Upotreba reči god u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Pa i ne videše grdila i bruku naših dana, rekao bih poslednjih dana, jer kad god čovek pomisli na poslednje ljude, mora se sećati i poslednjega dana, „što po redu doći mora...“ . . . . . . . . . . . . .

u beličasto-žutom kaputu, on koji svih sedam kraljeva za po minuta izređa, koji zna i šta je pokojni knez Miloš 1831. god.

— Naumio sam je, starče, u tebe prositi. — Lepo, sinko, daću ti je, kad god je zaprosiš, — reče starac, — ali, sinko, ove sede kose ne mogu podneti beščašća...

Ti bi mogao tamo otići, pa, kako god znaš, gledaj da ga dovedeš do škole... On poznaje konopac, a ionako će i on sutra u Jagodinu na mađistrat radi suočenja.

Obradović, Dositej - BASNE

biti razvje u samo jednom mestu, selu ili gradu, a spriopštava|jući ti ovu knjižicu, svudću s t o b o m biti i gdi god ona dospe i dođe, tu ću se s t o b o m drugoljubno razgovarati, i što dobro budem znao dragovoljno kazivaću t i, i što

Pritom znaj, predraga junoste, što god dobro i polezno ove godine od mene polučiš da za to ja i ti našemu milostivomu i blagodjetel|nomu Z o r i č u

Ovo je najbezbednije i bezbrižnije. Dokle nam god ko može učiniti zlo ako hoće, dotle nismo na najboljoj nozi. Mi ćemo viditi u mnogim basnama da se je lisica u

Pretvori se bolestan, uđe u svoju pešteru i koliko je god dug prostre se i pruži. Pukne glas i svuda se pronese pa se oni strašni i na glasu lav s dušom muči i da je pri koncu.

što primi, a jošte, što je crnje i opačnije, hoće silom i na ljutu sramotu i druge da nauči, pak govori pust što mu god na pamet dođe. Stupa napred, niti se obzire, kao | slepac kad po blatu beži, ide samo na sreću, kud puče da puče.

„Chi mi lusinga più di quel che suole, o m' ha inganato, o inganar mi vuole”, vesma razumno vele Talijanci: „Ko me god laska više nego obično, ili me je prevario, il' me prevarit' hoće”. Zato ove basne bik vrlo se pametno vlada.

„Kad se god rasrdiš, — odgovori mu učitelj — nemoj ništa ni učiniti ni zapovediti dok ne očitaš grečesko azbuki od alfa do omega.

Odgovara: „Davnašnji je običaj, zato je moram nositi: ja sebe čuvstvujem da bih bez brade mogao biti episkop kako god i s njom, no sad za njen atar ja ne ostavih moju eparhiju.

Onda je to u Židova opšti običaj bio, kako god i danas. A da što ćemo sad? Da obrijemo brade? Ne. Neka one stoje s mirom onde gdi su jošt u običaju, no valja kazati

Po običaju davaće mu se titul „blagorodni”, no on, kad ga god čuje, neka ga slobodno prima sebi na obličenije, ako njegove naravi i dela nisu blagorodna.

Ko je silom hoće, ona od njega beži. I ovo dobro da upamtimo: što nam god u drugima nije milo, od onoga da se vsegda čuvamo. Ko sebe mnogo hvali, nije nam nimalo ugodan: ne hvalimo se dakle.

Što u dobrim i pametnim ljudma pohvaljujemo, za tim da nastojimo; što god vidimo da prosvešteni narodi tvore na opštu polzu, tvorimo i mi koliko možemo.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

ŠVALjA Skupljam trine, trice i kučine, drešim mrtve čvorove, mokre uzlove, gde god koji konac nađem podižem ga, plav na zelen nadovezujem, u klupče ga namotavam, ne bih li ga jednom u iglu

Gde god da otvorim ovaj rečnik: riba! Od albaluka do šarana i štuke, jedna za drugom, grgeč, deverika, ko u posne dane, pet

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Pade mi na um što su mi Turci pripovedali: da se car ne može viditi, i koji ga god vidi, mora mu od strâ donja usna prepući.

tapiju da su svi seljaci tome i tome agi prodali sve svoje baštine, i tako ti on onda postane čitluk-sajbija, i koliko god spa̓ija uzima od svog sela, toliko i on, a katkad i više.

U Beogradu pak bio je neki Kara-Smail, koji je svuda, kud je god hodio, po 30-40 momaka janičara za sobom vodio; on se spremao da u Beogradu bude janičar-aga, i slabo se

Knezove držao je kao svoje sinove; kad su god došli k njemu, po običnom poklonenju postoje malo turskog običaja radi, pak im zapovedi te svi posedaju, i kafu im dade,

On se pri̓vati za svoju kamilavku i reče: „Hristijani, počitujte sveštenstvo i upamtite: ko je god na ovu kapu lajo, on se kajo!

ja vam, posle toliko godina sopstvenog iskustva, ne umem o tome ništa drugo kazati, nego da je cela istina: da ko je god na ovu kapu lajo, on se kajo. Ja sam odma zatim i protom postao.

i kućne starešine napolju učiti i kazivati kako je bolje i za dušu poleznije, no svaki kod svoje kuće da kaže: „Ko god pođe crkvi, bilo muško, bilo žensko, da sluša popove, i kako i gde popovi zapovede, onde i onako svaki da stoji.

mlada učimo decu kako se valja krstiti, Bogu se moliti, i oca i majku u ruku ljubiti i počitovati, i proče, i koje god dete prestane na ispovest, pored njegovog imena u tefteru zabeležimo krstić.

jošte kako se vratio iz Karlovaca, odma je naredio kod svake crkve po jednoga glavnoga kmeta nad onim selima koja god onoj crkvi idu, a svakoj crkvi išlo je po 8 i po 10 sela, i tako ti kmetovi zvali su se sreskim kmetovima.

Šta je god hteo i imao zapovedati, slao je svoga buljubašu i pandure kmetu, a kmet je opet knezovsku naredbu seljacima kazivao i

veziru i poklone se po običaju, i pošto su malo dvorili, rekne te redom posedaju, i on lepo se s njima razgovarao kao god otac s najboljim sinovima; popiju kafu i ništa o hatišerifu ne spomenu, no odu posle toga mitropolitu Metodiju, požale

̓ — ,Oćemo̓ — odgovore oni uglas, — čestiti pašo, ̓oćemo u podne, u ponoći, kad nam god poručiš, i gde rekneš, dovešćemo ti onoliko vojske koliko ovde reknemo i obreknemo.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Niko se nije od arama spomogao. Ama što se naduo onako od teška jordama? Gde god dođe, sve ti se on razmeće, sve se hvali, u svačem se gradi najpametniji.

Njegov sinovac Paja sluša ga u svemu: i čuva volove i svinje i ide u drva i vodenicu i gde god što zatreba. Samo je malo trom i jednako čmava.

Samo je malo trom i jednako čmava. Kud se god makne — leći će da spava, a ovamo se Raka ljuti, psuje, praska — čuje se po svem selu.

— upita Spasoje. — Ne mogu nikud da se maknem od njega! Kao da ga sam đavo nanese — kud god pođem, jali će me sresti, jali stići... Sad, baš pred vama, htela sam ga motikom međ oba oka...

— Kao da nije bio nikad dete, nikad se nije igrao! — Ovo dana, kako ono zapovedi kmet — reći će Bura — kud se god makneš, sve ljudi grade roge... — Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima.

« A ona ti izvuče čekmedže iz onog astala, izvadi žišku, te meni na lulu... Gledam ja — baš vatra! Gori lepo kao god s ognjišta. Seljaci udariše u smeh. — Ta to je bio čporet — povikaše neki uza smeh. — Znam ja — kazaše mi posle.

Da mi dođe doboš pred kuću, kuda ću onda?... Sad, vere mi ni sam ne znam šta ću... Idem često kao lud. Što god uradiš, podaj njemu. Ni oda šta ti vajde nije...

Bogami, ja ne znam šta su ti jadni kapetani toliko natrunili tim ljudima što pišu u novine i knjige!... Ama neka ko god zamoči pero, odmah ti tu potegne kapetana: te ne znam — u crvenim jemenijama s repićima; te — tur mu do zemlje; te

Sreska je kuća blizu; nema ni sahat hoda odatle. Dakle, kad je god sabor kod n-ske crkve, dođu i gospoda iz Vladimiraca na sabor. Kapetana ćete lako poznati.

Pa još ono njegovo zvanično ponašanje! Evo, smeo bih se s vama opkladiti u što god hoćete da niste dosad našli takvog kapetana da mu se i u govoru, i u smehu, i u pogledu, i u svakom ma i najmanjem

Bolje idi ti u kafanu »Kod petla«. Tu je tek pozorište i komedija! Ko god se pomoli na vrata — izgleda kao da se spremio da odigra ulogu iz kakve komedije i to — svaki drukčiju ulogu...

Jedno veče tako beše žestoka mećava. Zviždi vetar, a prećavac magli u oči kud se god okreneš. U kafani »Kod petla« puno.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog. Ta, dokle je god mogao pogledati unapred, video je samo patnju i neizvesnost.

Ali kakvim mukama?... On nije znao... Što god mu padne na pamet, sve mu se čini vrlo blago prema zločinu Lazarevom... — Da mi je da oseti!...

Zatim priđe k sovri, pa se surva na nju i zaroni glavu u ruke. Crne misli razdiraše mu dušu. Kad god pogleda, na njega zija mržnja i preziranje... Nije tu bilo čoveka koji bi se sažalio; niko ga ni čuti nije hteo!...

!... Alal ti, sokole, srpsko mleko koje te odranilo!... Samo da ste videli onaj lom, ono tumaranje. Što je god čalmu nosilo, diglo se na noge.

Ako iko, on će prvi od nas u goru. Kuća mu kraj druma, pa kao ono drvo ukraj puta: koja god kola prođu, ona se o njega očešu. Onomadne odem u Prnjavor, te s nađem s njim, pa mi reče: „E, dovde dođe!

Na jednoj strani detinjstvo, mladost, vek... a na drugoj prijateljstvo, prijateljstvo iskreno, srdačno... Što bi god hteo odgurnuti, ne može. Boli...

— Živa zgoda da ih pohvatamo, dragi aga! Samo da pružiš ruku, pa si ih već spopao za vrat! Pomisli, bolan, ko god naiđe i čuje diviće se tvojoj kuraži i tvojoj pameti!... Reč je učinila svoje. Marinko je znao gde treba dirnuti.

Namiri se i pomiri s njim!... I drži se njega, on je pošten čovek! — Zar Aleksa? — Aleksa. Koga god Turci mrze, on je pošten čovek, jer je Srbin. Turci ne vole Srbe!...

— Pa šta sad misliš? — Dođoh da tebe pitam. Turčin se zamisli. On pametovaše od svake ruke, ali što god namisli, vidi da je detinjasto. S jednim je bio načisto: hajduka ne mogu pohvatati.

On je slušao taj glas, to grebanje, kao da to bog šalje razgovora usamljenoj duši njegovoj... I dok bi god to slušao, on ne osećaše ni gladi ni žeđi... Dok se jednom i njegova vrata ne otvoriše.

— Da sednemo malo — reče Latković. — Neće zgoreg biti da se malo porazgovorimo o svemu što nam valja činiti. Jer, kao god što Stanko želi da se potkusuri sa svojima, tako bih i ja želeo naplatiti svoju veresiju.

Šta li se činilo sa onima koji behu slabi i nejaki?... Gde je god turska najezda jača, upravo, kud je poveća turska najezda prolazila, tu su kuće i kolebe bile prazne.

Dučić, Jovan - PESME

čijoj crnoj ploči Sva mirna sunca sedaju, Do na breg smrti, s koga oči Na oba sveta gledaju — Ponor po ponor, gde god sinu S nebeske svetle čistine... Dok putić jednom najzad minu Između sna i istine.

Gospode, koji me poseja i zali, Zašto bejah nužan u svetu i puku? Prođoh put i videh sve sem tebe. Ali Kad god moj brod nagne, nađem tvoju ruku.

Svojih rešenja i ideja, Svojih načela imate i vi — Kad god se nekom ruši streja, I gasi sveća gde ko živi. Sve se kupuje i sve proda.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

“. Ni inače nije ona marila za kake svečane izjave. Ali je uvek, kad god je govor o mojoj ženidbi, uzimala tako neki značajan, tajanstven i svečan izraz, kao da je govorila o tome gde su joj

Pa ipak je on iščekivaše. Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanje”. Ko god igra na lutriji, taj pri svakom vučenju ima predosećanje da će dobiti, i nikada se ne čudi po svršenom vučenju kako ga je

— Ja idem kod Matije Đenadića. Ono mu je kuća što pred njom o šljivi ubogovetno visi čutura s prepečenicom! Ko god prođe, nek srkne! — tako voli Matija. a kad mu dođeš u kuću, na rukama će da te nose...

Već se više ne kaju seljaci što su je dali u školu, a pop, kad je pogleda, uzdiže oči k nebu, i kad god je ko hvali a njemu idu suze kao malom djetetu. Sasvim već ostario, obnevidio i postao zaboravan.

Sasvim već ostario, obnevidio i postao zaboravan. Znam, kad god mu priđem ruci, da me pita čiji sam. Tako smo mi računali a učitelj nije imao ništa protiv toga, da je Mara već

Vladičina je volja da dijete, prije nego se sasvim vrati kući, vidi što više svijeta i nauči se čemu se god desi prilika Popu je kazao: „Strpi se, oče, još godinu dana! Neka dijete prođe svijeta.

maže kolena petroleumom, i kad god, sirota, jutrom dođe s trga, huče i pri tom nama, svojim pitomcima, demonstruje sadržinu kotarice . . . . . . . . . . .

Vuče još neprestano nemačko-engleski rečnik kud god ide, i doručkuje tatarski biftek. Ja gledam te od njega učim što mogu više engleski, pa posle kazujem njoj.

Ja počeh da jurišam: — Poklon od mene, rospođice! — Takav! — reče nekako zbunjeno, uzimajući nanovo vez. — Kakav god vi hoćete. A kakav vi hoćete? Opet je ćutala. Ja sam gotovo šaputao: — Kažite kakav hoćete! Ništa ne odgovori.

Oprao sam divit i nalio taze mastila. Pisao kući, izvinjavao se koječim što sam tako neuredan, i kleo se čim sam god stigao da ću odsad biti uredniji.

Međutim, ja sam opazio da je ona uvek, kad je sama, ozbiljna i zamišljena. Opazio sam i po tome što, kad god sam ušao u sobu, ona je se trzala kao iz sna, i onda bivala vesela.

Kad sam što govorio za se, uvek sam kazao mi. Ona me je samo gledala, ljubila — živela je srećno. Od to doba, kad god smo išli da hodamo, činili smo to u šumi. Oboje smo mrzeli svet. Tamo nas niko nije smetao.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Nazvao ga je čak »stolpom pravoslavija«. I gde god je posle bilo prilike, pohvalio je dobroga pastira paroha Spiru, a vidljiv dokaz i znak toga njegova zadovoljstva i

— Zbog pesme, ni zbog čega drugog! — govorila bi gospođa Ćirinica kad god bi se povela reč o tome. — Ništa drugo, slatka moja. Sad ako sam ja zaslužila crven pojas, to je i gospodin Spira!

Nego baš kad ste se toliko kapricirali i držite da ja bolje pravim od vas, onda s drage volje, kad god je vama zgodno. Dođite eto jedne nedelje pre podne, a povedite i Melaniju s vama.

su kreveti, to su bili široki za dve persone; ako su jorgani, opet za dve persone; ambrel tako isto, jer pop Spira što god je kupovao, kupovao je za dve persone.

A ovoga vina nećete nadaleko naći. Eto, gospodin notaroš baš zna šta je vino, pa kad god oće dobra vina da pije, a on eto ti ga pa k meni. »Srdili se vi ili ne srdili, ja dođo’, kaže, na jednu čašicu«.

Al’ će paor da pobesni, vrag mu babi! I dobro je, i ne valja! Zapamtio sam dobro, kad god je tako rodna godina bila i jeftina bila ’rana, uvek je bilo rata. Sad kako je, to ja ne znam!

kako bi’ ja to želeo — veli Pera. — Ja ću, dakle, biti tako slobodan. — Biće nam zdravo milo. Izvol’te. Izvol’te kad god imate slobodna vremena od nauke — veli gđa Persa. — Vrlo dobro!

lulu i psuje Čivutina što mu je dao sitnu trafiku; a posle grdi nekog gazdu što drži zla garova koji grize kapiju kad god on prođe i laje na vlast.

Eno baš u Tatićevom šoru, ona Arsina punica, k’o rek’o bi da me je begenisala; jerbo, kad god prođem pored nje, a ona se uvek ondak seti pa namešta maramu i zulove, pa namešća usta i pòglêda me, a kad već prođem,

Što se god dobro ili zlo, lepo ili ružno, desilo u jednom kraju, za tili čas saznali su svi ostali krajevi, od Švabine suvače, pa

Koliko mi se puta gospoja Sida tužila na gospoja-Persu, — kako je obešenjačka žena! »Kad god ide Melanija u crkvu, uvek zove i moju Julu, a neće sama da ide; samo da se vidi kako je ona gospodske boje, bléda, a

Njeno zdravlje, pa bujna plava kosa, pa njeni rumeni obrazi, rumeni kao breskve duranclije (i docnije kad god su ga poslužili kod pop-Ćirinih breskvama duranclijama, njemu odmah padnu na um Julini crveni obrazi); pa njen miran i

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Kakav je došao: ljut, prek. I zašta takav? I plače se dok god traje služba u crkvi. I zato, što bliže kraju služba, tim jači, užurbaniji plač.

I onako prljav, balav, osušenih nogu, ruku, a zdepast, sve prlja oko sebe gde god prođe. Ali on je uvek obilazio grobove i čisto sa nekim uživanjem tražio te koji su se zavlačili po grobovima da ih

Sve mu činila, što god je on hteo. A bila je vredna. Ubrzo ona onu Tajinu kolibu, sobu, jače i bolje učvrstila prućem i zemljom; iznutra

Pa ako na ulazu zatekne pijane prosjake, one iste koji ga uvek onako zlurado dočekuju kad god i on dođe na groblje, on se umeša među njima.

Uzmi, jedi... u tvom veku ovako što ubavo, meseno, nisi izeo... i nikad nećeš da izedeš... Jedi, seljo... — I sve što god je naprosio ređa pred seljake da jedu. A seljaci ako mu za to koju rakiju plate — dobro, ako ne — ne traži.

Samo, a to su svi znali, kad god bi hteo neko da ga uplaši, on bi mu prišao i načinivši prstima krst pokazivao. — Copo, na!

Trese se, drhti, a uvek golih grudi, raskopčanih čakšira i raspasanih pojaseva koji se za njim vuku... Što god naiđe uz put: krpu, prut, kakvu tuluzinu — sve, jednako drhteći od zime, sa onim istim plačnim izrazom lica, skuplja i

Čim počnu da dopiru u varoš zvona sa crkve iz Šapranca, meni se uvek, uvek kad god sam čuo to njihovo tiho, prostrano, grobljansko zvonenje, zajedno s tim zvonima pričinjavao i on, gde onako zgrčen,

Pa onda, što god bi slučajno od materinih stvari našlo se u toj sobi, on bi cepao, bacao. — Kurvo majke, kurvo majke! ...

I zaista on je uvek, gde god išao po čaršiji, ulici, vukao, skupljao kamenje i trpao u nedra, pojaseve. Kad negde naiđe na mnogo, on izuje čakšire,

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

ako se kartam, to se za moje novce kartam, a nisam hteo alaturu prokartati; nemojte se dalje ni za moj dug brinuti, kao god što ja više neću o vami ni frajlaSoki da se brinem.

— Vidite, frajla-Mileva, ja se s vama vrlo rado zabavljam. — To mi je milo, a šta je tome uzrok? — Sve što god je na vama. Nije čudo što se zovete Mileusnić, jer tako mile usne nisam nikad vidio. — Vi se samo šalite!

Šta će sad Ljuba? Da ostane tako nalako u platki? Ne! Ljuba mora svoju čast da spase. No, kako? Kao god što je Redić njemu pisao, tako će isto Ljuba Belkiću pisati. Jedno jutro dobije Belkić pismo na pošti i čita ga.

Zato primite ovaj izražaj od mene, a vama stoji kad god ’oćete pristup u našu kuću. Ostajem sa počitanijem Julka Nerić Kad je ovo pismo pročitao, Ljuba nije znao na čemu je.

Gospođa Makra ga je uvek, kad god je došao k njoj, vrlo ugostila i za njegovu ljubav i druge goste pozivala. Gospođa Makra Mračevićka bila je malo jača od

— Molim vas! — Više vredite nego ma kakva devojka! — Nemojte mi baš tako laskati! — Verujte mi, što god govorim, iz srca govorim.

Mati joj je uvek govorila: „Izbiraj, sine moj, ti si jedinica, a imaš miraza dosta, možeš se udati kad god hoćeš“. Da je mlada, ne bi ni gledala na Čekmedžijića, a sad nju Čekmedžijić meri i broji joj bore na obrazu.

Dođoše u Š. Teraju u bircauz. Preoblače se. Čika-Gavra već je gotov. Maločas i Ljuba je opremljen. Ko ih god vidi, mora reći da idu da traže devojku — tako paradno izgledaju.

— Mica i Alka, obe su od dobre kuće, išle su zajedno U školu, pa su bile dobre drugarice. Što god jedna ili druga ponese u školu, parče pite ili pogače, podeli jedna s drugom.

Dakle, tu je Svilokosić dobro priman. I kod Ćirkovića je Svilokosić dobro priman, na ručak, na večeru, kad god hoće. Mica Rogozićka lepo se nosi, u dibi i kadifi, u svili i atlasu, ruke pune belenzuka.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i poslanik iz opozicije, poverljivo i važno proriče najužasniji ishod stvari: — Njihovi ulani, ta morali ste kad god slušati o njihovim husarima, samo njihovi ulani za dvadeset i četiri sata, upamtite ovo što kažem, za dvadeset i četiri

jer nema ni vremena da se sve izvede po uputu o mobilizaciji, oni su opet došli da čuju šta drugi misle: ima li kakvog god smisla prijaviti se i otići tamo na o na određena mesta. — Koja vi, molim vas, komanda? — Jel' koja sam komendija?

Taj plan bio je prost i izvodljiv: svršiti s ispitima i oženiti se. I u tome nije ni bilo kakvih god teškoća: pregrmeo je bio svoje najteže ispite i veridba je nedavno bila obavljena.

i otišao na ulicu, ali ne da se tamo što raspita ili sazna, nego prosto da vidi: ima li u atmosferi toga Beograda čega god što on ne očekuje i što ne odgovara njegovim čudnim predosećanjima.

uspomene iz prošlih ratova, što su neprestano od nekud navirale, pa je hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će biti najzad od tog nesrećnog i neočekivanog ultimatuma.

Gde je ta granica kad čovek može, kad ima potpuno pravo da kaže: „e pa, brate, molim te, dao sam koliko sam god mogao. dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah!

ih je svojim rođenim očima gledao kako ono ratno stanje vešto iskorišćuju, a ni na čijem licu nikad nije primetio kakvu god grižu savesti.

I sijaset drugih izmišljotina nabraja on i pripoveda gde god stigne i stane. Ponekad izađe i u varoš pa se poštaplje mi naramljuje na silu, i tamo u kafani objašnjava kao stručnjak

— Boga mi, pazi šta radiš ja sve ovde osetim, — preti ona. Ja ne znam, ali kad god ti uradiš nešto rđavo, ja ovde osetim. Onda Hristić počinje da ogovara drugove: — Ima, ima takvih, to je istina.

