Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pametni ljudi, pa to ti je! Dok je Ivan govorio, kmet pogleda popa i vide da mu ne godi Ivanov govor. Zausti nešto da rekne, ali ga pogled popov zadrža...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad se sapun opet ne troši ali se baba troši i to mi godi, priznajem. Gledam ja ovaj orman i vidim da se ništa nije izmenio, a babu vidim jasno i lepo kako je veliki korak ka
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A Pavle je, u sebi, priznavao da mu smeh te mlade devojke sve više godi. Bila je ljupka, sa ljupkošću vrlo mladih devojaka, koja brzo prolazi i ne traje dugo, kao ni lepota te vrste.
Teodosije - ŽITIJA
Svojim bogorečitim jezikom izgovori mu mnogo o pravdi i istini i ljubavi i reče „što tebi ne godi, to ni drugima ne tvori“.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nema neverovatnog glasa u koji oni neće poverovati i širiti ga; nema neverovatne misli koju neće usvojiti, ako im godi. I u tome su verovanju uporni, prave tvrde „bosanske glave“.
Nema neverovatnog glasa u koji oni neće poverovati i širiti ga; nema neverovatne misli koju neće usvojiti, ako im godi. I u tome su verovanju uporni, prave tvrde „bosanske glave“.
Rade preko leta i zanate i od vekova su se naseljavali po prespanskoj kotlini, koja im godi zbog letnje svežine. Isto to vredi za planine istočno od kotline, Perister i Biglu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Smeje se.) Detinjasto, zar ne? NOVAKOVIĆ: Pa ipak, godi mi ta tvoja detinjarija. Zbogom, dušice! RINA (grleći ga, prati ga do vrata): Još nešto.
Matavulj, Simo - USKOK
Janko je s uživanjem posmatrao kako taj ponositi odgovor godi svima, kako im je iz dna duše, te je uvjeren bio da bi i oni onoga istoga časa tako odgovorili silniku!
Gojača se osmjehivala i doista samu sebe pitala: je li to samo zato što mu godi, e se djevojka zanijela za njim, ili je i ona njemu omiljela u velike? Baš kad Janko htjede da pođe, bahnu pop.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pošto je sazrevanje i odrastanje jedini cilj detinjstva, ova pažnja detetu godi. Lako se može razlikovati elementarna jednostavnost dečje pesme od tražene i postignute jednostavnosti sintetičnog
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja ne znam zašto, ali zagnjurih lice u njih, jer su one mirisale na nešto što tako godi i potresa. Iz toga trže me vika na Spasenu, mladu, vitu, crnomanjastu i Toplu ženu našega komšije, koji je odmah posle
Kostić, Laza - PESME
Ali koga majka rodi, te mu sudba tako godi da je vredan toj divoti? Izberi po miloj volji, al' ostane l' koji boli, bole nožem tog zakolji, kad mu ŽIVO srce prebi,
kad god se poje „pamjat vječnaja” Duševna svest joj sva je njegova, a nesvest tela daće drugome. Kad vidim da mu godi pripovest upotrebim trenutak ugodan: Pa kad smo se već tako sastali, pozajmi mi od znanja svoga što!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
NEDELjA Prvo pevanje Godi mi umor. Zemljica bubri. Zujkaju pčele s grančice vresa. More pod suncem. Carstvo se đubri. Zverinje peva.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali se mnogo više obradovasmo gospodinu Burmazu. Starinski čovek: miran, tih, prost kao i mi, pa nam to mnogo više godi. Tako ti mi lepo živimo s njim, slušamo ga, pa se osećamo da smo odvojeni od ostalog sveta.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kako to? Zašto? Šta stoji iza? Ništa! On voli da se kliza... Godi mu kad se malo iskosi. (Od toga jačaju meniskosi). A da je prav ko hrastov panj Ko bi uopšte mario za nj?
Rakić, Milan - PESME
Zar hoćeš, draga, da se tebi laska, Ko svakoj drugoj kaćiperki? Zašto I tebi godi praznih reči praska? O kad je tako, ti ovamo, mašto! Rečima finim kao vaza saska Pokazaću ti ja kako se laska!
Sad znaš. Pa ako hoćeš da se laska Tebi ko svakoj drugoj ženi, draga, Ako ti godi praznih reči praska, U izobilju imam toga blaga: Rečima finim kao vaza saska Pokazaću ti ja kako se laska!
OSVIT Kad dođe noć i širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi, I sve zaćuti ko da u tom času S visova tavnih, s
I snova mesec treperi na vodi, I spava reka, i polje, i gora, I svud tišina što krepi i godi. — Istok se vedri, zvezde gase... Zora.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kada Šenđer na Kotor udara, sta grad biti topom bukovijem. Pop Šćepan se tad u Kotor nagna. Godi jednom topom sa Kotora, Šenđerovu pogodi lubardu, u grlo joj zrnom ugodio — slomi mu je u trista komatah.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Milenija videći kako Sofki to godi — a ne, kako se oni bojali, da će biti gorda — do suza tronuta na tu Sofkinu ljubav ponova bi je nudila: — Hvala,
Ali to je kod nje već bio onaj utišan, unutrašnji, staložen i mlak plač, koji po nekad tako godi. I svakog dana bivala je sve kao zdravija, stišanija.
