Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
U kazanima, kod Tekeriša, u doba jesenje, mrklo i gluvo, kuvaju se kupus i kiša, kuva vašljivo vojničko ruvo! Kuvaj to ruvo, peglaj, pali, iskuvavaj ga u čemu znaš:
A tek ćemo u Getsimaniju! Već su straže u nedoba gluvo, u kapama gde se vaši kote, kockom naše razdelile ruvo! A još nismo stigli do Golgote!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Daj da se zaroni. Svuče ti se on lepo, zasuče nogavice, pa zaroni u vir... — Zar gluvo doba, pa zaroni u vodu? — upitaše svi čudeći se tolikoj smelosti. — Jakako, moj brate!... Zaroni ti on lepo.
Ele, tako se, uz piće osuše priče sve strašnije i strašnije. Bilo je već pravo gluvo doba kad se Radan krenuo iz mehane. Oni još ostaše.
Nastade gluvo doba. Ne čuje se više ni zvonac ni sovica. Samo čekalo čekeće, voda huji na omaji pod vodenicom, i... ništa više.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onaj krvožedni pogled Stankov zaronio mu se u dušu, pripio se, pa mu siše snagu kao što pijavica krv siše... Nasta gluvo doba... Sve se ućutalo, samo popak pevuši svoju veselu pesmicu... Panduri poobarali glave, pa dremaju.
— Od danas u drugu nedelju... Neka njih popa Miloje lepo privenča... — Pa lepo! — Rekosmo li? — Rekosmo... Bilo je gluvo doba kad se kući vratiše... 5. SVADBA Čudno vreme, zaista!
Deva se primače Zeki: — Katić te pozdravio. — Katić? — Ja. Rekao je da se noćas, u gluvo doba, nađeš s družinom na Prudovima... — Šta li ima? — Dobro je! — A... Ti znaš... — Ja sam i doneo te glase.
I starac ode u svoju sobu... Susedi i Sima digoše se. Zalud ih zadržavahu, nijedan ne hte ostati. Bilo je gluvo doba kad ukućani sami ostaše. Žene su spremale po kući. Petra im reče da ležu. U taj par izide Stanko iz očeve sobe.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A di smo to bili noćoske, sinovče, aj? Ko se to noćom u gluvo doba brije, aj? — Niko! — odgovara Šaca izdaleka već. — He-he! — smeje se Nića. — »Sve po ’ladu, da ga ne poznadu!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji. JANjA: Smeteno, gluvo! Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sobu.) Prokleto posla!
Pustaljijo, daj moi novci! PETAR: Šta veliš? JANjA: Si čini gluvo! Novci daj, kad ti kažim lepo! PETAR: Pa plati mi, de, kako znaš! Ja sam zadovoljan.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Rekli mu daje ružno, pa majci došlo tužno. Nek je i gluvo i slepo ono je majci lepo. IDILA I video sam: u jednom klancu gospođa vodi aždaju na lancu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Njoj se strogo zabranjuje da ide iz kuće noću, po zalasku sunca a naročito u „gluvo doba“, odnosno sve do zore, do prvih petlova, jer za vreme noći „svaka nečastiva sila ima vlast, i može nauditi čoveku
U Hercegovini tri sirote devojke ceo dan preposte, a potom u gluvo doba noći opletu uzicu od vune dobijenu od crne ovce bez belega.
Od te vune gola trudnica u gluvo doba noći izatka pelenu kojom će se dete, za čiji su život roditelji zabrinuti, pokrivati.
). Ako se majci u Gruži ne drže deca, ona bratimi kovača da joj on, nag u gluvo doba noći, skuje amajlije u obliku motike, budaka, noža, srpa i sl.
Kujundžija u gluvo doba noći skuje detetu „tilsum“ koje ono uvek nosi na kapi kao zaštitu. Na Kosovu kao amajliju koriste samotvornu
Radičević, Branko - PESME
šta je gore bilo, Kad se sasta i drago i milo, Što ću pričat, kad to svako znade Ko god, ko god, zlato tu imade? Gluvo doba — svud je veće tavno — Dogoreli ognji već odavno.