Obrazi su joj bili kao kuvani škembići, a brčići prilični. I zaista, ona beba, kad god bi se probudila i pogledala u nju s mesta bi zažmurila i malaksalo zaplakala.

“ Čekaj, reko', da vidiš da li mora tako biti, pa sednem na voz i pravo u Beograd. Pa sam tamo išla kud god sam znala: i u policije i u redakcije i u hotele i svuda, i ništa, — nema pa nema.

Osećaš li kako blistam od sreće? Osećaš li šta si ti meni? Dok si tamo bio i kad god sam pomislila da te mogu izgubiti, ja sam uvek pred sobom gledala strašan bezdan, crn, užasno mračan ponor u koji bi

Afrika

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno,

Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate oni koji

Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje.

Zna da sprema poljsku kujnu i pristaje da ide za mnom gde god budem pošao. Odmah kupujem pribor za kuvanje, koga još nemam, konzerve, brašno, zejtin itd.

Ona je cela Afrika izuzev severnih pustara, i onog kompaktnog prašumskog pojasa koji po ekvatoru okružuje svet. Gde god nije okean; od tri stotine kilometara nad ekvatorom, do tri stotine pod njim, bez izuzetka i svuda, bilo to ostrvo ili

Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra. Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje.

Ovo je pleme toga trenutka bilo u punoj pobuni, ubijajući belce gde god ih sretne. Mladić je sutradan imao da ide na severozapad, u pravcu Đavale, gde belaca uopšte ni nema.

će mi sam spremiti kesu s ledom za teme, kao predohranu od sunčanice, da ću tu večerati, spavati, pisati i raditi što god hoću.

Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti:

Zato je obukao neku široku haljinu, koja leti oko njega kad skoči visoko uvis, mašući rukama. Vrti se u krug što god može brže, odskačući što god može više.

Vrti se u krug što god može brže, odskačući što god može više. Pažnja je, i kod igrača i kod igračica, obraćena naročito na utisak koji može učiniti odeća lepršajući kroz

Njegov grob je u Kulikoru, i na ovome naročiti fetišeri prinose žrtve poklonika koji dolaze sa daljine god više hiljada kilometara.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Taj diogen, može biti, da nije bio oženjen, pa je mogao činiti što je god hoteo; no ja sam vaša žena. Ja neću da se smeje svet od mene, nego da mi kupite šešir. JANjA: Uha!

JANjA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako počituiš svoga gospodar. JUCA: Ja sam činila što je god bilo moguće, ali vidim da je to sve badava. JANjA: Dušo Juco, što ćiš ti sos mene? JUCA: Oću da mi šešir kupite.

Kad se smeješ, tako nameštaj usne da ti se uvek zubi vide. Što god čuješ, nemoj se čuditi; zašto, ako je dobro, moraš napred znati; ako je zlo, ne treba da razumeš.

JANjA: Eli to istina, gospodin notarius? MIŠIĆ: dođite kod mene, kad god hoćete, pak ću vam iste novine dati da se sami uverite. JANjA: Pi, pi, pi! Gospodin notarius, to je dobra špekulacija!.

PETAR: Šta veliš? JANjA: Ubio ti mati božija, sos jedna prokleština na moja glava! (Viče što god može.) Što ćiš ti kod mene? PETAR: Ta šta vičete tako, nisam ja gluv! Eno neki ljudi čekaju tamo na vrati.

(Petru.) Čiča Pero, idi brže. Traži te gospodar. PETAR: Naći ću ja majstore za kože, koliko god oće, tek moja ruka neće pristupiti. (Otide.) MIŠIĆ: Ovaj sve o konjma brigu vodi.

no poznato je da se tek takva ljubov kao znatna počituje i u tri časti romana izdaje gdi je brakosočetanije na kakav god način pripećeno bilo. Što je više ovakovi prečaga, vi znate, to je prijatniji roman.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Đurđe koji se tukao gde god je stigao, zastao bi, i skamenio se, kad bi mu doviknula „Đurđe!“ i pogledala ga svojim tamnim očima, ispod sraslih

Isakoviči su primetili da je hladan prema svojoj ženi, a da ga ona dočekuje širom otvorenim očima i da ga ljubi kad god može. „More, Pavle, žedna ti je njiva!“ govorio mu je bezobrazni Đurđe.

„Vezao te, oca mu! Kao aramije! Ovaj lokot da kupiš, dugonjo, kad u Osek stignete. Plati što god traži! Platiću! Hoću da ga nosim u sirmijske husare i pokazujem, da pamtimo Serbelonijeve kirasire!

„Ako krećeš u Rosiju, dugonjo, imena našeg radi i obraza, šta pričaš onda o talirima? Ako je tako, ja ću s tobom, gde god čujem za tebeka.

igrom konjskih nogu, i pratećim kirasirima, čije je oružje svetlucalo, u oblaku prašine, koju je Garsuli dizao kud god bi stizao. Garsuli je iz Temišvara otputovao na pojutarje Tijelova.

Gospodin Georgije pomagao je svoje sunarodnike, koliko god je mogao. Kuća Georgija Rakosavleviča, neokrečena, poduprta zidom, bila je na padini brda, ispod rascijanske crkve, u

A ako nestane na putu, niko neće moći reći da nije išao dokle god je mogao da vidi, pred sobom, zvezdu Danicu, na putu u Rosiju.

Tuče se, kaže Trandafil, gde god stigne, a zanemario je ženu, lepoticu. Jedina briga mu je sad da uda ćerku. Prilikom prošlogodišnjih manevara, kad su,

Valdenzer je išao po kući da goste poseti. Smeh je odjekivao gde god se pojavi. Vikao je samo da budu tačni u trpezariji. Kroz jedan sat.

Živi u prestonici. Sretna je, očigledno. A lepa je, toliko, da se ljudi moraju okretati za njom, gde god stigne. Ponudi joj, opet, da se vrate u trpezariju. Možda ih već čekaju.

Gospoža Evdokija je zaluđivala muškarce u Budimu i Beču i gde god je stigla, ne samo lepotom svojih udova, svoje igre, svojih očiju, nego i nekom drskošću i snagom, koja je, kao rvač,

Kao i svi ljudi koji su preživeli ratove, Isakovič je bio postao nestrpljiv, kad god je čekao na nešto, a sad se bio kao razboleo.

Teodosije - ŽITIJA

A prot reče: — Pošto je delo u Bogu, a vi ste mogućni, vaša misao je dobra. Koji god srušeni manastir u Svetoj Gori hoćeš, taj podignite vašem otačastvu, bilo Hilandar, jer vam je prvi od cara dan, bilo

u Svetoj Gori hoćeš, taj podignite vašem otačastvu, bilo Hilandar, jer vam je prvi od cara dan, bilo drugi, gde god hoćete. Došavši ka svome prepodobnom ocu reče mu za protovu ljubav, i da se njihova molba može ispuniti.

Znam, Gospode, da je tebi sve moguće što god hoćeš, i da iza reči ide delo koje se dahom usta tvojih svršava. Usliši me slugu tvojega i ne prezri moljenja mojega, za

brata požuri se, hoteći utešiti njegovu žalosnu dušu nepokolebljivom verom u Hrista, kao što on reče učenicima: „Sve što god molite verujući, biće vam“ Sa ovom verom se i on uzdaše da će mu Bog dati sve što bude molio, i kao što je u Svetoj

i prizivajući prečistu njegovu Mater u pomoć, reče: „Mnogomilostivi i svedarežljivi Gospode, koji kažeš — ,Sve što god molite verujući, primićete̓, i ja nedostojni, u ovu se tvoju reč uzdajući, znam da je sve moguće tvojoj dobroti, sa

Jer u koje god vreme sveti svršavaše svete službe u crkvi gde beše grob prepodobnoga opa njegova svetoga Simeona, i kapa sam dolažaše

Zbog toga molim vas da budete poslušni u svemu što god vam o Bogu, na vašu korist, budemo govorili. Evo vas je Gospod Bog vaš molitvama svoga ugodnika svetoga i

Mnogovremeno i sa velikom ljubavlju i počastima sveti bivaše priman od cara i carice, dokle god je tu bio. I neprestano, tražeći svete mošti, kupovaše i od cara moljaše.

mitropolitom u mnogoj ljubavi odmaraše, a sultan zapovedi da se udovolji svima potrebnim stvarima iz njegova doma, dokle god ostane, tako da se mitropolit divio velikoj počasti od sultana, koju ukazivaše svetome što se nikada ne dogodi da je

No besi lukavi, koji po prirodi svojoj mrze ljudski rod, kao god što u početku na prvog čoveka Adama zavišću napadoše te ga zmijinim savetom prelastiše da će bog postati, i zbog

lenji bili da gubitelja našega ovog ubijemo, sada je vreme da budemo vredni i da pokažemo, usrđe, jer u ovaj dan koliko god budemo u stanju potrudimo se i utopimo neprijatelja našeg!

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Od 1887. do 1915. god. svakoga leta sam obilazio njihove zemlje; proučavao sam ih; upoznao sam seljake i inteligenciju; živeo sam među njima;

godine da se Bugari ujedine sa drugim Južnim Slovenima. Sada, odmah posle ratova od 1913. i 1915. god. to je nemogućnost, to je utopija. Svi pokušaji ove vrste osuđeni su na neuspeh.

Dinarski čovek gori od želje da osveti „Kosovo“ (Kosovsku bitku 1389. god.), na kome je izgubio nezavisnost i da obnovi staru srpsku carevinu, o kojoj stalno sanja, čak i u najtežim prilikama,

niz obraze grozne suze lije“. Ovo su primeri iz ratova za oslobođenje Srbije 1804—1815. god. Ali se ova osećajnost u toliko prilika pokazuje u toku balkanskih ratova, za vreme austrijske ofanzive i za vreme

iz doba Nemanjića i Kosova, velikih vitezova, hajduka i uskoka iz turskog vremena, koji su živeli između Kosova (1389. god.) i Karađorđeva ustanka (1804. god.). Njihovih neposrednih potomaka je nestalo.

god.) i Karađorđeva ustanka (1804. god.). Njihovih neposrednih potomaka je nestalo. Nema plemstva: uništeno je posle Kosovske bitke i za vreme Turaka.

Posle su tobožnje Uroševe kosti „same pošle“ u manastir Jazak u Frušku goru, 1705. god. Često su i snovi imali veliku ulogu.

U ovu vrstu spada i to, što se pred katastrofu 1813. god. po Srbiji proneo glas da sanduk, tj. ćivot, svetoga kralja u manastiru Studenici škripi, hoće da se seli, znak da će

Za vreme zajedničkih austro-nemačkih i bugarskih napada na Srbiju 1915. god. sretali smo seljake i seljanke visokih kopaoničkih sela koji su išli u posetu manastiru Studenici, Nemanjinoj zadužbini

Ovakva se divinacija osetila pred ustanak 1804. god.: „zeman doš'o valja vojevati“, kaže narodna pesma. Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu.

god.: „zeman doš'o valja vojevati“, kaže narodna pesma. Isto je osetila Srbija 1912. god., u srpsko-turskom ratu. Intelektualne sposobnosti.

pesme ili čitavi ciklusi, kao što su kosovski ciklus, ciklus o Kraljeviću Marku, ciklus o ustanku 1804—1815. god.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Ja sam čuveni Miš prorok — odgovori bijeli miš. — Imam dobrog prijatelja mačka Tošu, i dok je god njega, ne bojim se ni stotinu mačjih kiša. — Vidi, pa ti bi mogao da budeš naš vojvoda! — dosjeti se nešto miš domaćin.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Teška srca vadi iz portfelja dve hiljadarke i daje mu ih.) ĐAKOVIĆ (ustaje): Hvala, gospodine, i kad god vam zatrebam, ja vam stojim na raspoloženju, bilo da što napišem, bilo da vam kakav koristan savet dam. SPASOJE: Hvala!

(Polazi.) SPASOJE (prateći ga): I otezati stvar, otezati koliko god možete. MILE: Sluga sam ponizan! (Ode.) III ANTA, SPASOJE SPASOJE (čita ponovo Rinino pismo i smeška se).

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

ali se onesvestio čim je ugledao prvu galvaniziranu žabu, prešao na književnost i sad taj nesrećni dan proklinje kad god prima platu ili donosi kući zadatke za ispravljanje. Mene ti zadaci izbacuju iz kože, iako teme nisu ništa naročito.

Sada se ponašao kao kurva, ponesen parčetom celuloidne slave. Otac je, kad god bi se spomenulo Vladino ime, prošištao nešto kroza zube, ali to je bilo tek onako: po spretnosti sa ženama on je

Taj me je preznojavao kad god bih seo da pišem. Nisam znao gde da ga uklopim, ili on nije dao da se uklopi, što je, u stvari, svejedno.

Bio bih lud kad bih to tvrdio. Kad god bih se pojavio na plaži, mogao sam da čujem primedbe na račun pega i nogu. Mogao sam da vidim i oči žena koje me ni u

Pitao sam se zašto je baš njega izabrala? Sa svojom zlatnom kosom, ona je mogla da izabere koga god je htela. Nekim ostatkom iskrenosti shvatih da bih mrzeo bilo koga da je izabrala.

Na sebi je imala haljinu koja je pre pola veka mogla biti bela. Kad god bih pogledao u njenom pravcu, video bih dva sitna, smeđa oka uprta u mene. To je u toku vremena postalo uznemirujuće.

Mi nismo videli ništa. Soba je bila sasvim prazna n stolice su bile prazne, ali, kad god bismo hteli da sednemo na neku od njih, Baronica bi nas gotovo dršćući upitala zar ne vidimo da tu već sedi gospođa

Oko nje, kao iza remorkera načičkanog šlepovima, bilo je još nekoliko manjih kapela. Taj mali Emilijan! Rođen 1903. god., poginuo nesrećnim slučajem 1914.

- Ti više nemaš prava da gledaš na druge, niti da razgovaraš s njima, niti bilo šta. Evo ti Grete i, dokle god je ona kod tebe, znači da se pridržavaš ugovora. - To nije dogovor, Rašida! To je naredba i ti si pravi Turčin!

- To su uradili miševi! - rekla je Rašida kasnije, ali ja nisam mogao da ne pomislim na Gretu kad god bih pogledao zakrpe u sto boja.

Ponekad mi se činilo da Greta postaje moja sopstvena senka i to je bilo čudno. Ona je zaista volela knjige. Kad god bih uzimao u ruke listove na kojima se nalazilo ono što će jednoga dana biti roman Slobodana Galca, ona bi se

partizanke: jedno kameno lice s očima odsutnim i zanesenim; grob deteta dug jedva pola metra, s travom koja bi me, kad god bih je dodirnuo, podsetila na vlažnu, tek podšišanu dečju kosu; svi oni su me gledali pomalo zapanjeno i činilo mi se

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Isa Čamčić, trgovac bez dućana, imao je kuću i trgovao je sa svačim, sa kožom, platnom, i što god mu do ruke dođe. Oko pedeset godina star, srednjeg stasa, suv, lice okruglo, nos „na nebo vopijušči“, usta uvek na smej

Nepostojan duh. — Znaš, Sofro, šta bi’ ti rekao? — Šta? — Hajd’ s čim god da šlekuliramo. Šta će ti ta bakalnica? — Ja mogu i bakalnicu imati i špekulirati. No, s čim da špekuliram?

Već sad nosi malu „atilu”, mali crn kalpak od kadine, i žute mamuze, zasad još bez žvrkova, sa dugmetom, da nogu kako god ne povredi. Šamika je pravo materino dete.

Šamika je pravo materino dete. Kćeri, kao god i mati, lepše se nose nego što bi čovek rekao po spoljašnoj formi dućana gospodara Sofre.

Znaš, kao što sam ti već kazao, šljahtec je nemeš, pa Poljaci mađarske šljahtece vole; i oni gule raju, kao god i naši u Mađarskoj; jedan zanat im je, pa će onda odma’ i tebe pozvati na ručak. Hoćeš doći?

— Pa da taj zet čuva dućan i birtiju, a ja tek onda da upregnem Peru u ekonomiju. — Činite što god mislite da je najbolje; samo, molim vas, nemojte devojku na silu davati za kog ona neće da pođe. — Ko kaže na silu?

Cveće je posle uvelo. Šamika svrši prava i dođe kući. Ocu suze oči od radosti. Gde god se s kakvim prijateljem sastane, na putu, na pijaci, svakom kaže: „Moj Šamika svršio je škole, — svršio je prava”.

Kad ga otac vidi, gleda ga popreko, ali ga ne može isterati; on je gost u birtiji, kao god ma ko drugi, pa otac mora mu se sam uklanjati. Šta će s njime?

No za vreme njegovog bavljenja, što je god video, najviše mu imponovala crkva svetog Marka u „Campanіle di San Oarco” sa onim lepim arkadima.

Šamika dođe u kavanu kod Čamče, pripoveda šta je video u Veneciji. Svi se dive. Kaže šta je jeo, sve što god Talijani, samo ne mačke, vrane i bumbare. — Šta, zar i bumbare jedu? — pita ga Krečar.

Ništa neobično, kao god u svaki dan što se nosi. Samo se za jedno pobrinuo. Onaj isti dan dao je iz Pešte doneti dva lepa buketa od svežeg

Kad god Šamika počne igrati, a on s tom igračicom juri za njim, hoće na petu da mu stane. Ne zna se koji je bolji igrač od njih

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

“ Uznemiren što je dalji tok svoga govora potpuno zaboravio, ponavljao je ovu frazu, na nemačkom razume se, svakome, ko god mu je to jutro došao na oči. I nikako nije išlo dalje.

seobu duša svojih, ne samo dece svoje, promenu večnu, koja će kao kreč u grobu do veka da im grize meso s kostiju, dok god budu u ovoj zemlji, iz koje ih više pustiti neće? Marija Terezija.

Što se tiče cevanica i kolena, ona se ponosila njima i bila tu sa njim istog mišljenja, pokazujući ih, skrstivši noge, kad god je mogla, Obilazila ga je hodom svojim snažnim, koračanjem pravim, iz kukova.

Mase austrijske vojske okupljale su se, celo proleće god. 1744. na Rajni, polako i pipajući kao puževi, kroz neprijateljsku Bavarsku i Gornju Falačku, kroz nerešljivi Virtemberg,

On ih je terao kao velika stada, tamo‑amo, rešen da primi svaku zalutalu ovcu i da pokaže ljubazno lice svakome ko god se miri, pa ma to bilo i obično selo, ili neka varoš.

I niti je pucala kako treba, niti se povlačila kako treba. Razboljevala se sva, opijala sva, a pljačkala gde god je stigla.

Izgubivši strah, počeo je da misli da mora pobediti gde god se pojavi, pa nije više mnogo mario za ratna veća, uputstva glavnog zapovednika i pisma sa Dvora.

Iza njih se videla reka, koja se činila da stoji, nepomična sa svojim vrbacima. Kad god su kola stizala do kog šumarka, treperili su im u susret svici.

Posle tolikih neprospavanih noći, moći će opet da spava. Ispravi se zato i, u punoj noći; opali po kocu, koliko je god mogao. Kolac mu se izvrte i on se stušti nad njim, ispravivši ga ponovo, udarajući kao lud po njemu.

Ko god nije bio zadovoljan time mogao je da se sprema i da se seli u druge krajeve. Nadajući se da ga u Petrovaradinu čeka brat

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

kuću, odnese sveće na raskršće, kud i njen momak prolazi, napravi od smeća na tri mjesta tri krsta govoreći: Kako se god ovo smeće melo i smelo, onako se i N. N. meo i smeo, doklen mene ne uzeo’...

⁸⁹ (I u Bačkoj smatraju da nosećoj ženi treba odmah dati što god zatraži da jede, da joj dete ne bi imalo belegu.⁹⁰) Ali nije opasno trudnicu osujetiti samo u pogledu željene hrane.

Dokle god dete ne počne da govori, „ne valja mu davati mesa od pileta koje nije propevalo“, jer neće progovoriti. Malom detetu iz

(LMS, 1860, knj. 101, br. 456) — Iza tvrda oca razmetljiva deca (dođu). (LMS, 1859, knj. 100, br. 94) — Što god dete zlo i pogano govori, od oca je i matere čulo. (LMS, 1858, knj. 98, br.

poslovice: „Što stari čine, to mladi uče“; „Djeca govore što čuju od oca i majke“; „Primer čini više nego reč“; „Što god dete zlo i pogano govori, od oca i od matere čuje“; „Mladi gude kako im stari gusle udese“; „Djelaj kolac kao ti i

Malo dete, dokle god se obredima „čišćenja“ (molitvenjem, kupanjem, krštenjem i sl.) ne uvede u ljudsku zajednicu, jeste nečisto, demonsko,

Na sleduющiй god važnыe magičeskie obrяdы ispolnяюtsя radi priobreteniя rebenkom klюčevыh sposobnosteй — hoždeniя i reči, a na šestom i

; May God keep my chіldren!; May your houѕe be ever full, moѕt of all of male chіldren!; Chіldren are the greateѕt joy).

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ništa se nije promenilo. Prože ga teški miris zaprške, koji je navirao iz kuhinje u talasima kad god bi neko od kelnera gurnuo nogom vrata.

pocepane, ručnici providni od česte upotrebe, a rasušeni ormar, velik kao kuća, ispuštao je nešto slično jecaju kad god bi otvorila njegove rasklimatane vratnice.

Matavulj, Simo - USKOK

— Lijepo, vaistinu! — prihvati starac. — A mni li on ostati onamo, što li? — Kako ga je god volja, striko! Ja sam mu otvorio svoju kuću, ne za ovu noć, ni za ovijeh osam dana, no ako će dovijeka!

Drugi je, da se oba protivnika miču po volji, da zaskaču, ili idu naprijed, ili natraške, kako god hoće! — Ja ću da zaskačem — veli Labud. — To je po crnogorski! — Ali u ovoj tjeskobi to ne može biti!

Drž’ se! Ode glava!... Zbilja, šta će ovo biti? Kako ću? — Udri ti mene, ili bodi, kako god hoćeš, ja ću se samo braniti!, — Neću, ni dao bog! Ovo je, da-ti, šala! — ni ako uzoćeš — doda Krcun da ga podraži...

-serbskog naroda; gotovo sva Obradovićeva djela, pjesme L. Mušickog, Novine, koje su izlazile u Beču god. 1793. i 1794.; kalendara itd.

Sad, je li iz svoje glavice, ili po nauku nječijem, dijete te jednako pominje! I prijeti tobom, kad god mu njeko nažao učini, vazda prijeti: „Kazaću ja Janku kad dođe“.

Budi zahvalan sudbini što te je dovela do toga. Sad, pun iskustva i pouzdanja u sebe, što god uradiš moći ćeš biti zadovoljan i ponosit, jer će se u tvojoj svijesti ogledati tvoja djela, podstaknuta slobodnom,

— Vazda vam sreća bila! — kliknu jedan veselo... — Kad je tako, učinićemo vam što god hoćete, a ne za platu, ni dao bog! Ostani, ti, Radoje, kod stoke, a mi odosmo.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Ja mislim, kad svršimo. PROVODADžIJA: Tako se ne dobija kaduna. Dokle god svadba, to jest, ne prođe, treba da je provodadžija kod mladoženje na ručku bar u nedelji dana po jedanput, to jest.

