Obradović, Dositej - BASNE
Ne verujte, moja deco, sve su to gole laži! No slušaj|te kako to biva. Na groblju su veliki krstovi od kojih se na mesečini vide seni, pak ko se je naučio iz
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sutradan zorom dovuku granja i drva, naslažu lomaču, za nju nas gole vežu, prinesu šibicu, potpale, i gori tako, gori nedelju dana, cela varoš od pepela posivi.
A tek raste drvo za raspeće! Već nas gole kundacima gone, već u glavu uperena cev je! A tek će nas u stočne vagone, tek će, preko Drave, za Kočévje!
kapci, pred smradom naših grehova i rana, Trojeručice, nek nam se otvori crkva na Tvojoj trećoj ruci sazidana! Gole, mlaćene motkama, sekirama, oborene pod noge, i dotučene u podnožju brda uz koje smo se peli, trećom nas rukom,
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
koji beše sa mnom došao: ,A nuto g’, kneže, Bog i duša, kake su mu noge tanke, ne ima ni čarapa u čizmama, no gole noge, a mi se uzdamo da i nas ođene, a i on bos ide.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Da mu je Lazar ne znam kakvu pakost učinio, da mu je uzeo sve do gole kosti — i to bi mu oprostio. Setio bi se detinjstva, mladosti, drugovanja, bratske pažnje, i... oprostio bi mu!...
Nego hajd, hajd!... Videćemo i to!... Lazar izide. Srce mu je igralo od radosti... Da je mogao, on bi leteo kroz gole lužnjake. Pa mu se činilo da se i ona ogolela drva smeškaju na njega. U radosti malo te ne zaboravi uvratiti se popi.
— Neka bude kako ti veliš, buljubašo! — reče Bogićević. Stanka skloniše u jedan kraj šanca. Zeka pogleda svoje gole sinove, pa poteže sablju. Otvori vrata šarampovu i viknu: — Za mnom, junaci! I otvori se jedna klanica...
— Još samo da se sa ranom osiguramo... Neka mi te brige nije. Pa naredi Zeki te razasla gole sinove na sve strane da što više hrane nabave. Sve je išlo po volji. Ni senka zle slutnje.
Dučić, Jovan - PESME
u prvom sutonu na morskoj obali mladu i crnu ženu, koja prema zvezdi, što u taj mah blisnu na zapadu, uze svoje dve gole crne i teške dojke u ruke i poče govoriti molitvu, držeći nepomično oči na planeti.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Tebe sve nešto zadirkuju. Sve bi htele da ti za njih sve rintaš i radiš. Kao da si ti došla iz neke gole kuće! On se načini tako nespretno ljubazan i nežan, da se Anoci poče kosa dizati na glavi. — Al' ja to ne dam!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Vi se zadivanili i uzanđarili tunakara unutra, a da sam neki, k’o što me bede, ta mog’o sam vas do gole duše po’arati! — veli Nića ulazeći. Pa i on se zajedno sa prirodom i selom promenio.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kakva je divna onda moda bila. Devojke — „frajle” — u kratkim haljinama; struk kratak; lepe ruke od lakata gore gole, sa pufonima; do lakta žute rukavice, a na glavi šešir.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali najednom, duboko u meso njegove gole i smrzle ruke zariše se oštri, crni i zverski nečiji nokti i prosuše krv po snegu.
Afrika
Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.
Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.
Između koliba je roj gole crne dece izmešane sa kalbasima, sa afričkim kokošima i neizostavnim kozama, sitnim kao naši psi.
Na rečici u dnu gustog rastinja, međ žbunjem, gole i mokre, tetovirane, žene pune ogromne kanarise vodom. Ćupe su džinovske i jedinstveno išarane.
Pokatkad naiđemo na lovce sasvim gole i unezverene, koji se jure napred, ili na žene sa kalbasima na glavama. Oko pet časova dolazimo u selo Nebinge.
Ovaj je na klupici sa strane ulaska u kolibu. Malopređašnje igračice su u polukrugu pred njima, sasvim blisko, gole i svetle od ulja. Počinje igra sasvim tesno. Pojavljuju se sestre mladine noseći na glavama kalbase pune koria.
me je ponova u Dakar jedan fantastični voz koji se dva dana i dve noći, pretovaren najšarenijim crncima, provlači kroz gole predele od Bafulabe na Tambakundu, Kafrine i Tjes.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On bi im to dozvolio, i na paradama. A ako će da sahranjuju svoje mrtve i gole, šta to smeta? On, Engelshofen, dozvolio bi im to i nasred Beča.
Grudi su joj bile sasvim gole, prema običaju tog vremena u Beču, a kosu je imala uzdignutu, tako da se Pavlu učini, klupče crnih zmija.
