Jakšić, Đura - PROZA
Ali tu presudu ne mogoše dušmani naroda našega izvršiti. Golema vojska stiže od srodne slovenske krvi, i kad je pobedila Madžare, njeni vođi pohodiše mračne tamnice i, gde nađoše brata
To je bilo pismo, ženskom rukom napisano: „Poštovani gospodine, O mojoj tuzi ne smem vam govoriti: ona je golema, neizmerna... Moj muž, a vaš prijatelj i sustradalnik, umro je!... I sad je slobodan, naveki slobodan!
Ali to neće biti nužno!... Ne, gospodine, izvor je suza naših dubok, tuga golema, bol neizmeran... a to je bogatstvo u kome samo siročad uživaju...
Kad se lepo razdanilo, — produžavaše Miladin, — mi se dignemo u manastir. Po travi se još blistala rosa, a golema drva koja su kružila manastirsku avliju, bacahu daleko po mirisavoj dolini svoju gustu senku.
za suvu ruku, odvedite ga na najsjajniju zvezdu, na zvezdu što danas nad Francuskom sja, odande će sve lepo videti; golema groblja, nove grobove, razbojišta krvava, a nju sjajnu: „Đe se, mlada, po razboju šeće, Te prevrće po krvi junake...
Retko je koga kaznio, i to samo klečanjem; a kad je bila tako golema krivica da se moralo i telesno kaštigati, uča ga kljucne dve-tri puta svojim gvozdenim naprstkom u čelo, pa mu pripreti
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ima jedan te će moći — prihvatiti Spasoje. — Golem je zijanćar — reče Đura — pa mu valja podobru udariti. Ako bude golema, lasno je pokratiti... A otkle ti s tim vrećama? — Ta odnesoh onom ugursuzu potru.
Čajir mu je više sela pod Kosmajem; golema prostorija, između seoskih njiva, zagrađena vrljikama. Tu je tor za njegove ovce, tu mu pasu, tu noćivaju, tu se muzu.
Činjaše im se dosta kriva. Baš kad uđoše u nju, naiđoše na jednu bukvu — debela je, golema, rekao bi, ima joj sto godina.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Turci su navalili sa sviju strana... Neki su prešli na Prudovima, neki kod Lešnice, a neki na Podinama. Sila je golema. Čupić me posla da ti javim da pođeš Balotiću i tu ćeš se s njima naći! — Dobro! — reče Zeka. — Još nešto, pobratime!
Dučić, Jovan - PESME
PESME ŽENI I Boginjo, koja si, ohola i preka Sa jednog neznanog raskršća golema, Prvi put izašla pred oči čoveka Držeći dve dojke u rukama dvema — I oglasila se kroz mrak prve zore Krvožednim
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Buknule su bile na zemlji toj, crnoj, masnoj, plodnoj, ne samo vrbe duž reke, koja je sad bila, i u svome koritu, golema i silna, nego i jablanovi, bagremovi, i voćke, oko varoši i u varoši.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kad se opeva junak koji svlači svilu i kadifu da bi obukao „bugarske haljine“, pesma kaže, da se on „učinio golema sirota“.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
ODBRANA OD SUĐENICA 85 4. ODBRANA OD VEŠTICA 86 5. ODBRANA OD MORE 89 ODBRANA OD ZLIH OČIJU I UROKA 90 „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ 95 PRVA GODINA ŽIVOTA 96 OD ČETRDESETOG DANA DO KRAJA PRVE GODINE: VEROVANjA,
kulturi, gde je glavni cilj braka rađanje potomstva, a ženina osnovna funkcija da bude majka, biti besplodna jeste golema nesreća. U našoj kulturi jedina ženska uloga koja izaziva poštovanje i sveopštu naklonost jeste materinska uloga.
