Radičević, Branko - PESME
Hej čaušu, ovamo i k meni! Ma ko s' ovo, pobratime, ženi? „Ta Zmajević, da li ne znaš Gojka?“ A mlada mu — „Cveta je devojka, Mila ćerka — no pij, što si stao — De još jednom — pa s Bogom ostao!
Drugu četu vodi silan Veljko, Treću vodi Podgorica Rajko, A četvrtu Kosoviću Vlajko, A pred petom tu mi vidiš Gojka, Mlado momče, lepo kô devojka, Al' je, brate, guja prisojkinja, Žešće od njeg' nema u Srbinja; Ta tek što je, moj
Oh Soliman, prokleta mu ruka, Svojom sabljom dopanuo muka, Jera njome posekao Gojka!... Što će činit Kosana devojka? Pre venčanja, pa već udovica, Ubiće se, sinja kukavica!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Mi ćemo zamisliti da smo među divljacima, pa ćemo se domišljati od svake ruke, reče ona i zacenu se od smeha. Gojka obuze prijatna toplina: Milo mu što ona sama vezuje svoju sudbinu za njegovu, pa i on razvuče usta u širok veseo smeh.
Do godine će biti lakše; a sad upisujemo i onu decu, koja su pre dve godine trebala biti upisana. Kmet zovnu Gojka, a ona produži gledati na prozor.
Čudi mu se: šta će on ovde, kad se njega školske stvari nimalo ne tiču, a zna da školski odbor ima delovođu — njega, Gojka.
Tako redom razgledaše sve šta bi kao trebalo nabaviti za prvi razred, pa pređoše kod Gojka. Za njegovu mapu opet beše dosta govora, i ako kmet priznade, da mu je »levizor« zbog mape načinio »premedbu« i da mu
A vama se, vidim, ne dopada takvo uživanje? Ništa, udajte se za Gojka, on je miran čovek; valjda će se ovde staniti stalno, — reče gost i lukavo pogleda na nove kolege.
Velimir se smejaše i radi sebe, što bejaše veoma raspoložen i naročito radi Gojka: da mu pomogne nameru, jer je već uvideo kud ovaj smera.
Nekakav đavolast, detinji osmeh pređe joj preko usana i ona baci pogled na Gojka, onako u koso, ne osvrćući glave k njemu. A Gojko se pognuo, pa meri očima svaki svoj korak.
On se približavaše slobodno, gotovo drsko, i na Gojkov učtiv pozdrav jedva klimnu glavom; zastade i sasluša Gojka, koji mu se predstavi, pa kao pravi general kad sasluša raport, klimnu glavom i okrete se učiteljici.
Seoski ćata se zadovoljno i pakosno osmejkivaše, gledajući to u zbunjena Gojka, koji se odjednom nekako neobično naježi, uvuče glavu u ramena, pa nervozno zvera očima, čas u Ljubicu, kojoj se obrazi
Daj, velim, da se upoznamo. Ljubica se osvrtaše, zbunjena, pogledajući češće na Gojka, koji se smrznuo tu na mestu, pa ni da mrdne. — O, molim.. izvol’te, reče ona sa nekim malim izrazom koketerije.
pa odmah pomisli da njega sad grize ljubomora, te se sa osmehom obrte, pisaru, pogledajući lukavo ispod očiju, na Gojka. — A već mlade učiteljice i u svojim kućama imaju velike udobnostil.... Ha-ha-ha.... nasmeja se pisar.
Pa onda?... O, ta valjda i Bog gleda sa neba na sirotinju !...« Ona se strese od te maglovite zebnje, pogleda na Gojka, koji iđaše gledajući pred noge, duboko zanesen u misli, pa se i sama opet zanese mislima. »Čudnovata je, baš!...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Popović ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE Sadržaj UVODNA PESMA 2 I 3 PRVO DOBA (Posle 1840) 6 II IZ „GOJKA“ 7 III ONAMO, 'NAMO...
J. Dučić PRVO DOBA (Posle 1840) II IZ „GOJKA“ Gusle moje, ovamo'te malo! Amo i ti, tanano gudalo! da prevučem, da malo zagudim, Da mi srcu odla'ne u grudim': Ta
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
polju Kosovu, kod bijele Samodreže crkve: jedno tabor Vukašina kralja, drugo tabor despota Uglješe, treće tabor vojevode Gojka, a četvrto carević-Uroša.