Ona je bestidno počela da mu se nudi. Morao je da zabada nos u njene gole grudi, sa tamnom dolinom, u kojoj je video senku, nežnih, crnih, malja.
U bojama bulki. Njen beo veo, od gaze, oko ramena i vrata, njene gole ruke, njena riđa kosa, sve je to lepršalo, kao da duvaju vetrovi. Njene zelene oči bile su svetle od radosti.
Žene su, opet, imale te snažne, lepe, noge, koje su bile gole i crne od blata, do kolena, koje više nikakva voda ne može da spere.
Stidele su se da izlaze u svet, takve, pored lepog muža, a kad bi se videle, gole, stidele su se i ljubavi. Izbegavale su da zovu, ili da se nude. Ćutale su i sedele, kao skamenjene, sa detetom na krilu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
i južni, i prvi se uglavnom poklapa sa šumskim i zelenim pojasom planinskih strana ove zone, a južni zauzima njene gole i kršne jadranske strane.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Noge su im bile gole i pune promrzlina i to me pogodi kao udarac pesnicom u želudac. Dobro bi bilo imati novaca za sav ovaj šašavi svet,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iskakao je opet iz kola i mlatarao rukama, prema prozoru, nad kojim su sedele gole ženske figure i oklopljeni neki polubogovi, uvijeni girlandima, izrađenim od pečene gline, a puni, prepuni vrabaca.
diveći mu se, njegovom ogromnom, teškom konju, njegovim raspevanim oficirima, što su bili isukali sablje i nosili ih gole preko kolena, odeveni u čudnovato seljačko odelo, ali istog kroja i iste boje.
Dok mu je sa brade voda kapala na gole grudi, oseti kako mu srce uznemireno tuče. Naredi da se Antonoviču odgovori da pošalje do mrtvih odmah kaluđera i da
Sneg beše napadao do kolena, zavejao gole grane i stabla drveća. U sivom obzorju graktala su jata vrana. Na mesečini, pojavljivahu se čopori vukova.
Opet ostade najmlađa najduže, kukata i grudata. Pri slaboj svetlosti žiška tad, Isakovič vide njene gole noge i belo meso pod kolenima, i onako star, iznemogao, već mrtav kako mišljaše, oseti kako sav zadrignu i nabreknu.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Kad opazi sudiju carstva, da se ko spava ukraj tuđih staja, kome su strehe gole grane, oseti kao kad stiže proleće koje razapinje šatore na sve strane kao da je pošlo da osvaja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dva muškarca pogledaše noge mlade žene kao da ih prvi put vide. Stajali su pred crkvom i gledali njene gole noge, punih i oblih butina, čiji se mišići iznad kolena lako napeše, ostavljajući dve slatke jamice.
A onda se odnekud odozgo iz tame pojaviše dve gole muške ruke i Andrea, uzdahnuvši, potonu u travu. Da li je to bio Sinan? BLAGOSLOVENO VREME DOSADE Vrela ulica.
Rasla je i rasla, a kada je prišla na sto koraka, pretvorila se u devojku lenjih pokreta. Šta je video Bel Ami? Gole, tamne ruke. Šiške iznad samih obrva.
Znam, privuklo te svetlo Terazija, provincijska leptirice. Provincija — to je za tebe, pre svega, loše osvetljenje. Gole sijalice od dvadeset i pet sveća što poput samoubice vise sa tavanice na tužnom gajtanu bez štitnika, osvetljavajući
Matavulj, Simo - USKOK
I ta povorka, uz gole, ljute krše, pod natmurenim nebom, bješe simvolična! Ti mrki đetići, prema kojima priroda njihova kraja vazda, i velike
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U šumovima prirode najviša je uteha do koje se može doći: U te trenutke, kad noć lazi od podvodna vrbika uz gole njive, a lampa se još ne pali, moja strina, crnooka Ličanka, stigne zakratko, krišom, i da otplače nagnuta gdjegod u
Milićević, Vuk - Bespuće
u vrbe koje natapaju svoje sjene i povijene, pognute grane u vodi, šumi kroz sjenovite šume i buči razbijajući se o gole, oštre, tvrde krševe i teče brzo, srdito i nemoćno, zbijena i stiješnjena, dok stijenje para i reže svojim oštrim
Oni počinju da se penju uz brijeg jednim starim, razrovanim putem, punim vododerina; iza leđa ostaju im visoke, gole planine, sa surim i strmim stijenama u kojima se gnijezde orlovi. Kroz jedan klanac probija se Una.