OTAC: E molim vas, šta čovek dece svoje radi neće učiniti. Ja imam samo jednu kćer i čini mi se što god radim, sve za nju jednu radim. PROVODADžIJA: Šta je prijatnije za roditelje nego kad znaju, to jest, da imaju dobru decu.

PROVODADžIJA (u polasku materi): Pak prijo, samo jednu dobru kiselu čorbu za večeru, to jest. MATI: Što god zapovedate, sve će biti. PROVODADžIJA: He, he, he, i pravo je, kakva je lepa prilika, to jest.

MLADOŽENjA: Čudo! DEVOJKA: Kod muški verujem da je čudo. Oni se u svaku devojku zaljube, koju god vide. MLADOŽENjA: Zar nas držite za tako nepostojane? DEVOJKA: Već to je opštepoznato.

U crkvi stani mu na nogu, a mi ćemo uvatiti tri žabe, pak ćemo oblepiti lonac i kuvati, dokle se god iz crkve ne vratite. - Ja ti kažem, ćerko, možeš ga vući za nos kako ti je volja.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

No kakav god joj značaj pridavali, čini mi se da nije dobro pripisivati joj važnost posebnog žanra. Ono malo dobrih dečjih pesama

Stihovi za decu, koliko god privlačni i ljupki bili, nisu mogli da utiču na porazno negativan zaključak o celini Zmajevog pesničkog stvaralaštva.

Od početka blagorodan, njihov je uticaj na ovu oblast književnosti i danas srećan kad god pisac sa zečjom istančanošću, osetljivošću, slobodom, smislom za igru i humor predstavlja raznovrsne životne pojave,

Naše je vreme vreme traženja olakšica: u radu, u ljubavi, u čitanju i u mišljenju, svuda je lakoća na velikoj ceni. Kad god mi ozbiljan čovek iskaže oduševljenje Malim Princom nesrećnog A. S.

Da sam danas dete, opet bih kopao po zabranjenim, ili bar nepreporučljivim knjigama. (I kao odrastao to, kad god mogu, činim.

ima detinjstvo kao uzor i meru, sve je otmenost, smernost, nedorečenost mudrost; ovamo, plitkosti i vulgarnosti koliko god hoćete.

„pravi unuk čestitog Deda Rade” Ćopić je, više nego ijedan naš pisac, osetio značaj dečjeg doživljavanja sveta, i, kad god mu pođe za rukom da prizove ukus i boju tih lirskih drhtavica, nastaju stranice pune poetske ljupkosti.

Prima starac utjehu i miri se sa životom, s tugom, sa svojom samoćom. (Mlin potočar) Kakve god nas nevolje gonile, ne smemo zaboraviti odgovornost pred najvišim sudom, ni izgubiti iz vida zakon po kojem postojimo.

Katkad se varnica ukreše iz samog tačnog opisa: Pored njega, onako na sjedećke, spava Savica s grančicom u ruci. Kad god mu se teška glava otme i pođe k vodi, on je, ne budeći se, opet podiže natrag, pa se sve čini, da se on to lagano i

ograničenja, pesnik uspeva da organizuje delatan humoristički tekst, pošto je humor u srži njegovog nadahnuća: odakle god počela, njegova pesma u humoru završava.

Ushićen onim čudom kojim nas priroda prožme kad god zaboravimo na sebe i široko otvorimo oči, Erić nezasito kuša slast burnih, munjevito uhvaćenih slika, završavajući

gasi jednu od naših najjačih i najstarijih žeđi, pa nije čudo što joj se vraćamo u raznim dobima života, i što, kad god je uzmemo, zavapimo za daljinama, za nekim drugim, dalekim, nepoznatim svetom.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povjesnici učili koliko je ko od predaka naši junački glava

prešli, imali su svoje sopstvene barjake i svoje sopstvene boje; no malo-pomalo sve se zaboravilo i izgubilo što je god narodno. Pa bi najposle izgubili bili i ime, kao što su i po crkvama uveli bili madžarske protokole kreštajemi.

No danica je i našoj narodnosti svoje bagrjanošarno lice pomolila, samo ne treba ni mi da spavamo. I koliko god muški za srpstvo ,rade, toliko triput više našem polu ova dužnost na srdcu ležati mora. NANČIKA: Mi se ne možemo tući.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

jedno vreme služili ćirilicom, kao što Matija Ante Reljkovih peva u svome Satіru: O Slavonče, ti ѕe vrlo varaš, Kojі god mі tako odgovaraš. Vaši ѕtarі jeѕu knjіgu znalі, Srpѕkі štili a ѕrpѕkі pіѕalі.

Narodi »koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali azijatičeski i afrikanski narodi, u večnoj i očajnoj tami i nerazumiju ležati«, trunuti »u vsekonečnom i plača

(»Ko se god opari, a ne kaže društvu da čorba žeže, nije dobar za društvo.«) Inače miran i pitom, Dositej nikad se nije tako

»Što god nije čisto i jasno, veli on, ne uveseljava, a što ne uveseljava ne može pridobiti srce.« Iako ne teži da pravi književne

do 1821. god., Beč, 1823; Kratka vsemіrna istopіa (Budim, 1831). Pored toga, Magarašević je, kao veliki dositejevac, izdao delo

do 1850. god. »Sterija je odista jedan, možda nesvesni, naš poslednik Molijerov. Nije obuhvatio onako široku galeriju poroka i

On stalno stavlja narodnost iznad vere. U svojoj sasvim dositejevskoj pesmi Pozdrav rodu iz Beča 1847. god.63 na kojoj se potpisao Vladika crnogorski, on osuđuje one koji u ime vere seju »adsko sjeme bratskoga razdora«, i

On je odlučno bio da se očuva stari i etimološki pravopis. Bio je dosledan u svojim osnovnim pogledima, i »kao god što je u pitanju pravopisa vojevao protivu narodnoga govora, tako je u oblasti zakonodavstva vojevao protivu običajnoga

Između narodnog jezika i književnog jezika ne sme biti razlike: »što god u jeziku našemu nije narodno ono nije ni srpsko«.

« Za dug niz godina on je bio »glavni referent na zapadu za sve srpske stvari« (Ljubomir Stojanović), i kad god se prilika i potreba ukazala, upoznavao je Evropu sa stvarima srpskog naroda.

se staleži tek počeli prokljuvljivati, a sloboda joj štampe, u kolevci povijena i s vrpcama isprepletena, ukočila se kao god egipatska mumija, pak se opet u takoj državici mnogostručnije nauke, veštine i spisanija, nego kod nas, pojavljuju i

Mi ćemo ovde, koji smo negda za Srbiju naučenost, kao god oni za nas žirom ugojene svinje, nabavljali, za kratko vreme kudikamo iza nji’ u svačem onom izostati od čega ovako

Milićević, Vuk - Bespuće

O čemu god počimaše da misli, uvijek se utiskivala u tu misao ona sakata i nakazna izreka, štampana jednim nespretnim i zdepastim

Sremac, Stevan - PROZA

Ali odavna je ovladala nesreća po svetu; gde god se okreneš, a on sreće nema, nego ga tera »baksuz« jednako otkako pamti za sebe.

već postalo druga priroda njegova, pa je na prstima išao tako reći celoga svoga veka, svuda, i u kafani i na ulici, gde god bi samo video starijega od sebe. Nigde ga niko od starijih nije video s cigarom u zubima.

«, pa mu pruži tabakeru na čijem je zaklopcu bila ona dobro poznata glava sa: »Ja pušim; i ja pušim«. Kad god bi odadžija Aćim uzeo tu tabakeru u ruke, smejao bi se slatko; večno bi je razgledao i redovno bi rekao: »E što je

— Evo, evo! Tako! — reče Jova i sede. Otpoče ručak. Ja neću opisivati šta je sve bilo. Ko je god bio polaženik, taj će znati sve to. Spočetka se više radilo nego govorilo, jelo se.

Uz predavanje idu i eksperimenti, i on tek ne može u svojoj glavi pokazati gde je veliki a gde mali mozak! I dokle god on ne dobije drugu glavu, on će pre svoju dati, nego što će dati ovu, na kojoj je sad lepo obeležio svaki njen deo

Radičević, Branko - PESME

Što god šušne, što god zažubori, Eto zlata, srce mi govori, A što god se livadom zabeli, Eto zlata, srce moje veli.

Što god šušne, što god zažubori, Eto zlata, srce mi govori, A što god se livadom zabeli, Eto zlata, srce moje veli.

Što god šušne, što god zažubori, Eto zlata, srce mi govori, A što god se livadom zabeli, Eto zlata, srce moje veli.

vinu lednu, Pa svećicu zapalila jednu: Gori sveća kao da izdiše, Al' de raja da zapali više, Kad vesela štono god imade, Do parice sve za Vino dade?

blato, pa u njega dunu, Blato živnu, eto ti čoveka, A Bog njega ovako dočeka: „Ču li, čoče, ču li, dete moje, Što god vidiš, sve je ovo tvoje, Vataj, ruši, čupaj, jedi, peci, Bodi, guši, natiči i seci, Tuci, guli, pali, deri, kolji,

Veruj, brate, svaki ljuto laže Ko god ovde za Pegaza kaže Da se samo amrozije sladi, Ne — i trave kâ druga kljusadi.

Kakve mane — kud si zamislio? Ta što god je na svetu divote, Sve to Cveta za sebeka ote. Oh uzmi je, nećeš se kajati, Ona će ti danke da pozlati.

Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono,

Baš kô da se svaki pomamio, I čujte me, a što bih vam krio: Ako bude kâ što neki slute, I đauri amo se upute, Ko god hoće neka kuša sreću, Nek ih čeka, ja ih čekat neću, S pola sam im još i uteć mogâ, Al' sa grada ohronuće đoga.

(marta 1846) (PEVAM DANjU, PEVAM NOĆU) Pevam danju, pevam noću, Pevam, sele, što god oću: I što oću, ono mogu, Samo jedno još ne mogu: Da zapevam glasovito, Glasovito, silovito, Da te dignem sa

Brže amo, sunce moje, Da mi sine oko tvoje, Da odagna kletu tamu, Kletu tamu i pomamu. Ta pomami ko god može, Pomami joj majku, Bože, Da j' iz odra krene meka, Da je dogna do meneka, Da ja vatim svoju dragu, Da je

20. I kad bi god ja vrulu donesao, Od Omera i Mere krasan poj Uvek bi glas njen peti podigao, A nju bi pratjo vrulni zvuče moj;

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

O, vidi ti njega. — Da, da. U po dana, u po noći, kad ti god drago, samo ga otvoriš, a on ti cak, cak! — toliko i toliko sati.

Dokle god doseže vrijedna ruka ljetopisca-mlinopisca, tu ti je ugljenom zapisano ko sve „timari“ kobilu ili kozu (magarica u nas

Otkud se mlin može naslikati? Sjećam se, kad god bih pošao da spavam zajedno s djedom (da mu grijem leđa!), starac bi se sjetio svoga mlina i raznježeno mi napomenuo:

pripadne, pa bi da pljuneš i okreneš natrag, iako ni tamo nemaš kud, jer si, oko sve prilike, dobrano zabrljao kud si god prolazio.

Djed stuknu od crteža podnesena pod nos i vreknu: — S tijem danas u moju kuću ne uvraćaj. Traži sebi konak gdje god znaš. — Dobro, Rade, dobro.

— Pa eto, makar i to — od nevolje se složi ikonopisac. — Olakša pjesma duši kako god okreneš. — Pa nek bude i tako, ali deder ti mene pouči kako da mi njega izliječimo od te budalaštine?

Ispade od naše Marijane neviđeno lijepa kobila, kobila i po. Kad god bi je vidio, njezin kum Veselica oduševljeno je kriještao i udarao se po svojoj drvenoj nozi. — Ih-ih, vidi je samo!

Da opet nije zametnuo kavgu? A kavge se za došljaka nalazilo na koju god stranu pošao: u seosku birtiju, u mlin, u crkvu ili u šumu po drva.

— učeno pita Rade. — Radoje, kućo moja, pa zar se mi ne znamo tolike godine — lisiči osumnjičeni brkica, i kad god se obraća nekom od ispitivača, on ga oslovljava rodbinski, po imenu i, kao iz milošte, malo mu izmijeni i podmladi ime:

E, baš za tobom plače toljaga, i to ona velikačka, konjska, goveče jedno. STORUKI SELjAČAK Okreni kako god hoćeš, ali sam od sebe, narodski rečeno — od svoje sudbine, vala ga, majci, nećeš pobjeći.

Sad su tek, u stvari, postali prava vojska, jer dokle god čučiš na pragu svoga sela i očeve kuće, nisi ti, bratac, istinski vojnik, spreman da se boriš svuda i na svakome

Smještrna je u sporednoj zgradici, u dnu prostrana seljačkog dvorišta, na nekoliko koraka od velike stare kuće. Odakle god, s onu stranu gorskog lanca, stigne kurir s poštom, evo ga najprije tu.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ti si sad sebi nasilje učinio! BEG PINTOROVIĆ: Prvo: nemo ti meni da uzimaš meru! A drugo: misli ti i pričaj kako god oćeš, ali ćeš činiti kako ti se kaže! Dosta mi je svega!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A on im se smeje i gleda ih milo kad mu kažu kako je lep. Nikome nije bio na smetnji. Što god mu se naredi, on učini. Po neki uzme, pa kad on, uz zid, na ulici, leži i sunča se, ovaj mu samo podvikne: — Diž’ se!

A kad mi što god dobro skuvamo, onda mati pošalje, po meni, vama. — Na, odnesi im. Neka okusi Stana, jer me je dete celog dana slušalo.

Posle se ti probudiš i onda večeramo. Tvoja mati donese što god od vaše kuće, a i s onim što mi imamo, večeramo zajedno.

Larma, pesma i svirka sve se više približavaše i ječaše. Uzdigoh se na prstima da što god spazim, ali od uličnog visokog zida ne mogah ništa videti. Ponekad bi se tek uzdigla čija kapa i ruka.

Ali sve uzalud. Istina, svakad, kad god dođe njoj, zaklinje se da više neće drugi put dolaziti, a opet dolazi, opet!...

Ah, a od prošlih dana ostao mu samo lep, zvučan, mek glas. Retko je od tada pevao. Ali sada, kad god bi zapevao, pevao je tako tužno i izrazito, da bi svi padali u sevdah...

A kad je trezan, radi kao crv. Što god mu se naredi, on samo radi i ćuti. Ponekad, kad mu mi, deca, suviše dosadimo dirajući ga i vitlajući se oko njega,

Stanoja napusti stričevu kuću i iđaše od kuće do kuće po mahali. Radio je, cepao drva, klao, kopao grobove, i sve što god bi mu se naredilo. Leto, zima, njemu je bilo sve jedno.

njih grožđe, više radi zabave, i, zasićena, umrljana, ono što ne mogu da pojedu bacaju oko sebe, te na sve strane, gde god stanete, puca zrno pod nogama.

Svira on, a njegov kusi pas (koga smo mi, deca, uvek jurili, jer nas je ujedao kad god smo hteli da se približimo njegovom gazdi) čučnuo preda nj, digao glavu, zagledao se u gazdu kako ovaj svira i samo

I već počeli, koga god sretnu od dece i slugu, da šilju po Fatimu, čuvenu, prsatu Ciganku s belim licem, crnim i okruglim očima.

) Učas se sve promenilo. A i u vazduhu kao da struji neka golicava raskošnost i izobilje. Gde god se okrenete, svuda žagor, pesma, svirka. Svirači samo niču pred kućama, zajedno s gomilom dece.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Nuder obazri se ne bi li i tu koga našao, koji bi izvolio soopštnik | opštepoleznoga dela biti; kaži mu, da što je god Srbalja, od Adrijatičeskoga mora do reke Dunava, svi će ga pohvaliti Slatka je uteha nadati se da ćedu naša imena

A šta je drugo bolje, nego ono što je poleznije? Što god ne prinosi kakovu lido polzu, ne ima nikakve dobrote u sebi.

Bošnjak i (H)ercegovac Turčin, on se Turčin po zakonu zove, a po rodu i po jeziku, kako su god bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi poslednji unuci Bošnjaci i (H)ercegovci dogod, Bog svet drži.

Bog je sama večna dobrota i pravda; što god nije dobro i pravedno, nije od Boga. A zašto, dakle, u svakom zakonu ima zli(h) i nepravedni(h) ljudi?

Poznajmo jedanput svu silu ovi(h) reči, proste su i blažene i ne trebuju nikakva tolmačenja. Što god hoćete da vam čine drugi ljudi, činite i vi to njima. A šta bi mi radi da nam drugi čine?

Zato, dakle, ja ću pisati za um, za srce i za naravi človečeske, | za braću Srblje, kojega su god oni zakona i vere.

Kostić, Laza - PESME

Kazivô sam mu da se seća na nj, i da će njega pamtit večito, jer seća ga se, to zacelo znam. kad god se poje „pamjat vječnaja” Duševna svest joj sva je njegova, a nesvest tela daće drugome.

još takav ne sinu gled; tim bi, što iz tog pogleda kresnu, svih vasiona stopila led, sve mi to nudi za čim god čeznu', jade pa slade, čemer pa med, svu svoju dušu, sve svoje žude, — svu večnost za te, divni trenute!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

vidi osobite književne kvalitete, pa čak ni one silne argumente za svoju tezu o jeziku koje je inače stao da traži gde god je mislio da ih može naći. Ali je Vuk imao svog Mentora.

Kako svane, oni odmah stanu gledati da l' ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.

jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se više ne vraća natrag: zato, sinko, kažem ti, ne daj ovcama na volju kud one hoće, nego drži

Jer kad se dođe u grad, na kapiji stoje dvanaest lavova i čuvaju grad: ko se god prikuči, odmah ga rastrgnu, zato im treba dati dvanaest ovnova, svakome lavu po jednoga, pa će se zabaviti; kad se već

Car im dade njihove obe galije i sve ljude; još ih suviše obdari i spremi im na put što je god bilo od potrebe. Onda oni posedaju svaki na svoju galiju te pođu kući.

Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama često ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i što uteče u ovu jazbinu ono ostane.

Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god hoće u svemu carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da traži svoju paunicu.

Onda mu baba reče: — Dobro, sinko. Za tri dana ako mi sačuvaš kobilu, daću ti konja koga god hoćeš; ako ne sačuvaš, uzeću ti glavu.

Onda mu Grbo reče: — Mi ćemo radit što god hoćeš, ali prvo treba da se pogodimo. Potom ga kralj upita šta ištu godišnje svi.

prvo i prvo čoveka a on nosi živu orlušinu, pa ga pitaj hoće li je prodati, on će kazati da hoće, a ti mu podaj što god zaište. Posle ćeš sresti drugoga gde nosi šarana u čunu, sve su mu zlatne kraljušti, i toga šarana kupi pošto noto.

Trećega ćeš sresti a on nosi živa goluba, i za goluba podaj što god zaište. od orla ćeš iz repa iščupati jedno pero, od šarana kraljušt, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa ćeš ih

kamen, ali ga nikako ne može dignuti, dok ne natrpa na njega mnogo maloga kamenja, pa onda digne vrlo lasno i nosi kud god hoće.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Zato su ga i prozvali deda „srdilo, burilo“. Kad je god praznik, on neće da ruča; zovi ga, moli ga, udri ga; on ćuti.

MAKSIM: A što se Novci izdaju? Ja sam baš nesrećan čovek, kud se god okrenem, tu vidim štetu. Ah, sirota Perso, nisam te znao uvažavati. Ona me je kukavna slušala kao cara.

JEVREM: Protiv mira, tako je; ali koji se žrtvuje da se poredak održi, dobija dekoracije. Dosta. Što god vidiš, da si dobro uradila, ostani pri tome postojana; rečma i pretnjom ne daj se poplašiti, dokle i sam ne uvidi, da

NIKOLA: E, kume, pa to će ona većma planuti. KUM: To se zna! Baba cikne kao zmija, ali on se čini nevešt. Koliko god puta uđe u sobu, ništa drugo, nego po kojiput (opet preti prstom), pa onda (šeša se kao i pređe), ali ne govori ništa.

KUM: Ja mislim da će probu izdržati. MAKSIM: Ako održi, onda ću je pustiti, neka čini što god hoće, a ja ću samo dobovati, da se našla jedna dobra žena. Ali ako ne održi probu, drž’te se od mene.

MAKSIM: O, budalasti misli! Žena mužu da učini što iz ljubovi! More, što god čini, čini od straha, ili za korist; to dobro upamtite.

SOFIJA: E opet ti svaku šalu uzimaš za gotove novce. Kako god što se tom prilikom ponajviše lacnu, tako bi ludo bilo reći da je svaka nabeljena.

SOFIJA: On je moj muž, i ja sam dužna trpiti što god on o meni rekne, bilo dobro, bilo zlo. SVETOZAR: To je zaista lepo.

MAKSIM: Što neće da primi sto dukata? Moj brajko, ti ne poznaješ žensko lukavstvo. Kako god što oće da je lepša, pa meće na obraz belilo i rumenilo, tako traži da obmane svet, kako je dobra.

POZORIJE 2. (DOKTOR S KNjIGOM U RUCI, PREĐAŠNjI.) DOKTOR: Zemljeopisanije Štajna, po najnovijem državnom stanju, od god. 1822. Nije li to sovršenije od Zemljeopisanija Solarovićevog, i novije od Vujićevog?

Broj žitelja može do milion duša izneti. ŠALjIVAC: To je bilo god. 1845. Sad ima 15.000 manje. PUTNIK: Dakle vi natraške idete.

Nego bi ja reko da vi toga magarca kupite, i pored sebe držite. Pa kad god vam treba štogod važno pisati, da samo vašu glavu na njegovo čelo metnete. POZORIJE Z.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Gdi stanem, tu se moram jediti. Ne gospođa, nego kanda sam poslednja u varoši, tako mi se reč sluša. Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne valja.

Škoda što nemam rđavu narav da ti taj jezični jezik do kraja iščupam, da ne progovoriš nijednu reč, dok si god živa. (Oda gore i dole.) Šta si se usićila? Oćeš da te molim da govoriš?

TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana! SULTANA: Zašto nisam neka zla žena da pustim nokte i svakom, koji me god dirne, oči iskopam. TRIFIĆ: Ti si pravo dete! SULTANA: Ti si... ti si... poslednji čovek na svetu. SRETA: He, he!

da nijednu reč ne čujem! Ja znam što radim. Ti si jednakog lica i moga stasa. dokle god ja ne dođem, ti ostaješ ovde mesto mene. Povataće Sultana svima krajeve! PELA: Ali ako me poznadu?

(Udari je.) Oćeš li ti mene odsad slušati? SULTANA: Tako ti imena božija, nemoj više! Što god kažeš, sve ću uraditi. SRETA:... Oćeš ići na bal? SULTANA: Kud god ti rekneš, samo ne udri više.

SULTANA: Tako ti imena božija, nemoj više! Što god kažeš, sve ću uraditi. SRETA:... Oćeš ići na bal? SULTANA: Kud god ti rekneš, samo ne udri više. SRETA (odreši je): Sad taki da klekneš pa da me moliš za oproštenje.

