Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Čovek-putnik prepoznaje glog pored druma, i raduje mu se: Osamljeno drvce cvililo je na vjetru kao da to neko već odavno tiho i uzaludno tuguje.
Seljak se prenu i zastade. Suton se hvata, još je pustije nego obično, a glog je tu, osamljen i tužan kao kakav čovjek.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zuju, zuji s oba uva. Grakne vrana: Svileuva. Ravno polje tajnu zgreva. Zvek oružja: Koceljeva. Od uroka glog me čuva. Pršti fitilj: Svileuva. Sa crkvice krstić seva. Plane nebo: Koceljeva. KOVAČICA, OPOVO Plače dete popovo.
Raspršujem puhor-trinu: okitim se detelinom i prometnem u letinu. Glog razdražen mesečinom u cvetanju gubi pamet: divljajući po obzoru, glogoslovi, plaši avet i smejanjem krši goru.
Kroz pauk-vreme da li nazreh sliku, gde dva su bresta oba patrijarsi, gde Rudnik ljubi ruku Medvedniku, gde glog se klanja Čarapiću Vasi, a tako svetle močvar, čot i jelav kao da sija sa vatralja žerav?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zemlja je mirisala na posečene žilice trave, lako je mirisao i glog. Ruke su same zahvatale pune šake zemlje, koja se trošila i mrvila među prstima; bilo je vreme oranju.
Drhti. Tuđin je svoju voćku a njemu glog pored ognjišta zasadio. Žito će da ugine od palamide. A on se odrekao Vukašina, iz nasledstva ga izbacio, ni stopu
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Svud oko njega su i hrast, i brest, i glog, a nad njim polako odmiče poslednja četvrt osamnaestog stoleća i klizi, iznad pašnjaka i pustara, ispod velikog neba nad
Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo. Onda, opet u jednu zoru, ugledao je prvi glog kako lista, okrenut njegovom oku. To pamti.
To pamti. I pamti kako je stao pred drvo i kako je, u želji da ga daruje, izvadio malu paru od srebra i zadenuo je u glog.
Taj šapat je on čuo i nije čuo; u stvari, nije ga se doticao. Nosio je u sebi onaj glog, razlistan njegovom oku, i onu avalsku zoru i znao da mu je vek već izmeren.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
predstavlja samo iskazivanje zamišljenog zbivanja u čijem se okviru osećanja objektivizuju ("Volim s dragim po gori oditi,/ glog zobati, s lista vodu piti/ studen kamen pod glavu metati,/ neg' s nedragim po dvoru šetati,/ šećer jesti, u svili
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
TRAVA 25 VID 25 (VINOVA) LOZA 26 VINjAGA 26 VISIBABA 27 VIŠNjA 27 VRATIČ 28 VRBA 28 GAVEZ 31 GLAVOBOLKA 31 GLOG 31 GORUN 34 GORUŠICA 34 GRAB 34 GROŽĐE 35 GUNjA 36 DAN I NOĆ 36 DAFINA 37 DETELINA 37 DIVIZMA 38 DIVLjAKA 38 DIVLjA
sme se unositi u kuću, jer od nje boli glava, i kokoši neće da nose ako se donese pod kućni krov (ZNŽOJS, 19, 203). GLOG Weіѕѕdorn (crataeguѕ oxyacantha). Glog. Reč je. praslovenska, v. Šulek, Rad, 39, 15. »Crni« g.
GLOG Weіѕѕdorn (crataeguѕ oxyacantha). Glog. Reč je. praslovenska, v. Šulek, Rad, 39, 15. »Crni« g. (crataeguѕ nіgra i prunuѕ ѕpіnoѕa). Rečju »g.
Na Cveti g. grančicama kite se kuće i obori (SEZ, 19, 40). Na Đurđevdan pre sunca meću žene glog u omaju u kojoj će se kupati. Iz bajanja i vračanja u vezi sa g. jasno se vidi da je g. smatran kao drvo senovito.
Uz ovo dolazi i glogovo trnje (crataeguѕ ohuacantha). V. Glog. Trn, ili drača, vrlo je moćan utuk protiv svih zlih demona.
« (Andrej Oelicherčík, Slovenѕký folklór, Bratíѕlava, 1959, 62). Glog. Verovanju navedenom u »Rečniku« (iz ZNŽOJS, 19, 118) da se vatrom zapaljenom g.
drvima može dovesti coprnica koja je odnela sreću suprotan je propis u Vranjskom Pomoravlju: »Glog nikada ne gori na vatri, da ne bi ,sagoreo berićet u polje̓« (SEZ, 86, 1974, 104) — što ukazuje na verovanje da je u g.