Radičević, Branko - PESME
1843, 1. dek. PUTU KRAJ „Ja obiđo mloge dole, Mloge reke, mloga vrela, Gore, luke, stene gole, Mloge dvore, mloga sela; I opeta nigde kuta Deno mlađan da se stanim, Da s' nemirna manem puta, Svog života dan
Gleda putnik s stene gole: „O krasote, o divote! Nos' me, stazo, dole, dole!“ Zakliktao od milote. Dole ga je staza snela, O da divna ovde
Zbogom goro, zbogom stene gole, Zbogom čudo krasno i suviše, Šta ću jošte da tumaram dole, Te krasote već ne nađo više!
— Ona pade, ma nje mili, — Docne momci priskočili —: Tamo ispod stene gole, Ukraj mora gleni dole, Tamo ona strašna smesa Od kostiju, krvi, mesa, Njegovo je telo, jao, Ko li bi ga sad
Al' kad Turad besna se raspali, Bakračlijom konjica udara; Na osvetu svoga gospodara Lete Turci kâno mrki vuci, Gole nože u desnici ruci.
Turci viču: „Pogledaj nas, Ala!“ Srbi viču: „Bože, danas fala!“ Mesec sinu više stene gole, A da vidi šta s' tu radi dole.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U te trenutke, kad noć lazi od podvodna vrbika uz gole njive a lampa se još ne pali, moja strina, crnokosa Ličanka, stigne zakratko, krišom, i da otplače nagnuta gdjegod u
A onaj moj trezveni, pametni rođak? Eno ga, opet se čuje. S gole čuke poviše sela, on uporno rešeta mitraljezom u susret avionu koji ponovo nailazi. Vidi ti njega!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Raskomoćen, u onoj polutami, čitajući, čini mi se Mopasana, razdražen, uzavreo i stiskajući vrele usne na moje gole ruke, ja sam drhtao... Upila mi se beše ti u pamet. Tvoja jedra, puna, raskošna snaga srce mi je kidala.
padale njene prosede kose u uvojcima niz lice joj, a lice joj ćoškasto i smežurano, vrat izdužen, smežuran, grudi crne, gole...
Zato se valjada toliko i žuri, podskakuje, nabija šajkaču na oči, isprsuje gole grudi i peva. Čak do mene dopire njegov istrošen, ali još topao glas i poslednje reči jedne te iste pesme mu: A ja sam
Kostić, Laza - PESME
divoto moja, u tebi nema vrleta gorostasnih, ti se ne namećeš ponosnom nebu, ne Nudiš mu ljubavi tvoje pružajući mu gole, kamenite ruke u razbludi silovitoj; ti se smešiš, samo se smešiš.
odbi moj, il' izveštajem dirnut ljubavnim, tek on se diže, ispravi se dug, u čelo upre prstom desničnim, a šuvačnim u gole kukove, zaori glas kô podzemaljski grom: „Alfa i Omega!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: I to lepo? LjUBA: Zar ne vidiš kako je lepa? STANIJA: Vidiš, kjerko, to je sramotno. Koja devojka pokazuje gole prsi? A ona je gotovo sva gola. Sramota doboga, nego skini, pa baci u vatru. LjUBA: Za to smo dali tri talira, majka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sela oko grada opljačkana su do gole kože, rođaci pokradeni, tavani očišćeni ... Najviše tih foliranja maznule su, kobajagi, boemske kafane.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
mesta pod snegom duše, što su košnice potmulog tutnja, špilje poroka, nad kojim cepti glas od proroka, tresući fonom gole ložnice. A ono što je čedno ubila, ogreje usnom ruža Budima.
Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. o čista kobi, izvan gole laži spiralu tvoju miluju pejzaži! U frulnom stanju ne žuborim kolom, no trpim napor brda što me guta a tamjan nudi
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Vječno su vrapci skitnice gole, pa dobrog Ćosu povazdan mole: „Uzajmi, Ćoso, bar zrno koje, imamo mnogo dječice svoje, u svakog uvijek otvoren
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Posle duge, mračne zime, K'o prvenče mladog cveća, Iz vlažne se zemlje diže Prvi vesnik premaleća. Još su gole tihe ravni I pesma se još ne hori, Samo smreka zeleni se U dubokoj, tavnoj gori.