Sreto, sad ćemo viditi koja je čija žena. SRETA: Ja sam moju izrovašio, te će pamtiti dok je god živa. SULTANA (pipa se po leđi): Ah! POZORJE 5.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Naš brod. Drži li pravac? A onaj vrt na Aventinu, Da li je isti, ma da pinije prstenuju Dekade, god po god? Razmisli, odgovori, Ili prećuti barem neslaganje sa sumnjom Koja mi koči šaku, bar za tren, pa mi slova Posrću,

Naš brod. Drži li pravac? A onaj vrt na Aventinu, Da li je isti, ma da pinije prstenuju Dekade, god po god? Razmisli, odgovori, Ili prećuti barem neslaganje sa sumnjom Koja mi koči šaku, bar za tren, pa mi slova Posrću,

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Baš je lepo od vas što ste me izveli na večeru u ovaj klubijanović! Sve sâm otmen svet! Gde god se okreneš — neka veličina, na časnu reč! Molim? Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem...

Stari Fokner je sila jedna i, kad god otvorim tu fioku da uzmem hartiju i standrčem kakvu glupost u mašinu, stari Fokner me tako preseče pogledom da se

Zašto me tako gledate? Je li vam zlo? Ah, to! Nisam vas upozorila da mažnjavam pepeljare gde god stignem? Ne, ne bojte se, neće primetiti da sam je maznula! Naravno, ako me lično vi ne otkucate?

Boci, inače, nije bilo ništa. I kad god mi se dogodi nešto neprijatno, mislim kad uletim u neko sranje, odlazim do te Nojeve barke, zavučem se u kabinu i

Da postane maser, da drži dijete; da liči na staru, tvrdo kuvanu kokošku, šta li? Mogla bih se kladiti u šta god hoćete da ću, kada nafuram trideset i devet godina, sama sebi govoriti da su to najbolje godine za jednu ženu, ali te

Kazao je, sa dubokim kajanjem jednog tek probuđenog jutarnjeg pijanca: „Majku mu — rekao je — kad god se napijem, napravim neko sranje!

u toj sobi u Studentskom gradu, pa su mi Džordž i Grigorije šaputali svaki na po jedno uvo, i mogu vam se zakleti u šta god oćete da tu nije bio potreban prevodilac pa da čovek razume o čemu se radi!

fascikli na kojoj piše: „Neki školski primeri neodgovornog ponašanja ispitanika na polaganju mature, školske 1970/1971. god.“ Prilog za izučavanje nedozvoljenog uličnog žargona).

— reče Mišelino. Što jes, jes, bio je veoma delikatan. Trudio se koliko je god mogao da ono dodirivanje o kome sam vam pričala ne ispadne značajno i sve što uz to fura.

I ona kao bila na skijanju! Kladim se u šta god hoćete da znam kako će pečeti prvi čas! — Kako? — E, pa draga deco — reći će — jeste li se lepo odmorili?

Hoću da kažem, nisu me šljivili! Jednog od njih, nekog košarkaša, pratila sam u stopu oko tri nedelje, otprilike. I kad god ga vidim, kao da me neko opali ravno u pleksus. To je bila ljubav! Kao da vas male bele mačke grebu po kičmi.

Taj košarkaš je nekako stalno gledao nekuda preko mene. Patila sam kao ubogi đavo, toliko je bio rasejan kad god bi me slušao.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Sa smežur-šaka splet mi vena zrači. Po rasej-polju god za godom klima, a žagor pada s vašara u Rači. Suvarak ja sam, krckav prasak suške iz tmušnih šuma krstom gore

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Šta, ja tebe znam za poštena i vredna momka, to mi je dosta. U nedelju, dakle! BATIĆ: Kako je god vaša volja. MARKO: Tako, što pre, to bolje.

ALEKSA: (Ej tužan, ta ovo se ne tiče mene). Gospodin Vujić, treba znati da se u stvari tek polak slučava što se god pripoveda. MARKO: Meni je dosta; samo mi je žao prstena. JELICA: A što, tatice, zar ne da? ALEKSA: Ništa, ništa.

ALEKSA: Zapovedajte slobodno. Što je god u mojoj vlasti, uvjereni budite da vam neću odreći. MARKO: Ne znam kako vam se dopada moj dom, no ja kažem da vas

MARKO: Ako je to, to mi ne moramo nimalo oklevati, ja ću vam dati novaca koliko vam god treba; i tako je sve vaše. Pričekajte malo. (Iziđe.) ALEKSA (sam): Pa da nije dobar zanat laganje!

ALEKSA: A našto? Ja ću sam ići; i tako mi je glava od ove naprasne promjene zabunjena. MARKO: Kako god vi znate. ALEKSA: Dakle, ja imam čest maj kompliment učiniti. (Pođe, no udari na Jelicu.) 5.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži. U čarnoj gori koliba stoji, ko god je vidi, trese ga strava, vještica baba oko nje broji kolac po kolac, na svakom glava.

Crveni Vrabac ptica je čudna, cvrkuće, leti, vječito budna, Neznankom zemljom dan i noć. Gdje god se nađe, tu sreću čara, veselje širi i čuda stvara, prostire svoju čarobnu moć.

Sivku je pričo Njakalo stari da tamo silno magarce cijene, vidjeće, kažu, čudesne stvari: magare časte kud god se krene. Ono se tamo bezbrižno valja u gustoj šumi najljepšeg čkalja, živi životom dembelan-kralja.

Čudi se Ćosa i glavom klima: „Tu jedno ljeto čitavo ima. Što god je ljeto bogatstvo dalo, u moju torbu sada se zbralo. Eh, to će biti pogača slavna, U svijetu cijelom nema joj ravna!

Kapetan Mačak na barci lakoj za ribu pita u zemlji svakoj, vječno ga nada krijepi. Gdje god stigo, neko bi rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, naprijed, mornaru lijepi!

“ PRED JEŽOVOM KUĆOM Svi jure složno ka cilju svom, kuda god prođu — prasak i lom! Pristigli ježa, glede: on stade kraj neke stare bukove klade.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Onda nije ni potrebno da je gledam. Glavno je da imam gde da prenoćim. Kada se večera kod vas? — Kad god hoćete. Obično jedemo u osam. Šta da vam spremimo za večeru? — Ono što obično spremate za sebe. Ako je mogućno, ribu.

— Može se reći da je to više no čovek. On je jedan od retkih ljudi u svetu. — Viđate li ga još? — Kad god idem u Madrid. Nije me zaboravio; ponekad me zadrži na večeri. Njegova žena i sestra sviraju u četiri ruke.

— Ja bih toliko volela da naš Miguele uspe. Možete li ga vi pomoći? — Ja ću učiniti što god mogu. Ali ja sam uveren da mladić njegovih sposobnosti može uspeti bez ičije pomoći. — Treba ga mnogo savetovati.

— Nećete ipak reći da nema nikoga koji mrzi našeg čoveka i koji mu želi smrt. — Možda! Dokle god čovek čoveka nije video, nije razgovarao sa njim, dok ne može da ga zamisli; naročito dok ne može da zamisli da i onaj

Jedna je čudna, sasvim crvena, obojena ko zna čim. Pošto se jedina razlikuje od ostalih izgleda kao umnožena. Gde god pogledam vidim nju. Onda je bar posmatram.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

VII NA NOVU GODINU Lete dani i godine, Večitosti to je hod — U svečanom ruhu svome, Pohodi nas novi god. Sve što danas duhom diše To molitve šalje sad; Sa molitvom pozdravlja ga Rob i gosa, star i mlad.

Ah, kakva sreća! Rad i trud, Što duh i razum krepe, Bogatom rukom šalju svud Nagrade svoje lepe. I novo leto, novi god, Sa tron a rujnih ruža, Ljubeći mirni ljudski rod, Prosvete mač mu pruža.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

svet pada s ormana svet pada s tavana svet pada s duda po deo sveta pada gde god se krene svuda još jednom o tome šta se sve prekida poslednjeg dana na vremenskoj traci svršava se doživotna robija

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

je bio pismen čovek i čitao je novine, pa je mogao misliti u sebi: „Ovaj Agaton jeste bio sreski načelnik, ali gde god je bio, ostavljao je za sobom smrdljiv trag”. AGATON (plane): To nije istina!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Ovaj kao da nas nišani — rekoh unezvereno Alek-sandru. — Ne boj se. Dokle ga god čuješ, budi spokojan. Onaj što ti je namenjen, taj se ne čuje.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

ti đacima nek ti donesu po torbicu oraja (sad se baš krljuštaju i mnogo su lepi za jelo), pa računaj sa njima koliko god hoćeš. — Gospodin Dragoljub je, uplete se Bogosav, sek’o prutiće, pa ih puno naređa po astalu...

A tamo dalje, iza potesa, dokle ti god oko dopire, pružila se čas talasasta čas ravna polja, po kojima su naizmence razasuti potesi, sela i šume, i tako sve

« — Ustani!... viknu ona oštro, pa se odmah zatim trže i uze blag ton. — Kad god ja što kažem kome đaku, ON odmah treba da ustane, pa da mi stojeći odgovara.

— Dopada mi se, znate, tako sa obrazovanom ženskom... razgovor je veoma prijatan. O čemu god hoćeš, sve te razume... pa n sam da se poučiš čemu. A ni mi vam nismo baš tako velike škole učili.

Beše veoma zadovoljna svojim radom ; kad god iziđe sa decom na odmor, iz očiju joj sija zadovoljstvo, ali se brzo navuku oblaci na njeno ravno, nisko čelo...

Ja ti jamčim da nećeš biti ni premešten ni otpušten, dokle god ustraje taj roman Ljubičin... trebaš ti njima. — Šta ti govoriš... kao da ne znaš onog zlikovca!

— Molim vas, ne treba reči da trošite. Kad god vam što treba... samo kažite. Na tako prijateljske reči, Ljubica podiže glavu i zahvali mu se prijatnim osmehom.

Na dnu dvorišta, gde je stanovala, beše baštica sa nekoliko gustih žbunića. Kad god joj naiđe njena obična tuga za kućom, ona se zavuče u žbunje, pa stane naricati isto onako, kao što je čula svoje

Velja vide da ovde nema više nikakva posla, pa se spremi za odlazak. — Nikud nemoj iz sobe izlaziti, dok god ti to ne prođe, reče on Gojku. — Metni mokru krpu, pa drži tako neprestano... nek izvuče....

I kud me đavo navede da je diram! — Nije trebalo, odgovori mu Stojan. Kad god se anateme tuku, sklanjaj se ispred njih, da sačuvaš svoju glavu. Tako je to, bratiću moj!...

»Sve izgubih, što god sam imao !«... Evo ovoga plota... eno vratnica... nije nikad do sad odlazio u njen stan. Šta je to?...

Doista, Gojko pocrvene, zbuni se i stade se vrteti, kao god jutros pred Ljubicom. Htede nešto reći, ali ga Velja prestiže: — He, dikane moj, kažem ja!...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

GINA: Ko će biti, batinaš! VASILIJE: Batinaš? GINA: Vidiš li ti ovo? VASILIJE: Šta je to? GINA: Kud god da ide, ostavlja krvav trag! (Potiračom pere kaldrmu) VASILIJE: Da čovek ne veruje!...

i da se moja lobanja preda nekoj pozorišnoj trupi, kao rekvizita.” SOFIJA: Kao rekvizita? VASILIJE: „Kad god je grobar, kopajući i pevajući, izbaci iz Jorikovog groba, i kad god je Hamlet uzme u ruke i kaže: ‘Ova je lobanja

” SOFIJA: Kao rekvizita? VASILIJE: „Kad god je grobar, kopajući i pevajući, izbaci iz Jorikovog groba, i kad god je Hamlet uzme u ruke i kaže: ‘Ova je lobanja imala jezik i mogla je nekada pevati’, biće to moje vaskrsenje!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Komandovao je, na Drini, u ratu god. 1876–77. Tada je, za ađutanta, imao sina tog Stefana Knićanina, koji je bio mladi Parizlija i koji se nije slagao sa

Odneli bi ga u bolnicu, kad god bi mu to trebalo. A posle bi sve opet bilo dobro dok ne bi skočio ponovo. Lakše se, međutim, mre, u zajednici, u bici,

Budući lešinari naše literature mogu pisati o meni što god hoće, ali moje ime ne mogu naći među takvima. KOMENTAR O SAN VITU U ratu roditeljska ljubav potencirana je užasom.

U uniformi izgužvanoj bivšeg oficira, i tražim prenoćište. Gde god zapitam, nailazim na grupe napudrovanih rumunskih oficira, sa francuskim kapama. Prenoćišta su skupa.

Ne vidim mesto, sakriveno u pristaništu; crno je kao užasna zemlja, i sve, već šest dana, mokro. Čega god se taknem, sve je ledeno i vlažno.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— htede da vikne u očajanju, ali mesto reči, iz kljuna mu izađoše samo dva kratka jednaka sloga: — Ku-ku!... — I što je god heo da kaže, sve je izlazilo na „ku-ku!“ Pekar je, očigledno nekim čudom, pretvoren bio u kukavicu.

Drma se, puca Hram Solomona Od grmljavine uskršnjih zvona... LEGENDA O GLUVONEMOJ Danas je prošla pokraj mene... Kud god se ona makne, kroči, Prate je deca — ljudi, žene Traže da vide njene oči Gde ćute Božje tajne— Oči duboke, sjajne Što

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Gleda mene svet s čuđenjem, a i mene taj nepoznati svet zadivi. Koga god pogledam, ukrašen ordenima i lentama. Retko ko od siromašnijih nosi jedan orden ili dva, inače je svaki toliko

— Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da vidimo. Ko god priđe meni, odmah žurno stupa u razgovor da ga ne bi ko potiskao.

U njegovoj kancelariji se osećaše miris izmirne i tamjana kao god u kakvom hramu, a na stolu njegovom vazda pobožnih, starih i već požutelih knjiga.

Ja to činim uvek kad god sedam za posao, a naročito sada molitva ima mnogo više smisla zbog ovih poslednjih nemilih događaja na jugu naše mile

— Pa zar je vojska čemu god potrebnija nego da bude odbrana zemlje, odbrana onih porodica tamo na jugu koje stradaju od tuđinskog zuluma?

ministrovom rukom napisano (rukopis ružan, nečitak, kao što obično takav rukopis dobije odmah istog momenta svaki koji god postane ministar): „Prosvetnom savetu na mišlenje.” Ispod toga stoji opet nov rukopis: „2. III 891.

Kao god što se od prvobitne monere, postupnim razvijanjem i usavršavanjem dugim nizom vekova dolazi do najsloženijeg organizma

— Sad razumem, i mogu slobodno reći da će Stradija zaista postati velika i moćna, dokle god se za nju tako iskreno i svojski starate i dokle god bude imala tako mudru i rodoljubivu upravu kao sada.

slobodno reći da će Stradija zaista postati velika i moćna, dokle god se za nju tako iskreno i svojski starate i dokle god bude imala tako mudru i rodoljubivu upravu kao sada. Sutradan čujem da je kabinet pao.

Voli da gladuje s porodicom nego da, kao svi drugi pametni, gleda svoja posla. Koga god bih upitao, dobijem tako isto mišljenje o takvim ludima, pa čak ih svet gleda sa sažaljenjem, ali i prezrenjem.

— Hoćete li duže ostati ovde? — pita ga ministar predsednik. — Dokle god ne svršim posao, a on će duže trajati! Ministre zbuni ta reč duže. — Mislite, duže će trajati? — Na svaki način.

Svi nam dogovori i razgoVori ne vrede dokle god smo mi u ovom neplodnom kraju. Na ovoj prljuši i kamenu nije moglo rađati ni kad su bile kišne godine, a kamoli na

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Kud god pogledaš, sve je oko tebe prepuno, prerodilo, učvrslo, zabreklo, sve puno i sito, sve slatko, ka' sama medovina...

Ti ne moraš sve to pojesti, uzmi makar što god, bar onu veliku, žutu karamanku, što je s jedne strane gotovo pocrvenela, a ostalo će ti mačići oko tebe oglodati i

E, da nije pustog mraka, voleo bih onda videti Milicu kako je izgledala, dok se pesma horila. Mislim, što god je bilo u njoj krvi, sve je otišlo u obraze...

Elem, naš ti se Žiko ljuto opizmio na njega. Kle ga kud god pođe i 'nako, da viš', ukle ga. Išćeraše ti našeg ćopu Ivu, zbog one mlade, pa, ka' da nije ništa ni bio.

Ne zna kako da namesti glavu... Najzad je opet saže, pa pokuša da što god misli... Luksemburg... Luksemburška... to je tako nešto nejasno, tamno, nepoznato...

— Zar ne znate kako uča peva heruviku... taj ne može 'nako da piše, jer mu duša nije zla. Hoćete li mi verovati, kad god iznosim svete darove, a on mi poji heruviku, meni se sve čini da sam među anđelima...

I posle toga, on počituje kapetana k'o god i mi... I tako ućutasmo, pa samo pogledamo naviše otkud će naići kapetan, ali dvanaest prođe, a njega nema.

— Eto, tako mi činimo zajedničke izlete u polje i uopšte kad god ostavljamo varoš — to činimo svi zajedno. Tako nam se daje prilika, da je svaki državni službenik pod neprekidnim

S kim se god sretneš, bilo muško ili žensko, sve ti izaziva neku živu simpatiju prema sebi, i ti moraš zavoleti ova dobra i blaga

samo onda ja i ovo dete nećemo živeti s tobom. — Ko?... Dete je moje, zakon je na mojoj strani, a ti možeš kud god hoćeš, kud hoćeš!... — I hoću, da znaš da hoću...! crnji si mi od đavola, život si mi otrovao!...

Kaži šta hoćeš da ti kupim? — konja, onako osedlanog sa uzengijama, ili ćeš sablju... Što god ti hoćeš, sve ću ti kupiti, samo mi budi dobar...

Čudna stvar! Kako sam pao u postelju, osećam da mogu plakati kad god hoću. A pre, dok iđah na pratnje, slušah svaki dan jauk i pisku siročadi, koja ostaju bez hranitelja, pa ništa, — to me

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JOVICA: Spusti ruku meni na rame. JEVREM: Ko spusti? JOVICA: Gospodin načelnik. JEVREM: Ama, i on, koga god sretne, a on mu spusti ruku na rame! Pa šta ti veli? JOVICA: Veli: „Boga mi, gazda-Jovice, ne stoje dobro stvari!

JEVREM: Pa nije! MARINA: Pa vidite, ja vam moram reći da smo mi na to računali. Kad god sam dolazila u vašu kuću, a ja sam prebrojavala po vašim zidovima muške glave i mislila u sebi: eto, moj sestrić, uz

Pa ipak zato, sešću odmah i ublažiću govor koliko god mi je to moguće. DANICA: Dobro, pristajem! IVKOVIĆ (seda za sto i popravlja govor).

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Možete, vala, uzeti koje god hoćete selo — i niste pogrešili. Sva su skoro te iste sudbine, i to zlo opšte je zlo, i zato se samo nametalo kao

Uneo bi svaku novinu u školu za koju bi god čuo. Ne dâ on da ga vreme pretekne ni za jedan korak, a kamoli da ga pregazi ono.

— Ama zar ja?! Ja sam bog u kajgani! — reče ponositim glasom Makso famulus. — Stari kapetan i sad, đe god sjedne, priča da niđe slađe nije pojeo. — E, dobro. A ti spremi. Ali ne zaboravi pustiti dovoljno sveža vazduha!

već pokojni) rekao svome načelniku, u očajanju kad ga saleteše neki Užičani za pravo: »Odsada, reče ministar, koji god Užičanin zatraži mehansko pravo, odmah mu podajte, gospodine načelniče«.

Đavo od čoveka! Svako mu đavolstvo padne na pamet. Kad god dođe u kafanu, traži kifle, krenviršle i pivo s muzirom i jednako se ljuti i sekira i Zaca i Tešmana; onoga prvoga

Odmah se lakše i bolje osećao. A činilo mu se ne drukčije nego kao da je pokajao poraz svojih jednomislenika svuda gde god ih je bilo širom sveta beloga, i u Francuskoj i u Belgiji i u Engleskoj.

reče u čemu je stvar, i o čijem trošku sve to biva, Sreten ipak teraše svoje, pa našara i natrpa na hartiju sve što mu god pade na pamet. Dolazak kapetanov sravnio je sa dolaskom i prolaskom Džingishanove vojske.

blagodario, a ne kao onaj Mića »Oficir«, koji je isto tako badava, i još mnogo češće, popio čast od ćir-Đorđa, pa kad god bi kafu popio, a on bi rzao kao ždrebac, a to je bila kao duhovita dosetka kojom se Mića služio i njome hteo ćir-Đorđu

I dugo posle toga dopisa, kad god bi se sreo sa Sretom, a oni se tek jedan na drugog onako prijateljski nasmeše. Očima kao da vele: »Znamo se; naši smo!

Tada mu se ogadi taj zanat i dosadi taj hlebac, i on ostavi drugove i dođe u Beograd. Dosad kad god je dolazio u Beograd, dolazio je u crnom ancugu, i kad uđe kod Dardanela, a on ulazi ponosito pa pravo kasirki, pa joj

Njemu dakle još sada ćir Đorđe dopusti da završi čim god ovo veselje. Još su jednako umirivali ćir-Đorđa, kojega je ona Borkova pesma onako potresla.

Promeni se čovek; dođe vedriji i veseliji. Hoda ponosito po selu; koga god sretne, smeši se na nj, a ovaj na njega. Očima se razgovaraju.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Brđani, međutim, ne mogu bez nesreće (Naći će je, pa nek je u plastu igla!): Kuda god krenu, nesreća ih presreće, Gde god stignu, ona je pre njih stigla! U Nemačkoj im smeta hladnoća.

): Kuda god krenu, nesreća ih presreće, Gde god stignu, ona je pre njih stigla! U Nemačkoj im smeta hladnoća. Dani su na jugu vreli, U rodnoj kući u zimu toplo je

— I ja bih se čudio, Kad ne bih znao tajnu. Pod pokrivačem, umesto sebe, Žunja je postavio jorgan i ćebe; Ko god pogleda, rekao bi: Svako je na svom mestu u sobi. Mesec kroz prozor zrake razliva, Poslednji u noći Žunja usniva.

Oblačak pritrča brzo u pomoć: kiša je lila sve do u ponoć. I kad god je bilo potrebe, oblačak davaše sve od sebe.

Toliko su bili gladni i mršavi Da su im šajkače padale na uši. I zato, kad god pogledam veliku gradsku palatu, U meni se probudi sećanje najtajnije: Pomislim na vojnike koji su umirali u ratu,

Šta čovek da učini u nedelju Kad vodenice žito ne melju — Sem da se i sam na travu prući! Gde god legao, svud je u kući! ŠTA JE ŽIVOT Život je jedan Života Što stoji iza plota.

Ko luster na stropu kad zasija, Plane, u avgustu, Galaksija. Kad god poduže gledam u Kosmos, U mišju rupu mi se zavuče ponos. Sja Galaksija? Šta je iza nje?

Početak je u jednoj bubici Koja živi u Donjoj Stubici, Može je videti ko god hoće U leto, popodne, na ulici: U toploj sunčevoj struji Ta bubica jasno zuji.

Sa magnetofonom i oštrim perom, Obrazovana, mada ne suviše, Uvek spremna da intervjuiše, Prisutna gde god se što važno zbiva, Pisac potresnih, poučnih štiva, Lepote i pameti čudesna sprega, A istinoljubiva, iznad svega.

Gde god pristanemo, ja se raspitam Kakva je na pijaci ljudima cena...” I odlazi veseli sinak luke, Oluji brat, galebu drug!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Od francuske obale do svetskog plodišta jegulje 68 PETI ODELjAK: OKO AZORSKIH OSTRVA (leto 1939 god.) 74 XIX. Azorska ostrva i njihova okolina 75 XX. Šta se radilo i saznalo u okolini Azorskih ostrva 80 XXI.

