Radičević, Branko - PESME
Oh i druga postvarao čuda, Kâ što vidiš, gledneš li ma kuda. Tako eto u prašinu pljunu, Zgradi blato, pa u njega dunu, Blato živnu, eto ti čoveka, A Bog njega ovako
Nešto teško nosiš u nedrima, Pa od svoga tajiš pobratima. Još me čudno gledneš ponekada, Da me strava sveg spopadne mlada. Ta misliš li o Cveti mojojzi? Nađe l' mane ti kakve na njojzi?