San u ljulju, uroci pod ljulju! Uroke ti voda odnijela mimo tvoju ljulju pronijela anđeli ti u pomoći bili!“¹⁹¹ „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ Još iz Starog zaveta poznato je da je porodilja koja je rodila muško dete
Ovaj obred magijskog čišćenja naziva se „četeresnica“ ili „golema molitva“. „Na četrdeseti dan od rođenja deteta, porodilja se najpre okupa i u čisto obuče.
“¹⁹⁵ Kada se majci i detetu pročita golema molitva, pre nego što odu iz crkve, majka zapali sveću koju je kum držao u ruci na krštenju.
Matavulj, Simo - USKOK
u torbama kupljeni žitak; ženske, osim Milice, kneževe kćeri, bjehu uprćene vrećama; one tri iz drugih brastava nošahu golema bremena, jer, po naruci, pokupovaše što Božiću treba, gotovo za sve ostale Njeguše! Kneževa mazga bješe pretovarena.
Janku se nametnu poređenje toga popa sa svjema ostalijema, koje je poznavao, počinjući od svoga domaćega patera. Kakva golema, upravo nevjerojatna razlika!
Njegova žena Bela bješe još viša od Živane, golema nosa, pogrbljena. Imađahu četiri sina te lična mladića: Grubana, Šćepa, Ivana i Miša.
Iza jezera nazriješe Skadar. Nad njim se naslagala, jedno za drugim, golema brda, kao kakve ispolinske ljestve koje vode u vječito plavetnilo! Ravnica je ispresijecana pritocima jezerskim.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
se svede na narodsko poređenje, sa notom obaveznog preterivanja: - Druže, u onije' starinskije' čakšire bila golema turina, kuja bi se u njemu oštenila.
Radičević, Branko - PESME
od ovi veću, Sva vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan turska glava, Oj Srpčići, golema vam slava!
“ Otac glednu jadno bono dete, Pogleda ga od glave do pete: „Rišćanice, bolest je golema, Za nju nema na zemlji melema, Al' ne boj se, sve će dobro biti, Samo valja smesta očatiti A molitvu velju goropadnu.
Još ljubnu kule divna Beograda, Pa onda zađe od golema jada. Al' uz Dunavo jedan plovi čamac, Na sredi sedi jedan momak samac, Pa gleda tužno onamo nazada, Okle ga evo
Iz oka njemu tužan plamen gori, Al' opet muči, ništa ne govori; Golema tuga srca mu se prima, On za to opet prašta zlotvorima.
Meni se čini: na nešto se sprema, Na tajnu neku, a ta je golema. I kada sve ja poprivatim bliže, Meni se čini, tajna kraju stiže, Jer do sad skriva s' na domu svojemu, A danas
Te puške čuše, tamo potekoše, Te skoro mrtva njega podigoše; A lekar vešti navali melema, I skoro sraste rana mu golema On vide kako Stojan o tle pade, Konjica nagna, i njemu dopade, I glenu njemu u to bledo lice, Što smrt razvlači tako
Sunce plamti, sunce sjaje, Ona svoju dušu daje, Dušu daje, ne izdaje — De je ona već u dvori, Golema je bolja mori. Tako tužan, kâ to sada, Nije bio još nikada. On je glenu, ao jada!
“ To izusti, Pa se zgrozi, ruku pusti: „Bež' od mene, beži smesta!“ I otuda jadne nesta, Golema je bolja svlada Te kraj odra klonu mlada.
Beše tamo mlogo muke, Zveke, cike, uke, buke, Jošte lišće, trava, cveće, Od golema stra trepeće; Ma već prođe, sve je tio, Bojak davno utolio.
Ao, Bože i Bogorodice, Pomozi mi, sinje kukavice!“ Tako ona tuži, rida mlada, Srce puca od golema jada. On je teši, ovako je kori: „Muči, zlato, ludo ne govori, Ta i dosad u boj sam odio, Pa ti svagda zdravo
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu. — Ma ko će ti na kravu? — s dosadom se otresa golema, prekrupna momčina, jedan od onih koje su, čini se, pravili u kupusnoj kaci pa ih ostavili da se sami kako znaju
Na glavi mu stoluje golema crna jagnjeća šubara. — Stoj! — službeno kaže Pantelija i diže ruku s dlanom okrenutim putnicima kao da im pokazuje
— Jednog plavušana, tako, odnekle s Banije, triput sam vraćao natrag u kolonu i opet mi se negdje sakri. Golema ova šikara, zgodno se prikriti. — I ostade plavušan? — Ostade toga dosta, a šta se tu moglo.