Brod je pošao iz Danske 30. avgusta 1921. godine, a vratio se 11 juna 1922 god. posle jednogodišnjeg krstarenja po okeanu.

bila snabdevena radio-aparatom, kojim bi bila u vezi sa spoljnim svetom nad površinom mora, i kad pri penjanju izbije gde god na površinu, to bi se pomoću toga aparata javilo brodu sa koga je spuštena u more.

godine od fizičara i marinskih inženjera u Kilskom Zalivu dale su odlične rezultate. Ovoga proleća 1939 god. pronalazač namerava da pomoću svoga aparata snimi dno Tirenskog Mora i da dobije fotografije u bojama scena i prizora

da je to u vezi sa seksualnim odabiranjem, ali prema čemu se vrši to odabiranje kad u taj mah još nema ni traga od čega god seksualnog kod njih?

XVIII. Od francuske obale do svetskog plodišta jegulje (leto 1938 god.) Za vreme leta 1932. godine bila mi je data neočekivana i rado prihvaćena prilika da preplovim Atlantski okean od

PETI ODELjAK: OKO AZORSKIH OSTRVA (leto 1939 god.) XIX. Azorska ostrva i njihova okolina Kao što je napred kazano, prateći pri njihovom svadbenom putovanju jegulje

km.). Zapadna se strana sastoji iz ostrva Flores (148 kv. km.) i Korvo (12 kv. km.). Ostrva, prema popisu od 1925 god., imaju ukupno 242.000 stanovnika.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

— Utrkmismo Vuka s kapetanom. Znate našu momčad ozrinićku: đe god dođu, svud zameću šalu. Vrag donio na sastanak bješe i staroga odžu Brunčevića; i u njega nekakva šišana, lakat u njoj

Bez zla mi se obići ne može i bez neke bratske pogibije, jer kad god sam takvi san gledao, pripravljâ sam što mrcu trebuje. KNEZ ROGAN Mandušiću, što si neveseo?

MNOGI IZ GLASA: Zbori, oče, svi ćemo slušati koliko te god volja, ako ćeš do ponoći. IGUMAN STEFAN Ja imadem osamdeset ljetah.

Sve što biva i što može biti, meni ništa nije nepoznato; što god dođe ja sam mu naredan. Zla pod nebom što su svakolika čovjeku su prćija na zemlju. Ti si mlad jošt i nevješt, vladiko!

U pomoć nam ko god ču priteče, sakupi se vojske kao vode. I što ću ti duljiti pričanje? Koliko je ravnoga Cetinja, ne uteče oka ni

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I sve, i sestre i mati, utrkivale se koja će što više da mu ugodi. Što god bi uradio, učinio, za njih je bilo sveto.

jer je, usled zavisti, taj svet uvek gotov da se podsmene, siti i zazloraduje, — znalo se: da oni, od uvek, što, god bi se desilo u njihnoj rodbini sve brižljivo kriju i taje.

Sofki i sada, kad god bi se setila ludog tetina Riste, meso bi nekom odurnošću zaigralo. Seća se da zbog toga kao devojčica nikada nije

Onda i poludeo. Držali su ga i hranili vezanog, gore, na gornjem spratu. I kad god bi Sofka sa ostalom decom htela iz radoznalosti da ode gore i vidi ga, pa penjući se na stepenice počeli da vire kroz

— Eh, zar vašu kuću ko da napusti?!... Ali iako više nisam, opet, uvek, kad god ti što zatrebam, samo pošlji, javi, i tu sam ja da učinim, poslušam. — Dobro, dobro.

Za nju nije bilo ni od kakvog muškarca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna. Mogla je, kad god hoće, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči.

Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči. Čak sama ulicom, i po komšiluku, kad god je htela, išla je. Ni noću ne bi strepila.

Kad god bi je bilo na kapiji, mogla se videti kako stoji ispred nje | slobodno. Nikada u kapiji, nikada u strani, ne krijući se,

Sofka bi uvek, kad god bi nju videla, sažaljevajući je gledala, kako o svemu tome ona ništa ne zna i kako sva srećna, uživajući u tim svojim

Brzo uđe u onu veliku sobu i otuda ču se kako viče: — Da se namesti! Što god ima, sve da se donese. Sve da se skine s tavana.

I što god je bliže kući dovodio, Sofka je osećala kako je sve uzbuđeniji. Čisto ne veruje svemu ovome, osobito njoj, Sofki, da je

— Ti, Milenijo! Samo ti da si tu sa Sofkom i da je dvoriš. A ti, Sofke, što god zaželiš, samo njoj kaži. A ove druge nemoj da puštate. Šta da vas prljaju i da se samo tu vuku. Tamo neka su.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Tišina bijaše nastala. „Ne pamtim da nas se manje okupilo na ovaj god!“ reći će Savo Petrović. „Vaistinu, žao mi je da ste se i vi izmučili po ovome zlu vremenu, ono jest, potrebno je

“ reče on molećim pogledom. „Nemojmo!“ povrnu ona žalostivo. „Karali bi nas kao da smo mi krivi; znaš, mama, kad god se najedi, uvijek prijeti da će nas dati grofu Pavlu!

Od njega do danas neprekidno bivali su i još su to. Koliki ih je god muškijeh glava u toj porodici, svaki izuči tu vještinu od svoga starijega.

A pričao mu je, razumije se, ono što bješe čuo; strašne priče... „Kosa mi se, bogami, kostriješila. A kako nećeš? Đe god što šušni, a on meni vikne: ’Na oružje!’ pa ustavi konje, a nategni male puške. Kad tamo, ništa!

priroda u toržestvu ljubavi ublažuje patnike i učmalu srčanost u mladijem grudima budi; ili danju kad bi se osamio gdje god u hladovini pa maha dao krilatoj mašti.

Dogoni se u mlin i odgoni hitno. Gdje god sretaš putnika, svaki se žuri kao da mu kuća gori; gotovo svako je čeljade u licu zabrinuto i kao sjetno, osim ponekoga

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— A počem ti to znadeš, draga? — E, kad god moj čovjek u mehanu dođe, tvoga zateče!). Stihovane, mahom deseteračke poslovice srećemo kao tvorevine koje su

Zdravo bio, a mladosti se nanosio! Kako ti sada napio, onako jaki bog čuo i u „amin“ zapisao! Kud god postupao, svuda ka sreću nastupao! Kud gođ odio, doma dolazio! Kud se gođ okrenuo, svud te sreća pratila!

Koliko hljeba pojela, toliko jada imala! Ko te izda, izdalo ga ljeto! Krv platio na svom domu! Kud god išao, vazdan kukao! Kuća mu se kocem zatvorila, ljuba mu se u rod povratila, a vas mal mu u begluk otišô!

— Tuđa koza puna loja. — Tuđa koka ćureća jaja nosi. — U tuđoj ruci uvek komad veći. — Lasno se vjeruje što god se želi. — Što je žuđeno, sveto je i posvećeno. — Ko hoće veće, izgubi (i ono) iz vreće.

4 Pitao sin oca: — Kuda siječe Turčin raju? — Zulumćar kud god hoće, i đe mu se desi, a pravi Turčin samo ono malo što je mimo ramena naviše.

Ko je god mogao sekiru poneti krene se na krš i svu goru iseku i zapale. Kad se kamen beše užario, prljevima ga poriskoše i niz

Onda Lazar rekao: „E da bog da sve krčili, a sve Mačva u trnju ležala; i što god stekli, sve Turcima u bijedu dali!

2 (Kad je devojka u bašti, otrgne struk trave, govoreći): Kud god hodam, vratić trgam; za mnom se svila mota (pogleda iza sebe), iz usta mi biser kaplje (pogleda preda se); spreda sam

A ti pile piteto! 9. Kad bih dugo živjela Kad bih god’nu poživjela, Ja bih koku podranila: A ti, koke, jaja nosi, A ti, jaju, pilu lezi, Pilići vojvodići!

Sve u čosi a goli trbusi, Dva pešaka, treći konja nema; Kad odoše svati po devojku, Za gotovu sovru zasedoše: Što god treba, to na sovri nema! B) DEČJA 1.

Koji god rad radio, oda zla se branio, niko ti ne naudio. Dušmaninu se s puškom u ruci, a s oštrom ćordom junački branio, a nika

— Dabogda i milost božija, naš brat domaćin koje god iznio sjeme ispod svoga kućnoga šljemena, te desnom nogom kročio, a desnom rukom manuo, boga pomenuo; bog ga pomogao,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Otac ga stane odvraćati i govoriti mu da se mahne toga, nego će mu on naći drugu devojku koju god hoće u svome carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i još s jednim slugom pođe u svet da traži svoju paunicu.

Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama često ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i što uteče u ovu jazbinu ono ostane.

” A ono odgovori: „Nisam još ništa.” I tako prođu tri godine dana, i kad bi god majstor zapitao dete šta je naučilo, ono bi mu svagda odgovorilo da nije ništa.

Kako dođe a on reče: „Ja ću toga konja kupiti. Govori starče po što je.” Što je god starac zaiskao, Turčin mu odmah izvadi gotove novce bez reči.

Ali eto ti majstora, opet se stvorio Turčin kao i pre, pa pita starca: „Po što?” Koliko je god starac zacenio, toliko je Turčii odmah platio, a starac kad primi novce, udari ključevima o zemlju.

kome Bog tome i svi sveti; hodi ovamo evo tvoga blaga.” Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome. 8. AŽDAJA I CAREV SIN. Bio jedan car pa imao tri sina.

zmiji šta joj je car rekao, onda joj ova opet rekne: „Idi mati sad da vidiš hoće li mi car dati devojku, pak šta ti god odgovori, kad se vratiš, opet se ne osvrći do naše kuće.

Onu su carsku kćer mnogi prosili, ali ko je god od prosilaca došao u dvor i onde zanoćio, onaj više nije živ osvanuo, jer se car bio povampirio pa dolazio noću te

ćeš doći baš pred njegov dvor, ali kad iziđeš pred Usuda, ništa ne govori, nego štogod on radi ono radi i ti, dokle te god on sam ne zapita.” Čovek zahvali pustiniku pa pođe preko planine.

bi svoj zalogaj siroti udelila; kad bi mleko od ovaca nosila kući, ona gde bi god videla rupicu na putu, odmah bi rekla: „Ovde mora biti kaka bubica,” pak bi joj usula mleka.

lovim, dođem ovamo, a ovu medveđinu nosim da me ko ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja čovek, do ti sad, nego ko me god vidi, misli da sam kaka avet i beži od mene; i u ovu kuću ne sme niko da uđe, ni blizu nje prođe, jer vide i znadu da

jedna devojka pa imala maćiju, i maćija imala kćer što je dovela, pa mrzila na pastorku, tukla je i grdila od kud je god išla, patila je glađu i golotinjom da bi je samo kakogod sa sveta nestalo; al što je ona nju gore držala, to je ona sve

Sveti Sava - SABRANA DELA

A neka bude i ovo: Ako iguman štogod nije slobodan, jer se umnožilo bratstvo, neka zapovedi kome god od jereja, ili nekom od poštovanih među braćom.

Ko god se žuri da Bogu laže, primiće kaznu, „jer ćeš pogubiti“, reče psalmopevac, „sve koji govore laž“. (Ps. 5, 6) Ne ispove

Ako li zbog zime, po grehu ili nemoći, da ne bude lenosti, nemojte ovo, nego pregledajte, da koliko god saznate uspomena da se steklo u jednoj istoj nedelji, da obuhvatite jednom panihidom, ako se ne dogodi pomen nekom

Toga dana zapovedam da dajete na vratima koliko god možete, i naša ruka će vam u tome pomagati. O ovome je dovoljno reći, a spomenućemo i o drugim stvarima.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MANOJLO: Pričekaćemo da ovi odu! Sa njega oka da ne skidaš! TANASKO: Ne bi ja skido oka sone tamo! Kad god je sretnem, drži sveću i amrel! Da mi je da je odvedem u Mačvu, u neku mačvansku krevetčinu, farbanu žuto!

Stanković, Borisav - JOVČA

(Zagleda bliže): Bio si bogat, silan. Što god si zaželeo sve je bilo tvoje. Hazne, bisage s parama... JOVČA (s dosadom, prekida je, odmahujući rukom): More, i sad

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Prolivaju oči moje slatkosrdečne suze pripoznanstva i blagodarnosti kad god razmišljavam veliku milost nebesnog promisla, u kolikim nevoljam mi je pomogla!

Čini mi se da sladost rajska dovoljna bi mi bila, takova i tolika budući, kolika je mojemu srcu uteha i radost kad god pominjem srdečnu ljubov i prija|teljstvo moji[h] ljubeznika i ljubeznica, blagodetelja i blagodetelnica.

Gdi sam god živio, imao sam pod mojim upravljenijem različnu bogati[h] i siroma[h]a rodi-telja decu, građansku i seljansku.

Nauka i poznanje ljudi nije niti malena niti malo potrebna stvar človeku na svetu; o ovom poslu može se reći kako god i o vospitaniju, sireč, da o njemu zavisi sve naše blagopolučije u celom tečeniju života.

Pritom, budući da kakvi smo god, moramo jedan s drugim život provoditi, kako valja, dakle, da postupamo i da se ophodimo da nismo jedan drugom tegotni,

Posle polze i zabave, koju želim kom god od mojega roda uzrokovati, neiskazano utešenije i neizrečenu radost čuvstvovaću, imajući priliku za spominjati i

oblekčaću prsi moje javivši svetu moje pripoznanstvo i blagodarnost k njima; spominjaću se nji[h] i ljubiću i[h] dok god duša moja, sireč do veka, i neću prestati želiti da milostivi bog učini večno nagraždenije nji[h]ovoj dobroti.

Gotovi smo nama[h] na kavgu. Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena. Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi, ne može ni svoja dela kako valja upraviti.

Svak se sebi čini na pravom putu, a drugoga sudi za izgubljena. Ko god ne vidi, ne može uprav hoditi; a ko god ne ume misliti i suditi, ne može ni svoja dela kako valja upraviti.

Pogreške štampe valja prostiti, jer oni koji štampaju ne znadu srpski, i koliko god ispravljam, mora nešto ostati.| Mesto roždenija mojega bilo je varoš Čakovo u Banatu Tamišvarskomu.

Toliko sam malen ostao po ocu sirota, da jedva ga pamtim, no rasteći, koga sam god čuo o njemu govoriti, nije ga niko bez uzdisanja spominjao, koliko Srblji toliko i Vlasi, dobrim bratom Đukom nazivljući

Koliko sam mlad bio, no pamtim, kako god danas, kakvu je silu na meni imalo takovo mojega roditelja sviju ljudi spominjanje.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kao god što se mnoga dalmatinska plemena ponose svojim junacima u prošlosti, koji su se odlikovali u ratovanju s Turcima, tako

s Turcima, tako se isto mnoga plemena ponose svojim „misnicima“, koji su se borili protivu „nevirnih rkaća“; kao god što u Dalmaciji ima bratstava koja su u neprekidnome nizu dala trideset-četrdeset serdara, barjaktara itd.

onaj... vidićemo!... Tamo po Božiću! — Ja... onaj... kako god ti rečeš! — veli Kušmelj. Fratar se još dublje zamisli, pak će najzad odlučno: — Pa baš neka pođe odma! Neka iđe!...

Stipan i Bakonja pođoše. Muž i žena stajahu u dvorištu dokle ih god iz vida ne izgubiše, pak uđoše u kuću. IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu što su bolje mogli, ali zaostajahu

Koga god sretnu, svak pozdravlja fratra i svak pita Stipana gdje je bio dujo i čiji je klapčić. Bakonja se čudio gdje toliki narod

Cijela se kuća zvaše novom mađupnicom. U staroj mađupnici u manastiru zimi se grijahu fratri, kao god što stari mlječar pridadoše ka riznici.

a fra-Tetka, kuckajući po zupcima, tapkao je nogama da ih zgrije, vrtio je glavom da mu se vrat ne ukočanji, a kad god mogaše ugrabiti, prinosio je šake ustima da duva u njih.

Đacima i slugama služaše za sprdnju. Kad su god mogli, okupi se oko njega, pa komendijaj. A najsmješnije bi kad mu kazaše da se Škoranca potenčio!

Daklenka, prid dušu i za pokoj pokojnoga Lovrića! — Amen! — zapojaše svi. — A za zdravlje Čimavice, di god bija! — Živija! I svi se obrediše. — Valaj nam je jadni Škoranca od vajde i mrtav! — reče govedar Lisu.

— Dajte mu odma da nazdravi! — zapovijedi Lis. Bukar izreče nješto smeteno, pa nagnu buračom. — Pij, pij, koliko god moš! — viče mu Lis. Nakon dvadeset gutljaja, Bukar preduši valjajući očima. — Još, još!

— Ta-ako, magare od magareta! Počeja si se već gospoditi, a!? Da te ja budim, je li?... Koliko god taj kolač bješe nemio Bakonji, opet mu prva pomisao bi: „Blago meni, kad stric ne zna!“ — pak otide po vodu.

A naše rđe kad spomenu ime sv. Frane, tope se, tobože, od bogoljudnosti, a ovamo, kad god što mogu očapre nam, i kožu bi nam zderali...

Ćosić, Dobrica - KORENI

Život u Srbiji je staro groblje... Ništa veliko ne može u njemu da izraste. Ko god od života nešto više traži — rube mu glavu. A šta čeka njega, koji želi Evropu u Srbiji?

Siguran je: nikad nikoga nije toliko mrzeo kao strinu. Kad god je mogao, obarao je na jasle, i posle onog kad ih je otac zatekao, nju, pseto, premlatio vilama, a on dva dana nije

Govorio mi je da ličim na majku i da ću i ja biti kurva kao ona. Kad god se napio, tukao me i psovao kako se ni stoka ne psuje. Znam da sam grešna, smiluj mi se, Bogorodice. Šta je krala?...

„I tele, i prase, i zec, i vrana, i kukavica poznaju svoju majku. Kad god se sretnu, ljube se. Svojim očima sam To gledao.“ Morao je da kaže da mu veruje.

S njom je svršeno. Ona, dok ja živ, neće prekoračiti prag njegove kuće. Ovoj će dati para koliko god hoće i odvesti je nekud dok ne rodi. Čim dete odbije od sise, uzeće joj ga. Ona će se s dobrim parama lako udati.

Jednom Mu rekla: „Jatagan mojega domaćina ima da se čuva u ovoj kući dok god muška ruka pali slavsku sveću i jede hleb što njegove njive rađaju.

Nikad nisam videla decu i narod da toliko jedu kao vi. Kad god sednete za sofru, hoću da se prekrstite za pokoj njegove duše.“ Rukavom je otirala suze jeda i ljutnje.

Znao je da ima ćerku i sina. Želeo je on da ih vidi i tražio ih kad god je odlazio u Beograd, u Skupštinu. Šunjao se ulicama oko Vukašinove kuće, velike kuće s baštom koju je u miraz dobio.

“ „Zid je od kamena. Zaleti se i sam razbij glavu.“ Od tada je i prema Andri postao drukčiji. I kad god neko sprema stvari da iziđe, pozdravljajući se i obećavajući ostalima da će se na slobodi zauzeti za njih, Aćim se

To, Adame, nikako ne volim. Mnogo je to žalosno. Kad god se popisuju stvari, žena i deca udare u pisak. Meni je dece žao. Nisu veći od tebe a plaču kao pilići.

A Srbijica je livada koju reka plavi kad god zacveta. Mi se više semenjem ne množimo. Iz korenja nekog ničemo. A zemlju sile nisu još tako duboko zaorale, ni nas

Berite božje voće i crkve dižite!“ Nastade otvaranje crkvica. Sve svece iz kalendara obeležiše gomilicama kamenja. Gde god bi se našao neki kamen u polju ili šumi, verovalo se da je tu nekada manastir bio koji su Turci porušili, kad Lazara

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Kad god je mogao, odlazio je, u samu zoru, na Avalu i gledao kako se, kroz prostore nad udaljenom tvrđavom i nad rekama, primiču

Ko god je mogao, bežao je: trgovci i zanatlije, Srbi, Cincari, Jevreji, čak i Turci. Jednog dana, bio je praznik i nije ce rad

(IZGLEDA DA JE TO BILO NEIZBEŽNO, TI IZ ORANA, U ALŽIRU, KOLIKO GOD DA JE BILO POGREŠNO: TADA NIJE BIO SPREMAN DA PAMTI OPOMENE.

U tih sedamnaest dana, vedrina mu se pokršila a svaka uloga postala besmislena. Gde god je pogledao, bila je tuđa smrt.

Shvatio je da to može a shvatao i da mora jer je, gde god se zaustavljao, prvo prepoznavao, u ljudima, te dve sile. Uvek u putu a sluha izoštrenog za promenu, očekivao je da će,

Kad god je, za ta tri dana i za te tri noći, izgledalo da je srpski poraz sasvim blizu, Višnjić je znao da je ipak daleko pa je

Gde god se pojavio, zapažali su ga: u njegove je reči, iako uvek uzdržane, nailazio neki iznenadni plamen koji bi zahvatao i slu

Kad god je trebalo obaviti diplomatsku misiju nedovoljno pogodnu za Kneza ali sasvim pogodnu za Kneginju, Miloš je slao Ljubicu a

U Beogradu je počinjao oktobar 1837, sav od prosenjene toplote. Sa prozora svoje sobe sa kojih je, kad god je bila u Beogradu, posmatrala vreme kako se meškolji nad ravnicama i nad rekama, Ljubica je ugledala veliki spokoj nad

To je ona treća tačka koja mu, pomalo, pravi zbrku. Kad god izlazi iz Studentskog parka, Dositej je u nedoumici: ako xoće da sledi, u svojoj šetnji, linije zamišljenog petougla

U jednom nije moglo biti sumnje: kad god je bivao u Beogradu, Crni Đorđe je svakoga dana dolazio da obiđe svog dečaka a to je značilo da svakog dana zalazi i u

poverio da u Bukureštu obavi, u njegovo ime, važne pregovore, Dositej je to prihvatio: želeo je da bude koristan dok god može. Karađorđe se uzdao u njegovu mudrost i iskustvo a Dositej, više, u svoj bezazleni izgled.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Pa da prnem po srpskome svetu, - Ne po rosi i mirisnom cvetu, Već po zemljam' što se srpske zvale; Gde god nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš

Obilazi crkve, porte, Groblja stara, groblja nova, Ište senka oproštenja Od pepela, od grobova. Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih rukom dere, Oči mu se razažare.

Kaziv'o sam mu da se seća na nj, i da će njega pamtit' večito, Jer seća ga se, to zacelo znam, Kad god se poje „pamjat vječnaja“. Duševna svest joj sva je njegova; A nesvest tela daće drugome.

Nemojte me u crkvu nositi Jer kad god sam u Boga molio Da me spase nevolje očajne, On se svagda molbi oglušio. Već me pravo groblju ponesite, Kopajte mi raku

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nisam se više osećao kao riba koja gine na suvom tlu, već kao živ puž u svojoj kućici. Zavukoh se u nju što god sam dublje mogao i počeh da razmišljam šta da počnem.

On me je dotle uvek snabdevao nemačkim delima koje god bih zaželeo. No ovoga puta dobih od njega izveštaj da se to Levenhajmovo delo ne može nabaviti, pa ni antikvarno.

To neće umanjiti naučnu vrednost knjige, a ona će nositi žig svoje burne istorije!“ Tako je i učinjeno. Kada god uzmem tu knjigu u ruke, setim se njenog vaskrsenja iz groba. O njoj nisam imao više da brinem.