Pandurović, Sima - PESME
i sve se ponavlja... Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba? Zar moram smrti, smrti što ne godi? Ta nade, snovi nisu bolu krivi! Hajd’mo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bojala se da zbilja ko ne rupi, pa da je zateče e se češlja, jer u Crnoj Gori to se djevojkama sramota godi. A kad tamo, kiša počela rominjati, te kapi ljoskahu po slamenomu krovu.
Stanković, Borisav - JOVČA
zna od kad si lom zatajavane, u nju zaljubljenog čoveka koga, kao takvog, nije dosad poznavala, samo zamišljala, sanjala. Godi joj da nastavi istraživanje u tom pravcu. Polagano se izdiže, seda. Gleda ga netremice, pravo u oči, ispitivački.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Osta soko u opseni golubičinoj, Dugo nije pobre vid'o, ne godi mu boj; Dugo nije, - jedva, jedva, dade im se srest' Al' za pobru već ne beše pobratimska svest.
Duševna svest joj sva je njegova; A nesvest tela daće drugome. Kad vidim da mu godi pripovest, Upotrebim trenutak ugodan: „Pa kad smo se već tako sastali, Pozajmi mi od znanja svoga što! Pozajmi mi od“...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ima u tome nešto što godi, kao skidanje odjeće u sparni dan, kao prenošenje odgovornosti. Eto, kratko je trajao „povišen tonus” kome se onako
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
se vrati u goru, ako mu bude do toga, on će već smisliti kako će to narediti, a zasad će da je održava u toj misli... Godi mu to veoma, da je još odsad smatra kao svoju, sasvim svoju...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
III Ah, kako mi ležat’ godi Na rudini ispod gore, Sa zvezdama ćeretati Što se zláte odozgore. Vi, zvezdice - osmejkuše, Recite mi pravo
Nastasijević, Momčilo - PESME
Ne pristaj za mnom uludo, No za vremena, druže, vrći se dok imaš kamo, A mene ostavi sama, sam da očajam ovde: Godi mi golet ova, Iz travki miris je ovde na moju setu, Boluju moju boljku.
Zemlja me tamno vuče da počinem, Pusti me, druže, sama. Što nečišću zoveš meni godi tamno, Pusti me sama! IMALO MALO GOLUPČE Imalo malo golupče, Gugi mi gugilo malo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Isplevimo sve pod nebom što ne godi našem nosu. Uzalud je siromašni stolar iz Nazareta svojom upaljenom zubljom rasterivao tamu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (u smehu): Ta prestani jednom s tim. Dobro. Eto lepa sam. Evo i ja vidim. I milo mi je, godi mi što sam lepa, ali samo to i ništa više, ništa drugo. STANA (dvosmisleno): Biće, biće i drugo, sve će biti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Takav kakav, gos-Toša je imao pravilan nagon da ide u kolektiv, jer je to bio jedini način da postizava ono što mu godi i imponuje mu.
Kad se devojčica već sasvim svikla na novu okolinu, i pokazivala mnogo jasnih znakova da joj godi život u bogatoj kući, gospa Nola, jedne večeri, poduže je pričala s malom o njenoj materi, o bolesnom ocu njihovu koji
da je Srbu zavolela do slabosti; da može čitav sat da posmatra kako se igra taj retko lep i umešan dečak; da joj godi ponosit stav koji dečko ima prema svemu što stane pred njega; da je Srba prava slika muškog deteta iz njenih krajeva
jaki ljudi, oni što uspostavljaju svoje volje, ali probijaju ujedno i vrata na nekom oslobođenju koje i onoj drugoj strani godi. Julica je polako počela takođe šaputati.
Oseća možda na neki način cela palanka da ta grobnica drži i čuva jedan ponos, koji i njoj godi. I sve ostaje kako je bilo.
Odmaraju se od nečega, godi im. Nata ustaje da doda drvo u peć; Mirko joj svojim krivim prstima sipa drugu šolju kafe, i reže sredinu hleba na
Šantić, Aleksa - PESME
U mome oku, evo, suza sija, I moje rane postaju sve veće. Tvoj zlatni pohod i ubogu godi, I vidi Boga u časima ovim; Nada mnom samo mrak studeni brodi, I dušu bije nemirima novim.
Mala zvonca zvone, sjaju dole cvetne, Kao u bajkama zbore tice sretne; No taj govor meni nimalo ne godi, Ja svud bedu vidim kud me staza vodi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
teško protužiše, pa kroz Turke juriš učiniše, Ivanu se za skut uvatiše: „O Ivane, i otac i majko, izbavljaj nas kako godi znadeš, ne pusti nas ti u turske ruke!“ Koja brati, a koja očimi.