— Baš umro, namrtav, kućo bakina. Dolazim ja iz bježanije, opet me prevukli preko mora, kad pred mojom kućom stoji golema baba, kolik plast, a na njoj Danin kaput. Ajme meni, ja se presjekoh. Odakle tebi, velim, ženska glavo, taj kaput?
Kostić, Laza - PESME
šarnu rumen otima zori, da likom sine; Pa namet-pleme Nemice krute, u kog i topa gromovna usta, što tamo zjape golema, pusta, ćute i — slute!
spomenom steže, s njome mi sviće, s njom mi se leže, — noćas te sniva': Ne beše Pariz, ni svetsko glede, žena to beše golema, gola, u krilu čedo skorašnjeg bola, ženino dete; Ženino samo?
— Škripnu vrata na dvorani šumom, škripetom, međ dovraci junak stoji s puškom zapetom. Oklop lula, čibuk crni cev je golema, mrko čelo, mrki brci, mrka dolama. Zadimio čibuk strašni neštedimice, na prozoru dim se vije, čak do gredice.
Moj Ruvarče! ne srdi mi se, al' života mi, — golema, ne znam, je li kletva ta, najmanji je bar, znadem, blagoslov — životom ti se kunem, pobro moj, najbolja ti je ta još
sinajskom gorostasa, celuje mu kolena, uvojke mu gladi vlasa sa čeonog što se krasa do junačkog viju pasa oko diva golema. „Hoćeš da ti kažem pravo?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese, a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
ZEMLjA JE UZAVRELA ... „Narodi će se zakrviti i na zemlju će udariti golema sila. Sela i gradovi će goreti... Majke će ludeti, gledajući kako dušmani kolju decu njihovu... Opusteće polja i njive...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Nije to listak od nika polja, Već je to bela avli-marama, Bela Marama, briga golema: Da tuđu majku majkom pozove, A svoju majku da zaboravi; Da tuđa brata bratom pozove, A svoga brata da zaboravi.
205. Ljepa ti si, ljepotice Ajko! Ljub’o bih te, ama si malena. — Ljubi, dragi, biću i golema: Prepelica malena je rasta, Pa umori konja i junaka. I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Krpi manje, dok nije bilo više. — Kud će suza no na oko? — Kus petô pile doveka. — Kućni prag — golema planina. — Lakše je sačuvati rešeto buva, nego ženu. — Lumpuju banovi, pukovi plaćaju.
Polje je svud po srijedi čisto kao krpa, a okrajcima po đe-đe krvavo, koje znači da izmeđ’ nas i Turaka neće biti golema boja, ali ’oće nekoliko okršaja.
Sutra jeste nedelja, Jeste da, jeste da! Ženićemo medveda, E pa šta, e pa šta! Kraj golema jezera, Jeste da, jeste da! Zêc kolo vodio, Iju-ju, iju-ju! Ćuran barjak nosio, Puć-puruć, Puć-puruć!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
S desne bješe starac sijede brade do pasa, a na glavi mu njekaka kapa kao golema pečurka. S lijeve čačurak njeki, suh, ispijen, a na kukastu mu nosu stakleni prozorci.