Noćna se kandila gase — A sveži jutarnji dah prelêće doline mirne, I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne... ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne, visoke gore.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Sada te u bašti vidim gde ležiš na uplašenom lišću i ruke gole dižeš, telo ti tone u vreli mrak. Ja sam bio taj kamen i razbojnik na kladencu i lađa na moru i onaj ko te celu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Niko se nije micao sa svoga mesta. Paljenje cigareta je najstrože zabranjeno. I presamićeni preko topova, prokisli do gole kože, proveli smo tako celu dugu jesenju noć. U svanuće nastao je pokret pešaka i prikupljanje jedinice.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Banda. VASILIJE: Zar ste morali onako da ih vešate? DROBAC: Kako onako? VASILIJE: Onako gole, bez opanaka i čakšira? DROBAC: Da sam se ja pito, ja bi im poskido i gaće! Ništa me nemo gledati!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I dok mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi prašni, čim pred zoru svane, nebo mi je rosno ko ravne
Slušaj vetar sa lišća svelog, žutog. Pevaće ti: da sam ja ljubio jesen, a ne tvoje strasti, ni članke tvoje gole, no stisak granja rumenog uvenulog. A kad te za mnom srce zaboli: zagrli i ljubi granu što vene.
Barun je dočekivao Badnje veče i Novu godinu u riječkom Orfeumu. Skidao je igračice do gole kože i sipao u njih šampanjac. Veli, tako treba dočekati rođenje Hristovo. Iako nije trpeo Srbe, Vranicani je mene trpeo.
Na novoj rumunskoj granici, vele, Mađare koji se vraćaju iz rata skidaju do gole kože. A na češkoj granici oduzimaju im čak i cipele. I mi, Jugosloveni, kažu, pljačkamo one koji se vraćaju iz Italije.
Veli, to je skandalozna pesma. U njoj su kentauri, gole žene, i slično. A sve to posvećeno njegovoj kćeri. Izlupaće me, kaže, kišobranom, čim me, na otvaranju izložbe, vidi.
Stih je naš zanesena igračica, pa svoje pokrete čini u ekstazi. Svoju ekstazu pretvara u gole pokrete. U lirici to nešto vredi!
Čim sam ušao i video goluždrave anđele, gole lepotice na reljefima u crkvi, razumeo sam sve. Kad bih mogao celoj slovenskoj duši, svoj našoj takozvanoj „rođenosti
Male, majušne mušice roje se nad nebesima. Gole Venere kleče pred granjem što pupi. Vi znate da ja imam ludu teoriju „sumatraizma“: da život nije vidljiv, i da zavisi
Tad sinu nebo sjajno, ko mladost, u njemu planu strašnom senkom Rim. Deca i zveri i žene gole putem padahu po tebi, polivene vinom.
Rakić, Milan - PESME
tone negde, nevešta i bona, Starinska pesma mnogih miliona I dok po nebu kruže senke crne, Eto se bude iz prošlosti gole Spomeni s cvećem, sa ružom i krinom, Ćućore tiho kao pod surdinom, Drhtavi zvuci starinske viole.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tada ona, pored gole zemlje, sniskih tavanica i one kujne sa onolikom širokom badžom nad ognjištem, zbog koje čovek nikad noću nije smeo tu da
Pandurović, Sima - PESME
Tako se beli veo sa čednih snova svlači, S voljenih stvari što mi izlaze sada gole. Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I niske strasti stalno kako me vuku dole, A horizonat misli lagano da
Ali, najzad, kada sve polako presta: Kad mu stare grane ostadoše gole, A poslednja tica ne dođe mu više; Kad su duge, hladne udarile kiše Na neznana groblja onih što se vole; I kada je,
A izgubljeni dobri tragovi; Kobni ples smrti vode vragovi Pred licem nove, gole Istine. RAVNODUŠNA PESMA Čovek se, katkad, povuče u samoću, Zbog starosti, umora, il’ razočarenja, Il’ možda zbog
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
tragove stopica Božinih po zemlji, no zasuše sve, brda i dolove, da ne osta nigdje, ni u prisoju ni u zavjetrini, gole zemlje, koliko bi dlanom pokrio. Uzdarje, dakle, obilatije no drugijeh godinâ. A, čujte, rašta!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Dobio dvosoban stan, sa pogledom! Nameštaj sve sami mahagonijum! MILE: Gole mu ženske na astalu, na polici, na otomanima, po ormanima, na radiju, po fijokama!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Spusti maramu na glave bliznaka i priđe drugoj postelji na podu, na kojoj spavaju tri starija sina. Pokri gole cevanice desetogodišnjem prvencu. Vidiš li kakvu cvoleniku ima? Pa tabančinu. Taj će, Đorđe, bikove da obara.
Izračunala je dan. Smalaksa od njegove težine među tikvinim vrežama, noge su joj gole, i trbuh, i on je go, strašan, ona će se rasprsnuTi Od slatkog stida, želi ga, mora, i kukuruzi, i drveće, nek sve
si se zamorila, gazdarice“, rekao je na njeno teško i ubrzano disanje i podsmešljivo gledao u zajapureno lice i ruke gole do lakata. „Jesam. A ti prestani da me zoveš gazdarice. Što me tako zoveš? Plašiš se Đorđa?