Aoh braco, san je čudna beda, De se lupa, tu se spati ne da: Kada lupa, udara u uvo, Ne pomaže tu ni doba gluvo. Još je gore, kada sred nedara Srce jadno tugom zaudara, Kad ukrste misli svakojake, Kako munja kroz mutne oblake;
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kasna je noć i meni se ne spava. U ovo gluvo doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča,
Niko mu ne priđe, ne upita nešto, ne pokaza se radoznao. — Šta je ovo, ljudi? Upita se tako uprazno, gluvo, jer čak ni u mašti ne nađe pravog sagovornika.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Gledam Prizren - slušam gačke.) Smračuješ se, dedovino, a zri ječam, a zri vino. A BISTRICE, TRI BISTRICE Gluvo jutro - gluhi pevci. Ne čuju se zemljodelci. Tu ko nije - nigde nije. Klanja žara sa kapije.
MALA SOBA, BUNCALICA Bunca zdjela podbjelom. Grcav smijeh kuvara. Isparava vonjavo težak vonj iz odjeće. Gluvo doba, gluvnica: guja preko duvara i dva para volova. Propuh čunke promeće uspari kroz upretke.
Trag ti se utro, trnjem gazio, pseći nakote! Gluvo ti doba kad svane jutro u kam zgodio vražiji skote! o trnju gnjio - rđa te jela! Sjeme ti bilo puhor pepela!
kada me krila, krila večeri raspuklog čela, povuku mahom, preko vratila, s ludog vretena u luđa prela, gde gluvo doba zbaci mantije, zavrti gumna, čavkom zagrakće, otvori širom crne kapije i pusti kolo braće razbraće, kolo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zvoni... zvoni... drhtavo i tužno, odnekud iz daljine, iz doline, iz nekog sela, sa neke crkve. Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno. — Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono?
A i ti, tobdžija, imaćeš da prirediš onaj urnebes kao i pre. — Kad će početi? — U gluvo doba, kad počnu mrtvaci da izlaze. Ali moram da idem da odredim uloge — i on se izgubi iza šatorskog krila.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sve sam tu, tu okapah kod čkolje. Naučio sam se, znaš, na ovu dževu i galamu đečiju, pa mi je sve ka’ gluvo kad njih nema. Zato i ne tražim ljeba na drugoj strani. — A je l’ se izmenjalo koliko učitelja ovde?
— More, gospodine, lezi tu pa spavaj! Nemoj da se mlatimo ovđen, a evo smo se digli u gluvo doba, pa ka’ vampiri! Napolju zapevaše drugi petli. — On i niko drugi! — veli Sreta.
Iako je i sam Sreta video da se nije moglo drukčije, ipak je bio nezadovoljan. Nekako mu je to sve izgledalo gluvo, mrtvo.
Pandurović, Sima - PESME
Tonemo kao trup Titanika. Mrak. Neizvesnost. dugi, mrtvi časovi. Gluvo doba. Kruže kobni, crni glasovi. A duše zahvata slutnja, strah, i panika. SONET Šta je to? Urlik pobesnelih rulja?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
KARAKONDžULA Karakondžula je stara baba, s gvozdenim zubima i s rogovima, koja se javlja kao avet u gluvo doba noći i, kako ne može ići, uzjaše čoveka koga goni da je nosi, kuda ona hoće i dokle ona htedne. 4.
U gluvo doba dođu nečastivi u njihov stan i ne mogoše razumeti kako su dve glave s jednim trupom, pa zato pozovu svog starešinu
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tada je pobegao Aćimu, i te noći postao je sluga. da ubija u zasedama i u gluvo doba pali kuće. Nikad više po svojoj želi. Simka otvara vrata, izlazi, škripi sneg, Nikola se pridiže...
Stari ljudi viđali su noću kako svetli pod žbunovima i debelim drvećem. Neki su kazivali da u gluvo doba po utrinama iz zemlje izleću zlatne pčele. Grešne žene koje bi nagazile na zlatne žiške ostajale bi bez poroda.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
XL II PONOĆ Ponoć je, U crnom plaštu nema boginja. Slobodne duše to je svetinja, To gluvo doba, taj crni čas... Al' kakav glas?...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
kome? Viktore Igo, spomenu tvome! »Starmali« 1885. SPRAM MESECA U Pešti sam. Noć je tiha, Doba gluvo, doba nemo, (Čisto b’ rekô: doba slepo) — Ja se šetam po ulica’, Na pijaci lepoj stadoh, Gde j’ zavesa juče pala
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Izvadio sam i ja svoj. Bila je ponoć i petnaest minuta. Još kao dete slušao sam da se ovo vreme naziva „gluvo doba“, kad izlaze mrtvaci. A mnogi će od ovih kroz koji čas ležati mrtvi.