Tu je i bogata biblioteka našeg Matematičkog seminara izgorela do poslednjeg listića. Samostalni rad na kojoj god bilo oblasti nauke može se vršiti samo onda ako se ima pri ruci ne samo ono što je u njoj stvoreno, već i ono što se,

“ „Ja?“, uzvrati mu Glaukos, „ta vi me tome naučiste, jer kad god od vas zatražim kakvo obaveštenje, vi mi odgovarate: „Autos efa!“ „On, učitelj, tako je kazao!“ „Nemojte tako činiti!

„Na putu saznanja koračao sam, draga deco, dokle god sam mogao. Sedeći na obali večnog Nila koji teče pored Memfisa, moje želje vukle su me dalje.

Kud god sam došao, govorio sam sa najučenijim ljudima, poučavao se kod egipatskih geometara i haldejskih astronoma i punih dvade

ljudima, poučavao se kod egipatskih geometara i haldejskih astronoma i punih dvadeset leta prikupljao znanja gde god sam ih našao. Natovarih njima svoju glavu i svoju lađu, i vratih se kući.

„Ova so sastavljena je iz sitnih zrnaca. Svako takvo zrnce možeš razdrobiti u sitan prašak. I taj prašak, koliko god da ti njegovi delići izgledaju sićušni, možeš razdvojiti u još sitnije deliće. Evo pogledaj!

Hipokrates je slušao pažljivo, a Demokritos je tumačio dalje. „I sam vazduh, koliko god da nam izgleda proziran sastavljen je iz sitnih delića. Iako ih ne vidimo, osećamo ih pri najlakšem povetarcu.

Valjda ću moći ovde naći kakvog dobrog učitelja geometrije?“ „Za dobre pare, koliko god ih zaželiš. - Ostaćeš, dakle, ovde?“ „Hoću. Ali pre svega moram da potražim sebi stan“. „Da potražiš stan!

Što god je manja specifična težina materijala od kojeg je kruna napravljena, u toliko više ima u njemu primešanog srebra.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

A od tada, svakoga jutra i posle Sekulinog povratka iz patrole, kad god bi uvlačio nogu u uzengiju da se popne na konja pred polazak na marš, osetio bi komandant kako ga golica i draži miris

ravno četiri noći šibaju ga da ne spava, drmusaju, polivaju ga vodom i udaraju nečim u slabinu i peku mu tabane kad god im se čini da će zaspati.

A vi, eto, govorite mi bratski i zato vam hvala. I spavaću, rekli ste, koliko mi god drago i sve kao čoveku daće mi se.

Pakuj se, pa brzo na put. Mislim da ću ti u svemu popustiti: putovaćemo po onom tvom planu, ići ćemo kud god ti hoćeš, ostaćemo koliko ti budeš htela. E pa lepo posetićemo i tvoju staru učiteljicu Francuskinju.

posle rastanka gospođa Leđenski osetila silno uzbuđenje i strah i nemir da gospodin Leđenski ne primeti na njoj kakve god promene. Ali gospodin Leđenski ništa nije primetio, iako je to bilo prvi put da se pre nje kući vratio.

Onda šta? Uzmeš knjigu, kakvu lepu i korisnu knjigu, kakav roman ili tako šta, pa u Topčider, Košutnjak, Kijevo, gde god hoćeš. Mogla bi i u Zemun... Ali znaš li šta? Ne volim da ideš u Zemun. Dakle Zemun se izostavlja.

I to je, svakako, koješta, ali me muči što si ti uvek mislio da sam ja kukavica, i što si mi se podsmevao kad god sam govorio o tome da više ne mogu da izdržim ovaj život, pa mi je stalo da te uverim: kako ti baš nisi uvek u pravu i

očima tako naivnim i uvek punim one religiozne uzbudljivosti, zaradovalo bi se redovno pri svakom našem susretu i kad god bi me ugledalo, pa me i sad pozdravi tako radosno i sa toliko uzbuđenja, da mi se učini kako, od tog pozdrava oko mene

“ Ja ne znam kakav sam tada izgledao. I ne pomišljajući na kakav god utisak od toga, ja je pogledah skoro preklinjući; kad, najedanput, u njenim očima sevnu nešto kao zaprepašćenje i ona

Sad je već stvar stajala drukče i ja odjurih tamo da ga potražim i da mu koliko god mogu pomognem. I, zaista, nađoh ga u jednoj svetloj sobi ogromne bolnice, čiji su prozori gledali na ulicu, a sa

kojih se raspitivao o meni, molio je on da ga obaveste jedino o tome: imam li ja, čovek koji traži njegovu kćer, kakav god između velikih poroka, to jest, jesam li bekrija, kockar, ubojica ili tako šta.

“ Sednem na stepenice, stegnem usnice koliko god mogu, razmišljam, ne znam u čemu je stvar. Ustanem prekrstim se, ponova siđem dole i počnem da brojim.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kasnije, kad god sam gledao žutu pahulju osmijeha što se rađa na izmorenim licima patnika, pognutih ljudi i zabuđenih žena po svim

njim vezan Miserere iz Trubadura, te ne mogu ni dan danas da se sjetim jednoga a da smjesta ne iskrsne i ono drugo: kad god i ma gdje slušao zvuke tog melodramskog Miserere, zvuče mi kao opijelo nad mojim mrtvim ocem zašivenim u kožnatu vreću

Mijenjao se izraz lica kako god htio, razvedravao se ili smračavao, usklađivale se njegove crte u osmijeh — svejedno, same oči ostajale su uvijek iste,

Zamislite dijete u garde-enfant-y s brkovima!) Koliko god je moj otac zadao djedu jada i glavobolje svojim nemirom, toliko mu je ovaj stric, na sasvim drugi način, nanosio

Krhka zdravlja, obazriv prema svemu i svakome do granice smiješnog, prosijed otkad god ga ja pamtim, brižljiv do pedantnosti u odjeći i u svemu drugome, stric je prosjedio svoj vijek u toj prostoriji a da

A sve je to, prilagođeno Egidijevu trombonu, dobivalo odnekud isti izraz i istu vrijednost: što je god izricao, Egidijev je trombon izricao apodiktički, ne dopuštajući ni najmanje mjesta sumnji.

— Ne znam. Znam samo da je to oduvijek bila alfa i omega mog života. Kad god je ovako lijep i vedar dan, on kao da me uzme za ruku i povede na izvore mog djetinjstva.

Ne osiromašujem li bogatstvo života, ne sakatim li cjelokupnost svijeta? I koliko god se ispitivao i preispitivao, koliko god sam sebe tim pitanjem trapio, dolazim do zaključka da stvarnosti ne činim krivo.

I koliko god se ispitivao i preispitivao, koliko god sam sebe tim pitanjem trapio, dolazim do zaključka da stvarnosti ne činim krivo.

i svijeta na jednoj strani potkopavao realnost realnoga, toliko na drugoj strani utvrđujem realnost irealnoga: koliko god jednom rukom oduzimao od stvarnosti, toliko drugom privodim u njeno krilo.

Da ja pišem knjige, u tim se knjigama ne bi događalo ama baš ništa. Pričao bih i pričao što mi god na milu pamet padne, povjeravao čitaocu, iz retka u redak, sve što mi prođe mišlju i dušom. Ćaskao bih s njim.

drugoga: „Čitav je problem u tome da čovjek iznađe nekakav način, nekakvu formu, u kojoj će slobodno moći da piše što god xoće.” Kao da iz tuđih usta čujem svoj vlastiti uzdah!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

doma, gde su domaćice iznele nekoliko karlica mleka, zaboravio bi sve misli, dočepao bi jednu kutlaču i srkao dokle god traje...

U kolo je stupao gordo i drsko, i kad god se hvatao do momaka, video mu se oko usana podrugljiv osmeh. Ali čim bi se koja viđenija devojka do njega uhvatila, a to

Tako je cedio i stanovnike i svoju družinu, dok god ne stanu da se opleću guste mreže oko njihovih nedela. Kad oseti da je blizu kraj, on ubije vođa družine, uzme od

— Ja ti kaza' da ne znam, a ti sad čini što god hoćeš — odgovara Đurica odsečno, gledajući pisareva konja kako češe glavu O vrljike, za koje beše privezan.

— The... ja mislim jednom se mre. A ja ti glavu dajem, kao što sam ti i pre govorio, da ću te čuvati, dok god sam živ. Posle već, kad nakupiš para, možeš kud hoćeš. — A kako da iziđem odavde? — To je moja briga, samo ti kaži.

granama, protežući ustojane noge i krila, ili opružajući šiju k zemlji, kao da se željahu uveriti: nije li se noćas što god na zemlji promenilo.

— Bogme, tamo mu u onoj hartiji stoji napisano, da će ga posle tri dana, ako se ne preda, smeti ubiti svaki, ko god hoće. — Jest, kad bi se on dao. Tako mogu napisati i za mene, ali neka dođe ko da me ubije. Čik mu ga !...

da se sit nadišem onoga planinskoga mirisa...« — Vala, pravo mi je, kud god hoćeš, samo da ne sedim više u ovom ćumezu. Šta rade tamo, traže li me?

— Znaš... ne mogu pred onima da ti kažem, a moja ti je kuća otvorena, kad god hoćeš, i ništa ti za to ne tražim. Samo i ti mene pričuvaj — reče kmet. — ’Vala ti za to — odgovori Đurica.

Nego, ti meni svakad da javiš za poteru, čim saznaš. Sve da mi javiš, što god saznaš, a od mene ti neće biti džabe. Znaš, valjad’, preko koga ćeš javiti?

Ti ga moraš zadržavati od toga. Ja sam mu već kazao na samo da on mora tebe slušati kao harambašu, i čemu se god ti usprotiviš, da on ne sme raditi protiv tvoje volje. Pa sad otvori oči.

Pa sad otvori oči. Uči se od njega, jer je vešt, pusnik; ali mu ne daj da kolje i seče. Što god nađete novca, da uzmeš sve ti, pa da doneseš pravo meni.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ko bi u tu zemlju otići mogao, taj ne bi nikad ostario niti umro; ali tamo ne može niko otići, jer koji god je dosad u tu zemlju odlazio, svaki je glavom platio.

ono troje dece što su se bili okamenili, zatim dođe i do devojaka, pa vidi da su i ove davno preminule, i svugde gde god je prolazio, nigde nije mogao ni sela ni žive duše naći. Onda Petar pohita da vidi šta je od njegovog sela.

i počnu opet lomiti čiode, pa kad ga opaze, a one iz sveg grla poviču: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko god danas čioda slomijemo, toliko ćemo dana živeti. Petar im na to odgovori: — Teško vama i vašem životu!

Deca dočekaju smrt, uhvate je, pa su je držali dok god Petar nije već daleko odmakao. Onda i deca puste smrt, a ova sad iz sve snage pojuri za Petrom.

svetom Petru: — Petre, hajde dolje k starome pa reci da sam te ja poslao da mi proda one ovce (jer ono su duše) i što god bude tražio za njih, podaj mu. Sveti Petar zakala pa siđe k starome, pa mu reče: — Pomoz̓ bog, starče! — Bog pomogao!

Onda zmija reče čobanu: — Kad dođemo u dvor k mome ocu, on će tebi davati šta god zaišteš: srebra, zlata i kamenja dragog, ali ti ne uzimaj ništa, nego išti nemušti jezik.

A car reče: — Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kažeš, ti bi odmah umro, nego išti drugo šta god hoćeš, daću ti.

Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti. Čoban pođe kroz šumu, i idući čujaše i razumevaše sve što govore tice i trave i sve što je na

Moj je otac zmijski car, pa hajdemo njemu, on će te dobro darivati. Nego nemoj se prevariti; što ti god uzdaje nemoj uzeti, nego mu išti prsten. Pa pođe pred njim.

Tada ga zmija posestrima isprati do onoga mjesta gdje su se prvi put sastali, pa će mu: — Kad god ti što ustreba, prinesi prsten k vatri, pa ćeš svega imati.

se oni poklone i odu, a on sa materom zanoći u svojoj maloj kućici, a kad se probudi, ima šta i vidjeti: kao što je god naredio, sve onako učinjeno, pa još i njega i mater mu prenijeli, a on niti je šta čuo ni vidio.

Kud god je hodio, dođe u Stambol, ama kako će sad da se sastane sa sultanijom? Misli, misli, pa smisli te ode pravo pred carski

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tu se čaša žuči ispija do dna. Mru grobovi svetli, mre i sveta gruda, Deca mru s osmehom kraj majki bez sna. Sve što god je im'o sve je Srbin dao. Sad bez zemlje svoje, al' još za nju mre A mrak i crni užas Otadžbinom pao.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

lica, jedna od njih je imala dva zuba, koja su strčala kao slonovske kljove, koje je ona zabadala u moje obraze kad god bi me poljubila. Ništa me ne bi uplašilo više od zagrljaja tih koliko strasnih, toliko i neprivlačnih rođaka.

Knjige sam voleo najviše. Moj otac je imao veliku biblioteku i kad god sam mogao, pokušavao sam da zadovoljim svoju strast za čitanjem.

Bio sam jako odlučan ali nisam dobro rasuđivao. Govorio sam ocu: ”Ja mogu da prekinem kad god hoću ali vredi li se odreći nečega što ne bih menjao za sve rajske radosti.

Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom.

Da je u našoj moći da je poremetimo kad god i gde god poželimo, ovu snažnu bujicu, neophodnu za život mogli bismo da kontrolišemo svojom voljom.

Po pravilu, pokušaji se zasnivaju na teorijama koje su tako pogrešne da kad god ih se setim, ne mogu da ih uzmem ozbiljno.

Naime, kad god su mene ili nekog kome sam bio privržen, ili delo kome sam se posvetio, drugi povređivali, na poseban način, koji bi

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Nekako u to vreme se bio završio građanski rat u Americi i kad god bi Baba Batikin pomenuo ime Linkolnovo, nametala se misao da je on američki Kraljević Marko.

telo, kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu boga i kako može, po Davidu, njihov glas da se čuje gde god ima jezika i govora? Na ta pitanja Kos nije hteo da odgovara. Nimalo čudno!

Klicali smo do promuklosti kad god bi Miletić u svom vatrenom govoru optuživao cara za nezahvalnost prema graničarima, kao i prema svim Srbima u

na dve godine pre ovih događaja, a koja je dovela do ujedinjenja Nemačke, izazivala je kod Nemaca pravo besnilo gde god bi naišli na kakav otpor, sličan ovome u Pragu.

verovatno zato što mu slabo zdravlje nije dozvoljavalo da jede između obroka, ali mi je obećao da će mi pomoći kad god mi to bude trebalo.

Mora da juje privukao i zabavljao moj crveni fes koji je virio sa visokog sedišta iza mazgi. Kad god bi se naši pogledi ukrstili, pozdravljao sam je na uobičajeni balkanski način, a takav pozdrav ona nije nikada videla

Razgovor između Bilharca i mene slušao je i Džim. On je bio vatreni prezbiterijanac i, kad god mu se ukazala prilika, ismevao bi ono što je nazivao Bilharcovim rimokatoličkim nazorima.

Ovo me zapanji, jer sam očekivao da će se ova dva moja prijatelja razračunati pesnicama. Ali do toga ne dođe. Kad god sam imao slobodno vreme, uživao bih u dugim šetnjama Brodvejom. Pošao bih jednim pravcem, a vraćao se drugim.

Onda mi ispriča kako se pre trideset godina sprijateljio sa mojim ocem i da je često bio gost u našoj kući, kada god bi ga njegova torbarska putovanja nanosila u Idvor. Zamoli me da iduće nedelje dođem da ručam sa njegovom porodicom.

Ostalo je plaćeno testerisanjem i cepanjem drva za potpalu. Kad god danas čitam o Kajzerovim fizičkim vežbama u Durnu, setim se tog leta godine 1879.

Kad god bih zapeo zbog neke reči, oni su mi priskakali u pomoć. Pred zalazak sunca, pred nama se ukazao Beograd. Uzbudio me je

Kad god bih zapeo zbog neke reči, oni su mi priskakali u pomoć. Pred zalazak sunca, pred nama se ukazao Beograd. Uzbudio me je

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Grane im se savile pod težinom. Kupljači jedva odolevaju pobirati ih. Lašnje ih je češljati: kud god staviš ruku, sijaset ih pod njom nađeš. Za jutrenju založiše se hlebom i napiše se siti nalevaša.

A bili su se privikli poslu, mekoti vremena i pitomini kod mora, i odredili da ostanu dok god radnje bude, da ne dođe ovaj naručeni skitač, od koga jednako strepe. —Što si zamišljen?

Mora da je silan njihov car kad može da saljeva toliko gvožđe.... A zbore da se s njima može nišaniti gdje god hoćeš.... Ono je oficir, prekide govor i pokaza rukom na nj. — Šeta se.

— pita je Marko i uhvati je za ruke da je k sebi privuče. —Pusti me! — brani se Antica. —Baš nećeš me, dok se god ne vjenčamo... Ti hoćeš po zakonu; neka, ma eto, brzo ćeš mi biti žena!

—Počekajmo još! — veli stari ribar. —Vanka ima još mrtvoga mora koliko god hoćeš, — odvrati mladi drug mu. — More vara...

A s Ilijom lako se sprdati, nagluh je, a da još i ne vidi, — eto sreće za komšiju mu Pavla: mogao bi kad god bi hteo... Za sve ljude oko vatre nema mesta: kuća malena i prenatrpana.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

mi sami ovu kulturu – valjalo bi se pitati – nedovoljno proučili, nego da li smo joj sa ispravne strane pristupili kad god bismo se našli u prilici da konkretno vrednujemo pojedine njene pojave iz jezičke, književne ili obredne oblasti,

Tako, na primer, koliko god da je snažna, slika „opasah bedra drumom žurnim kroz gore“ izmiče nam čim pokušamo da je iz irealne prevedemo u realnu.

Priređivač Gojko Tešić postarao se da ona budu potpuna koliko god je to moguće u ovome času. Uvid u sve, u periodici razasute, Drainčeve spise dosad nije bio moguć.

I koliko god su u tom pogledu primamljivi i tajanstveni pesnici koji između jednoga i drugoga – između zamišljenog oblika i njegovoga

U manjoj ili većoj meri, menja se sam jezik ili kôd nacionalnoga pesništva. A kad god do takvih izmena dolazi, može se s razlogom govoriti o razvitku poezije, o pomeranju u celovitome sistemu njenih

: kroz folklorne sve do mitskih naslaga slika i značenja. Ko god nije kadar da zajedno s ovim pesnicima ponire u jezik, njemu njihove pesme izgledaju hermetičke i statične.

Koliko god mu bili inspirativni autori s energijom dubinske, efektivne promene, toliko je znao da ponovo istakne (često potiskivan

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ja, boga mi, ne mogu; da mogu, došla bih ti. Nemoj ti na to da gledaš, nego dođi kad god možeš. I onako si sama, pa svrati koji put i da ručamo; svrati kao kod svoje kuće.

I još nešto: potrebno je što pre, što je moguće pre. ANKA: Računajte na mene, gospođo, što god mogu učiniću. ŽIVKA: E, 'ajde, 'ajde, boga vam, pa mi javite. ANKA: Hoću, gospođo! (Odlazi.

nije to lako baciti obraz pod noge. NINKOVIĆ: Kako god vi želite. ŽIVKA: Dobro. 'Ajde od sutra, recimo, da počnemo bridž da učimo. A za cigaretu, eto, dajte mi.

Ako hoće za marvenog lekara, a može i za kapelnika u muzici, ili za profesora bogoslovije, ili za apotekara. Ama, što god hoćeš, samo neka bude državni pitomac. KALENIĆ: Pa kad je dete tako bistro, šteta bi bilo da ga država ispusti.

SOJA: Ništa više ja ne tražim. ŽIVKA: A ti, teča-Jakove?. JAKOV: Pa, rekoh ti, Živka, ne ide mi što god počnem. Trebalo je dok sam bio mlađi da se školujem, pa nije išlo; bio sam i činovnik, pa – opet nije išlo; probao sam

) DARA (pakujući): Šta se to mene tiče! ANKA: Htela sam samo da vam kažem, jer gospođa mi je naredila: koji god prodavac prođe, da kupim sve koliko god brojeva ima, ali svega je jedan prošao otkad stojim na kapiji.

ANKA: Htela sam samo da vam kažem, jer gospođa mi je naredila: koji god prodavac prođe, da kupim sve koliko god brojeva ima, ali svega je jedan prošao otkad stojim na kapiji. Ne znam da l' još da čekam na kapiji?...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

I on ovde neće biti naveden radi poređenja sa Stankovićem, niti da bi se pravdala njegova jezička, stilska i kakva god hoćete „mucavost” , nego u želji da se mimogred pokaže kako „mucavost” izvan književnosti nije što i „mucavost” u

I zaista, s koje god strane da posmatramo genezu Nečiste krvi, tamo gde nam je omogućeno da u nju zavirimo, svuda nailazimo na istu vrstu

No, kako god čovek pokuša da ispravi grešku u rekciji, svaki put kvari utisak koji ostavlja Stankovićeva rečenica. 71 Kao da se uz

Za razumevanje Magdinog lika važno je i to što, doduše ne u svim, ali zato u gotovo svim prizorima, gde se god ona pojavljuje, pojavljuje se i Sofka: vidi je, nekad čuje, a nekad je tek u blizini.

Kad god, recimo, gazda Mladen iz istoimenog romana nije u svom dućanu, uglavnom je kod kuće. Ne nalazimo ga na putu, ni u dale

A pošto je motiv prodaje kuće isključivo sadržaj Sofkine svesti, gde se god pojavi „kupac”, neminovno je da potiče iz njenog opažanja.

koje trenutno zauzima junakinja, a njoj se kretanje očigledno ograničava na kućni, domaći prostor (ne napušta ga), kad god treba prikazati šta se na ulici dešava, ona se penje gore da bi sa prozora mogla videti.

Koliko god da je Nečista krv roman o Sofki, on je zajedno s tim i roman o opadanju, nestajanju staroga varoškog sveta, naročito

Ali sve te suprotnosti, koliko god da ih ima, nisu same po sebi ni neposredni, ni stvarni, nego samo mogući pokretači sižejne dinamike.

Ali koliko god da je Sofka od strasti ustreptalo biće, ona je u isti mah i biće čijom voljom upravljaju isti oni porodični i moralni

I što se prvo transformiše u ravnodušnost, zatim u zebnju i uznemirenost kad god bi joj majka došla, a ona je to samo u početku ponekad činila.

A u stvari ga vešto navodi, sve vreme ga podstiče da, kad god se pokoleba između porodičnih obzira i ličnih motiva, prvima dadne prednost na štetu drugih.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Naprotiv, postao je hajduk da sam šale raboše za globe i da pokaže kako se otimlje. Neka mu se smeju koliko god hoće što mu je strina Božana još Božana, i to baš u Brodu pokraj preklada, i što su mu bratanci u Prizrenu u srpskoj

pečat kao na poskurniku, te da se i na onom svetu zna ko je ovamo u čijem Toru bio, pa turčio se ili šokčio koliko mu god drago?...