Adamu kaže „sine“, otvara vrata, nem prilazi krevetu, rukom gura Milunku, koja drži lampu dok Tola dečaku bez svesti gole grudi oblaže toplim rakijskim oblozima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
odbi moj, Il' izveštajem dirnut ljubavnim, Tek on se diže, ispravi se dug, U čelo upre prstom desničnim, A šuvačnim u gole kukove; Zaori glas k'o podzemaljski grom: „Alfa i Omega!
Noćna se kandila gase A sveži jutarnji dah preleće doline mirne, I šum se razleže blag kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne... V. Ilić CIV GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div.
Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane. Ovo su časi velikijeh djela Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela.
NA BALU Po glatku i klizavu podu Gomila čudno se vrti; Sve dođu dvoje i odu, I muško žensku prti; U ženske, gole grudi; Pogled joj mutan, i bludi... A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
sam i koliko putah, dubokijem zauzet mislima u cvijetno lono prirodino, hraneći se pitatelnim sokom iz nje sise gole i prelesne, mater štedru zapitivâ smjelo rad česa je tvorac satvorio: radi l' đece svoje mnogobrojne?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
posmatraju tu, njima neshvatljivu, nebesku pojavu, a tada im reče: „Vreme je da pođemo kući, inače ćemo pokisnuti do gole kože“. Oni se digoše i pođoše niz breg.
Obuze ga tuga kad pomisli da će je njegova vojska opljačkati do gole kože, jer nijedan rimski vojskovođa ne smede se odupreti zahtevu svojih vojnika da svaku osvojenu varoš opljačkaju.
Padine ona dva brežuljka bile su gole; tek po koji vinogradić ili livadica viđali su ovde onde; tim veći beše utisak što ga je na Kopernika učinio Koloseum,
iza toga rasču da se Njutn oporavio, a njegovi neprijatelji, koji već mišljahu da ga smeju ponovo napasti, opljačkali ga do gole kože i pretstavili svetu kao čoveka koji se kitio tuđim perjem, osetiše na svojoj koži da malaksali lav ima još uvek
To bi bilo dovoljno da svoje neprijatelje razoružam do gole kože“. „Mogli ste ih, drugim rečima, zgnječiti težinom svog autoriteta“. „Da.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
trupa naše vojske, pošto se u Draču prvi ukrcao, iskrcao se na pristaništu govinskom ostrva Krfa onaj u Albaniji do gole duše opljačkani odred pukovnika Dušana Tufegdžića. Ne mogu da se setim dana.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zašto da to ne budu odmah od početka, kao i svi drugi? Zašto je nužno da ih prethodno nevolja ogoli do gole kosti, da s njih termitski skine, oglođe, rastoči sve, pa da bi nam bilo dano da u njima prepoznamo i saosjetimo
— Uvjerite se sami, nisu to gole riječi!.... Skice i bilješke iznosile su nekoliko listova. A roman je, prema predviđanjima, trebao da obuhvati svojih
na koji upravlja svoje strijele: i jedan i drugi nalaze svrhu umjetnosti u nečem različitom od njene prave svrhe: gole ljudske istine.
svoje strijele: i jedan i drugi nalaze svrhu umjetnosti u nečem različitom od njene prave svrhe: gole ljudske istine. Gole ljudske istine, slobodne od bilo kakve usmjerenosti, slijepe za bilo kakvu svrhovitost, suvereno nebrižne za posljetke
Život mi nije bio drugo nego niz susljednih „oslobođenja”. Odbacivao sam od sebe sve, svlačio se do gole kože, kao brodolomac pred skok u valove. Vjerovao sam da tako postajem cjelokupniji; više svoj, više ja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kada je bila blizu dvora, opazi je onaj bivši siromašak, pa će ženi: — Eno nekakove sirote žene, gole i bose, no reci materi neka je svrati, pa neka je obuče, obuje i nahrani. — Prođi se, boga ti, starijeh babetina!
A bile su u toga birta tri kćeri, pa kako su imale navadu gole spavati, svuku se i tu noć pa legnu, a na njegovoj kočiji bile su tri zlatne jabuke, pa od njih udari svjetlost u okna.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute. I crnilo obavilo tužno Koru, vidik, vreme i minute. Bol klonuo; magla i bregovi Nose mis'o...
Nevolje, bede prokletstva i suze, Uzdasi, jadi, prazne, gole žudi, I one male — a spontane uze Što ryše, dave živeće kod ljudi. Opticaj smrtnih obmanom se sliva.
