Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Još će se nešto njemu prohteti!... Zaželeće da nema naših glava!... I one će padati kao gnjile kruške!... Pa šta si naumio? — Ja ne znam. Zvao sam tebe da te pripitam!... Nauči me, kao boga te molim!...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kolica škripe. Tmulo trutovi gude, brundaju. Kućni duhovi Vunu drndaju. Uštap utvara gazom prelazi - gnjile mošnice u bakrač s medom moči.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Kućica, glupost! Moje mi njuške, svoju bih dao za gnjile kruške. Za satić meda daću je svakom! — govori medo na jelu lakom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 ŽIVOTINjAMA Beži kô sova od sunca. Bijel kao labud. Bježi od ljudi kao divlje pače. Bira kao medved gnjile kruške. Bos kao pas. Vedra noć kao riblje oko. Viri kao miš iz brašna u mutvaku. Vrvi vojska kao čele iz ulišta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Lijep, pomalo dopisničast pejzaž. No to mi nikad nije smetalo. Smrdljive ribe ili gnjile jabuke prenesene na platno postaju savršeno bezmirisne.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali ipak izgara se i zadušljivo je. Lice im je kao začađivalo, boje od gnjile masline; niza nj cedi se znoj, izmešan s novim uljem, i po obrazu se preliva. I ono dvoje pridošlica oznojiše se.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” I spadoše dvorska vrata, Pokuljaše iz njih vile, One poju pesme gnjile, One nose mladog brata U hlad mlade trešnje rane, Da ga pod njom — ah! — sahrane.