Često sam se zaricao da neću da ga gledam koliko ni dobar Jevrejin onu žalosnu svoju dolinu plača. U Kačaniku, kad god polazim za Kosovo, u vozu uvek zagnjurim lice u uzglavnike. Da ga ne gledam.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Široka je ’vaka tuga, S mnogima je ja sad delim, Sa Srbinom gde god kojim, Sa Srbinstvom, sa vascelim. Ali ima druga žica Što bejade naša samo, Žica puče, pŷk jauče: Mi se, pobro,

»Starmali« 1880. ŠTA SE ČUJE Šta se ono čuje iz Zagreba grada? Ne čuje se dobro gde god pravda strada... Znamo mi to dobro kako se rakami: „Hrvati su slabi kad ostanu sami!

kako im god drago. »Starmali« 1883. NA GROBU ČOVEKA ALEKSANDRA Kad svi već suze isplakaše svoje, I one zbiljke kâ i krokodilsk

“ I dok god se glasak ove zvezde sluša Donde će s’ i tvoja blagosiljat’ duša. Jest, čovek si bio, te i na visini Sačuvô si

što je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo. Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka!

pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo. Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka!

“ — Ko god grobak svoje dece Kandilima samo krasi A za tuđu srca nema — Taj kandila ona gasi. A ko želi biti otac, A ko

“ I danas tako mudruje Mnogi brzoplet I — veruje mu svet. Al’ nije tako — velim ja. Dok god u visu bude I jedne svetlice I jedne zvezdice, Filosofovim očima Uvek će biti bliža I daljna zvezda ta, Bliža

Radost ova spasonosna Nema kraja, međe nema, Radost ova pregolema Svem je Srpstvu dar. I gde god je srpskih grudi, Iz njih tamjan Bogu stiže: Nega pali, njega diže Nerazdeljen žar.

To je strahovanje Njinog mirnog doma, I raj njihov strepi Od tog strašnog groma. — A ja, kad god pođem Pored toga stana, Hteo bih da stanem Kâ straža nezvana, Da od tuda viknem: Ljudi grešna sveta, Ne rušite

»Starmali« 1882. GERMAN JOVANOVIĆ arhimandrit bezdinski Ko je god poznavô Srce tvoje pravo, Tvoju dušu belu U crnu odelu; Ko je god poznavô Srpske bole tvoje — Suzne su mu danas

GERMAN JOVANOVIĆ arhimandrit bezdinski Ko je god poznavô Srce tvoje pravo, Tvoju dušu belu U crnu odelu; Ko je god poznavô Srpske bole tvoje — Suzne su mu danas oči Kô što su i moje. Oh, žalosne kobi!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: To je nobl, Žan. JOVAN: Zar bi vi jeli? FEMA: Johan, ti jošt ne osećaš šta je to nobles. Što god je u modi, to je lepo. JOVAN: Boga vam, majstorice, da l’ bi vi nosili čizme s mamuzama kad bi to bilo u modi?

ANČA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri. FEMA (oda uspijajući po sobi): Ančicken, koliko me god puta mojim pravim imenom, milostivom gospođom, nazoveš, toliko ćeš puta dobiti trinkelt. ANČA: Milostiva gospoja!

MITAR: E, one imaju po tri. FEMA (dugo ga gleda): Po tri?... Muža? MITAR: Pitaj svakog koji je god bio u Francuskoj, pa će ti svaki to isto kazati. FEMA: Ali tamo prosti nisu kao ovde?

Miljković, Branko - PESME

Nikoga nema da jakima oprosti Što siđoše u tamni vilajet i zlato Koje se ne može uzeti otkriše. Što god da činiš zlo činiš jer blato Iz tog podzemlja slavno je sve više. RAVIJOJLA ...

More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodno rimuje se čime god stigne, iako nevično srodnosti zbog svoje nadarenosti. Njegove su dubine mudrije od svih tvojih aforizama.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Oko nas narodi i narodi delfina, koji se izbacuju iz vode, kratki, skoro beli. Gde god padne pogled vidi se po dvadeset, po trideset njih u isti mah, a naslućuju se hiljade, Jata ptica, što lete precizno,

Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate oni koji

Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje.

Zna da sprema poljsku kujnu i pristaje da ide za mnom gde god budem pošao. Odmah kupujem pribor za kuvanje, koga još nemam, konzerve, brašno, zejtin itd.

Ona je cela Afrika izuzev severnih pustara, i onog kompaktnog prašumskog pojasa koji po ekvatoru okružuje svet. Gde god nije okean; od tri stotine kilometara nad ekvatorom, do tri stotine pod njim, bez izuzetka i svuda, bilo to ostrvo ili

Njine dve drugarice, isto tako lepe, pristaju da se slikaju ali najpre obavijaju svoja bedra. Gde god susretnemo sitnu crnačku stoku, sa njenih leđa dižu se ispred nas tanke bele ptice, nalik na majušne čaplje.

Ovo je pleme toga trenutka bilo u punoj pobuni, ubijajući belce gde god ih sretne. Mladić je sutradan imao da ide na severozapad, u pravcu Đavale, gde belaca uopšte ni nema.

će mi sam spremiti kesu s ledom za teme, kao predohranu od sunčanice, da ću tu večerati, spavati, pisati i raditi što god hoću.

Donose mi tronožac da sednem. Dokle god kralj govori, ostaci njegovih zuba udaraju jedni o druge. On za vreme dok razgovara sa mnom izdaje i druge zapovesti:

Zato je obukao neku široku haljinu, koja leti oko njega kad skoči visoko uvis, mašući rukama. Vrti se u krug što god može brže, odskačući što god može više.

Vrti se u krug što god može brže, odskačući što god može više. Pažnja je, i kod igrača i kod igračica, obraćena naročito na utisak koji može učiniti odeća lepršajući kroz

Njegov grob je u Kulikoru, i na ovome naročiti fetišeri prinose žrtve poklonika koji dolaze sa daljine god više hiljada kilometara.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

JEDNOG DOBROVOLjCA USPOMENE IZ SRPSKO-TURSKOG RATA 1876 GODINE I Deligrad, Z avgusta utornik, 1876 god.

O slepa sudbino!... II Deligrad, 6 avgusta u četvrtak, 1876 god. ...Kakva razlika između života u štabu i života kao dobrovoljac na mrtvoj straži, gde Turci svaki čas uznemiravaju i

III Deligrad, 7 avgusta u subotu 1876 god. Po zapovesti đenerala Černjajeva napisao sam danas ovu depešu na kneza Milana: »Došlo mi je do znanja da se u Beogradu

— to je veliko pitanje — a odgovor na njega skriva budućnost! IV Deligrad 7 avgusta u subotu, 1876 god. Još pre zore uzrujao ce ceo štab.

glave pušio moju cigaru, otac prota jednako me je zapitkivao: — Je l' te, molim vas, a jeste li se vi jutros čim god prihvatili? — Ne znam, nisam, čini mi se.

Ja mu opet ništa ne odgovorih. Pošto je malo poćutao otac prota, opet poče: — A je l' te, molim vas, jeste li vi gde god čitali o tome, kako se hvataju haringe; jutros sam ih znate jeo, pa mi pade na pamet.

I tako, Ali-Sajib je stao nogom na srpsku zemlju. V Aleksinac, noć od 7 na 8 avgust, 1876 god. Noću između 7 i 8 avgusta dobivena su mnoga izvešća: s levoga krila (od sv.

Petli oglasiše zoru, kad me izmučenoga bdenjem i mislima savlada san. VI Aleksinac, 8 avgusta u nedelju, 1876 god. Jutros je sve mirno; izađem u varoš.

Zbilja, šta da se preduzme? Hannibal ante portaѕ... VII Aleksinac, noć od 8 na 9 avgust, 1876 god. Noć uoči 9 avgusta bila je i mirna i opet vrlo burna; u prirodi je vladao svečan noćni pokoj, u ljudima i ljudskim

Svitalo je, pukovnik Komarov usede na konja i pozva me da idem s njim. VIІІ Žitkovac, 9 avgusta u ponedeljak, 1876 god. Tri je časa po podne. Mene evo gde ležim potrbuške na zelenoj travi u hladovini, pod jednom brsnatom kruškom.

ne znaju gde je upravo neprijatelj i koliko ga je, ali već osećaju njegov otrovni dah i težinu njegovoga prisustva; ko god se makne van reona varoških opkopa, njega nestane, zakolje ga po kakva guja iz potaje.

i reče: — Trčite, molim vas, trčite odmah i kažite majoru Petroviću neka skuplja svoju vojsku oko Šumatovca, onde gde god u blizini. Dimitrije odjuri. Černjajev sede, napisa nekoliko reči pa se okrete meni.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Oh, sačuvaj, blagi Bože! XXІІI Ta ne boj se, nije tako, Oblačak je samo bio; Sad pogledaj, kud god hoćeš, Ceo svet se razvedrio.

Eto vam ga mog veselja! XLIV Moje nebo, jer je mutno; Moje sunce, — jer je selo; Moje cveće, gde god koje, — Jer je tako neveselo.

Sad često u snu čujem Dečice moje glas: „Gde god je Srpče koje, Ljubi ga, radi nas!“ I tog je glasa tako Rajski utešna moć, Od glasa tog se vedri Žalosti moje noć!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Znao je on sve napamet o evolutivnim ciklusima „denge“ i „tropike“. I kada je god trebalo oprobati neki novi lek protiv malarije, tražio je da se eksperiment vrši nad njim.

— Otkuda vi ovde? — Neko mora biti... — Znam... ali jesu li vas odredili, ili ste dobrovoljno došli? — Koliko nas god ima ovde, svi smo se dobrovoljno javili... Nas sto osamdeset.

Koji god skrivi nešto u pozadini, oni njega po kazni na front. Samo kad je u pitanju ovaj drugar, konjanik, on je po pojmovima ljudi

U toku prošle noći mi smo razorili zaklone objavnica. A večeras ćemo se starati koliko je god moguće da im pomoću raketla onemogućimo prilaz... Ali znate kako je. Nisu ni njihovi rovovi preko sveta.

Sedim sinoć u Turman-Mahali i razmišljam. Od početka do kraja terali su me neki maleri. Ama, što sam god pokušao da se nekako i ja malo izvučem, nije uspelo. A nekome to ide od ruke, i kao od šale.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Janković, poznati prvak ustavobraniteljske stranke koji je u mladosti pisao i stihove, ima u Davidovićevu 3abavniku za god. 1834. pesmu koju valja navesti u celini, a dabogme ne radi njenih umetničkih vrlina.

Treba samo uporediti pesmu Nikanora Grujića Postanak Stražilova iz god. 1842. sa Brankovom poezijom pa sagledati jaz koji deli ova dva pesnika i sve ono što su njih dvojica — i ne samo njih

On jedini imao je snage da je nametne i stavi na hartiju bez ustručavanja i kolebanja, kad mu je god zatrebala (a znamo: nije mogao bez njih).

Ja sam se trudio da svoj glavni zadatak — izbor tekstova za ovu Antologiju — obavim koliko god je moguće bolje, tj. uz najobimnije moguću informisanost, sa nastojanjem, da koliko god je to čoveku izvodljivo, pazim da

uz najobimnije moguću informisanost, sa nastojanjem, da koliko god je to čoveku izvodljivo, pazim da u Antologiji ne ostane ni najmanjeg traga neke moje kapricioznosti ili moguće

Stoga pesme, koliko god se to inače nije slagalo sa mojim teorijskim uverenjem, nisam mogao ni smeo odabirati isključivo po kriteriju estetskom.

A kad god je kriterij pri odabiranju pesama nešto spuštan, on nikada nije spušten do popuštanja koja bi ovu knjigu mogla uniziti: i

da vreme koje obuhvata ova Antologija sine i lepotom i obiljem raznovrsnosti i harmoničnog unutrašnjeg sklada — koliko god je to uopšte moguće.

Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Što je goder zmija u morskoj glubini, I što je god zveri u šumskoj pustinji, Da su sve u jednoj ženi ove ćudi, Ne b' falilo moje proročestvo, ljudi: Da bi to moralo ovog

Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi. Il, pred vrati sedi, podveze veže, Da se noge vide, štrimfe nateže.

Baci nogu preko noge, gledi na strane, Sad prekrsti, sad izvija, sada ustane, Hitrim okom nudi ko god da stane. Ovome se klanja, na onog gledi, A s ovim se ljubi, s onim besedi, Danju-noću po špaciri kuda ne

Što god diše skoro sve je neverno, Ko god ljubi sade, sve licemerno; Zlo je seme prva mati prvo povila, Ot prvoga jošte gore dru

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Ostavi avlijska vrata i stade otvarati staje mumlajući nešto kroz zube. Kad god koju staju otvori, a zvono iznad vrata cikne.

Zbogom i ti, vuzle jedno vuzlasto! S Bogom ostajte svi i ne zamjer'te na eglenu. JAJCE Kad sam god prolazio kroz ovaj prijestoni grad naših zaboravljenih, nesrećnih vladara, uvijek su me obuzimali ledeni trnci i

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Drukče ne mogu s tobom da izađem na kraj. ANĐA: Pa ne govorim ja za tvoje zlo. MARICA: Za šta god da mi govoriš, neću da čujem, razumeš li me? Čim mi ga pomeneš, razbiću što god dočepam.

MARICA: Za šta god da mi govoriš, neću da čujem, razumeš li me? Čim mi ga pomeneš, razbiću što god dočepam. ANĐA (krsti se): Budiboksnama, a da kažeš bar da je rđav čovek.

Naljutićeš ga, pa još gore. Pusti mene, ja ću polako, izdaleka, lepim. Nemoj, molim te, ti! MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno! V JEROTIJE, PREĐAŠNjI ANĐA (čim se pojavi Jerotije na desnim vratima): Htela bih, Jerotije..

Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti. Po svima kafanicama. Neka ode i do one Kate kod gornjega bunara, i ona izdaje sobe za samce.

ANĐA: Pa našto ti onda kancelarija? JEROTIJE: Ne mogu, brate, tamo. Što god progovoriš u kancelariji, čuje cela čaršija. Moram ovde, sigurniji sam. 'Ajde, evo ih, zatvori dobro vrata.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Narator je u potrazi koliko za potonulim detinjstvom toliko i za stradalim ocem. Najfinije senzacije, koliko god da su lirski prozračne, u sećanju su osenčene gorčinom: imago oca-žrtve lebdi u ovoj kao i u narednim Kišovim knjigama.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Jer i deca su znala da uvek, kad god se dođe kod njih ili oni k njima, uvek dobijaju što da jedu. Ali zato mati je morala babu jednako da sluša.

Njega i muža, oca mu, zajedno u jedan red stavljala, u starije, veće od sebe, kao domaćine kućne. Uvek kad god bi otac što zaboravio iz dućana da pošlje kući a ona, ne smejući ponova svaki čas da ga za to opominje, bojeći se da ga

Zar da on, hadžija, iole sumnja da će docnije njihov dućan biti kao god sve radnje i dućani što ih sinovi od oceva nasleđuju, ne samo rđavi nego će i propasti, biti nesigurni, ne na dobrom

Glavu ne diže, ne osvrće se, već pravo ide jer zna da za njim motri ona, da će ga odgledati dok god ne izađe i ne savije niz čaršiju, zamakne iza okrečenog dućana i kuće hadži-Zafirove.

Zna Mladen da ne samo što bi mu dala da je ljubi, grli, već da bi i sve što god on hoće. Čak, kad bi joj kazao da se noću iz svoje kuće, preko visokog zida, popne i dođe k njemu, tu, u baštu, da do

Uvek, iz velikog poštovanja prema njemu, kad god je dolazio kod njega na razgovor ili tako nešto, on je uvek dolazio sa strahom, nikad ne hteo da sedne, svršavao na

« I zato č̓a Marko kad god je dolazio k njemu, još s praga dućanskog počeo bi uplašeno da ga zaustavlja: — Sedi, sedi... Gledaj si tvoj posao.

ono ovamo kod Mladena, u čaršiji koja je već bila prazna od prolaznika, mirna i tiha, otuda iz ulice, njihne kuće, kao god sa svake svadbe, dopiranje svirke, meko, kroz noćnu hladovinu i tišinu grotanje, izvijanje grneta, udaranje dahira, pesme

Oči, lice bilo je nekako čudno, izraz bio je nekako umoran, koščat. Ona nikad nije to mogla da podnese. Kad god bi došla, uvek bi zadrhtala. Ne od bola, ne od ljubavi, već od njega.

Da mu nije teško viđenje, govor s njom. I zato gotovo uvek, kad god bi došlo vreme ručku, večeri, kad se znalo da će on doći, ona bi odlazila od njih.

sa svakom zdravi, raspita, odlazi gore, na gornji boj, ostavljajući ih same da i dalje sede, razgovaraju se dokle god hoće. Čak do crnog mraka, kada ih ili koji od slugu im sa fenjerom ili koji od njihovih muževa dođe i odvedu kući.

I sve tu ispred njega bila, dok god se on ne bi povukao i otišao. I opet otpoče život po kući kao pre, kao što je trebalo... VII ... Ali i to prestade.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Ko god je u bor dirao, zlo je prošao. Kad je jedan Arnautin sekao sa bora luč, da bi osvetlio svoj tor, čuo se iz b.

Zaručnica Laze Radanovića, na samrti, daje zaručniku košulju u kojoj je pod grlom dugme od j‹adike› — »kud god odiš, neka jadikuješ« (Vuk, Pjesme, 3, 79, 136; upor. i 3, 75, 222).

Ovnu razbludniku (u alegorijskoj pesmi) kupuje se zvono od j‹adike›: »Kud god ide, neka jadikuje« (ZNŽOJS, 20, 38). Ž. v. čini sastavni deo teja kojim se pari od pokostice (ZNŽOJS, 7, 1902, 164).

provlače bolesnika od groznice (Begović, 113); ko od takve k. napravi bič, što god tim bičem potera na vašar, dobro će prodati (Begović, 223). I inače u vračanjima i gatanjima ima k. značaja.

za bojenje (SEZ, 40, 72). Kad dete bere m., izići će mu bradavice gde god padne mleko iz nje (BV. 11, 1896, 292). U narodnoj medicini m.

Kod Tešnja u Bosni ima grob nekakvoga čoveka koga su ubili hajduci, pa ga tu i zakopali. »Ko god je poslije toga prolazio mimo toga groba, bacio je na nj granja« (GZM, 11, 707).

Beli luk. U verovanjima objavljenim posle II svetskog rata, kao i u ranijim, b. l. ima izvanredno mesto. Gde god se govori o verovanjima bilo u kojoj prilici, tu je i b. l.

Cigareta može da zameni sveću: U Leskovačkoj Moravi jednoj svekrvi, koja je strasno pušila, snaha je, »kad god dođe na grob, zabadala kod krstače upaljenu cigaretu« (SEZ, 70, 1958, 515).

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pop Vrane, u strastvenom zanosu, ne mari za zvižduke, već čeka... A kad god čuje čiji bat putem, ili nešto što bakti, dršće od uzbuđenja... A mjesec izlazi i tri ure već minuše...

Pa neka jedu advokati, rodila je godina! Jesen prođe u parbljenju među braćom i Vojkanom. Radi srce puca kad god otac pođe u varoš. Toga dana radi i za nj, ali koja korist, zna on kuda ovo vodi.

— Dođi na selo, otvoriću ti dućan, pa da trguješ! — reče joj ozbiljno. ... — Došla bih gdje god hoćete, odgovori ona, ali pod jednim uslovom. —Da čujem, kaži! ... —Povela bih sobom ono dvoje djece.

Ona se obrne: — Zbogom! — izusti on. I stoji kao prikovan na mjestu dokle god čuje njen hod, šuštanje odijela i kotrljanje kamičaka ispod nogu joj. Pa polako iziđe na put.

— Nima nikoga! — opazi Pilat. Nego svitujte ča da činim! Ča mi god rečete, neće niko znat', za cili svit! — Vjeruj, ne znam ni sam! Valjalo bi da nađeš advokata ... — A pinezi, di su?

Što se dogodilo? — Ništa; ma dalje ne mogu izdržat'!... Brat se vratio, tuče me... vas nima... — Ja ću doći kad god hoćeš!... Reci samo kad! — navali on. — Već ne možete tako lako. Zna se u selu!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ali kao god što je za neprijatelja taj put do Kule bio gorak, on je i za prijatelje predstavljao mučeničko iskušenje, a za slabog

Ne misle o državi, o ironiji, o ratu, nego svaki čas zaskaču žene gde god stignu, a žene im opet rađaju nasred njive, na pašnjacima gde čuvaju stoku. To je kod njih kao od šale.

Gde taj sve nije bio i šta taj sve nije video! Gde god bi se nešto značajnije dešavalo, on bi se onde našao sa svojim podrugljivim, pakosnim očicama koje igraju kao na ulju,

Gde god je bio, oženio bi se na brzinu, napravio ženi jedno-dvoje dece, a onda bi prosto nestao kao da ga je progutala crna zem

Prohorov Hristos je bog. On se gotovo udobno smestio na krstu, udovi su mu puni snage, i čini se kako bi mogao, kad god zaželi, iščupati klince iz svojih dlanova i tabana, sići odozgo i protegnuti se kao da je ustao iz kreveta nakon

A opet, koliko god me grize savest, toliko sam skloniji da popustim nagovaranju onih koji mi savetuju da ostanem ovde dok ne prođe

Što god je zaudaralo na Grke (kako je imao običaj da kaže) on bi bespoštedno uništavao. Radio je to javno, naročito se trudeći

Nije me slušao. Pitao sam ga, šta će biti kad stoka počne da nam lipsava. Brzan pod bedemom može ostati koliko god mu se svidi, on hranu i seno može uzeti od vratimljskih sebara, ali zato ćemo mi najdalje za dve nedelje početi da

Hoće li to san da mi kaže kako ja samo smrt za sobom vučem? Čega se god dotakne moja prokleta ruka! Artemije Najzad su razbojnici napali i severni bedem.

Naš posao je da uščuvamo veru, a to je preče od svega ostalog. Možemo svi mi ovde odreda da izginemo, svi, koliko god nas je u Kuli, ali temelji crkve ne smeju biti dirnuti. Mi smo crkva.

Uvreda se razletela po damarima, osećao sam trnce usvakom deliću tela. Što god sam se više uzdržavao da ostanem pribran i miran, sve sam više drhtao. Govorili su sada o nečem drugom.

Drugi su tvrdili da će opa prepredena i bistrooka kurvica naći puta i načina da se i dalje kurva s kim god stigne i da još povrh svega za Mijata ostane svetica.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Zalud je, dakle, kuknjava i plač: U borbi s njima ne pomaže ništa Blažena mudrost, očajnički mač. III Sve što god živi - svom se padu kloni; Promenom vreme označava hod; Ono nam daje veru i obara, Slabi i snažni ceo ljudski rod.

Žagor se od svuda začu, i sve se ponova budi, I ptice, i zveri gorske, i vredni, odmorni ljudi. Sve, što god oseti život, na svet se radosno javi: Iz mračnih jazbina vuci, iz zemlje sićušni mravi.

svoje stihove piše, Već mi je postao mrzak sa ovoga plačevnog vida, Jer ova žalosna luda ni boga nema, ni stida: Gde god me uvreba samo, a on se žalosno smeje, Pa mirno iz džepa vadi daktile i horeje.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Kao god što bajke treba pričati deci samo u sutonu, kada ih ona gutaju razrogačenih očiju, sa jezom i verovanjem, tako treba i

Kad god sam ušao u taj hram nauke, ja sam se osetio kao progonjen begunac, koji se spasao međ zidine manastira, kroz koje njegovi

To nije laka stvar. Valja zamisliti četiri ose, tri prostrane i jednu vremensku, upravne jedna na drugu. Kako god da ih razmeštaš ovamo-onamo, za četvrtu nikad nema mesta; izgleda da se te ose igraju, kao deca, „mete“, a jedna od

dovršite, pa mi ga, kao što kažete, pošaljete u nagradu za moje aleksandrisko pismo, ja ću - kao što pogađate uvek, kad god prislonim svoj obraz uz jastučić pokriven umetničkim delom Vaših ruku, utonuti u slatke snove i osećati lelujanje lađe

Ove dve godine, koliko god su bliske po svojoj dužini, sasvim su različite po svojoj prirodi. Siderične godine kazuju obilaženje Zemlje oko Sunca,

Kao god što su mene samoga primili ti duhovni pastiri sa iskrenom ljubavi u svoje kolo, tako su isto bili voljni da nauci koju

Njih niko više ne prebroja. Te su zvezde ispunile beskonačni prostor dokle god ga možemo sagledati. Neke su nam bliže a neke dalje, neke manje, neke veće, ali su sve ogromne.