Sarana leta — vaskrs moje tuge, K'o mrtve ruke grane stare, gole, Uprte stoje predelima duge: Kao da žale i kao da mole.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Hranili su gladne, bose i gole, obuvali i odevali. I činili su to pre no što je Amerika stupila u rat. Da li je potrebno da vam naglašavam: kako je,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sada su im na dogledu: raspoznaju gole krševe gdje se orlovi tiće, ali oni ne idu tamo da hodočaste ni na kakvu slavu, već da zaklone glavu među one goleti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ovde, dakle, nije dovoljno ako jedino polazimo od uopštenih dobrih namera i gole dobre volje prema drugim, bližim i daljim susedima po kulturi, nego se prema njima treba okrenuti i zbog dubokih interesa
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tada ona, pored gole zemlje, sniskih tavanica i one kujne sa onolikom širokom badžom nad ognjištem, zbog koje čovek nikad noću nije smeo tu da
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ljudi obrijanih brkova, idu po gradu pod šeširima ili gologlavi kao ludaci. A žene sasvim otvorene, gole do ramena i do iznad kolena. Smeju se, graše i razgovaraju s kim hoćeš. Munareta kao pusta, retko da čuješ mujezina.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Svak se čuva — to je pravo! Al’ setite s’, glednuv’ dole, Dece gladne, bose, gole! Viće srnâ i fazana, Na šampanjcu biće pena, Viće sjajnih soarea I beseda i „krenchena“, Biće svega kom se ima,
Krakov, Stanislav - KRILA
Ranci su pobacani. Sa mazgi su zbacivani tovari i skakalo se na gole samare. Kao poplava se razlili begunci po beskrajnoj poljani.
U čekaonici kašljali su i pljuvali ranjeni vojnici. U sobi pred komisijom skidali su ih gole, i tu je jedan debeli lekar ljutito vikao, da ih sve treba uputiti na front.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.
Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere. Nasred trga vrlo mlada devojka prska svoje gole grudi, gole i čvrste, pre no što će dići sud sa vodom.
Između koliba je roj gole crne dece izmešane sa kalbasima, sa afričkim kokošima i neizostavnim kozama, sitnim kao naši psi.
Na rečici u dnu gustog rastinja, međ žbunjem, gole i mokre, tetovirane, žene pune ogromne kanarise vodom. Ćupe su džinovske i jedinstveno išarane.
Pokatkad naiđemo na lovce sasvim gole i unezverene, koji se jure napred, ili na žene sa kalbasima na glavama. Oko pet časova dolazimo u selo Nebinge.
Ovaj je na klupici sa strane ulaska u kolibu. Malopređašnje igračice su u polukrugu pred njima, sasvim blisko, gole i svetle od ulja. Počinje igra sasvim tesno. Pojavljuju se sestre mladine noseći na glavama kalbase pune koria.
me je ponova u Dakar jedan fantastični voz koji se dva dana i dve noći, pretovaren najšarenijim crncima, provlači kroz gole predele od Bafulabe na Tambakundu, Kafrine i Tjes.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A Turcima je bilo dosta i pô sata, pa da im svima poodsecaju glave i da ih svuku gole nage. Ha typckom streljačkom rovu videlo se nekoliko pobodenih motaka, a na njima — glave naših drugova.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bila je to trenutna slika, ali mi se neprestano nametala, jer sam bio do gole kože mokar... Pljusak je bivao sve jači.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— smejući se Blagoje gro’tom, — Plugom se dičiti, — reče; je od oca ti ost’o. Sam da si tekao, ne bi ni gole palice tvog za Veka imao. Plug mi se ako pokvari, udešam Sam; a ti ni oritka držati, ručice nit’ znaš.
Sestre vile Tam’ su bile, I teb’ kažu A ne lažu: Kod nas išta, Tamo ništa — Gole stene Bez promene; A šećera I bisera, Srebra, zlata Kao blata U nas dosta, Kâ tam’ posta.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Približih se lagano na prstima i izvirih iza gornje strehe. Kod kuće je! Podnimio se na obje ruke i odbočio na gole, suvonjave laktove, pa ukočeno, blesasto zuri u nešto pred sobom.
Bojić, Milutin - PESME
im srču oči, dok se čaše liju I udara zadah ložnice i pića; Htela bi da ruke još jednom se viju I stežu mermerne gole muške gnjati, Da u muškom nedru oči joj se skriju, Da peharom krvi svaki celov plati, Istrošenu snagu da u nevrat
S jutra straža bi me pijanu našla I šibala bičem po žilama vratnim. - I žene mi piše strast do kosti gole! I u šatorima vrištala sam ratnim, Dok me oči, usta, dok me grudi bole, Srećna kada mučim, srećna kad me muče. ...