On pohita. Sad, za naknadu, mašta mu poče tkati zlatne snove, ali kad se primakao k vozu, opet ga obuze golema tuga. Beljan i govedar dovezoše splatu. Oba bjehu gologlava. — Šta to znači? — pita ih, mrdnuvši glavom na više.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U tom odijeljenom i potavanjenom dijelu, koji je zimi zagrijevala golema gvozdena peć između kase, polica sa spisima i pulta s trgovačkim knjigama, sjedio je za prostranim pisaćim stolom moj
— Treba se otresti povijesti, treba pokopati prošlost. Smrt se začinje i gnijezdi u ustajalim klimama jučerašnjice. Golema prošlost zna katkad da proždre i sutrašnjicu, kao gladna kuja mladunčad. Budućnost pripada onima koji nemaju prošlosti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Seljak brže spremi pušku, pa se skuta pod golemu krušku. Čim je on tu stao, golema neka orlušina doleti i padne na krušku. Sva se kruška zatrese a silno granje polomi se i padne dole na zemlju.
Kad to opazi lisica, trči od medvjeda i bježeći mu dovikne: — E, moj medo, zaludu što ti je golema glava, kad u njoj pameti nejma.
— Ne smijem, — reče siromah. Onda onaj naćera konja preko vode, a voda golema, pa kad je bio na sredini, voda ga skine s konja i odnese; on se utopi, a konj ispliva.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kraj jednoga školja što je izgledao pri obasjanoj noći kao grdna, golema, grabežljiva ptičurina, nastradao je njegov bark.
Kućice. Viri zaklonjena džamija između granja drveta širokih listova. Druga golema kapija do polovine zakrčena golim stenama, iza koje se nazire polje sa dozrelim talasastim žitom.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Suđeno, ljudi — kleše kroz duvanski dim Kariman Košutan — da mi preko kuće i ova golema neprijatnost prođe. Ali šta da radim, vidite i recite?..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema. Ono, što ga ima, crvljivo j’ i gnjilo; Ono, što ga nema, — prekrasno bi bilo.
Ono, što ga ima, crvljivo j’ i gnjilo; Ono, što ga nema, — prekrasno bi bilo. Voćko moja, voćko, granata, golema, Ja ti u hlad legnem, al’ mi se ne drema; Obuzmu me misli, da ih jedva smažem.
I svak bi ćutnô da ga obleće Rajska toplota duha golema, Priznô b’ da Srbi imaju nešto Što niko drugi nema. Postojmo dugo nad grobom ovim I vratimo se s uzdanjem novim!
Ostvarena j’ misô tvoja, Misô divna i golema: Među nama biće veze, A daljine nema, nema. Razumeće listak sveži Svaku žilu svojeg stabla, Spajaće nas elektrika
Ti dok si krovu straža golema — Požara nema. I usred zime za sirotana Nađe se štogod i crnih dana; Njemu su crni, ma da su vreli, Al’ zima ima
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
No, babo, reci, duše ti, koja je golema nevolja što te do čestitoga paše dovodi?... STANA: Nevolja, dete, nevolja! TREĆI TURČIN (šapuće ostalim Turcima): Ako
TREĆI TURČIN: Opet nevolji!.... Pa, bako, kaži kakva je golema nevolja što je uza svaku spominješ?... Da i ja mognem veziru kazati... STANA: Jedinac mi je ovde doveden...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
« Ja dignem glavu i imao sam šta videti. Moravskom se dolinom povijao gust dim, kao golema ustalasana reka, a sav predeo preko naše granice, koliko se okom može dogledati, beše u dimu i plamenu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XIX Evo njena maramica, Evo knjiga draga, Evo njena podnožnica, Gle noge joj traga! Sve ostalo kao neka Uvreda golema, Pak mi viče: Tu smo, tu smo — Al’ nje nema, nema. „Vi lažete, nema ni vas, Nema sveta, sjaja!
Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom golema... Al’ mi niko ne može oteti: Ljubiti vas — i kada vas nema.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Hvala! I pozdravi se toj Republici Da mi je milo breme nositi Što mi na slabo rame tovari Golema ljubav koju osećam Za Veneciju dragu, premilu. LEONARDO: Hvala, Svetlosti!