“ One strašne sprave ispuniše svoj zadatak, ali, koliko god da behu ingeniozne, one ne mogoše zaustaviti Zemlju u njenome hodu.

Što god se ona bude više razvijala, sve ćemo skrušeniji stajati pred ogromnošću vasione i njenim večitim tajnama. XVIII DUBROV

Iz toga sleduje da je Marsu za potpun obilazak oko Sunca potrebno 686 dana 23 časa 31 minuta i 42 sekunada. Kakva god bila njegova putanja, Mars se posle tog vremena vraća u svoj stari položaj.

U vremenu od 1798 god. pa do 1825 godine publikovao je Laplas svoje veliko delo u pet debelih tomova sa kojim je, na temelju Njutnove nauke,

Te lepe slike ja se uvek setim kad god čitam koji autentični opis totalnog Sunčevog pomračenja. Ono izgleda, otprilike, ovako.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Let, let, tičice male! Let, let, let! Radost nek vam svuda sija, Svuda gde god smerno klija Mirisavi cvet, Let, let, let! Let, let, tičice male! Let, let, let!

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA Nažderite se! Nikada drugo i ne radite. Od uvek ste takvi. Od uvek, kad god ovamo dođete, da vam je samo da se najedete i napijete. Je li ovde neki han, mehana, ili kakva — Bože me prosti!

Opet čivčije? STANA (prilazi joj nasmejano, užurbano): Ništa, ništa, snaške! Znaš ti njih, oni kad god dođu i donesu berićet, onda da im je samo što više da jedu i piju, i jednako traže: »daj kotliče, daj kotliče«.

Dao Bog, ima šta joj duša zaželi. I velim joj: jedi, pij, okrepi se, i izađi! Eno (pokazuje na baštu): kad god je lepo, a osobito kad je leto, kad sunce zažeže i žega pritisne, tamo je hladovina: šedrvan bije i voda prska po

Ako uzdahneš — pokojnik; ako udišeš, što god pomirišeš — opet sve na pokojno, na mrtvo. Svuda oko tebe samo pokojno, mrtvo, i ja pokojna, i mrtva, a ovamo još

I šta mi onda dolazite? Pa i ti sama, ni ti više nemoj da mi dolaziš. Jer kad god i ti dođeš, više se s tobom najedim, nego kad sam sama. Zato, ostavi me. KATA Pa kako i gde da te ostavim?

ja, kao sin nekog vašeg čivčije, neću smeti da udaram na vas, prve, bogate i najveće, i da ćete vi moći da radite što god hoćete: i sa mnom, i sa crkvom, i sa svima?

TAŠANA Ako ti to čini dobro, dođi, kad god zaželiš, k nama. MIRON Ali sam, pored one moje manastirske usamljenosti, izabrao ovu drugu, među vama, za koju sam

Zašto ti to ne kažeš? Evo ja te žalim! I uvek, kad god hoćeš, u koje doba hoćeš, dođi. I ja, i deca, i moja kuća, svi ćemo biti srećni.

I evo, ja sam sva tvoja ne kao žena, već kao sestra, kći. I ako ti to čini dobro, ublažava bol, kad god zaželiš, dođi i sedi, dokle ti hoćeš. Evo ti i moja ruka. MIRON Ne, to... TAŠANA Zašto, dedo?

Evo ti i moja ruka. MIRON Ne, to... TAŠANA Zašto, dedo? Kad god hoćeš, u svako doba, samo dođi i kaži: »Tašana, teško mi je, daj mi tvoju ruku da metnem na svoje čelo«.

Uvek! Tašana, čuvena, velika. U svojoj kući i to u kakvoj kući! Opkoljena familijom, rodom, ocem, majkom i decom. Kud god prođeš, kud god odeš, svaki ti se divi, poštuje. I ima za što da ti se dive. TAŠANA (uzrujano, besno): Oh to, ne to.

U svojoj kući i to u kakvoj kući! Opkoljena familijom, rodom, ocem, majkom i decom. Kud god prođeš, kud god odeš, svaki ti se divi, poštuje. I ima za što da ti se dive. TAŠANA (uzrujano, besno): Oh to, ne to.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

U tasove spušta dobru paru. Prosjacima pred crkvom, koliko ih god ima, udeli. Naravno, skreše oštru reč kome treba, ali udeli. Bože prosti, tako je i s popovima radila.

Da ne izabereš i ti odnekud medicinu?... Kažu da to dugo traje i da poviše košta... Ali, ja velim, što god se ljudski radi, i poduže traje i poviše košta.

Hoće li biti srećni? A baš i sve da bude dobro, i pamet, i lepota, i zdravlje, opet, kada god ih pogledam, mislim u sebi: čovek je kao rosa, možeš za njim zaplakati kad hoćeš. I ona zora je bila od rose. Prošla.

Pisala je sestri: „Pošalji mi neko slušče, ako ko htedne na ovu nesreću doći, i negovaćemo Lazara i trpeti ga dokle god se može. Od tebe sam, Nano, naučila da se tako radi u nesreći.

Kad se Pavle upisao u gimnaziju, mati njegova navalila je na njega s radom, da uči što god može i stigne. Od matere je Pavle učio nemački; išao je kod orguljaša da uči svirati u harmonium; od trećeg razreda

Razmišlja, računa, i onda juriša, i mora biti kako je kazala. Samo, kako god ispala stvar, nezadovoljna je, s materialnim rezultatom naročito, i onda počne sebe da krivi, nekako tajanstveno, od

Mahao je rukom kao zastavom dokle god se ćaci videli. Đaci se osvrtali. Osvrtao se i Branko. Da li je svojim kratkovidim očima mogao da vidi pogled i izraz

Tkanje tanko kao paučina, a opet često, i neka prijatna krutoća koja, kako god maramicu zgužvaš, daje umetnički nabor. — Kako i tkanina može da bude divna stvar! — nije Branko mogao da ne kaže.

Zašto svet mrzi Jevreje? Ta mržnja je čist porok ljudski!... Kada god su nastajala gonjenja Jevreja, u vreme Rimljana, u Srednjem veku, pa i danas, nisu gonioci mogli da ukažu na neki nemoral

Kako je brzo došlo, i kako je neočekivano došlo da ja stanem u ona vrata među one koji ostaju... Kada god bude došlo do tog ispraćaja, isto ću se pitati, i, čini mi se, kad maturanti zađu za poslednji ćošak, zaključaću se u

Znala je, naravno, palanka zašto gospa-Fila ne mari Kodu koliko drugu decu. Kada god biste zahteli, čuli biste priču o tome, složenu, obrazloženu, kao za štampu.

Voleo je učitelj Leskovac da se raduje, on, i da se raduju drugi ljudi; i dokle god je igda mogao, verovao je u sreću ljudi.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i s tripoda predstavljaju im

« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja. Ja, istina, zanat spisatelja vodim od sedam godina i trudim se doznati što se god doznati može, ali o muzama ne znam ništa postojano kazati, jer ja u ono vreme nisam bio na svetu kad su muze i

Otud ćemo dakle mi lasno moći vući što god nam k delu nužno bude, a pri tom ćemo pri svakoj prilici uzvikivati da je naše sočinenije original, i vlašku onu

Sve romane, gdi god je naći mogao, donosio je svom ljubimom pitomcu, čitaše mu i slađaše mu da je tu najbolje za čoveka uveselenije, i —

sledovaše on svojim neprijateljma, kao mladić u mazuru prkosećoj devojki, i namisli od pretprijatija ne odustati, dokle god lavrom svoje čelo ne ukrasi.

Zašto baš gologlavi, ja ne znam, može biti gdi je velika vrućina bila. No kako je god, dosta što oni u dobro vreme dođu, jer se baš Roman spremao da provali vrata i svoje neprijatelje nakraće očepa.

»Ja bi se uplašila«. »Ja ba vrisnula«. »Ja bi pobegla«. Kako vam je god volja, plašite se, vrištite, begajte; ali agina kći nit’ se uplašila, nit’ je vriskala, nit je pobegla, jer je ona vrlo

Čimpeprič, gledajte, molim vas, kakvo je to ime, kako god naše: Manda, Alka, Kumrija, Anđuša, Jeka, — kako je lepše Zaida, Zoraida, Zulema, Fatima, Adelaida, Ljubica, Filipa,

Magarac Sanho Panzin jest treći predmet naše istorije. Koji je god Don Kišota čitao, znam da ga dobro poznaje, a tko nije čitao, neka se stidi što ga nije čitao, i Srblji neka se srame

) — god GOLICA (pokr.) — goljo, golja, veoma siromašan čovek GONENIJE — gonjenje, proganjanje DALŠI — dalji, daljnji DVIŽENIJE — pok

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

SAVE Čuva belo kameno stado Na zelenom obronku Pomaže svakom kamenu U nasleđenoj crvenoj pećini Da se porodi Kud god krene Stado za njim ide Tutnje brda od kamenih koraka Zastane na proplanku Žutom bez prilaza Kamen po kamen muze Poji

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Kad god sam o toj okolnosti iz moje biografije razmišljao, uvek mi je padalo na pamet kako to odista mora biti dobra šala umreti

Gospođa je imala jednog zelenog papagaja koji je, po njenom uverenju, govorio i kad god bi on zakrečao: „la-ra-ro-ra-ro-ra!“ gospođa bi nam objašnjavala da on to kaže: „dobar dan želim!

Prva reč koju sam, svestan njenoga značenja, rekao bila je: „daj“ i od toga doba, pa kroz ceo život, tu reč kad god izgovorim, izgovaram je svestan njenog značenja.

Predviđanja koja se za ovaj čin vezuju ispunila su mi se odista u životu; otada pa sve do danas, za koju god se paru ja mašim, izmakne mi nekako.

“ na što sam se ja strahovito zastideo. I dugo još zatim, kad god bih sreo Lulu, ja sam se, ne znam zašto, stideo toga što sam muško.

čekam hoće li gosti naići ili neće te da im se pohvalim novim cipelama, već bih seo pred kućna vrata, na ulici, i ko god bi od prolaznika naišao, ja bih dizao nogu i očajno vriskao: „Ja imam nove pipe!

Ta vežba mi je donela i druge koristi. Kada god bi me poterala kakva organizovana porodična hajka, ja bih se kao mačka gonjena psom uspeo na visoki orah, seo bih gore

“ i na toj osnovi prigrabiti svu vlast u svoje ruke. Svi, koliko god nas je bilo, hteli smo da budemo ministri — što uostalom nije samo dečja slabost — i onda, razume se, pošto nismo

A kao god što roditelji imaju svojih želja za budućnost svoje dece, imaju ih tako isto i deca, samo što su deca mnogo skromnijih

onako lepo je biti profesor, to priznajem; deca mu skidaju kapu, roditelji čija deca uče školu ljubazni s njime i, kakav god odbor da se bira, mora i profesor da bude član odbora.

Od toga doba uhvatio sam takav strah da ni docnije u životu, kad god bih sreo žensku koja se zove Magdalena, ja ne bih smeo pred njom da svlačim pantalone.

Razumem još znak divljenja, to se još i može upotrebiti. Kad god pišem nekom starijem po činu od sebe, ja metnem znak divljenja.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Tako!... A sad, gde je onaj dečko?... Slušaj, iznesi ovaj džak napolje, i ko god zatraži proda-ćeš mu. Onda još jednom pogleda dušmanski trgovca, pa iziđe mrmljajući neku strašnu psovku.

Niko od nas nije umeo da rastumači tu reč, te počesmo da mu se smejemo, i da ga diramo. Luka naročito. Otada kad god Isak nešto pogreši, Luka mu dobaci: E, moj kipislcauf“.

Nečitkim rukopisom pisalo je: Gospodin poručnik Molim ve ki Boga, da me smenite od posilnu službu i uputite gde god bilo samo da nisam više posilni. Isajlo Aranđelović redov artiljerac Nasmejasmo se grohotom.

Petrović, Rastko - PESME

Naselih prošlost odjednom vojskom čitavom duhova, Zapretoh u tišini njen glas lišćem još svežih grehova: Kud god bih upravio pogled nasmešio bi mi se njen lik, A zatim bih skakao noću čuvši materin krik Izišao bih tad iz sobe,

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kao rođena senka svuda gde god bi kročio pratio ga je smeh, tugo crna! Na kraju je pristao da ga deda za nos i uši vuku. Šta je mogao drugo?

Stanković, Borisav - KOŠTANA

STANA Opet ti, Vaska... Ama nije! VASKA Pa, za Boga, kako da nije? Eto, sam moj otac to kaže. Sam on priča. Kad god je tamo išao da ih rastera, on uvek zaticao i njega i zato se vraćao.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U tome mnogi izgiboše. I dokle se god na nogama držao Momčilo, niko od njegovih niti junaštvom popusti, niti se hoćaše predati.

Ta srpska priča stavljena na Hartiju oko 1431. godine, i autentična koliko god može biti, zametak je i jezgro cele kosovske epopeje. U njoj su i sve glavne pobude njezine.

I čovek ne može da se otme utisku da je narodni pevač — u XVI, i u XVII, i u XVIII, i u XIX veku, kad god je izgovarao stihove: „krstaš mu se po Kosovu vija, još razgoni Turke na buljuke“ uvek video živog Boška, njegovu

tražili i očekivali pomoć od neporobljenih evropskih zemalja, u prvom redu Od Austrije i Mletačke Republike, i kad god bi te zemlje zaratile protiv Turaka, oni su listom ustajali i neštedimice prolivali krv.

i bez nevolje, da se nanosi haljina i oružja po svojoj volji, ili kome da se osveti, ali je i to cijela istina da što je god vlada turska bolja i čovječnija, to je i hajduka u zemlji manje, a što je gora i nepravednija, to ih je više, i zato je

“ Ali, uprkos ovakvim uskočkim zaslugama, mletačka država — kad god joj je to bilo potrebno — sputavala je uskočke akcije.

po svojoj volji, ljude bili i ubijali, globljavali, otimali (ili uzimali kao svoje) konje i oružje, i drugo što im se god dopalo, najposlije stanu silovati žene i djevojke: izgonili su ih u kolo, da igraju pred njihovijem hanovima i

onoga što jedno drugome sledi u vremenu) ili slike tela (tj. onoga što je jedno pored drugoga u prostoru). Homer, kad god to može, slika telo opisujući radnju i zato ga je veoma hvalio Lesing u Laokoonu (polazeći sa stanovišta da su tela

U nešto drukčijem vidu, ove ironije se javljaju u više pesama: kad god neki naš junak govori potučenom protivniku da ide u svoju zemlju i da se pohvali šta je zadobio.

“ Ljuba njemu tiho odgovara: „Gospodaru, Jakšiću Bogdane, govor', dušo, što god ti je drago, još ti nisam volje pokvarila, a ni sad ti pokvariti neću“.

“ Ljuba njemu tiho odgovara: „Govor’, dušo, što god ti je drago“. Jakšić Mitar njubi besjedio: „O Milice, vjerna ljubo moja, kralj budimski svoga ženi sina, pak Bogdana zove

mene ti boža vjera tvrda: prevešću ti snahu preko mora i bez kavge i bez muke kakve; tek, Ivane, neću tevećeli: što god bide dara zetovskoga, da mi dara nitko ne dijeli“.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

i sveta Petko, i sveta suboto, i sveta Bogorodice Trojeručice, i sveta Stonogice, nosite ovoga svetog Papriku kud god znate, a vratite nam našu Lanu, makar bosu, amin! Sve uzalud.

U obližnjem ljeskaru, odakle je valjalo donijeti šibu, Stric se nađe u velikoj neprilici. Koji god bi prut odabrao, taj bi mu se činio isuviše opasan. — Zar ovaj? A, ne, ne! Baš ovakvim tukao me je djed Todor.

Po visini Stric je ličio na svog brata od tetke, očeve sestre, krupnu seosku momčinu Nikoletinu Bursaća. Kad god bi ga gdjegod susreo, Nikoletina je dobrodušno gunđao: — Zdravo, brate Striče!

— Šta ti je to ? — radoznalo se nadviri Jovanče. — Ukosnica. Gle kako je oštra. Kad god idem kuda kroz mrak, ja samo izvadim ukosnicu, držim je u ruci i ničeg se onda ne bojim. — Kako ne bojiš?

— A ti, neošišani, hoćeš li batina? Kukavni đačić nije znao šta da odgovori, jer kako god gukneš, ne gine ti jedna žestoka porcija, zato bi se ućutao kao kornjača, glave uvučene meću ramena, praveći se da

Hajde, dakle, da pretražimo koprive. Lijan prohoda po svim jarugama, iza seoskih živica i po raznim vrzinama gdje god su rasle koprive, ispeče se i ožari, ali nikog ne otkri.

Lana se osmjehnu. — Ti su riješili da se ne pokore neprijatelju. Dokle god bar jednog takvog vidiš, nismo sasvim porobljeni, upamti to, dječače.

Momčina se prenu i začuđeno pogleda dječaka. — Kako da neću?! Ćutaću kao krava i puštati da rade sa mnom što god oni hoće. — Hoću, pustiću! — tvrdoglavo potvrdi Nikoletina.

Nikoletina ga značajno pogleda. — Vidi se, momče, da si kod naše Lane školu učio. Koga je god ona slova učila, taj ne zna ovo pročitati.

— odgovori momak, nadahnut i zadihan. — Danas ili sutra ovakve će nas gledati neprijatelj kud se god okrene po Jugoslaviji! — Eh, da ga sad, ovakvog, vidi još neko iz našeg sela! — poželi u sebi Lana. — To bi valjalo.

Možda ti je kakva curica što god uvračala? Tu promjenu na Stricu najprije i najbolnije uočila je obavještajka Lunja.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ko bi pretekao toga brza hrta, i uhvatio bi nebesnoga visokoletuštoga orla? Da tko god stojanje kano bežanje razmisli? Tko za pouzdano ka stojeće?

I na me su šaptali svi moji vrazi i na zlo su mi mislili. Zlečestu reč na me izneše. Ama koji me god to oblaguju, da se sami obuku u zao glas i kano haljinom gornjom tako da se obgrnu sami sa svojom sramotom.

PTICA STRAHA PROROKA DANILA Ka neka ptica zatvorena u sobi i preplašena oda šta god, plaho prhuće udarajući i lupajući po budžaci sobom, eda bi brže zgodila gde prozorac izletiti napolje — tako se je duša

ZA BOŽIJI STRAH Bojim se sa svojima vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na Hristovu priliku kome god svešteniku ili putniku, iz daleka gostu, oprati nogu ni vodom, a kamoli suzami svojim, i mešte svojih kosa, bar krpom

Taj srp ulazi u hrsusku kuću i tim, koji se mojim imenom lažno kunu! Te što god teku i imadu, malo, veliko, od kamena i do drveta, sve im odnosi i satire, te im pusti kuće i u svačem ih rđa tre, da

Sadanje, ako bi koliko dugo mnogo to zlopatenje bilo, hele opet, opet, kad god, ima mu kraj. Ako ne drugo, a ono smrt je svakom pokoj.

Niti ćete se od koga bojati i toga neće biti koji bi vas prestrašio, jer svake vaše pakostnike i neprijatelje, koji god na vašu zemlju uzvojuju, vi ćete sami nadbiti i proterati s vašom slobodom i oni će begati i padati pred vami.

To, što je god polepše i krasnije dobro, ka zvezdni sastatak hubav na nebu, tako i zemlja s cvećem se kiti! Sad vodeni talasi s

Suncu je hod opredeljen, zna mu se put dokle hodi s okretom svojim; a ostalo što je god na zemlji, jedno nastaje, a drugoga nestaje; koje pak množi se i pribiva, a ovo othodi: sviden posao potočnjem prelazu i

Do glave i krvi i na hranu ti jedni predali se! Ko li je tebe učinio gospodina i cara Nad svim tim što god na zemlji i u vodi ima? BOG GOVORI Što veli, što li zapoveda, što li hoće, strašni u dogovoru?

Ama i s angeli beseđaše, Boga nebesnoga po nekoj prilici saznavaše. Imenom Valam. Te što bi god rekao, svaka mu se je reč zbila na istinu.

Na što bi god i što pomislio i što bi rekao da bude, i mahnuo bi s onom palicom, oma bi ono stalo se i bilo bi. Prvo čudo pred

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I to vam ni pisac ne ume kazati, jer to ni sam ne zna, ali ono što zna, to je: da ko je god i kad god je ko — u vreme ove naše pripovetke — zapevao tu pesmu, uvek je mislio samo na jednu Zonu, na lepu Zonu,

I to vam ni pisac ne ume kazati, jer to ni sam ne zna, ali ono što zna, to je: da ko je god i kad god je ko — u vreme ove naše pripovetke — zapevao tu pesmu, uvek je mislio samo na jednu Zonu, na lepu Zonu, Zonu

Pred pašu je u tursko vreme izlazio kad god je hteo — u po dana, u po noći, i bio viđen i mio gost u pašinom konaku. Paša se vrlo često savetovao s njim.

Jednom reči, vladao se potpuno gospodski, i bilo mu u konacima sve asli pašinski. Gde god čovek baci oko, svuda vidi samo gospodstvo. A tek unutra, u kući, u predsoblju, šta sve čovek može da vidi!

A kao što je bio dobar igrač, tako je bio dobar i pevač, lovac, jahač i veseljak i za društvo čovek. Kad god bi svršio kakav posao i zaradio dobro, tada ne bi žalio ni vremena ni para da se proveseli i prodžumbusa malo s

— Operi ga, draga moja! Tvoje ruke — rakli-sapun, tvoje oči — dva kladenca, Tvoje lice — jasno slunce!... Kad god bi Mane zapevao i ispevao tu pesmu, uvek bi — iako je bio žustar i vredan majstor — uvek bi tada zažalio na sudbinu

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i

I dokle god oro traje, ili još bolje, dokle god Mane ne pođe kući, i ona stoji tu, držeći Genu za ruku, a kada Mane pođe, odlaze i one kući.

jednako namešta tu sobicu po svojoj volji i sedi u njoj kad god ugrabi priliku da se iskrade od očiju ukućana... Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da to.

— uzviknu tetka Taska kad joj rekoše kako stoji s njihovom Zonom, kojoj je ona još jednako redovno donosila, kad god bi im došla, badema i rokčića, smatrajući je još za dete. — Leleee!

Ali jednako ide kud god ga noge nose, i tek kad natrapa na Pašin Čair, i kad jedini obitnici pašačairski, preplašeni od narušitelja ove njihove

Pa hoće i da se pošale. Kad god tu tako stanu, uvek pitaju i mole da im se da štampan red igara, pitaju gde je garderoba za stvari, odakle se poručuje