima li tko bliže do Marka: al' kod Marka nigdi nikog nema, već najbliže care Sulemane.

dobro — ždrala konja tvoga, koji konjic može preletiti zasobice i po dva bedena; treće dobro — tvoju ljubu vernu“. Gledi knjigu vojvoda Prijezda, onu gledi, drugu sitnu piše: „Car-Memede, turski gospodaru, kupi vojske koliko ti drago, pod

Gledi knjigu vojvoda Prijezda, onu gledi, drugu sitnu piše: „Car-Memede, turski gospodaru, kupi vojske koliko ti drago, pod Stalaća kad je tebi drago, udri

Jedno jutro uoči nedelje popela se Prijezdina ljuba na bedena malena Stalaća, pa s bedena u Moravu gledi, al' Morava mutna ispod grada, pa besedi Prijezdina ljuba: „O Prijezda, dragi gospodaru, ja se bojim, dragi

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Uši mu od svirnje zvrje, obraz mu se praži, želja ga bode nezaboravno. Strmo gledi, na sokak izviruje, po ulica razgleda, prošećuje se durma i rasmatra ne bi li mu gde koja milojka na oči izašla da se