XXXI Kô ustremljene dve buktinje sveže, Uz praskav požar rastopljene smole S vriskom fauna i nimfi, što gole U susret jure, kroz vijor što reže, I krše stabla i kidaju mreže, Naša su srca što se večno vole Skrhala strele,
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Znaš te nihiliste, vrlo su vešti da sakriju bombu. Pretreseš ga do gole kože – nema ništa; izvedeš ga na saslušanje i učtivo ga zapitaš: kako se zoveš, a on, u odgovor na to pitanje, bombu pa
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
prestola, ubice ili izdajnika primenjena na određenu ličnost tako se žilavo održava u tradiciji da je teško potiskuju gole istorijske činjenice.
Jakšić, Đura - PESME
] Iznemoglo telo survalo se dole Pored neke puste razvaline gole. Tvrdinja je bila nekad ovo stara, Čuvala je verno svoga gospodara, A danaske šta je razvalina ova?...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, koju su — prema opisu iz 1958 — na Sv. Iliju, kad izlazi sunce, ritualno brale starije žene, »gole, raspletene kose«, i »ostavljale je više vrata kao odlično sredstvo protiv uroka« i za zaštitu novorođenčadi (SEZ, 73,
Ćipiko, Ivo - Pauci
— I odatle, ispod vrba, odnio dvjema curicama košulje, dok se u rijeci kupahu, i ne htjedoh ih povratiti dok nijesu gole k meni došle . —Ali, što je to— trže se— mene ovladalo? Čisto podjetinjio, kao da sam pameću smetnuo!
za sobom pijesak; grane mrkih maslina prigiblju se, tresu, kao da nekoga k sebi mame, a kroz ogoljela smokova stabla i gole stijene huji, zavija i cvijeli vjetar. Njegova narav podaje se vremenu.
Premišljajući kako i koliko da joj ponudi, gleda u puste, ogoljele vinograde, koje kiša nemilosrdno topi; i, gledajući u gole loze, osjeti u sebi silnu prazninu; i, ne znajući zašto, učini mu se da smišljena svota novaca koju joj misli dati
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dok su kaluđeri kadili tamjanom naše ćelije i iznosili napolje posteljinu na kojoj smo ležali, nas su svukli do gole kože. Mantije, rublje i posteljinu su potopili u veliki bakrač u kome je vrio ceđ od glogovog pepela.
Tri gole zverke što mogu jurcati svuda okolo, izležavati se gde hoće i koliko hoće. Ali, to traje prekratko. Posle iscrpljujuće
što je kraj nje sedeo, preko pijanih svatova do lepog, kršnog Dadare čiji su je pogledi čas milovali, čas skidali do gole kože, čas ljubili, čas ujedali do krvi. Zmijski otrov joj se šetao po telu.
Puštam da mi voda silazi niz kičmu, slivajući se sa gole glave. Kalpak sam izgubio negde usput u onoj panici koja me odjednom zahvatila kad sam se okrenuo i video šta sam
Ilić, Vojislav J. - PESME
Noćna se kandila gase A sveži, jutarnji dah preleće doline mirne, I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom U gole grančice dirne... 1884.
Kraj njegovih nogu skupiće se zveri: Medvedi, majmuni, mačke i panteri. Gospođice lepe i gospođe mlade Predstavljaće gole nimfe i najade. Ta i sam će Rudnik, kad ga smej probudi, Od silnoga smeja da razvali grudi.
Sa ruse njegove kose bašlik se spustio dole, A beli, široki burnus grudi mu pokrio gole. To beše Ben—Kasim glavom... Kô putnik s dalekih mora, On gleda u čudno veče s razvali braminskih dvora, I celu njegovu
Svilena odeća njena U skladnim borama svojim padaše po podu dole, A njene skrštene ruke bejahu do pola gole. Za kime plakaše tako? I ko je upravo ona? To bedni, ubogi, vajar nije ni znati mogô, No on je drhtao čisto.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
muževi tako delikatni da svoje žene bez najmanjeg povoda, samo zato što misle da je onako kao što se njima čini, do gole duše muče i često ji do očajanija dovode.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ali smo mi, držeći se onoga: „zub za zub, oko za oko i perje za perje“, nastavili posao sve dok guske ne bi ostale gole kao da su se toga časa iz jajeta izlegle. Ministar je vojni, međutim revnosno kupio perje u jastuk.
Pokušaj nauke da se i ona uplete u objašnjenje braka kao pojave sveo se na gole reči i prazno filosofiranje. Ili se zar može smatrati za rešenje problema jedno ovakvo mišljenje jednog filosofa: „Brak je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici razgovaraju da li je bolje da prostru ćebe ispod sebe, i da ih bije vedrina, ili da legnu na gole grane, a da se ćebetom pokriju. — Eto — veli kapetan Dušan, onaj „rezervni advokat“.
