Radičević, Branko - PESME
Ta dvaest nas ima na jednoga — Jala za mnom koji žena nije.“ Tako viknu stari Mehmed-beže, Pa od gnjeva čisto se podmladi, Trže sablju, naže niz stijene, A za njime navališe Turci.
Da on mu divnu prisvojio mladu, Pa želi njemu još više neg' pakô, Jer njemu s' čini e umire lako; Pa drkće junak, od gnjeva trepeće. No šta se ono tu podalje kreće? Još glasi neki na blizu se čuju, Pa sve se bliže amo približuju.
Te pogleda kleto uže, Ruke njemu što nemilo Naopako uzaptilo, Pa od gnjeva i od srama Mače silnim mišicama: Pucaju mu bele ruke, Ma su lude sve te muke, Pusto uže ne uspreže, U meso se
Opazio vojvoda Mileta, Opazio Turčina prokleta, Škripi zubi od silnoga gnjeva, Žuri zeku, mač u ruci seva, Goni konja Rustanu krvniku Što mu braću zgubio toliku.
Kostić, Laza - PESME
mu reč u grlu uzanu, napitak mu na usni usanu, iz božje ruke pehar ispusti, od pehara se more zapljušti te burnim valom gnjeva studena zapljuskuje titanu kolena; — al' ne dršće Prometej, ne dršće titan, na kamenu, na stancu prikovan!
Na njega samo, roba doveka, na njega samo, samo na njega, nebeskog gnjeva sve gromove prospi, ne prosti njemu, il' nikom ne prosti!
Spaljeni leže Đurđevi stupovi, svedoci negda božje ljubavi, a sad svedoci božija gnjeva, u garištu im greh se ogreva. Al' osim greha žive duše nema, nekoliko samo kostiju beli' što su ih po garu vetrovi
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Znali su zašto more se ljuti, znali šta misli i kada ćuti, čitali njegov muk. Znali su uzrok njegova gnjeva, kad strašnu pjesmu osvete pjeva iz teške bure huk.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njutn pročita sa omota tih knjiga imena Huk, Pardi, Linus, Lukes i neka druga. Njegove oči zaplamteše od gnjeva i besa - ili to beše samo otsjaj plamena u peći - a kad vatra istinja, on se osmehnu i reče: „Osvetiću se vama svima
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mirno je groblje; večita tišina Umorne kosti u objat’ja prima; Nit’ sila zlobna, niti otrov gnjeva Tamo dospeva. Hoćeš slobodu? Naći ćeš u grobu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo, saznavši za seosku nevolju, veoma se uznemiri i rastuži. Za večerom, da odahne od očeva gnjeva i težačkoga tugovanja, iziđe napolje. Hodaše ispred crkve na otvorenu komadu zemljišta zasađenu drvećem.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pomrčina teška, ama đavoli su onde i vrlo svakom viđeni pred očima... Druga ljudska smrt gnjevna i grotlo puno gnjeva božija, širinom, dužinom i dubljinom jednako od dvesta milja: jezera, jezera, po njemu različnih muka vatrenih, ledenih,
Izarad božija na nas gnjeva satirući mu zemlju i usev ukazivanje bi slatko kano raj, a dočekanje gorko ka čemer. To je od crnjega pohuđe, kade letina
i naveo, a gore je s nuždom zadržao; po prilici nas nakazuje prećnjom i malim bojem, ama put nam ukazuje stazi svoga gnjeva na nas od mala započetka i štedi nas više, tako da bi se u Malam osveštivali i većega bi gnjeva na se ne privlačili,
nam ukazuje stazi svoga gnjeva na nas od mala započetka i štedi nas više, tako da bi se u Malam osveštivali i većega bi gnjeva na se ne privlačili, zaštono s malim većemu je ukaz.