Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dođem više Uba na brdo Vučjak, gdi nađem oko 30 Srba u skupu; plačući se pozdravimo. Zamolim ja nekoga Glišića Milovana iz Paljuva, da me posluša i odnese moje molebno pismo u tursku vojsku.
Glišić iza glasa poviče da ne sme, no da molimo starca Jakova. Pošljem istog Glišića i dva moja momka; dovedu starca Jakova iz Paljuva.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ljubišu, Milovana Glišića, Jovana Ilića, Jakova Ignjatovića, Milorada Šapčanina, Stevana Vlad. Kaćanskog i druge. List je počeo sa znatnim
1904. Srpska književna zadruga izdala je izbor njegovih pripovedaka (knjiga I). Od Glišića su još izišla i dva njegova pozorišna komada predstavljana u beogradskom Narodnom pozorištu: Dva cvancika (Beograd,
OPŠTI POGLED. — Čisto umetnička vrednost književnoga rada Milovana Đ. Glišića nije vrlo visoka. Anegdota, zanimljiva anegdota, reljefni tipovi kojima je dao trajan život i koji i danas književno
svega dvadesetak pripovedaka, što ne čini ni jednu pripovetku na godinu, i što svedoči o slaboj produktivnoj snazi Glišića kao pripovedača. Ali ako Milovan Đ.
Umro je u Glogovcu 14. juna 1905. KNjIŽEVNI RAD. — Kao seoski učitelj u Svileuvi, čitajući pripovetke Milovana Đ. Glišića, Milana Đ. Milićevića i seoske pripovetke Đure Jakšića, a naročito maloruske spisateljke Marije A.
od romantičarskog vaspitanja iz svoje mladosti i sentimentalnih sklonosti svoje prirode i zato, sem Milovana Đ. Glišića, nema nijednog koji bi bio potpun realist. Matavulj je bio potpun realist.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja sam velika Slobodanka Nikole Glišića. Moj tata je u ratu, a ja stanujem u Vatrogaskoj ulici. — O, — rekoh brišući oči — Boba je već velika!
— Vama treba stan, gospodine? — Ne, idem pravo kod Nikole Glišića, šefa... Ti znaš gde stanuje? A mislim znam i ja. On zastade pa spusti stvari na zemlju.
Ti znaš gde stanuje? A mislim znam i ja. On zastade pa spusti stvari na zemlju. — Kod gospodina Nikole Glišića? A šta ste vi njemu? — Rođak.
glasom na uvo: Samo pazi ovo što ću ti reći: Kad jednog lepog dana čuješ da je nestalo tvoga pobratima Nikole Glišića, nemoj se čuditi. I podižući ruku više glave naposle do guše: — Jer, evo dovde je došlo, ne dovde.
— Ali zapamti — produži on — ako jednog dana čuješ da je nestalo Nikole Glišića... — Ama gde ćeš, nesrećniče? — Gde? To ne znam. Ali odoh, znaj od-oh...
A kad onomad pročitah u nekim novinama da je Nikole Glišića, tamošnjeg šefa blagajničkog odeljenja, moga pobratima, zaista nestalo, nimalo se nisam začudio.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pesma se pevala i u Srbiji (zapravo, u beogradskoj kafani „Kod petla”), za mladosti Milovana B. Glišića: v. njegovu pripovetku Glava šećera (SKZ, knj. 184, str. 56).
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Prenuše svi, pogledaše se među sobom i ponudiše najpre Milovana Glišića da predsedava. Milovan ni da čuje, veli, nikad on te stvari nije radio. -Ti, striče, i niko drugi!- veli mu Janko.