Na drumu se otegla dugačka kolona. Krenuli smo odmah u bivak. Vojnici već pojahali gole konje. Veli mi Luka: — Pazi, ala se ućustečili, kao da je svaki od njih Napoleon!
Prosto rečeno, komandant je taj koji treba poslednji da pogine. Ovakva naređenja za vreme rata postala su gole fraze. Mnogo štošta se i ne događa po zamisli štabova, koji često pripisuju sebi u uspeh i pobedu koju je po svome
Petrović, Rastko - PESME
dve železničke stanice; Na prozoru saksija s tri cveta, lice neke starice, Na poljani iz amrela izviru četiri noge gole... Branko, moj Branko, da li devojka, da li krin, da li mač, Čistotom svojom prethodivši zoru, Zaspaše u kutu oka ti?
Šantić, Aleksa - PESME
1907. MOJA OTADžBINA Ne plačem samo s bolom svoga srca Rad' zemlje ove uboge i gole; Mene sve rane moga roda bole, I moja duša s njim pati i grca.
O, lijepa polja! o lijepe luke! Ne nosim vam ništa doli duše gole, Žuljeva i rana, što peku i bole, Nevolje i gladi i skrhane šljuke...
Pogledaj, tamo, te kolibe gole, Trošne i tamne kao magle zimne, U njima žive duše gostoprimne — Srca što griju, što trepte i vole...
A tamo, gori, na lazilima zgrade, Zidari rade. Veče na razdrljene njihove grudi I gole ruke i lice vrano, Sve krečom poštrapano, Prosipa crvene ruže svoje...
Blistaju strane u suncu i rosi, Izbija loza, soče zdravi trsi, I leptir kruži po polju i kosi. Motika tuče, i u gole prsi Suhog težaka duša neba vije, I znoj mu kupi... Odjekuju vrsi — Proleće pjeva.
Sa ramena njenog, iz puna krčaga, Preliva se grimiz i po kršu prska — Raspe se rijekom na ševare gole, I zapali lišće breze i topole. Gle, mahala stara sva od nje zaruđe, Kô da u požaru izgara cijela!
Znaš gdje laka srna pase, Voda pada s hridi gole, Kako bršljan obvija se Oko breze i topole? Tako ona, vita, lomka, Obvi ruke obadvije Oko pasa smjela momka Što
Šume pjesme vrela, I ranim pupkom pupe gole grane. Ovo su časi velikijeh djela: Širom oranih, zamagljenih njiva Vide se jaki roditelji sela.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad ne kazah za te hitre noge, kojeno su konjma utjecale, i ne kazah za junačke ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, — ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile gledajući s najviše planine, gledajući donje na
junak, tanak u pojasu, bela lica, crni nausnica, crn mu perčin pojas premašio; preko krila gola sablja britka, preko gole sablje pije vino; pokraj čizme buzdovan pozlaćen. Kad se triput obrediše vinom.
se kralju pod šatora šeće: „Kralju Đurđu od Maćedonije, odi, kralju, da se promenimo: daj ti meni dvanaest vojvoda, gole, bose, u košulji tankoj, ja ću tebi tri stotin' Madžara sve na konjma, pod oružjem svetlim, i daću ti šeset Karavlaa, i
Kad ne kazah za te hitre noge, kojeno su konjma utjecale, i ne kazah za junačke ruke, kojeno su koplja prelamale i na gole sablje udarale, — ja ne kazah za lažljive oči, koje su me na zlo navodile gledajući s najviše planine, gledajući dole na
polja bez svijeh haljina, bez ćuraka i bez anterija, bez saruka, u malim kapama, bez čizama i bez jemenija, gole, bose topuzima tuku: „More, baša, kam’ poreza naša?“ U po polja Đorđe sablju vadi, zulumćarske odsijeca glave.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Puzio je tako na koljenima i laktovima sedam-osam metara, dok mu je lampa osvjetljavala samo gole zidove niskog kamenog hodnika.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Latiše i sami tek gole sablje i sekoše se blizu do zore među sobom i tako malina što ostaše, raztrkaše se koji kud i razbegoše.
Prepadoše se so toga čuda i prestaše fućanjem se na njih. A zimno bijaše ono vreme. Pak svukoše ih gole i pometaše svezane u jedno jezero ledeno noću, gde jedan vrlo bi slab i plah sobom drug im.
Dosta put mnogim i zla se smrt na putu prideša so te trgovine i jedni do gole im duše štetuju, jedva s glavom poizmiču doma nevoljni, i jošte se ne odstaju ni do smrti.
Po vremenu sve se opet to i raspadne i ni traga im nestane; ostanu ružne, prazne, gole zidine, — opet ljudi žele da to vide. A niodkoje im hvajde nije.