Bojić, Milutin - PESME
I sad u oku njinom se odmara Sen davno mrtvih severnih bogova. (1913) JESEN NA VARDARU Umorno kliziš kroz polja golema Mrk, kô da slava riku ti pomela; Tvoj lom kroz klance, pun daha s opela, Zvoni kô odjek napuknuta šlema.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Radu, slušajući razgovor, suze obliše. Pogled mu besvjesno zamiče na zgrbljena oca. Mrtav je i leden kao i ona golema litica povrh njega; nestade ga sa ovoga svijeta...
se odazivaju glasovi punoga dana; osluškuje i gleda u sjenke oblaka što se, gonjene od vjetra, poljem naganjaju; a jedna golema sjenka, dalje, usred polja, zastrla je zemlju i ne miče se. Zanese se u snatrenju, pa tek kao u snu osjeća zašto je došao.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Njihov protivnik je redovno bio golema brkata spodoba, krvožedna ljudina koja zakolje protivnika pa posle oliže sablju, nikako nije bio onakav kakav je stvarno
tu i našao, ali u duši mi je vazda zjapila rupa, nespokojstvo me nikada nije napuštalo, stajalo je ono tu u meni kao golema glibava močvara na julskoj žezi. Gledam oko sebe druge ljude zaokupljene sitnim poslovima.
Mislio sam da će čopor ići u strogom redu, najpre golema veprina, zatim krmače, pa nazimad i najzad prasići. Ništa od toga.
je izludelo, istopljeno je već munjama, rastvoreno je već u kiši, ništa od njega neće ostati, osvanuće umesto plaveti golema crna rupa, od jednog do drugog ruba vidika. Sad se sećam: to je to, obamrlost, usnulost. Jedva sam se držao na konju.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
zakašnjenje; oklevanje, odlaganje ZARNI — sjajan, koji ispušta zrake svetlosti ZAŠČIĆENIJE — zaštita ZVERETINjA — golema zver ZDANIJE — zgrada, građevina ZEMLjEDELjA — zemljoradnik ZEMNORODNI — čovek, smrtnik IBERAŠOVATI (nem.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
pamćenje Iz očnih duplji Gleda do na kraj sveta Crna vidovitost Između krezubih vilica Zaglavila se Golema poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu igraju Završno zvezdano kolo Kula smrti U njoj gospodarica
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Otkud talasi? Zar po vodi korača? Jedva se osmeli da pogleda naniže. Kako bi čovek po vodi koračao, tugo golema? Ali, gle, on po vodi zaista ide, šušte talasi, a na drugoj obali reke blješti zamak od kristala sazdan.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (radosno se unosi, da što bolje gleda u goru): A je li to ta gora za koju se peva: da je golema, pusta, tamna gora? MAGDA Ta je, kćeri. KOŠTANA (propinje se na prste, da bi, preko zida, mogla što bolje da gleda.
I sestra plakala: Jovane, brate, Jovane, Ti si mi cveće prolećno! (Uzrujano): Je li to, tetka, ta pusta, tamna, golema gora?... MAGDA (brišući oči): Nije, kćeri, nije! Nije to ta gora! A nemoj tu pesmu. Drugo, veselo pevaj!
Mi nikakvu tvoju pesmu ne znamo. MITKA I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s’n s’nujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, ranila. Dan i noć samo njega gledala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
snažan da njima lako preseče veze na rukama svoga oca Grujice Novakovića, koga su Turci svezali: Al' detetu nevolja golema: noži teški, a dete nejako, jedva nože dovuče do babe, oberučke jedva podignuo, pa povuče nože po konopcu, te preseče
neće u meke dušeke, već mu roni suze više glave; a nju pita vojvoda Momčilo: „Vidosava, moja vjerna ljubo, kaka ti je golema nevolja te mi roniš suze više glave?
Kad junaku srce zaigralo, progovara Orloviću Pavle: „Sestro draga, Kosovko devojko, koja ti je golema nevolja, te prevrćeš po krvi junake?