Iz zemunice je dopirao jednoliki glas telefoniste. U ovo gluvo doba noći oni razgovaraju među sobom, da ne zaspe. U blizini čekao me ordonans sa konjima.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mladen Leskovac Gluvo je doba sad. L. Mušicki, 1816. No nek, samo Srpstvo traje Makar bili vaši dani Zaboravom pretrpani, Il' pesništva
Saziva s Šturca mudra vila K obrani zemlje junake serpske: „O hrabri, čujte! Gluvo je doba sad. Za vas bdim, jadna; s plačnima očima Pod bledosjajnom lunom gledim Levo na Drinu, na Timok desno.
Mora srce da mi grca, Jer na vrati kuca smrtca, Koje oko uvek suvo, Koje uvo svakom gluvo. Pre 1833. Sava Mrkalj STEFAN STEFANOVIĆ ODA NA RAT Nije ga mati na tople i mlađane grlila prsi,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Te su im lepešine dolazile iz Crne Gore i od srpskog knjaza iz Biograda. Uvijek su im stizale oko ponoći u gluvo doba. Tako su barem oni govorili i narodu kazivali. Ko im je to donosio, ja vam ni danas ne znam kazati.
A sad se jope' govori da ste vas dvojica neke noći u gluvo doba nekakve čet'ri proklete i nesretne depešine — iz Beča dobili.
! Zelen si, dijete, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić: Glupi su oni, Davide, ka' gluvo doba. Ne znaju oni ništa, ama baš ništa oni ne znaju! David (još ljući, pakosniji): Baš ništa ne znaju?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Koja devojka želi da joj momak dođe na san, treba u gluvo doba noći da se skine gola, pa da u tri puta rekne, najpre u odžaku, pa onda pod v.
s.). O. se upotrebljuje i u ljubavnim divinacijama i vradžbinama. Uoči Đurđevdana, u gluvo doba, namenjuju devojke strukove o.
koja se za lek upotrebljava bude dobijena ili spravljena na neki izvanredan način. P. samlevena u gluvo doba, zamešena sa vodom u kojoj su uhvaćeni sunce i mesec kada se jedu, i »ispečena« na suncu, lek je od padavice
Bostan. U Budžaku (u jugoistočnoj Srbiji), »da bi se deca zaštitila od ̓čume̓, u subotu posle Velike Gospojine, u gluvo doba noći, jedna baba ispeče lubenicu i dunju pa u njih stavi katran i beli luk. Zatim naloži vatru između dvoje vrata.
i — pošto se zapale sveće i preseče kolač koji su u gluvo doba noći tri babe, potpuno nage, umesile od brašna uzetog iz devet kuća — provlače se ispod d.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Govorio je da sam kopiljan (što je bilo tačno) i da su me našli kraj raskršća u gluvo doba noći (što je bilo preterano: našli su me kraj vrata manastira Sopoćani, pred zoru, uvijenog u komad težinovog
Litica jeste strma, ali vešti penjači mogu je savladati. U gluvo doba noći, onda kad se niko ne nada, poslaće dvojicu svojih najhrabrijih i najveštijih ljudi da u rasekline na stenema
U gluvo doba noći, kada nikoga od radoznalaca nije bilo da nadgleda moju pokoru, došla je k meni Anka. Zbog mene je sve vreme
Slutio sam da će se nešto značajno dogoditi kad nas pokreću iz najslađeg sna u gluvo doba noći i kad već ne mogu da sačekaju barem zoru.
kao ljudskom rukom zasečena, nad pitomu uvalu zvanu Mrki do, gde prebivaju apište, sitna, pogana stvorenja, koja u gluvo doba noći izlaze na raskrsnicu drumova, zaskaču na leđa usamljenih prolaznika i teraju ih galopom preko polja, trstika i
Ona, recimo, o Mari, ženi sebra Milorada Simovića zvanog Bukara, koju je Dadara često posećivao u gluvo doba noći. Mara je bila stasita, bokata i sisata, pucala je od krepkog zdravlja i bilo je sasvim prirodno što je Dadara
Ilić, Vojislav J. - PESME
se sprema, Gde se vite kule sa obala bele, I topovi strše s mračne citadele, Čudan neki uzvik zadrhta u noći I potonu gluvo u tavnoj samoći. z.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šteta, ovo ne znam pročitati. — Znam ja! — dočeka Stric kao iz puške. Nikoletina ga čvrsto pograbi za ruku i gluvo reče: — Ne znaš ni ti. Ni Mačak ne zna, ni Jovanče. Je li de, Jovanče?