Tako drža tri mjeseca dana. Ni tu nije golema zuluma; Arap uzja tanku bedeviju, naćera je kroz Stambol bijeli, dođe pravo pod careve dvore, viče cara iz grla
što nagoni tebe u jezero? Zašto l' ćeš se udat za jezero? Kakva ti je golema nevolja?“ Progovori Turkinja đevojka: „Prođi me se, gola dervišino! Što me pitaš kad pomoć ne možeš?
Kaku sam ti žalost učinio?“ Reče tade Novaković Grujo: „A moj babo, Starina Novače, mene jeste golema nevolja: ti si, babo, društvo iženio, iženio mlađe i starije, mene, babo, ne šće oženiti ni đevojkom ni pak
to začu Novaković Grujo, jednak svlači svilu i kadivu, a oblači bugarske haljine, pa ponese budak na ramenu, učini se golema sirota, pravo ode u Sofiju grada — da uvodi Grkove svatove.
Na Cetinji, na vodi debeloj, onđe bjehu dva bega golema: Ivan-bego i s njim Obren-bego, obadva su Turci poturčili. Na onome lomnu Šekularu, onđe bješe Petar Šekularac.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SVAKO NAS ZLO I BOLEST NAHODI Golema je to tuga i nužda budavši na zemlji rođenim, i sami sobom ot zemlje, a nebo tražiti i iskati.
A Jordan zaustavi se od izvora svoga i poteklo mu vrati se natrag, da nije duboka i golema voda dokle se u njemu krsti. Gore se zaigraše kano ovnovi, a hrastovi kano jaganjci ovčiji.
spleteno cveće i sveta loza, gospodski zdržan krasni pojas po vremenu s kruga sveta skupljeni, od jedne kapi nasporena golema reka, od vatrene iskre nebesno postalo sunce!
I ponapre je ona glava motrena gola bila, a vrlo golema za čudo, tako da je mogao poslednji čovek hoditi iznutra po njoj.
Odneše tu profuntu pred Aleksandra krvavu; kad on vide to čudo, so toga proznade, jer bez golema boja i krvi, grad ne može se uzeti. I s krvlju ga dostadoše.
Nego raduj se o tom, jer ti imaš takve oči, kakveno angeli imadu, kojimano se Bog može videti, i skroz kojih se tebe golema razuma svetlost zažiže.
s razliki jedžeci časteći se, huzurno na meku ležeći, — po smrti oma je tako na veliko počitovati da joj na ime i takva golema i divna crkva se zgradi. Ta isto smisli se, bi li to u volju bilo sveštenikom i svemu narodu?
I taki diže se golema fortuna, odadna zanjiha more, te sve one korabe ruske izrazbija i širom sa svim činom potopi. Ciglo tri koraba što
Ali greh je, reče, golema paguba! Zato napred valja da se ukaže svima s pedepsijom neka se svi ne gube u to gazeći. I saznadu to, koliko muke i
Al' učenici gladni tome se nisu nadali: jedno umorni su bili, a i vrućina oko podne golema bijaše. Onde kod vode u hladu rade da malo otpočinu.
Jer i tako od huke morske i golema vetra i talasa pronerazni bijahu i zaplašeni, koje noćna rad prozorja ne dobro svidla, i sa smućnje od mora plahe, ne
Nego kako da je golema neka vojištanska straža uređena bila kapiju čuvati i svakoga ne dopuštati im unutra, tako i meni neka božija sila
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Domaćica će staneš, obraz da čuvaš; zašto obraz — tol’ko! — i pokaže dva prsta širine. — Neje, ete, golema stvar, ama — i tu digne obrve i prst uvis i veli značajno — golêm kapetal!
— Što iskaš, strinke? — Poskoči, dete, do čorbadži-Tasu i rekni: „Vika te strinka Jevda; iskočila, rekni, golema rabota! Ama brgo, rekni, da dođeš!...“ Ne prođe mnogo a evo čorbadži-Tase.